Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Vuković Jadranko, povodom Poslovnika.

Dame i gospodo, narodni poslanici, javio sam se povodom Poslovnika, član 226.
Dobio sam odgovor od ministra vojnog Dragana Šutanovca i, nezadovoljan odgovorom, želim da vam ukažem, kao i moji prethodnici, kako aktuelni ministar i predsednik države Srbije Boris Tadić krše Ustav i zakon.
Tražio sam informaciju od ministra odbrane o uvođenju novog označavanja činova u Vojsci, ko je to propisao i u kom postupku.
Da vam ne bih čitao kompletan odgovor, pošto ću postaviti dodatno pitanje, suština je da je odluka o znaku pripadnosti Vojske Srbije i oznakama činova doneta od strane predsednika Republike Srbije, gospodina Borisa Tadića, dana 28. 12. 2006. godine. Objavljena je u "Službenom vojnom listu", broj 41/06.
Tražim da mi se kaže pravni osnov po kome je Boris Tadić ovlašćen da donosi ovu vrstu odluke, koja ne spada u rukovođenje i komandovanje Vojskom, za šta je on jedini nadležan.
S druge strane, primetno je da se od strane Šutanovca i Tadića, u odnosu na Vojsku, donose brojni propisi, koji spadaju u zakonodavnu aktivnost Skupštine, što se vidi i iz ovog odgovora koji je upućen meni, jer je Šutanovac, očigledno, obrazovao svoja savetodavna tela, kojima je dao ovlašćenja za koja nije nadležan. To mora Zakonom o Vojsci i odbrani da se uredi.
Kao poslanik, upućujem ovo kao dodatno pitanje Vladi Republike Srbije, koja u svom sastavu ima i Sekretarijat za zakonodavstvo. Ovo tražim iz razloga što je, u skladu sa Ustavom, potrebno što pre urediti oblast odbrane i Vojske, kako predsednik Srbije i ministar odbrane, Boris Tadić i Dragan Šutanovac, ne bi uzurpirali i prava koja im nikako ne mogu pripasti po zakonu.
Primetno je iz dosadašnjeg njihovog ponašanja da su oni, po automatizmu, samoinicijativno preuzeli, u odnosu na Vojsku i odbranu, sva ovlašćenja koja je imao Vrhovni savet odbrane i Ministarstvo odbrane Savezne države, iako im to zakonom nije dato u nadležnost.
Nije ni čudo, dame i gospodo, jedan je klinički psiholog, a drugi mašinski inženjer, a svima vam je jasno da su se vojska naša i sistem odbrane počeli urušavati onda kada su nam na čelo Vojske počeli dolaziti ginekolozi, psiholozi itd.
Ovom prilikom, upozoravam Vladu Srbije da Dragan Šutanovac kao ministar odbrane ne može da bude direktno potčinjen Tadiću, već Vladi Republike Srbije i Skupštini.

 Vreme, gospodine.

Evo, završavam, gospodine predsedniče.
Tadić je nadležan samo za Vojsku, i to kada je u pitanju rukovođenje i komandovanje, a nije nadležan za odbranu zemlje, niti za normativno uređivanje tih pitanja, pa i ovih pitanja koja je samovoljno uredio.
Dakle, dame i gospodo, da znate da organizacija Vojske, činovi i slično, ne spadaju u rukovođenje i komandovanje, tako da gospodin Tadić nije imao pravo da ovom odlukom određuje kako će izgledati činovi u Vojsci Srbije.
Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje predlog Nade Kolundžije o objedinjenoj raspravi i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 96, protiv - niko, uzdržan - niko, nije glasalo 97 od ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila ovaj predlog, ispravio me je sekretar.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVLjANSTVU REPUBLIKE SRBIJE (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi 5 časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat, 37 minuta, 12 sekundi, Demokratska stranka - jedan sat, 16 minuta, 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije - Nova Srbija - dr Vojislav Koštunica - 56 minuta, 24 sekunde, G17 plus - 22 minuta, 48 sekundi, Socijalistička partija Srbije - 19 minuta, 12 sekundi, Liberalno-demokratska partija - 13 minuta, 12 sekundi, Savez vojvođanskih Mađara, Lista za Sandžak, Unija Roma Srbije, Koalicija Albanaca Preševske doline - 7 minuta, 12 sekundi, Vojvođanski poslanici - LSV, SVM - 6 minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova, želi reč? Da, izvolite.

Poštovani predsedniče, cenjeni narodni poslanici, pred vama je izmena i dopuna Zakona o državljanstvu Republike Srbije, zapravo zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu Republike Srbije. Ovim zakonom vrši se usklađivanje u oblasti državljanstva sa promenama koje su nastale posle istupanja Crne Gore iz državne zajednice i sa novim ustavom Republike Srbije.
Važeći zakon donet je u skladu sa Ustavnom poveljom, po kojoj je državljanin države članice bio istovremeno i državljanin Srbije i Crne Gore. Zapravo, radilo se o složenom državljanstvu, koje više ne postoji, posle referenduma. Posledica ovih promena je da su dotadašnji domaći državljani, crnogorski državljani koji su ostali da žive na teritoriji Srbije postali nedržavljani.
Donošenjem ovog zakona, preuredilo bi se državljanstvo Republike Srbije, saglasno Ustavu Republike Srbije, i omogućilo crnogorskim državljanima sa prijavljenim prebivalištem na teritoriji Srbije na dan 3. juna 2006. godine sticanje državljanstva Srbije bez traženja otpusta iz crnogorskog državljanstva. Time bi Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice, ispunila svoju međunarodno-pravnu obavezu, što predstavlja i njen interes, i omogućila velikom broju građana, oko 250 hiljada, da stekne državljanstvo pod olakšavajućim uslovima. Na ovaj način se obezbeđuje jednakost svih građana koji žive u Srbiji.
Konkretne novine u zakonu su sledeće: svuda se predlaže brisanje određenih odredaba kao neadekvatnih, s obzirom na prestanak državne zajednice i na to da je crnogorsko državljanstvo sada dobilo tretman državljanstva strane države.
Odredbama od 4. do 13. vrši se usklađivanje sa međunarodnim subjektivitetom Srbije, a svuda se reči: "Srbija i Crna Gora", zamenjuju rečima: "Republika Srbija".
Na ovaj način, ovim zakonom, omogućava se crnogorskim državljanima koji nisu imali prijavljeno prebivalište na teritoriji Srbije da mogu biti primljeni u državljanstvo pod istim uslovima koje predviđa važeći zakon. Znači, nije uslovljeno prestankom ranijeg državljanstva, jer se, članom 23. ovog zakona, omogućava i svima drugima da steknu državljanstvo.
Na kraju, predloženom odredbom člana 16. omogućava se crnogorskim državljanima sa prebivalištem, sa prijavljenim prebivalištem u Srbiji na dan nastupanja pravnog sledbeništva od strane Srbije, znači, 3. juna 2006. godine, sticanje državljanstva Republike Srbije pod olakšanim uslovima, tj. pod istim uslovima koji su u važećem zakonu već predviđeni za državljane drugih republika bivše SFRJ.
Naravno, predloženi su i neki amandmani od strane određenih političkih partija. Ja ću ih sigurno sagledati, pa ćemo u toku rasprave u pojedinostima odlučiti koje ćemo amandmane usvojiti. Sigurno je da je ovaj predlog zakona došao malo ranije; nismo hteli da intervenišemo na njemu, prepustili smo, zapravo, političkim strankama da, amandmanima, daju svoje predloge, pa da posle, u skladu s tim, doradimo zakon. Znači, unapred vam govorim da će zakon biti dorađen, i to sigurno u pogledu člana 23.
Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
U ime poslaničke grupe SRS-a, narodni poslanik Aleksandar Vučić.
Izvinjavam se, izvolite, gospodine Batiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da Predlog izmene i dopune Zakona o državljanstvu ima nekih pozitivnih efekata, radi se o jednoj novonastaloj državno-pravnoj, ili ustavno-pravnoj situaciji. To usklađivanje je neophodno.
Naravno da treba da se podsetimo da Crna Gora nije istupila nego je Crna Gora, voljom svojih građana, odlučila da postane suverena i nezavisna država. Tužno je što zbog vladajuće političke elite u Srbiji građanima Srbije nije pružena mogućnost da se izjasne u kakvoj državi žele da žive, tako da je, nažalost, Srbija postala kolateralno suverena i nezavisna država.
Nije, čak, niko ni pomenuo nekakav datum nove državnosti Srbije, a to je, faktički, isti ovaj dan kada je Crna Gora postala suverena država, a voljom građana Crne Gore to je postala i Srbija.
Ovaj zakon ima pozitivne efekte, zbog toga što će neki crnogorski državljani koji su do sada bili na čelnim državnim funkcijama u Srbiji najzad postati državljani Srbije i s pravom obavljati određene javne funkcije u ovoj zemlji.
Problem postoji kod nekih drugih stvari. Naravno da je pravno-tehnički sve ovo moguće, manje-više, u skladu je sa nekim međunarodnim standardima, ali, opet, moramo voditi računa o posrednim efektima.
Kakav je stav zvanične Crne Gore o ovom pitanju, šta je sa principom reciprociteta, da li će se on ubuduće poštovati, da li je ovo samo politički motivisano, da li se stvara jedno novo biračko telo za određene političke opcije?
Zatim, red je da nam se objasni da li će ljudi koji na ovaj način, dosadašnji crnogorski državljani, steknu i državljanstvo Srbije, ubuduće imati dvojno državljanstvo, pošto se ovom izjavom neće odricati državljanstva Crne Gore, da li će, znači, oni biti i državljani Srbije i državljani Crne Gore, da li će da glasaju po tom osnovu na izborima i u Srbiji i u Crnoj Gori, ili treba da se odreknu državljanstva Crne Gore zbog ljubavi prema Srbiji.
Imamo nešto što su praktični efekti. Reći ćete - to proizilazi iz nekih drugih odredaba, nekih drugih zakona, ali, evo konkretnog pitanja. Da li će budući državljani Srbije, koji, inače, imaju državljanstvo Crne Gore, prijavljivati svoju imovinu i plaćati porez u državi Srbiji?
Mi imamo neke od vodećih tajkuna u ovoj zemlji, tajkuna vladajuće koalicije, koji su, recimo, prijavljeni u Kotoru, poput Vojina Lazarevića, tamo ne plaćaju nikakav porez, ovde stiču kapital i imovinu. Kakve će biti njihove obaveze sutra ako formalno i oficijelno steknu državljanstvo Republike Srbije?
Dakle, da se ne bavimo političkom frazeologijom, da vidimo praktične efekte onoga što donosi zakon o izmenama i dopunama Zakona o državljanstvu.
Plašim da će to ponovo biti, kao i razni događaji svakog drugog dana, ''guranje prsta u oko'' Crnoj Gori i ljudima koji vladaju Crnom Gorom, sviđali se oni nama ili ne. To imamo na delu svakog dana, kao odmazdu za odluku građana Crne Gore da žive u svojoj suverenoj državi.
Neki ljudi na vlasti, poput sadašnjeg i bivšeg premijera, pre svega, bivše vlade, imali su kao prioritet očuvanje i jačanje državne zajednice.
Ona se, kao što vidimo, raspala, a oni su ostali na svojim funkcijama, bez osećaja odgovornosti i onoga što je pandan odgovornosti, a to je povlačenje ili smenjivost.
Mislim da je na istom fonu i Predlog ovog zakona, koji, uz neke druge primedbe, može da ima i određene pozitivne efekte.
Hvala.

Zahvaljujem.
Ima reč, povodom Poslovnika, narodni poslanik Srđan Šajn.

Govoriću o članovima 225, 226, 100. i 101. i svima onima koji govore o odnosu Vlade i Parlamenta.
Moram da iznesem dva primera iz prakse. Jedan je dobar, jedan loš. Prvi je da je unazad mesec i po dana urađeno dosta toga na saradnji pripadnika Romske nacionalne zajednice i Ministarstva unutrašnjih poslova, tako da se tu, u jednom delu naselja, povećala bezbednost.
Međutim, očigledan primer loše prakse je sledeće. O ovom prvom sam govorio u štampi, a o ovom drugom bih želeo da upozorim predstavnike Parlamenta.
Nedopustivo je da se i posle poslaničkog pitanja - zašto nisu raspisani izbori za Romski nacionalni savet, do danas to još uvek nije desilo, i pored toga što smo razgovarali sa ministrom za lokalnu samoupravu.
On se i dalje oglušuje o sprovođenje zakona, i dalje ima neki lični interes, i dalje pomaže svojim kolegama, pojedincima koji su, verovatno, pripadnici njegove političke partije i stoje na čelu Romskog nacionalnog saveta, da zloupotrebljavaju ovu značajnu instituciju romske nacionalne manjine.
Podsećam, bilo je predato 30.000 potpisa za nove izbore u Romski nacionalni savet i za 30.000 potpisa ovde nam je rečeno da se ne zna gde su.
Kada smo ponudili da im pomognemo u tome da se tih 30.000 potpisa nađe, kada smo im ponudili dokumenta, onda su nam rekli - dobićete novi zakon, pa ćete po tom novom zakonu imati izbore, i mi i vi i svi ostali.
Ne znam da li moramo da sačekamo lokalne izbore, da li moramo da sačekamo i druge izbore, da se smene čelnici u Nacionalnom savetu, koji i te kako zloupotrebljavaju novac koji dobijaju i druga sredstva, a koji bi mogao da se iskoristi u nekakve druge svrhe.
U tom smislu želim da informišem Parlament.
Znači, to ministarstvo ne sprovodi zakone, to ministarstvo ne sprovodi volju građana Srbije, to ministarstvo krši prava koja je dobila Romska nacionalna manjina zakonom i to ministarstvo, očigledno, ne sprovodi Ustav.
Moja obaveza, kao poslanika, jeste da informišem Parlament, da upozorim da je veliki broj građana romske nacionalne manjine, a tu je i tih 30.000 koji su potpisali takav zahtev, nezadovoljan, da su spremni da, ukoliko i posle ove intervencije ne bude ozbiljno upozoren gospodin ministar, ja se nadam da će to njegove partijske kolege da mu prenesu, krajem meseca izađu na ulice i na taj način jasno kažu da je jedino što traže - da se sprovede ono što im Ustav i zakon garantuje. Ne tražimo ništa drugo. Ne tražimo ni da politiziramo situaciju.