Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, ja sam morao da se javim, zbog člana 226, a i 104.
Zbog dostojanstva i dezinformacije oko nacionalnih simbola, da kažem da ova problematika nije dovoljno rešena postojećim zakonom. Kod nas je nacionalna zastava korišćena 15 godina, od 1968. do 1989. godine, i tada je, zapravo, partijskom odlukom je odobreno, partijskom odlukom je ukinuto to pravo Albanaca. Evo, nekoliko godina ne uspevamo da to zakonom valjano rešavamo, kao što su to rešile i Makedonija i Crna Gora. Ako tamo može da se koristi nacionalni simbol, nacionalna zastava Albanaca, zašto ne bi i u Srbiji, kada je već postojala takva praksa, otprilike, 15-16 godina?
Mislim da treba naći snage i odvažnosti da se ova problematika reši i da se ne mora sada ovde to prebacivati na teren terorizma i kojekakvih optužbi, jer se radi o legitimnom pravu Albanaca da koriste svoj nacionalni simbol, koji, činjenica je, država Albanija od 1912. godine koristi kao zastavu. Od 15. veka to je nacionalni simbol svih Albanaca, bilo gde da se oni nalaze.
Postoji ta praksa i stvaraju se tenzije svake godine povodom ove problematike. Pošto ste vi već ovu priču počeli, pozivam odavde da što brže i što energičnije rešimo ovaj problem, onako, opet ponavljam, kako su ga rešile i Crna Gora i Makedonija. Ima, verovatno, više demokratskog potencijala ovde da se ovakvi problemi rešavaju i da se ne moramo ovako optuživati.
Oko tih političkih skupova koji se na vreme zakazuju, ne znam gde je tu uopšte problem, da neko slobodno izražava svoja politička opredeljenja, jer niko ne može ograničavati političko dejstvo i političko izražavanje mišljenja bilo koga, u bilo kom mestu.
Hvala vam.