Ja ću da iskoristim priliku da malo podsetim gospodina Batića na neke činjenice, ovo su surove činjenice o kojima ću pričati, ali i da građane Republike Srbije podsetim na neke ruže stvari koje su se dešavale od strane Evropske zajednice u to vreme, sada, po nekom kontinuitetu, Evropske unije.
Potpuno mi je jasno divljenje gospodina Batića politici Havijera Solane. Mene to ne iznenađuje.
Ali, Havijer Solana je ona osoba koja je vodila NATO, koja je potpisala odluku i dala nalog da se bombarduje Republika Srbija i da se, navodno, kao kolateralna šteta, ubijaju civili, bez bilo kakve rezolucije Saveta bezbednosti. Naravno da je u to vreme država Srbija morala da pokrene postupak protiv onih koji su naredili da se ubijaju građani Republike Srbije.
Kada su pučisti došli na vlast, zašto bi pučisti primenjivali propise ili zakone, Batić, Đinđić i kompanija naložili su tužiocu da odustane od krivičnog gonjenja, jer kako oni da primaju na aerodromu Havijera Solanu kao, u to vreme, već osuđeno lice, pošto je bila doneta prvostepena presuda.
Odustalo se od krivičnog gonjenja i tako su kriminalci ostali poželjni gosti iz inostranstva. To je ta cela priča.
Gospodin Batić je zaboravio još jednu stvar da kaže. Veliki broj organizacija u svetu je tokom bombardovanja Republike Srbije tražilo od, u to vreme, tužioca, gospođe Luiz Arbur, da se ispita kampanja bombardovanja i da se utvrdi da li postoji krivična odgovornost nekih iz NATO-a, u smislu odgovornosti pred Haškim tribunalom.
Na 29 stranica, gusto kucanih, napravljen je konačni izveštaj komisije stručnjaka Tužilaštva Haškog tribunala. Analizirali su 42 slučaja, između ostalog, uzeću dva vrlo karakteristična - bombardovanje zgrade RTS-a i, recimo, mosta u Varvarinu.
Uz konstataciju da NATO nije hteo da sarađuje prilikom isleđivanja i istrage, da nisu hteli da dostave dokumentaciju, da daju izjave, da se na bazi nekih javnih izjava NATO-a tokom bombardovanja moglo doći do nekih činjenica, ti veliki eksperti Tužilaštva Haškog tribunala su zaključili da je, eventualno, učinjen zločin protiv mira, ali on nije u nadležnosti Haškog tribunala, te izostaje krivično gonjenje.
Znači, izveštaj komisije Tužilaštva Haškog tribunala nedvosmisleno pokazuje da su počinjeni najteži zločini. Zločin protiv mira, gospodine Batiću, od toga ne postoji veći zločin. Vi ste te zločince primali i izostalo je njihovo krivično gonjenje pred Haškim tribunalom zato što ne postoji član - zločin protiv mira. To je surova istina.
Na kraju, pošto ste vi završili nečim da malo relaksirate publiku, da završim i ja tako. Imali smo jednog ministra inostranih poslova koji je pričao neke gluposti, kaže - više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Niti žena, niti devojka, niti riba, niti žena, a nedavno nas oduševi gospodin Tadić, koji kaže - mi hoćemo u Evropu, ali i Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Znači, mi hoćemo kod onih koji se zdušno zalažu da se po svaku cenu otme Kosovo i Metohija, bez obzira u kojoj varijanti, da li sa prelaznim ili bez prelaznih varijanti, a to u prevodu znači – tražimo nešto od svog neprijatelja, čime svoj mazohistički duh želi da prenese na celu populaciju, na jedan ceo narod. Ako je mazohista, neka se zatvori u kuću, neka zove nekoga da ga mlati, da ga bije, neka uživa u tome, ali zašto da uživa u tome ceo narod.
Vidite kakve spodobe imamo na političkoj sceni, a to je samo zbog toga što su na vlasti pučisti, a ne ljudi koji su došli na vlast voljom naroda, koji su poštovali demokratsku proceduru.
