Hvala.
Za reč se javio poslanik Petar Jojić. Reč ima poslanik Vjerica Radeta, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo poslanici, zabrinjavajuća je nezainteresovanost narodnih poslanika skupštinske većine kada je reč o Predlogu zakona o državljanstvu Republike Srbije. Radi javnosti, poslanici skupštinske većine odustaju od svojih rasprava o Predlogu ovog zakona. Mislim da to nije dobro i da narodni poslanici moraju da iznesu svoj stav, a ne samo da čekaju kakav će to amandman Vlada da nam podnese.
Vi ste, gospodine ministre, jutros kada ste predstavljali ovaj zakon, otprilike, rekli da je suština ovog zakona usklađivanje sa faktičkim stanjem.
(Dragan Jočić, s mesta: Drugi nastavak je.)
Naravno, ali je trebalo da kažete da je suština ovog zakona upravo status, odnosno državljanstvo i stvaranje uslova, omogućavanje dobijanja državljanstva svim Srbima, ma gde oni bili.
Što se tiče ovog tehničkog usklađivanja, činjenica je da je to jedna pravno-tehnička redakcija, kako zovemo mi pravnici, i to, svakako, ne treba da bude i nema razloga da bude predmet razgovora niti rasprave. Ako na svakom mestu u zakonu gde je pisalo "Srbija i Crna Gora" sada stoji "Srbija", to nije sporno. To je bilo sporno mnogo ranije, još u vreme potpisivanja Beogradskog sporazuma, pa u vreme donošenja Ustavne povelje. Znali smo još tada mi u SRS-u i upozoravali smo, govorili smo da ćemo doći u situaciju seckanja srpskog naroda.
Mi, nažalost, imamo takvu situaciju i sada je na nama, narodnim poslanicima, da bar ovim zakonom, a eventualno i nekim drugim zakonima, pokažemo Srbima da je Srbija matica svih Srba ma gde ti Srbi bili rođeni i ma gde živeli.
Mi, u SRS-u smo uvek vrlo otvoreno o tome govorili i kada je vođena separatistička politika u Crnoj Gori, delom podržana i iz Srbije, barem prećutno. Mi smo se zalagali i otvoreno govorili da ćemo učiniti sve za Srbe iz Crne Gore.
Dakle, mi ne krijemo da pravimo razliku između Srba i između Crnogoraca. Oni koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, da su želeli srpsko državljanstvo, da su želeli državu Srbiju, ne bi se otcepljivali od nas. Nema nikakve potrebe i nikakvog zdravorazumskog rezona da se oni izjednačavaju sa Srbima iz Srbije.
Zato amandman koji je podnela naša poslanička grupa, odnosno ja u ime te poslaničke grupe, sažeto, u jednoj rečenici sadržava sve ono što je suština, pre svega, stava Srpske radikalne stranke, a verujem, i skupštinske većine. Dakle, predlažemo da se državljaninom Republike Srbije, u smislu ovog zakona, smatra i državljanin druge države pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Dakle, nema bojazni i ne teramo mi naše Srbe, zato što su se našli tamo gde su se našli, što žive gde žive, da ne priznaju tu državu u kojoj žive. Naravno, oni to moraju da urade, ali su u obavezi da priznaju i Srbiju kao svoju državu, ukoliko žele srpsko državljanstvo.
Znate, sve ovo što se dešavalo u ovim poslednjim ratovima, u razbijanju SFRJ, zahvaljujući i, naravno, vođeni rimokatoličkom crkvom i njihovim papom, učinilo je da su se milioni Srba našli u državama u kojima zapravo nisu želeli da žive i imali su državljanstvo država koje u nekim normalnim uslovima nikada ne bi uzeli. Ali, jednostavno, takvo stanje je nametnuto i mi moramo sada da pokažemo da država Srbija, kao matica svih Srba, mora da vodi računa o svom narodu.
Ovde su neke moje kolege iznosile svoja iskustva. Ja sam davno došla u Srbiju, ali ne toliko davno da se ne sećam kakvo je raspoloženje i kakav osećaj svih Srba koji nisu rođeni u Srbiji. Znate, i kada nije pretila opasnost od rata, uvek smo mi Srbi koji smo rođeni van Srbije Srbiju smatrali svojom maticom. Verujte da je to i danas tako i da svi Srbi od svoje matice očekuju maksimalnu pomoć.
Najmanje što danas možemo da uradimo za te naše Srbe jeste da im otvorimo mogućnost da mogu da postanu državljani Srbije, uz državljanstvo države u kojoj žive, naravno, bez obaveze da se te države odriču.
Znate, mi nećemo i nikada se nismo služili onim, kao, recimo, predstavnici sadašnje vlasti, Vlade Republike Srbije, onaj ministar u pokušaju, kako se zove - Vuk Jeremić, koji obećava Dodiku, odnosno Dodik kaže - "naređujem ti", kao šali se javno pred narodom, pred Srbima i u Republici Srpskoj i u Srbiji, da će prvo državljanstvo koje bude izdao da dobije Milorad Dodik. Dobiće Milorad Dodik šta god hoće, na osnovu onoliko vredne imovine koju ima u Srbiji. Ali, mi hoćemo da nema privilegiju Milorad Dodik, nego da svaki Srbin bude tretiran na isti način.
Verujte, mnogo je primera iz prakse. Ja znam da vi, gospodine ministre, kada čujete nešto od narodnih poslanika, uvek to zapišete.
Moram da priznam da, uglavnom, narodne poslanike i obavestite o tome. Istina, neću sada o tome nego sutra, kada budemo govorili u pojedinostima, pitaću vas zašto mi niste odgovorili na poslaničko pitanje. Neću time sada da remetim ovu raspravu.
Dakle, mnogo je problema prilikom dobijanja srpskog državljanstva, pre svega, građanima koji u ovde bili izbeglice ili prognana lica.
Čuli ste od gospodina Buhe do detalja o tim problemima. Možete da zamislite probleme koji čekaju one koji su izbeglice, jer je Vlada Republike Srbije donela odluku da se status izbeglica svim licima ukida do kraja ove godine, a taj rok je produžen za dve godine. Da su mogli da odu, bilo u Hrvatsku, bilo u Bosnu i Hercegovinu, oni bi, sasvim sigurno, do sada otišli i rešili svoje pitanje. Ne mogu to ili zbog toga što su na nekim tajnim ili javnim spiskovima, ili zato što su stari i nemoćni da bi mogli da putuju.
Mi ćemo to sačekati potpuno nespremni, pod uslovom da ne prihvatite amandman SRS-a, i imaćemo još jednu tragediju tih ljudi, kojima je dovoljna tragedija to što su doživeli da žive sve ove godine kao izbeglice.
Ima problema, verujte, ministre, i sa ljudima koji su rođeni u Srbiji, opet zbog izmena ovog zakona o državljanstvu koje su prethodile. Mi smo skoro dobili jedno pismo, nažalost, nisam ga ponela ali ću vam dati ime i prezime sutra, porodice koja ima problem. Imaju troje dece, jedno dete, prvorođeno, ima državljanstvo Srbije, otac je rođen u Hrvatskoj, drugo dete, takođe, rođeno ovde, već dve godine pokušava da dobije državljanstvo, ne može da ga dobije, a treće dete, rođeno posle ovog, takođe, ima državljanstvo.
Dakle, dve godine se nosi s takvim problemom neko ko je rođen u Srbiji.
Zato vas molim, gospodine ministre, da ozbiljno, rekli ste da ste bili na konsultacijama, razmislite o amandmanu SRS-a i da ga prihvatite, kako bismo, kao Narodna skupština, svim Srbima van Srbije dali mogućnost da postanu državljani Srbije. Verujte da to Srbima koji ne žive u Srbiji mnogo znači.
Možda nemaju neke konkretne koristi, i ne traže to zbog neke konkretne koristi, ali verujte da je za dušu svakog Srbina velika stvar da postane državljanin Srbije. Govorim vam to iz ličnog iskustva. Zato vas molim da prihvatite ove amandmane.
Vi nama ovde govorite o amandmanima Vlade Republike Srbije. Mi smo dobili Predlog izmena ovog zakona 6. jula i zaista ne znamo o kakvim amandmanima se radi, šta je Vlada u međuvremenu uradila.
Moguće je da su to amandmani koji odgovaraju amandmanima SRS-a, ali mi moramo da govorimo kao da ih nema, jer ih poslanici nisu dobili; kada ih dobijemo, onda ćemo razgovarati o tome.
U svakom slučaju, očekujem od skupštinske većine i od vas, ministre, ponavljam, da svim Srbima, ne samo Srbima iz Crne Gore, svim Srbima širom belog sveta omogućimo da postanu državljani Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Petar Jojić.

Na početku, moram samo da skrenem pažnju da, suštinski, ne postoje razlozi za izmenu ovog zakona, pre svega, mislim na one razloge koje je predlagač naveo u obrazloženju ovog predloga zakona.
Moram da skrenem pažnju predlagaču i na to da su uspeli da urade nešto što nikome na kugli zemaljskoj nije pošlo za rukom. Do sada su postojale kategorije - državljanin, stranac i lice bez državljanstva, a vi ste izmislili i posebnu kategoriju, koja se zove Jovo Kapičić, nedržavljanin.
Šta je nedržavljanin, molim vas? Da li može neko da mi objasni od vas iz Ministarstva šta je nedržavljanin? To je Jovo Kapičić. Želite tom kategorijom da kažete da je neko bio državljanin Srbije i Crne Gore juna 2006. godine, pa se desilo šta se desilo i sada je on, u pravno-tehničkom smislu, lice koje ima crnogorsko državljanstvo i državljanstvo Srbije i Crne Gore, koje ne postoji, a živi u Beogradu, i da treba za njega da se reši pod povoljnijim uslovima neko pitanje da stekne srpsko državljanstvo.
Zašto? Ta situacija je, sa gledišta postojećeg zakona, rešena. Dotični gospodin je stranac. Nemojte da izmišljate nove kategorije. To je Kardelj radio kod nas. On je sve izmišljao. Znači, imamo državljane, nedržavljane, strance, lica bez državljanstva itd. Gde nađoste ove nedržavljane?
Jovo Kapičić. To u teoriji mora da bude Jovo Kapičić. To su ovi beogradski Crnogorci. Idu da glasaju za nezavisnost, a neće tamo da žive. Pustite vi to da nisu mogli da glasaju. Vodio je on promociju ovde i veću je korist napravio njima tom promocijom nego da je otišao tamo da glasa. Pustite vi to. Vi ste, ministre, dobro upoznati sa tim stvarima. Vi ste na vreme to rešili.
Znači, suštinski razlog za promenu Zakona jeste taj što više ne postoji pojam Srbija i Crna Gora. Evo dokaza.
Vi od juna prošle godine, do današnjeg dana, kada nekoga upisujete u knjigu državljana, kada neko stiče državljanstvo, ne upisujete mu srpsko i srpsko-crnogorsko, nego mu samo upisujete srpsko državljanstvo. Je li tako? Zašto?
Zato što ste primenili automatizam, kao što je primenjen automatizam i kada je nestala Savezna Republika Jugoslavija, a i nju ste upropastili.
Samo da vas podsetim, kada je Narodna banka Jugoslavije, preko noći, postala Narodna banka Srbije, pa je Živković rekao – izvinite, molim vas, to ne postoji, Dinkić lažno izdaje novac, ispostavilo se da nije bilo lažno, nego je bilo po nekom automatizmu. Srbija i Crna Gora, nadalje, važi kao Srbija. Znači, taj razlog za promenu Zakona apsolutno ne postoji.
E, sad ću da pričam o mojim razlozima, zašto smatram da treba da se usvoji ovaj zakon s amandmanima SRS-a, mislim da su tri amandmana u pitanju.
Zašto? Zato što je pitanje državljanstva, svakako, pitanje trajne pravne veze između nekog fizičkog lica i njegove velike porodice koja se zove država. Znači, trajna pravna veza. Zašto? Zato što malo dete traži zaštitu od svoje porodice, a svaki pojedinac, kao državljanin neke države, traži zaštitu od svoje države; država, po Ustavu, ima obavezu da štiti svoje državljane.
U zavisnosti od demokratske politike pojedinih država, one kreiraju svoje zakone o državljanstvu. Tako imamo restriktivne zakone, gde je vrlo teško da se dobije državljanstvo neke države, i imamo liberalne. Oni kojima je potrebna radna snaga, poput Nemaca, Švajcaraca, Šveđana itd., naginju liberalnijim uslovima, jer ne žele da se njihova teritorija isprazni. Žele na razne načine da povećaju populaciju svog naroda i čine to kroz državljanstvo.
Mi u Srbiji, jutros sam rekao, svake godine izgubimo po jedno Vlasotince. Poslednjih, čini mi se, pet godina, prema statistici, 37.000 ljudi više umre nego što se rodi u Srbiji. Nama kao državi je interes da imamo što veći broj građana, što veći broj državljana Republike Srbije.
Da li ovaj zakon, s amandmanima SRS-a, ispunjava tu funkciju? Ispunjava. Šta mi hoćemo? Mi hoćemo da svako ko želi da bude Srbin i ko se oseća Srbinom, ko ima srpsko poreklo, bez obzira na to gde živi, dobije srpsko državljanstvo kao drugo državljanstvo. To je mogućnost koju mi pružamo. Da li će to lice da to koristi, zavisi od njega.
Zašto to radimo? Zato što svi Srbi na svetu Srbiju doživljavaju kao svoju državu, kao svoju porodicu, kao svoju maticu, kao svoju postojbinu; i treća, i četvrta, i peta generacija dijaspore doživljava Srbiju kao svoju maticu. Kako se to manifestuje?
Evo, opet, još jednog primera, vama poznatog. Godine 2001, ministar inostranih poslova je bio neki Svilanović, pre toga je bio na bilbordima – ''ko je ovaj čovek''. On je prve godine organizovao nešto za decu dijaspore. Skupila se deca, bila u nekim kampovima, i kada su ga pitali kakvi su njegovi utisci, rekao je - katastrofa. Zašto?
Kaže – svi su nacionalisti, oni bi samo da igraju ''čačak'', samo da pevaju srpske pesme i samo da se upoznaju sa srpskim običajima.
Čovek je očekivao da će mala naša deca iz Čikaga ovde da dođu i da traže ono što svakodnevno imaju u Čikagu. Pa, to je njima dosadno. Oni žele da vide koji su njihovi govori, odakle su njihovi dedovi itd. Oni neguju tu tradiciju, neguju ljubav prema Srbiji. Ovi naši reprezentativci, kada igraju u inostranstvu, igraju više zbog onih ljudi tamo, u inostranstvu, nego što igraju zbog nas ovde.
Pre nekoliko dana sam bio u Briselu, na utakmici između Belgije i Srbije. Tamo je 200 Srba, skupljenih sa svih strana, 150 minuta navijalo za Srbiju, znate kojim rečima - Kosovo je Srbija.
Želi čovek da bude Srbin i treba mu to omogućiti. Imam prijatelja koji ne želi da bude Jermenin, a Jermenin je, hoće da bude Srbin.
Imate i onoga Džatrasa, koji je prihvatio, čak, i pravoslavlje, jer čovek želi da bude Srbin. Zašto tim ljudima onemogućiti da stiču srpsko državljanstvo? To je generalno što se tiče propisa koji treba da regulišu državljanstvo.
Ministre, poneo sam vam ovde jedan zakon Republike Srpske, koji reguliše zapošljavanje stranih državljana u Republici Srpskoj. Samo da vas podsetim zašto je državljanstvo važno.
Taj zakon, a naš propis o zapošljavanju stranaca odavno nije promenjen, koji je rađen prema međunarodnim standardima, omogućava i sledeće: da bi stranac boravio u nekoj zemlji, mora u Republici Srpskoj da ima odobren boravak, mora da ima važeću radnu dozvolu. Dozvolu mu izdaje Zavod za zapošljavanje, ali, zapamtite ovu rečenicu: filijala ne može izdati radnu dozvolu ukoliko na evidenciji nezaposlenih ima lica odgovarajuće stručne spreme koja ispunjavaju uslove radnog mesta, a koja prihvataju određeni posao. Državljanin ima prednost u odnosu na stranca. Jedino kod stranih ulaganja postoji neka tolerancija u pogledu zasnivanja radnog odnosa stranaca.
Zapamtite, državljanstvo nije beznačajna stvar. To što mi tražimo da se svakome ko se oseća Srbinom, ko potpiše zahtev i želi da bude Srbin, prizna državljanstvo, između ostalog je i zbog toga da se on zaštiti.
Znate i sami kako naši građani ovde reaguju kada čuju - na toj i toj odgovornoj državnoj funkciji nalazi se državljanin neke bivše republike, a ne Republike Srbije, koji otvoreno na radnom mestu zagovara separatizam.
Izvinite, molim vas, moj stav je: proglašenje nezavisnosti Crne Gore je suprotno srpskim nacionalnim interesima. Možda se to Čedi, Bebi i ovima ne sviđa, ali je moj stav da je to suprotno srpskim nacionalnim interesima, a vreme pokazuje da je to stvarno istina.
U Republici Crnoj Gori, 32% građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, nisu tamo ni nacionalna manjina, nemaju novine, nemaju TV, nemaju radio. Da li se prema njima vrši pozitivna diskriminacija u pogledu zapošljavanja? Ceo, kako oni kažu, ''sjever'' ne radi, nego je važno da li si Milov ili nisi Milov. Ako si Milov, imaš sve.
Da vas samo podsetim šta je bilo 2000. godine. Zaposlili su 25.000 ljudi u svoju specijalnu policiju, i neuračunljive, i one koji nisu služili vojsku. Kako? Iz najuglednijih kuća su zaposlili muško dete da bude pod uniformom, da ima neka primanja, kako bi glasali za Mila Đukanovića i njegovu partiju.
Srbija ne sme da dozvoli da se u svetu manipuliše Srbima, a najbolji instrument da zaštiti Srbe jeste da im prizna srpsko državljanstvo. Jer, kada je nekome priznato srpsko državljanstvo, onda i naše diplomatsko i konzularno predstavništvo ima obavezu da interveniše u ime Republike Srbije radi zaštite prava i interesa naših državljana u inostranstvu.
Dajte da mi otvorimo mogućnosti našim zakonom, a onda ostavimo pojedincu neka sam bira da li će da poštuje svoje poreklo, da li će da poštuje neka svoja osećanja ili trenutne interese, koji se nekada mogu zasnivati na tome - ''daj da potpišem tuđu domovnicu''.
Kada bude rasprava o amandmanima, još detaljnije ću vam objasniti neke stvari, zašto je potrebno da se ovi amandmani prihvate.
Moram svima da skrenem pažnju da razlog koji je navela Vlada ne postoji. Postoji nacionalni i državni interes Republike Srbije da liberalizuje uslove za brzo sticanje državljanstva. Drugo, ako država smatra da na taj način na sebe preuzima veliku brigu, što o velikom broju lica mora da vodi računa i u inostranstvu i u zemlji, kako vodite računa o postojećim, tako ćete voditi i o onim budućim. Nećete dobiti preveliku obavezu.
Vi više vodite računa o tome kako da se reše papiri nekim pomoćnicima ministra, da ostanu i dalje u ministarstvu gde su zatečeni, gde rade. Mislim da neki advokat Žunić ili Žugić u Ministarstvu finansija, čovek je Crnogorac, baš ga briga, otišao je da glasa za nezavisnu Crnu Goru, živi u Beogradu; njemu je ovde privremeni rad, da uzme i da iskoristi sve beneficije. Nema on ljubavi prema Srbiji, nema prema srpskim interesima. Znači, izbacite, molim vas, kategoriju "nedržavljanin", zvanu Jovo Kapičić.

Zato što nema TV prenosa, nastavljamo sutra u 10 časova.