Na početku, moram samo da skrenem pažnju da, suštinski, ne postoje razlozi za izmenu ovog zakona, pre svega, mislim na one razloge koje je predlagač naveo u obrazloženju ovog predloga zakona.
Moram da skrenem pažnju predlagaču i na to da su uspeli da urade nešto što nikome na kugli zemaljskoj nije pošlo za rukom. Do sada su postojale kategorije - državljanin, stranac i lice bez državljanstva, a vi ste izmislili i posebnu kategoriju, koja se zove Jovo Kapičić, nedržavljanin.
Šta je nedržavljanin, molim vas? Da li može neko da mi objasni od vas iz Ministarstva šta je nedržavljanin? To je Jovo Kapičić. Želite tom kategorijom da kažete da je neko bio državljanin Srbije i Crne Gore juna 2006. godine, pa se desilo šta se desilo i sada je on, u pravno-tehničkom smislu, lice koje ima crnogorsko državljanstvo i državljanstvo Srbije i Crne Gore, koje ne postoji, a živi u Beogradu, i da treba za njega da se reši pod povoljnijim uslovima neko pitanje da stekne srpsko državljanstvo.
Zašto? Ta situacija je, sa gledišta postojećeg zakona, rešena. Dotični gospodin je stranac. Nemojte da izmišljate nove kategorije. To je Kardelj radio kod nas. On je sve izmišljao. Znači, imamo državljane, nedržavljane, strance, lica bez državljanstva itd. Gde nađoste ove nedržavljane?
Jovo Kapičić. To u teoriji mora da bude Jovo Kapičić. To su ovi beogradski Crnogorci. Idu da glasaju za nezavisnost, a neće tamo da žive. Pustite vi to da nisu mogli da glasaju. Vodio je on promociju ovde i veću je korist napravio njima tom promocijom nego da je otišao tamo da glasa. Pustite vi to. Vi ste, ministre, dobro upoznati sa tim stvarima. Vi ste na vreme to rešili.
Znači, suštinski razlog za promenu Zakona jeste taj što više ne postoji pojam Srbija i Crna Gora. Evo dokaza.
Vi od juna prošle godine, do današnjeg dana, kada nekoga upisujete u knjigu državljana, kada neko stiče državljanstvo, ne upisujete mu srpsko i srpsko-crnogorsko, nego mu samo upisujete srpsko državljanstvo. Je li tako? Zašto?
Zato što ste primenili automatizam, kao što je primenjen automatizam i kada je nestala Savezna Republika Jugoslavija, a i nju ste upropastili.
Samo da vas podsetim, kada je Narodna banka Jugoslavije, preko noći, postala Narodna banka Srbije, pa je Živković rekao – izvinite, molim vas, to ne postoji, Dinkić lažno izdaje novac, ispostavilo se da nije bilo lažno, nego je bilo po nekom automatizmu. Srbija i Crna Gora, nadalje, važi kao Srbija. Znači, taj razlog za promenu Zakona apsolutno ne postoji.
E, sad ću da pričam o mojim razlozima, zašto smatram da treba da se usvoji ovaj zakon s amandmanima SRS-a, mislim da su tri amandmana u pitanju.
Zašto? Zato što je pitanje državljanstva, svakako, pitanje trajne pravne veze između nekog fizičkog lica i njegove velike porodice koja se zove država. Znači, trajna pravna veza. Zašto? Zato što malo dete traži zaštitu od svoje porodice, a svaki pojedinac, kao državljanin neke države, traži zaštitu od svoje države; država, po Ustavu, ima obavezu da štiti svoje državljane.
U zavisnosti od demokratske politike pojedinih država, one kreiraju svoje zakone o državljanstvu. Tako imamo restriktivne zakone, gde je vrlo teško da se dobije državljanstvo neke države, i imamo liberalne. Oni kojima je potrebna radna snaga, poput Nemaca, Švajcaraca, Šveđana itd., naginju liberalnijim uslovima, jer ne žele da se njihova teritorija isprazni. Žele na razne načine da povećaju populaciju svog naroda i čine to kroz državljanstvo.
Mi u Srbiji, jutros sam rekao, svake godine izgubimo po jedno Vlasotince. Poslednjih, čini mi se, pet godina, prema statistici, 37.000 ljudi više umre nego što se rodi u Srbiji. Nama kao državi je interes da imamo što veći broj građana, što veći broj državljana Republike Srbije.
Da li ovaj zakon, s amandmanima SRS-a, ispunjava tu funkciju? Ispunjava. Šta mi hoćemo? Mi hoćemo da svako ko želi da bude Srbin i ko se oseća Srbinom, ko ima srpsko poreklo, bez obzira na to gde živi, dobije srpsko državljanstvo kao drugo državljanstvo. To je mogućnost koju mi pružamo. Da li će to lice da to koristi, zavisi od njega.
Zašto to radimo? Zato što svi Srbi na svetu Srbiju doživljavaju kao svoju državu, kao svoju porodicu, kao svoju maticu, kao svoju postojbinu; i treća, i četvrta, i peta generacija dijaspore doživljava Srbiju kao svoju maticu. Kako se to manifestuje?
Evo, opet, još jednog primera, vama poznatog. Godine 2001, ministar inostranih poslova je bio neki Svilanović, pre toga je bio na bilbordima – ''ko je ovaj čovek''. On je prve godine organizovao nešto za decu dijaspore. Skupila se deca, bila u nekim kampovima, i kada su ga pitali kakvi su njegovi utisci, rekao je - katastrofa. Zašto?
Kaže – svi su nacionalisti, oni bi samo da igraju ''čačak'', samo da pevaju srpske pesme i samo da se upoznaju sa srpskim običajima.
Čovek je očekivao da će mala naša deca iz Čikaga ovde da dođu i da traže ono što svakodnevno imaju u Čikagu. Pa, to je njima dosadno. Oni žele da vide koji su njihovi govori, odakle su njihovi dedovi itd. Oni neguju tu tradiciju, neguju ljubav prema Srbiji. Ovi naši reprezentativci, kada igraju u inostranstvu, igraju više zbog onih ljudi tamo, u inostranstvu, nego što igraju zbog nas ovde.
Pre nekoliko dana sam bio u Briselu, na utakmici između Belgije i Srbije. Tamo je 200 Srba, skupljenih sa svih strana, 150 minuta navijalo za Srbiju, znate kojim rečima - Kosovo je Srbija.
Želi čovek da bude Srbin i treba mu to omogućiti. Imam prijatelja koji ne želi da bude Jermenin, a Jermenin je, hoće da bude Srbin.
Imate i onoga Džatrasa, koji je prihvatio, čak, i pravoslavlje, jer čovek želi da bude Srbin. Zašto tim ljudima onemogućiti da stiču srpsko državljanstvo? To je generalno što se tiče propisa koji treba da regulišu državljanstvo.
Ministre, poneo sam vam ovde jedan zakon Republike Srpske, koji reguliše zapošljavanje stranih državljana u Republici Srpskoj. Samo da vas podsetim zašto je državljanstvo važno.
Taj zakon, a naš propis o zapošljavanju stranaca odavno nije promenjen, koji je rađen prema međunarodnim standardima, omogućava i sledeće: da bi stranac boravio u nekoj zemlji, mora u Republici Srpskoj da ima odobren boravak, mora da ima važeću radnu dozvolu. Dozvolu mu izdaje Zavod za zapošljavanje, ali, zapamtite ovu rečenicu: filijala ne može izdati radnu dozvolu ukoliko na evidenciji nezaposlenih ima lica odgovarajuće stručne spreme koja ispunjavaju uslove radnog mesta, a koja prihvataju određeni posao. Državljanin ima prednost u odnosu na stranca. Jedino kod stranih ulaganja postoji neka tolerancija u pogledu zasnivanja radnog odnosa stranaca.
Zapamtite, državljanstvo nije beznačajna stvar. To što mi tražimo da se svakome ko se oseća Srbinom, ko potpiše zahtev i želi da bude Srbin, prizna državljanstvo, između ostalog je i zbog toga da se on zaštiti.
Znate i sami kako naši građani ovde reaguju kada čuju - na toj i toj odgovornoj državnoj funkciji nalazi se državljanin neke bivše republike, a ne Republike Srbije, koji otvoreno na radnom mestu zagovara separatizam.
Izvinite, molim vas, moj stav je: proglašenje nezavisnosti Crne Gore je suprotno srpskim nacionalnim interesima. Možda se to Čedi, Bebi i ovima ne sviđa, ali je moj stav da je to suprotno srpskim nacionalnim interesima, a vreme pokazuje da je to stvarno istina.
U Republici Crnoj Gori, 32% građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, nisu tamo ni nacionalna manjina, nemaju novine, nemaju TV, nemaju radio. Da li se prema njima vrši pozitivna diskriminacija u pogledu zapošljavanja? Ceo, kako oni kažu, ''sjever'' ne radi, nego je važno da li si Milov ili nisi Milov. Ako si Milov, imaš sve.
Da vas samo podsetim šta je bilo 2000. godine. Zaposlili su 25.000 ljudi u svoju specijalnu policiju, i neuračunljive, i one koji nisu služili vojsku. Kako? Iz najuglednijih kuća su zaposlili muško dete da bude pod uniformom, da ima neka primanja, kako bi glasali za Mila Đukanovića i njegovu partiju.
Srbija ne sme da dozvoli da se u svetu manipuliše Srbima, a najbolji instrument da zaštiti Srbe jeste da im prizna srpsko državljanstvo. Jer, kada je nekome priznato srpsko državljanstvo, onda i naše diplomatsko i konzularno predstavništvo ima obavezu da interveniše u ime Republike Srbije radi zaštite prava i interesa naših državljana u inostranstvu.
Dajte da mi otvorimo mogućnosti našim zakonom, a onda ostavimo pojedincu neka sam bira da li će da poštuje svoje poreklo, da li će da poštuje neka svoja osećanja ili trenutne interese, koji se nekada mogu zasnivati na tome - ''daj da potpišem tuđu domovnicu''.
Kada bude rasprava o amandmanima, još detaljnije ću vam objasniti neke stvari, zašto je potrebno da se ovi amandmani prihvate.
Moram svima da skrenem pažnju da razlog koji je navela Vlada ne postoji. Postoji nacionalni i državni interes Republike Srbije da liberalizuje uslove za brzo sticanje državljanstva. Drugo, ako država smatra da na taj način na sebe preuzima veliku brigu, što o velikom broju lica mora da vodi računa i u inostranstvu i u zemlji, kako vodite računa o postojećim, tako ćete voditi i o onim budućim. Nećete dobiti preveliku obavezu.
Vi više vodite računa o tome kako da se reše papiri nekim pomoćnicima ministra, da ostanu i dalje u ministarstvu gde su zatečeni, gde rade. Mislim da neki advokat Žunić ili Žugić u Ministarstvu finansija, čovek je Crnogorac, baš ga briga, otišao je da glasa za nezavisnu Crnu Goru, živi u Beogradu; njemu je ovde privremeni rad, da uzme i da iskoristi sve beneficije. Nema on ljubavi prema Srbiji, nema prema srpskim interesima. Znači, izbacite, molim vas, kategoriju "nedržavljanin", zvanu Jovo Kapičić.