Gospodine Šajn, vreme.

Ja sam pokušavao tri meseca u Parlamentu, ovim zaključujem, da upozorim na to.
Molim još jednom da se ovo upozorenje prihvati ozbiljno, da sutra teret odgovornosti ne bude prebacivan na nekoga drugoga, da je neko neozbiljan, da je neko državni neprijatelj, da neko, u situaciji kada se pregovara o Kosovu, pokušava da povlači poteze koji mogu da štete državi.

Hvala.
Reč ima poslanik Aleksandar Vučić, iz Poslaničkog kluba SRS-a.

Dame i gospodo narodni poslanici, delimično je tačno ono o čemu je ovde govorio ministar unutrašnjih poslova, svodeći zakon na pravno-tehničku redakciju, na tehničke norme koje upodobljavaju trenutnu situaciju u kojoj se Srbija nalazi, nakon što smo ostali bez državne zajednice Srbija i Crna Gora, koju su oformili Koštunica, Đinđić, Đukanović, Labus i Solana.
Ne brinem zbog njih petorice i njihovog ugleda u srpskom narodu, već brinem zbog toga što smo ostali bez 250 do 300 hiljada Srba u Crnoj Gori ili, ako hoćete, 200 do 250 hiljada, ali, svakako, bez ogromnog dela našeg naroda koji je želeo ne samo državnu zajednicu, već i zajedničku državu. Pravnici znaju razliku. Mnogi od njih su želeli jedinstvenu državu naših naroda, kao što smo to želeli mi, srpski radikali.
Suština je, da bi građanima Srbije bilo jasno o čemu je ovde reč, sledeće.
Dakle, odluka građana Crne Gore je falsifikovana volja, a to kažem, neskriveno, zato jer nisu postojali ravnopravni uslovi za izjašnjavanje građana Crne Gore.
Jer, od šest televizija, pet je pod potpunom kontrolom režima u Crnoj Gori, koji je separatistički, a samo jedna televizija je otvorila svoja vrata i jednima i drugima, a pri tom ne pokriva ni pola teritorije Republike Crne Gore; samo jedna televizija je bila za sve, dok sve ostale rade na podršci separatističke politike.
Jasno je tada da ova odluka nije legitimna, nije legalna, ali je dobila svoju pravnu validnost, dakle, time što su svi ključni i politički akteri, sem srpske liste, priznali rezultate referenduma i stvarnost nam je danas takva.
Mi u Srbiji smo slabo uradili svoj posao. Nedovoljno smo pomogli našem narodu u Crnoj Gori. I ono novca što je poslato našem narodu, za ono malo kampanje da se suprotstave bogatom separatističkom režimu, poslato je u ruke lopova i kriminalaca, pojedinih iz nekih stranaka koje su bile tzv. projugoslovenske orijentacije, koji su taj novac spiskali za sopstvene potrebe, a na pamet im nije palo da se uloži u kampanju protiv Mila Đukanovića i separatističke crnogorske vlasti.
Dakle, doživeli smo još jedan nacionalni poraz i sa tim se danas suočavamo i gledamo šta danas možemo da ispravimo.
Donošenje ovakvog zakona bi bilo od krucijalnog, vitalnog nacionalnog značaja i nacionalnog interesa. Ovo, gospodine ministre, ne sme da bude tehničko pitanje. Ovo ne sme da bude pravno-tehnička redakcija i usklađivanje sa onim što mi danas imamo, tobože, kao situaciju, ili imamo, stvarno, kao situaciju, a to su dve nezavisne države.
Dakle, ovde se postavlja pitanje šta je to što mi možemo da uradimo za naš narod. Da vidimo koji su ti ljudi koji su bili protiv zajednice sa Srbijom. Bio je separatistički režim, a ako uzmete popis stanovništva, videćete da je po poslednjem popisu 31% pripadnika srpskog naroda, 43% pripadnika, kako oni kažu, crnogorskog naroda, a ostalo su Šiptari, muslimani i pripadnici drugih nacionalnih manjina.
Dakle, kome mi želimo ovim zakonom da pomognemo? Šta je naša namera?
U članu 23. postojećeg zakona o državljanstvu Republike Srbije se kaže, Predlogom zakona se to ne menja, da je moguće da pripadnik srpskog ili nekog drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije, koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, bude primljen u državljanstvo Srbije ako je navršio 18 godina života, nije mu oduzeta poslovna sposobnost itd.
Pod uslovima iz stava 1, u državljanstvo može biti primljeno i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države, nastanjen na teritoriji ranije SFRJ, koje je izbeglo, prognano ili raseljeno lice, boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo.
Gospodine ministre, ovakvim tumačenjem zakona moguća su sada dva tumačenja ovog člana zakona, koji niste menjali. Moguće je, prvo tumačenje, da pošto nemamo izbegla, raseljena i prognana lica, da se ovo ne primenjuje na naše građane, odnosno na Srbe u Crnoj Gori ili na bilo koje druge građane.
Po drugom tumačenju, gospodine ministre, koje je, takođe, veoma loše i na koje ću pokušati sada da vam ukažem, a zato se nadam da će vaša poslanička grupa prihvatiti amandmane SRS-a - svi imaju pravo da dobiju državljanstvo Republike Srbije.
Želim da vam kažem da time mi, gospodine ministre, nagrađujemo separatiste i one koji su učinili sve što je u njihovoj moći, a što je protiv Srbije. Vi znate da je to istina i da govorim istinu. Vi znate da bismo time kaznili Srpsku listu kao legitimnog predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori. Vi znate da bismo ih politički kaznili. Vi znate da time politički kažnjavamo celokupan srpski narod.
Srbi u Crnoj Gori hoće da imaju svoje. Znam da ste vi bili u Crnoj Gori, mi smo bili u Crnoj Gori, razgovarali smo sa predstavnicima našeg naroda. Predstavnici SRS-a su održali više konferencija za novinare u Podgorici, sastajali se sa Andrijom Mandićem, kao liderom Srpske liste, i s predstavnicima iz Srpske narodne stranke, SRS-a i svih ostalih stranaka u Crnoj Gori. Vi morate, poštovani narodni poslanici, da imate u vidu sledeću stvar, ali i građani Srbije, 250 hiljada Srba u Crnoj Gori bi se osetilo i prevarenim, i izdanim, i napuštenim od države Srbije, od naše zemlje, od njihove otadžbine, jer za njih je Srbija otadžbina, jednako kao i ono mesto gde žive u Crnoj Gori danas.
Ako mislite da postoji Srbin u Crnoj Gori koji pravi razliku između Pljevalja i Prijepolja i između Beograda i Podgorice, grdno ste se prevarili. U tome se, takođe, razlikujemo od onih koji zastupaju separatističku politiku ovde, u Srbiji, zato što se mi zalažemo za jedinstvo i celinu srpskog naroda. Ne možemo u ovom trenutku to da ostvarimo.
Voljom velikih sila, falsifikovanjem biračke volje, došlo je do podržavanja separatističkih težnji, uz, naravno, obilatu pomoć, kao što sam rekao, stranog faktora. Kada kažem stranog, ne mislim samo Zapada, mislim i na albansku državu i mnoge druge. Ne želim da vam pričam da je u Ulcinju, do 12 časova, izašlo 34%, a u ostalim delovima Crne Gore je već bilo 51%; na kraju je u Ulcinju izašlo 92% itd. Dovoljno je reći samo šta se sve zbivalo, a posebno u albanskim sredinama itd. i koliko su želeli da naškode Srbiji, pa i srpskom narodu u Crnoj Gori.
Dakle, amandmani SRS-a su veoma jasni. Pročitaću vam sledeći stav, a mislim da je suštinski, za koji očekujemo da ga podrže sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U članu 16, stav 2. se menja i glasi - državljaninom Republike Srbije u smislu ovog zakona smatra se i državljanin druge države, pripadnik srpskog naroda, ako podnese pisanu izjavu da se smatra pripadnikom srpskog naroda i da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Najčistija moguća formulacija.
Odmah mogu da vam kažem da je to, kao što zna i ministar Jočić, sastavljeno u dogovoru sa našim partnerima iz Srpske liste u Crnoj Gori, sa legitimnim predstavnicima srpskog, dakle, našeg naroda u Crnoj Gori.
Kako ne biste govorili kako je to u suprotnosti sa stavovima koji postoje u uporednom pravu u međunarodnoj zajednici, pošto znam da ima separatista i dežurnih zaštitnika lika i dela predstavnika crnogorske vlasti i crnogorskog režima, moram da vam ukažem i na sledeću činjenicu.
Ovim ništa ne bismo uradili drugačije od onog što je Hrvatska već napravila i što Hrvati imaju i u Crnoj Gori i BiH. Žao mi je što moram da kažem, ali treba samo da primenimo njihov model, isto ono što su oni primenili na Herceg-Bosnu i na Crnu Goru.
Ne zaboravite, Hrvata je u Crnoj Gori manje od 2%. Oni imaju dvojno državljanstvo, oni imaju dvojno državljanstvo u BiH, pa je Miodrag Vuković morao da se izvinjava onima kojima je rekao da ne može, Srbima, jer je zaboravio da je to isto pravo već dao Hrvatima u Crnoj Gori. Da vidimo kako će to separatistički režim da kaže, Hrvatima dajemo to pravo, a Srbima ne dajemo.
O čemu je ovde reč? Znam da će neki da govore o izborima, kao, neki bi da menjaju ne znam šta. Valjda mi, ljudi, ovde nešto radimo za našu državu i za naš narod, a ne za izbore, ne za glasove.
Da li to neko brine kako će ljudi da glasaju sutra? Pa, brinete za koga će da glasaju Srbi iz Crne Gore, pa brinete za koga će da glasaju Srbi iz Republike Srpske jednog dana, pa brinete za koga će da glasaju Srbi iz Krajine. To vas brine? Zato ćete da urušavate interese srpskog naroda, zato što znate da za vas neće da glasaju.
Da li je to ono što ste nam obećavali u izbornoj kampanji, dvojno državljanstvo sa Republikom Srpskom? Obećali ste to našem narodu u Crnoj Gori, pa je Milorad Dodik išao, podsetiću vas, prvo se pojavio na mitingu G17 plus u Loznici, gde je rekao da najviše na svetu voli G17 plus i Mlađana Dinkića, a najviše na svetu mrzi SRS, zato jer je potrebno da svedete radikale na minimum, ili da nemaju nijednog poslanika.
Ovde mi je teško da izbrojim, a nisam slab u matematici, koliko radikala ima.
Moram da kažem da se posle toga Milorad Dodik pojavio i na mitingu DS-a, jednom od završnih, pa je onda podržao i Borisa Tadića, a onda se pojavio na završnom skupu DSS-a, sve na koncertu, i njih podržavajući. Da ne pričam da je neke druge podržavao u prethodnom periodu.
Kako se završilo to podržavanje i sve priče o referendumu u Republici Srpskoj, o dvojnom državljanstvu za naš narod?
Završilo se ''trojnom'' vilom za Milorada Dodika na Dedinju, sa sedam stanova, koju ste mu dali prvog dana kako ste došli na vlast, a koja vredi nekoliko miliona evra. Prvi posao koji ste napravili, umesto dvojnog državljanstva za naš narod, umesto da naš narod iz Republike Srpske ima korist, umesto da naš narod u Crnoj Gori ima neku korist, umesto da nešto za naše građane uradite, vi ste se bavili kriminalom, kako da se da kriminalcu još veća vila usred Beograda nego što ih do sada ima, da mu zahvalite za sve te silne idiotske podrške koje vam je pružao u toku izborne kampanje.
Za koga radite, ljudi? Kakav je ovo predlog zakona? Tehnički zakon za najvažnije nacionalno pitanje za naše građane, za naš narod?! Da li znate koliko nas sada gleda Srba u Crnoj Gori? Ljudi danas nisu otišli na posao u čitavoj Crnoj Gori, gde god su mogli da ne odu, samo da bi gledali zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, od severa Crne Gore.
Smešno je nekima koji više gledaju u Agima Čekua i više ih zanima šta će im reći Agim Čeku i Hašim Tači, nego šta će Srbi da im kažu. Tužna je Srbija kada i vas ima u Parlamentu. Jeste da ste jedva cenzus prešli, ali je tužna da tužnija ne može da bude.
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da u jeku...
Gospodine ministre, izuzetno poštujem sve što ste govorili i slušao sam s mesta, pa vas molim, ja bih zbog svoje koncentracije voleo da završim smisleno, kako sam, nadam se, do sada govorio.
Znam mnoge koji nam danas, u jeku ove kampanje, histerične kampanje - živeo Zapad i sve zapadnjačke vrednosti, drže velika slova o tome kako moramo da postanemo jedno, globalizacija je, a sada vi Srbi tamo nešto hoćete, a da se, pri tom, javno hvale u novinama da knjige ne čitaju, da su s mukom i preko debele veze završavali loše škole i fakultete i nikada se ni u čemu, sem u sitnom kriminalu i secikesarenju, nisu isticali. Ceo svet je isti i sada biste vi nešto posebno za sebe. Sada biste vi, Srbi, svoj jezik u Crnoj Gori, da Srbi imaju svoj, srpski jezik, u Crnoj Gori.
To su sve ti veliki zapadnjački umovi, prozapadnjački umovi u našoj zemlji, a to su sve naslednici najgorih komunista. Prvi je, naime, da vas podsetim, priču o crnogorskom jeziku, a to gospodin Mićunović dobro zna, pustio veliki zlikovac bivšeg komunističkog režima, Vladimir Bakarić, krajem sedamdesetih godina u Podgorici, rekavši da je potrebno da se pronađe, zarad priče o identitetu crnogorskog naroda, a mi tu priču slušamo i danas.
Vidim, tačno, ko su, za pare, podržavaoci antisrpskih ideja ovde, u Srbiji, i to znaju građani Srbije. Večeras pogledajte Dnevnik TV Crna Gora, oni koje budu najviše citirali, videćete tačno od koga pare dobijaju, kako i koliko.
O čemu je ovde reč? Da li se u Americi govori američkim jezikom? Da li se u Australiji govori australijskim jezikom? Da li se u Kanadi, ne računajući Kvebek, govori kanadskim jezikom? Nisam čuo za to. Nisam čuo da se u Belgiji govori belgijskim jezikom. Znam za Valonce i Flamance, pa jedni govore francuskim, drugi flamanskim ili dač jezikom. Nisam čuo da govore tim jezikom. To postoji samo kod nas.
Ne brinem ja za to što to radi Milo Đukanović. Razumem što on to radi, ali ne razumem one nesreće iz Srbije koji ga u tome podržavaju. Ne razumem one najgore u Srbiji, koji ništa drugo ne znaju osim da budu protiv srpskog naroda. I kada je za pare, za ne znam kolike pare, pogledajte se malo u ogledalo, pogledajte malo svoj narod, pogledajte Srbe, ne stidite se svog roda. Nemojte da nam govorite kako su to evropske vrednosti.
Evo vam, Hrvatska će u Evropsku uniju. Mi samo tražimo ono što Hrvati imaju, ništa više. Onakva prava kakva Hrvati imaju u Crnoj Gori, u Herceg-Bosni, kako je oni nazivaju, i bilo gde na prostoru bivše Jugoslavije, ista takva prava mi tražimo za Srbe. Ništa više od toga. Da vidimo da li ste spremni to da prihvatite, da vidimo ko u ovoj zemlji i zbog čega nije spreman da takve predloge prihvati.
Još nešto, mi smo poslednjih 15 ili 16 godina doživeli mnogo poraza, i pored činjenice da nismo doživeli u onoj meri genocid kakav je bio u vreme Drugog svetskog rata. Imali smo najteže i najveće žrtve na prostoru bivše Jugoslavije. Najviše proteranih ljudi je srpskog roda. Svaku žrtvu izuzetno poštujem, ali mi se čini da bi neki da zaborave na srpske žrtve, da bi neki da zaborave šta je to što su Srbi izgubili i šta smo, na različite načine, krivicom svih nas, izgubili.
Nekima je to svejedno, oni bi to dali bez ikakvog povoda, to je njima super, lepo, ''fensi''. Baš mi je lepo da sedim u ''Dorijan Greju'' ili nekom drugom kafiću i umirem od smeha, kao što se sad klibere neki od poslanika ovde. Njima je svejedno. Džabe da ovoj iz LDP-a ili ne znam koje stranke objašnjavam bilo šta, ona umire od smeha i ne zna šta će sa sobom, smejući se nad sudbinom srpskog naroda.
Ne vredi, različite su nam vrednosti, kako to neko reče. Nama je opstanak srpskog naroda vredniji od svega, a vama su bitne neke druge vrednosti: šta će i kako da se ponese u džepu na ''Egzit'', na ''Bir fest''. Možda i nije uvek u džepu, ne znam gde to držite i kako držite. U tome se razlikujemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici režima u Srbiji, da vidimo sada, pošto ste znali da mitingujete, pošto ste znali da skupljate političke poene u Srbiji, pričajući kako podržavate srpski narod u Crnoj Gori, posebno vas iz DSS-a da vidimo, hoćete li podržati amandmane SRS-a, da vidimo hoćete li biti spremni da pomognete našem narodu u Crnoj Gori.
Da vam kažem nešto, zamislite da vam srpsko državljanstvo uzimaju oni koji su sve činili protiv Srbije, na najgori mogući način, a da im vi to jednako omogućavate, kao Srbima koji bi sve dali za to državljanstvo, i da nikakvu privilegiju nemaju, samo da mogu da kažu da imaju državljanstvo Republike Srbije.
Zamislite da vi date Ranku Krivokapiću ili Veselinu Baroviću državljanstvo Republike Srbije, kako bi to bilo moguće po ovom zakonu! Taman bih mislio da sam državljanin Ukrajine ili ne znam koje zemlje. Nisam znao da gospodin Krivokapić ima i hrvatsko državljanstvo, u krajnjoj liniji, nije ni naročito značajno, ali sam zamislio tog tipa, poput Ranka Krivokapića, Veselina Barovića, ne znam više kako im se zovu oni kriminalci, taj Brana itd. Govorio sam o njemu, gospodine Jočiću, javno, sa govornice.

Vreme, gospodine Vučiću.

Kad kažem javno, sa govornice, i u televizijskim emisijama, govorio sam o najtežim krivičnim delima i o svemu drugom, kao što znate. Zato očekujem da i ministar Jočić i ostali predstavnici poslaničke većine, režima u Srbiji, prihvate amandmane Srpske radikalne stranke, jer bez prihvatanja amandmana koje su podneli srpski radikali ovaj zakon je ne loš, već katastrofalan po srpske nacionalne interese, štetočinski zakon.
Ovaj zakon će dovesti do razaranja srpskog nacionalnog bića u Crnoj Gori, ukoliko ne prihvatite amandman srpskih radikala. Nemojte da podsećam ostale, koji su obećali, u razgovorima sa legitimnim predstavnicima srpskog roda u Crnoj Gori, da će glasati za ovakav amandman koji bude predložen od strane srpskih radikala. Naše je da to danas pokažemo.
Nikoga ne diramo, nikoga ne vređamo, ne smetaju nam pripadnici nijednog drugog naroda, sve narode poštujemo, sve narode volimo, ali, nekako, najviše volimo srpski narod i prema njemu smo obavezni da učinimo ono što svaka država za svoj narod čini. Govorim o onima koji se nalaze van granica današnje Srbije, a naravno da su svi građani Republike Srbije u potpunosti ravnopravni.
Hvala vam još jedanput na ovome. Siguran sam da ćete, ukoliko danas prihvatite amandman SRS-a, već večeras u Podgorici, Nikšiću, Herceg Novom, Budvi, Beranama, Pljevljima, ali i u Prijepolju, u Priboju i u svakom drugom srpskom mestu blizu administrativne granice sa Crnom Gorom, videti i doživeti vatromet i veselje, ništa manje od onog koje su oni organizovali kada su sticali nezavisnost.
Hvala vam mnogo.

Reč ima šef Poslaničkog kluba LDP-a, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je ozbiljnija tema iza izmena i dopuna Zakona o kojem trenutno raspravljamo, nego u samom predlogu zakona o kojem ćemo se izjašnjavati. To je prvi problem ove rasprave.
Čitajući obrazloženja rešenja koja se usvajaju izmenama i dopunama predloženog zakona, ne možemo imati, ako smo razumni, nikakvu racionalnu primedbu. To je, manje ili više, čitajući striktno materijal koji je pred nama, jednostavna administrativna procedura.
Ne možemo ignorisati, kao političari i političarke, ono što je prethodilo izmenama i dopunama ovog zakona i ono što očigledno stoji pred nama, a o čemu u ovom trenutku vlast ne želi da razgovara, ali najavljuje razgovore. Tu mislim na opasku nadležnog predstavnika Vlade, kojom je najavio ozbiljnije promene Zakona o državljanstvu.
Da li to znači da je ovaj predlog izmene i dopune Zakona neozbiljan? Ako je tako, zašto?
Veoma je važna, između ostalog, rečenica u materijalu u kojoj se kaže da je Republika Srbija obavezna na ovakav postupak, ali da ta obaveza istovremeno predstavlja njen interes.
Kakav je to interes za Republiku Srbiju nastao davanjem državljanstva državljanima druge države koji su se na teritoriji Srbije nalazili u trenutku sticanja nezavisnosti te druge države, odnosno razdvajanje državne zajednice? Neka se kaže koji je to interes, neka se formuliše. Možda je dobar, ali za nas je važno da mi uđemo u suštinu koja prati status nekog državljanina ove zemlje.
Država ima obavezu prema svojim građanima, pa tako i prema onima koji će pravo državljanstva steći kroz izmene i dopune ovog zakona o kojem sada raspravljamo. Koliko košta ta obaveza? Kako se meri ta vrednost o kojoj Vlada govori kada pominje interese koji će biti ostvareni u skladu sa potrebama države Srbije? Šta je ono što je, zapravo, istina?
Istina je da se Vlada nije dogovorila sa crnogorskom državom i da u ovom trenutku Vlada Republike Srbije tom problemu pristupa na drugačiji način od Vlade Crne Gore. Zbog čega je to tako? Potrebno je obrazloženje.
Čuli smo i raspravu iza koje stoji jedna velika istina, na koju mi sve vreme ukazujemo. Istina je da uvek Srbi izvan Srbije plaćaju cenu pogrešne srpske politike, bez obzira na to da li se radi o Srbima iz Hrvatske, o Srbima iz Bosne, o Srbima iz Crne Gore ili o Srbima sa Kosova. Uvek na kraju oni plaćaju cenu pogrešne politike i oni postaju žrtve, a politika i vlast koja ih je dovela u tu poziciju očekuje od nas da preko toga pređemo kao da se ništa nije desilo.
Srbija i Crna Gora su jedan vek provele u zajedničkoj državi. Voljom građana Crne Gore, Crna Gora je iz te zajedničke države istupila, stvorila je svoju, obnovila je svoju nezavisnost. Ako na ovakav način menjamo Zakon o državljanstvu, izbegavajući suštinu, a to je dogovor sa Crnom Gorom oko regulisanja tog pitanja, mi, zapravo, šaljemo poruku kojom kažemo da verujemo da je stanje koje karakteriše naše međusobne odnose u ovom trenutku samo privremeno i da će ta greška, do koje je došlo prevarama, manipulacijama, obmanama, koja je dovela do stvaranja nezavisne Crne Gore, biti ispravljena vrlo brzo.
Koga time varamo? Crnu Goru? Ne. Ona se na to i ne obazire. To je problem za nas ovde, u Srbiji.
Pominjani su neki primeri, primer Hrvatske. Hajde da govorimo i o drugom primeru, primeru Mađarske, da govorimo o odnosu Mađarske prema svom narodu izvan granica matične države, o odnosu Mađarske prema Mađarima u Rumuniji, u Srbiji, u Slovačkoj. Pažljivije Mađarska tretira taj problem. Zamislite kada bi se mađarska vlast postavila prema tom pitanju kao što se danas postavlja vlast u Srbiji, kada bi vodili računa o svojim dnevnim političkim interesima.
Oko ovog ne možemo da se preglasavamo. O ovom treba da se dogovorimo, a ne možemo da se dogovorimo zato što nema elementarnih preduslova za dogovor.
Zašto raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona uz opaske predstavnika Vlade da je ovo samo privremeno rešenje? Malo je godinu i po dana da se napiše valjan zakon i da se na takav način otklone sve štetne posledice koje ne možemo da osporavamo, sprečavanje nastanka apatrida, tj. da niko ne ostane bez državljanstva. Zašto bi neko ostao bez državljanstva? Slažemo se da ne treba.
Još je gore da nekom omogućimo da danas u Srbiji radi ono što je do juče mislio da radi u Crnoj Gori, pa mu to nije pošlo za rukom. Kada je neko državljanin Srbije, uz državljanstvo, preuzima i obaveze prema toj državi, obavezu lojalnosti.
Gospodin Batić je govorio o nekim elementima te lojalnosti, kako će biti regulisani ti problemi. Znamo da je većina onih koji će steći državljanstvo na osnovu izmena i dopuna ovog zakona, većina poslovnih ljudi, prijavljena u Beogradu, sa imovinom u Crnoj Gori, imovinom u Srbiji, izbegavajući plaćanje poreza i u Srbiji i u Crnoj Gori.
Kada pitate - gde plaćaš porez, kaže - plaćam u Crnoj Gori; kad ga pitaju iz Crne Gore - gde plaćaš porez, kaže - plaćam u Srbiji. A ova država treba da servisira njih, da ih štiti, da im omogućava da se školuju, da se leče, da stiču kapital, da se razvijaju, kao što se ona razvija. Pitanje lojalnosti je veoma važno.
Što se tiče mere našeg patriotizma, ona je direktno suprotna onoj meri koja se sada krije iza tih velikih, ali praznih reči. Žao mi je srpskog naroda u Crnoj Gori, on je prevaren, kao što su prevareni Srbi u Bosni i Srbi u Hrvatskoj. Da li to taj narod razume?
Razume i vidi da je ostavljen, jer nema drugog objašnjenja činjenice, da, recimo, Srbija nije stigla Crnu Goru da prizna pre Islanda, ili nije poslala svog ambasadora u Crnu Goru već godinu i po dana, dok je Crna Gora svog ambasadora poslala u Srbiju posle mesec ili dva.
Srpski narod u Crnoj Gori je ostavljen, ne na milost i nemilost crnogorskoj državi, nego ostavljen sam sa sobom i problemom u kom se nalazi. Moći će da izađe iz toga, pre svega, ukoliko odgovor bude tražio od države kojoj pripada, a to je Crna Gora.
Ukoliko odgovor i rešenje bude tražio od Srbije, agonija u kojoj živi će trajati, a ovde tu podršku nikad neće naći, kao što je ni mnogi ranije, pre srpskog naroda iz Crne Gore, nisu pronašli.
Bez obzira na to da li su živeli u jednoj ili drugoj krajini, da li su živeli u Kninu ili Sarajevu, da li su živeli u Prizrenu ili Peći, podršku nisu pronašli u Srpskom parlamentu, jer u Srpskom parlamentu dominira ona politika koja uništava svoje društvo i svoj narod.

Replika, Aleksandar Vučić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što predstavnik LDP-a nije mogao da se osvrne na, inače, omiljene im hrvatske modele, zato što smo se pozvali na taj jedan jedini, u ovom slučaju, hrvatski model, pa im izgleda to ovog puta ne odgovara.
Ja ću se pozvati na mađarski model o kojem je ovde bilo reči. Dobro je da objasnimo građanima Srbije o čemu je ovde reč. Naime, dobro bi bilo kada bi država Srbija za svoj narod mogla da čini sve ono što Mađarska čini za svoje građane, a da za nijansu manje ugrožava teritorijalni integritet drugih zemalja nego što to čini Mađarska.
Kada govorite o odnosu Mađara i Slovaka, mislim da dobro poznajem odnose Mađara i Slovaka, ne znam da li znate da su u toku velike rasprave i veliki sukobi između mađarske i slovačke države, pre svega, zato što Slovačka ne želi da se izvini Mađarima zbog Benešovih principa.
Benešovi principi su, za one koji ne znaju, ustanovljeni kada je Slovačka, po okončanju Drugog svetskog rata, proglasila pripadnike mađarske nacionalne manjine na svojoj teritoriji, one koji su srađivali sa nemačkim okupatorom, za iste okupatore. Ne žele da se za tri rata, odnosno ratne zločine koje su međusobno vršili, izvinjavaju jedni drugima.
Pri tom, u Lučnici, Dunajskoj Sredi i Komarnom, pretpostavljam da ta mesta vama ništa ne znače, a mi koji se ozbiljno bavimo pravima nacionalnih manjina dovoljno dobro znamo o tome, to su mesta u Slovačkoj, na jugu Slovačke, u kojima Mađari predstavljaju većinu.
U Komarnom, Mađari imaju apsolutno sva prava, sa mađarskim ličnim kartama ulaze, pre svega, u Đer, koji im je najbliži, ali i u ostala mađarska mesta, bez pasoških isprava. Iz Subotice i ostalih mesta u Vojvodini, Mađari su, takođe, u mogućnosti da sa ličnim kartama koje dobijaju od mađarske države, zato što nema sporazuma o dvojnom državljanstvu sa Srbijom, uđu na teritoriju Republike Mađarske bez putne isprave, bez pasoša, onako kako ste ovde govorili.
Dakle, možda će to nama ostati kao rezervna varijanta. Uvek je potrebno i bilo bi dobro da može da se dogovori sa nekim. Ako se ne možemo dogovoriti, onda nešto za naš narod možemo da učinimo, a čime nigde i nikoga ne ugrožavamo.
Koga mi ugrožavamo ukoliko damo dvojno državljanstvo građanima Crne Gore koji su srpske nacionalnosti? Kako ih ugrožavaju Srbi, ako se tako izjasne, a ne ugrožavaju ih Hrvati?