To liči, gospodine Jočiću, na vas. Normalno, psovke poslanika u Parlamentu su samo jedan korak od obijanja trafika.
Prema tome, stvar je potpuno normalna. Nemojte me terati da pričam neke druge nesimpatične stvari, ali ja to neću, bez obzira na sve, ja vas poštujem. Neko može biti talentovan, neko može biti netalentovan, tu nema nikakvih problema. Možda ste za neke druge discipline talentovani.
Dakle, ja sam samo smatrao da je ovo ustavna odredba, ustavna kategorija i nešto što je evropski standard. To je jedna stvar.
Druga stvar, gospodine Vučiću, ja vam nikada za ovom govornicom, niti igde drugo, nisam rekao, kao ni bilo kom drugom poslaniku - sram te bilo. Vi ste se meni obratili sa - sram vas bilo.
Prema tome, moje mišljenje, gospodine Vučiću, kada sam izneo nekoliko primera i rekao da na međudržavnoj utakmici vidite zastavu od 50 metara na kojoj piše "Nož, žica, Srebrenica", niste komentarisali.
Ja nisam rekao da taj neko treba da ide u zatvor osam godina, to ste vi iskonstruisali.
Takođe sam rekao da nije u redu da su svima u ovoj državi puna usta priče o Evropskoj uniji, a onda vidite kukaste krstove na zastavi EU. Nisam rekao da onaj ko je to uradio treba da ide u zatvor, ja to nisam rekao. Govorim o jednoj pojavi koja je loša po sve nas.
Da li biste vi, gospodine Vučiću, reagovali da ste videli na nekoj našoj međudržavnoj utakmici kukasti krst na zastavi Rusije, ili Ukrajine, ili Belorusije, oni su vam valjda draži? Ali, to nije razlog da kažete - sram vas bilo.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Rekao sam - to je sramota.)
Prema tome, mi ostajemo pri onoj tvrdnji - ili će zakon ostati u ovom izvornom obliku, ili ga onda preformulišite, gospodine ministre, vi, vaš tim, i nemojte očekivati da ćemo nešto što ste nam danas podneli, a posle 10 minuta rekli da to nije dobro, promeniti. Promenićete ga sami.
Dakle, neka ga promeni MUP, da preciziram.

Narodni poslanik Srđan Milivojević, po Poslovniku.
Samo vas molim, gospodine Batiću, da ne improvizujemo dobacivanja kojih nije bilo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja bih da diskusiju vratim, ipak, na temu dnevnog reda - nasilje na sportskim terenima, ali, pre toga, želim da dam jednu primedbu.
Znači, neprihvatljivo je da bilo ko u Srbiji istakne kukasti krst, kao i bilo gde u svetu. Slažem se da neko može da ima svoj politički stav o Evropskoj uniji, da mu se ona sviđa ili ne sviđa, ali neko ko je rođen u Srbiji, ko je rođen u Kruševcu, Kraljevu, Kragujevcu, zna šta kukasti krst znači u istoriji srpskog naroda i zna da je zbog tog kukastog krsta stradalo 1.700.000 građana ove zemlje.
Mislim da nije dobro da bilo ko i bilo gde ističe kukasti krst i da kukasti krst bude argument za iskazivanje političkih stavova. Kukasti krst je u rukama bilo kog građanina Srbije neprihvatljiv, i po Ustavu, i po bilo kom drugom zakonu.
Gospodin Aleksandar Vučić je dao vrlo lep amandman na ovaj zakon kada je reč o isticanju parola. Mislim da treba da se vratimo na taj amandman koji je dao gospodin Vučić, da nađemo način da amandmanom promenimo ovaj zakon, deo koji govori o skandiranju, jer smo, zahvaljujući ministru, bili na dobrom putu da to uradimo i da zaista ovu raspravu sada uobličimo u pravcu u kom je krenula. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Vučić, izvolite.

Zaista bih voleo da uzmete stenogram, ja sam izgovorio - to je sramota. Dakle, sasvim sigurno, nikada ne želim nikoga lično da uvredim, ali sam izneo svoj vrednosni stav o onome što ste govorili i to je ono što mislim, čega se, svakako, neću odreći, a, pretpostavljam, ni vi onoga o čemu ste govorili.
Što se tiče kukastog krsta, nije to bio kukasti krst da bi se glorifikovao kukasti krst, ili da bi se glorifikovali nacisti. Naprotiv, pretpostavljam da je namera tih ljudi, ne znam ko je to uradio, nisam ni video tu zastavu, bila da EU ima iste nakane prema Srbiji baš kao i oni koji su je porobljavali 1941. godine, računajući, pri tome, na to da nas je EU bombardovala 1999. godine, u okviru NATO-a i koalicije sa SAD-om, da nam danas otima Kosovo i Metohiju, kao što su nam ga nacisti i balisti otimali 1941. godine itd. Dakle, sasvim sam siguran da je to u pitanju.
Što se tiče pojedinih parola, nema sumnje da su neukusne i neumesne. Ovde je reč samo o tome ko će, kako i koliko da tumači zakon. Svaki sudija može široko da tumači bilo koju normu, na bilo koji način, do toga da može da kaže - evo vam ga i kukasti krst na zastavi, ne želeći ozbiljnije da tumači šta je taj ko je to uradio napravio ili želeo da kaže. To je stvar koju moramo da izmenimo i apsolutno sam uveren da građani Srbije to razumeju.
Ljudi, kada odu na sportsku manifestaciju, odu da se lepo provedu, i treba im to omogućiti; treba im omogućiti da ne bude nasilja, ali im treba omogućiti i da iskazuju malo slobode i svaku vrstu svog mišljenja.
Podsetiću vas da 1997, 1998, 1999, 2000. godine nije bilo sportske manifestacije na kojoj, na različite načine, nisu bili maltretirani predstavnici tadašnje vlasti, a da ne pričamo o tome kakve su sve pretnje iznošene i šta je sve - ne kvalifikovano na najbolji način, već, bukvalno, glorifikovano.
Dakle, ako vi mislite da je to - "ubij se, Slobodane" divna pesma, moram da vam kažem da meni nije, kao što mi nije divna pesma ni ona - "ubij se, Koštunice", niti bilo koja druga. "Spasi Srbiju i ubij se, Koštunice", "Spasi Srbiju i ubij se, Borise", ili "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane" ili bilo koja druga. Ne mislim da su to lepe pesme, a ne mislim ništa lepo o našim političkim protivnicima. Ali, vidite, to je dozvoljeno i to je bilo u redu.
Takođe, ne mislim da zbog pevanja bilo koje pesme, pa ni kada su to radili predstavnici LDP-a, govoreći o Vojislavu Koštunici na takav način ispred Republičke skupštine, bilo ko treba da bude uhapšen. Mislim da nijedan zbog toga ne treba da odgovara, to je njegovo iskazivanje političkog mišljenja na pomalo vulgaran način, na pomalo uvredljiv način, ali to će osetiti ta politička partija na izborima ili ne, sasvim svejedno. E, to je taj dostignuti nivo slobode, za koji mislimo da mora da bude zaštićen, ništa više od toga. To je ono za šta smatramo da se svako u ovoj zemlji Srbiji zalagao.
Pošto znamo da nam predstoje teška vremena, imaćemo, ljudi, strašne probleme, imaćemo čitave nacionalne frustracije, pošto znamo kakvu nam divnu politiku vodi predsednik Republike i mnogi drugi koji su uz njega. Možemo da predvidimo šta će nam se dešavati. Ako biste ovakve instrumente koristili, teško nama, teško Srbiji, teško celom srpskom narodu, onda smo propali svi.
A to što su nekome puna usta Evropske unije, zato što nam svakog dana pričaju kako nas mnogo vole i kako neće da nam otmu Kosovo i Metohiju, a kada nam se i EU kao organizacija bude oglasila kao potencijalni otimač Kosova i Metohije, onda će za glavu da se hvataju i da pokušaju to da sakriju na RTS-u, Pinku, B92 itd, to je drugo, to je, takođe, političko pitanje. Sa stadionima, sa sportskim borilištima, ili gledalištima, i pomoćnim objektima, kako je sada regulisano ovim zakonom, to nema apsolutno nikakve veze.
Slažem se da postoji veliki problem, koji mora da se rešava u ovoj zemlji, sa onima koji bi da prave nasilje na stadionima, ali me nećete ubediti da su oni najveći problem u ovoj zemlji, da su navijači najveći problem, jer mi imamo mafijaše u svim sferama društvenog života, u svim oblastima društvenog života, počev od ''energetske mafije'', evo ih, svi na slobodi, svako veče se reklamiraju na B92, svako malo imaju u "Politici" svoj dodatak, a i dalje nemamo tu tačku na dnevnom redu, da raspravljamo o njima.
Zbog čega, gospodine Albijaniću?
Zato što je vaš predstavnik, predstavnik DSS-a i SPS-a glasao na onakav način da nema mafije u tome. Dobro, lepo. Šta ćemo sa drugom mafijom? Šta ćemo sa monopolima u svim sferama našeg društva danas? Neki pokretali pitanje, nema više pokretanja tog pitanja.
O čemu mi danas ovde razgovaramo? Najveći kriminalci - deca koja će da se pobiju, ušli u pubertet ili ne znam gde. Sprečite da se pobiju, ali nemojte baš da ih hapsite zbog toga što će da viknu dve-tri uvredljive reči ili ne znam šta.
Razum, racionalno ponašanje nam je potrebno, ne osveta, ne revanš onome koji drugačije misli.
Potrebna nam je normalna Srbija, potrebna nam je Srbija u kojoj će biti mesta za svako naše dete, da jednako žive i moja deca, i deca Čedomira Jovanovića, i unuci Tomislava Nikolića i njegova deca, kao i Borisa Tadića i svakog drugog čoveka u ovoj zemlji, da ne pravimo nikakvu razliku među njima.
Ako uspemo tako normalnu Srbiju da napravimo, onda ćemo nešto uraditi. Ako ne uspemo i ako ćemo samo da hapsimo, sklanjamo i progonimo one koji drugačije misle, onda nam je Srbija definitivno propala, samo je pitanje kog dana ćemo to da oglasimo našem narodu.

Povodom Poslovnika, narodni poslanik Goran Cvetanović.

Javljam se povodom povrede Poslovnika, člana 104.
Želim, pre svega, da se obratim gospodinu Batiću, jer sam siguran da je obaveza svakog poslanika da da adekvatan amandman na član 20, tj. ako neko peva pesme ili maše zastavom, zakonska varijanta da se kazni do osam godina zatvora nije primerena. Mislim da, ipak, kao narodni poslanici, treba da se borimo protiv zloupotrebe politike u sportu, a za to ću vam dati jedan primer.
Posle 5. oktobra 2000. godine, velika su nastojanja da se sportske, naročito fudbalske vode, koriste od strane nekih stranaka iz DOS-a.
Najagresivnije su bile male stranke, a najbolji primer je fudbalski klub "Radnički" iz Obrenovca, koji je, pod rukovodstvom Jovice Šurbatovića iz Batićeve stranke, fuzionisanjem sa fudbalskim klubom "Milicioner", prešao dug put iz treće u prvu ligu za samo jedan dan.
Siguran sam da treba da se borimo protiv toga da se za jedan dan iz treće lige pređe u prvu, jer je to mnogo veća korupcija, mnogo veća zloupotreba, kao što je bila zloupotreba i to da se za kratak vremenski period na stadionu naprave nove tribine, što je Batić omogućio svojom pozicijom u Vladi.
Baš iz tog razloga, moramo da prihvatimo saglasnost ministra s našom primedbom, jer je uvideo da je napravljen propust u ovom predlogu zakona.

Po Poslovniku, narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u skladu sa članom 101.
Gospodin Vučić je, naime, pogrešno protumačio temu o kojoj sam govorio. Nikada nisam izjednačavao političke skupove i skupove kojima se bavi ovaj zakon. Mi govorimo o zakonu koji sprečava nasilje i nedolično ponašanje na sportskim priredbama. Ako treba da se bavimo zakonom koji će sprečiti istu vrstu ponašanja i nasilja u okviru političkih skupova, mi smo i za to raspoloženi, ali primeri koji se koriste su tačni.
Ako se složimo da su ovi primeri posledica jednog haotičnog vremena, ne možemo te primere koristiti kao neku vrstu opravdanja za prihvatanje i propuštanje šansi da se kao društvo sučimo sa uzrocima tih posledica. Govorimo o nasilju na sportskim takmičenjima i u objektima, o tome govorimo. Ne govorimo o nasilju između pripadnika dve stranke.
Tačno je i vrlo dobro znam šta smo radili ispred Skupštine, i to je bila politička posledica, po našem mišljenju, jednako ekstremnog i nekorektnog političkog poteza. Naša politika je bila deinstitucionalizovana i mi smo se borili svojim političkim sredstvima i za to platili cenu, od konflikta sa policijom, do podrške koju smo dobili ili je nismo dobili u meri koju smo želeli od građana.
O tome možemo da razgovaramo, ali nije LDP otišao na fudbalsku utakmicu, na košarkašku utakmicu, na bilo koji drugi sportski događaj i tamo iznosio svoje političke stavove.
Znači, ovde govorimo o nečemu drugom, govorimo o nasilju u okviru sportskih objekata, sportskih takmičenja, koje treba sankcionisati, jer je to, nažalost, jedini način da se ono limitira. O žrtvama.
Sigurno se sećate vrlo dobro košarkaške utakmice i stradanja i navijača i policajaca, pa ste bili izloženi kritici zbog toga što je policija reagovala, a policija je rekla - mi ne možemo da na tribini nađemo one koji su izazvali incident, mi smo prinuđeni da reagujemo u skladu s naređenjima koje dobijemo.
Znači, svi su stradali i na kraju niko nije odgovoran. Gledali smo snimke i verujem da policija nije imala nameru da batina decu i da ih ruši sa tribine. Sticajem neverovatnih okolnosti i puno sreće, nije izgubljen nijedan ljudski život, ali nikakvu pouku iz toga nismo izvukli.
Klubovi manipulišu navijačima, a kada navijač ostane invalid, klub ga zaboravi.
I u naše vreme policija je imala podatke koji su ukazivali na tako nešto. Zbog toga smo i pisali ovaj zakon 2003. godine i mi vas sada pozivamo da primenite zakon u formi u kojoj ste ga podneli Parlamentu, ne sa željom da se u okviru sportskog takmičenja limitira nečija politička sloboda i pravo, ali neka ljudi nauče da idu na stranačke mitinge, pa da tamo izraze svoje političke stavove, kakvi god oni bili, a ne na sportskim takmičenjima. Ako je nekada to bilo pravilo, hajde da ne bude sutra. Mi o tome želimo da govorimo.
Da bismo vratili ljude u sport, moramo da stvorimo elementarne preduslove za njihovo bezbedno učešće u svemu tome, a toga sada nema. Ako se toleriše ono što se ne toleriše Ustavom, ako se krše prava i slobode zagarantovane Ustavom, onda činimo veliku grešku sada i zbog toga ne možemo da podržimo vaš zakon. Politika na političke skupove, kakvi god oni bili, a u okviru sporta tome ne treba da bude mesto.

Narodni poslanik Vladan Batić, replika na izlaganje Gorana Cvetanovića.