Reč ima narodni poslanik Bojana Aleksić, po amandmanu.

Samo bih htela da se nadovežem na izlaganje moje koleginice Donke Banović koja je govorila pre mene. Dala je sve argumente zbog čega ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Samo bih želela na neki način da repliciram gospođi Radeti, da kažem da ukoliko se državni grb ne koristi na državnom pečatu, na čemu će se onda koristiti? Valjda je to najosnovnija moguća upotreba državnog grba.
Drugo, Narodna skupština je dala preporuku, kao najviša institucija u Republici Srbiji, da se za ovu svrhu, za izradu državnog pečata koristi državni grb. Prema tome, logično je da se tako nešto i uradi.

Da li se još neko javlja za reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Slavko Jerković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o državnom pečatu da bi se konačno dao značaj tom Ustavnom sudu. Imamo član 9. Zakona o sprovođenju Ustava koji se do dan-danas nije ispoštovao u smislu izbora, odnosno imenovanja sudija Ustavnog suda, koji je trebalo da se izvrši najkasnije do prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine. To do sada nije urađeno. Sećamo se predizbornih procesa, sećamo se predizbornih obećanja, sećamo se jačanja institucija, posebno se Vojislav Koštunica kleo u legalnost i legalitet institucija. Postavljam pitanje šta je sa Ustavnim sudom, koji je razlog da on do sada nije oformljen i zbog čega nisu izabrane sudije Ustavnog suda?
Amandman koji sam podneo na član 4. odnosi se na to da se državni pečat izrađuje u četiri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru. Državni pečat, u četiri istovetna primerka, izrađuje se i za dobijanje otiska u pečatnom vosku, kao i za suvi otisak.
U članu 2. Predloga zakona o državnom pečatu predviđeno je na šta se sve i na koje odluke stavlja državni pečat. Zašto se državni pečat ne stavlja i na odluke Ustavnog suda? Zašto se to ovim predlogom zakona nije predvidelo? To ostavljam kao pitanje za sve nas, a smatram da institucija Ustavnog suda nije zanemarljiva i da je neophodno da se ovaj amandman prihvati kako bismo išli ka vladavini prava i kako bismo konačno shvatili značaj tog Ustavnog suda.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković,  po amandmanu.

Poštovani predsedavajući, razlog za donošenje zakona o državnom pečatu Republike Srbije je to što je potrebno regulisati ovu materiju u pravnom zakonodavstvu Republike Srbije. Da vas podsetim da je postojao Zakon o državnom pečatu državne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine. Nakon prestanka postojanja državne zajednice ovaj parlament treba da uredi i ovu materiju.
Koliko ozbiljno poslanici DSS-a razmatraju svaki zakonski predlog, sve podnete amandmane, bilo da dolaze iz redova opozicije ili iz redova DSS-a, a to je posvedočio je danas i gospodin Marković, ministar, time što je prihvatio amandman uvaženog kolege Petra Cvetkovića, govori činjenica da je Demokratska stranka Srbije imala poseban sastanak poslaničkog kluba posvećen amandmanima vezanim za čitav ovaj dnevni red, a posebno za zakon o državnom pečatu i za zakon o pečatu državnih organa. Tamo je bio prisutan i predstavnik nadležnog ministarstva da nam razjasni sve nedoumice koje smo imali povodom ovog zakona, s obzirom na to da je reč o novoj materiji i o novom zakonu
Član 4, o kojem govorimo i na koji je podnet amandman, glasi: ''Državni pečat izrađuje se u tri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru''.
Drugi stav je takođe vezan za tri istovetna primerka, samo što može biti za dobijanje otiska u pečatnom vosku, kao i za suvi otisak.
Razumeo sam kolegu koji je podneo amandman na taj način da on predlaže da se ovaj pečat izrađuje u četiri istovetna primerka. Da bismo razjasnili te nedoumice ja ću, pošto se radi o boji, vosku i ostalim stvarima, da ne bih pogrešio slučajno, da pročitam jedan deo obrazloženja: ''Predviđeno je da se državni pečat izrađuje u tri istovetna primerka za dobijanje otiska hemijskom bojom na papiru, a može biti izrađen u tri istovetna primerka za dobijanje otiska u pečatnom vosku, kao i za suvi otisak. Takvo rešenje predloženo je s obzirom na to da akti na koje se stavlja državni pečat spadaju u nadležnost tri državna organa - Narodne skupštine Republike Srbije, predsednika Republike i Vlade Republike Srbije.'' U skladu sa tim, sekretar predsednika Republike, sekretar Vlade i sekretar Narodne skupštine podnose zahtev za izradu ovog pečata i dužni su da se staraju o upotrebi državnog pečata.
Amandmanom kolege Jerkovića predlaže se da se izrađuju četiri istovetna primerka. U obrazloženju Vlade mi smo jasno dobili razlog zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Ustavni sud, to ste čuli i od mojih prethodnika, poslanika iz DSS-a, u okviru svojih Ustavom utvrđenih nadležnosti može donositi i druge akte, na koje se ne stavlja državni pečat.
Znači, mogu se zakonom odrediti i druga akta na koja se stavlja državni pečat Republike Srbije. Ja sam ovaj predlog shvatio kao zahtev da se izradi pečat koji će koristiti Ustavni sud. Mislim da je iz datog objašnjenja koje smo dobili od nadležnog ministarstva i po mišljenju Vlade potpuno jasno da nema potrebe za ovim četvrtim primerkom i da su ova tri primerka i organi koji su ovlašćeni zakonom i Ustavom da koriste državni pečat potpuno dovoljni da ovaj zakon nađe svoju primenu u praksi.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Kada sam pročitao Predlog zakona, odnosno kada sam dobio Predlog zakona o državnom pečatu odmah mi je pala na pamet asocijacija - evo još najmanje tri radna mesta za neke od demokratora koje nisu uspeli u svim ovim asocijacijama koje su izmislili da zaposle. Biće to čuvari državnog pečata, pa će u ćemeru, kao u doba Miloša Obrenovića, nositi pečat i samo u određenom trenutku otvarati onu kesu sa pečatom i lupati pečat. Razuverili su me u ovom obrazloženju, jer rekoše da će sekretar Narodne skupštine, generalni sekretar predsednika Republike i generalni sekretar Vlade biti zaduženi sa tim pečatima.
Gospodin Slavko Jerković je svojim amandmanom tražio da se izbriše tri i stavi broj četiri.
Dakle, četiri državna pečata. Naravno da četvrti državni pečat treba da bude u Ustavnom sudu; Ustavni sud je institucija iznad ovih institucija, jer će tumačiti sprovođenje zakona koje Narodna skupština donese. Obrazloženje je tako suvoparno i tako nemušto da se stvarno ne vidi razlog zašto nije usvojen amandman narodnog poslanika Slavka Jerkovića, osim ako nije zbog toga što je amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke. Kaže ovako ...
Uostalom, da ovoj vladi ovaj zakon nešto znači, danas bi "ministar protiv lokalne samouprave" sedeo ovde u prvom redu. Ponovo pozivam predsedavajućeg da posle moje diskusije prekine sednicu, napravi pauzu i privede "ministra protiv lokalne samouprave" da sedi ovde i sluša narodne poslanike. To mu je jedini posao, ukoliko negde ne ruši institucije lokalne samouprave, ukoliko nije pokupio neformalnu grupu i otišao negde da otima vlast tamo gde je SRS na vlasti.
Da podsetim "ministra protiv lokalne samouprave" na još jedan podatak: nije 10 opština, 11 opština, jedanaesta je Ćićevac. Ako se ne varam, 24. 6. ove godine isteklo je četiri godine od poslednjih izbora i vi ste u obavezi... Odnosno, da je "ministar protiv lokalne samouprave" tu, danas bih mu rekao da je u obavezi da raspiše izbore. Naravno da ih neće raspisati, dame i gospodo narodni poslanici, jer tamo u Ćićevcu vladaju "žuti", a postoji latentna opasnost da ne budu ni u opoziciji posle lokalnih izbora. Postoji latentna opasnost po "žuto preduzeće" da imaju jednog ili nijednog odbornika. Doduše, i tog jednog će srpski radikali, ja im obećavam, držati kao malo vode na dlanu dok i on ne ispari.
Da se vratimo na obrazloženje koje su dali narodnom poslaniku Slavku Jerkoviću. Kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju uz amandman 1. Pored toga, rešenjem sadržanim u Predlogu zakona obezbeđuje se personalna odgovornost" itd. i tu dolazi ono što sam pročitao na početku. Da vidimo šta je to u obrazloženju za amandman 1. Vlada blagoizvolela da kaže: "Amandman se ne prihvata. Ustavni sud ... "
Molim predsedavajućeg da primiri malo poslanike vladajuće stranke. Jeste da je uhvatila panika, jeste da se ne da radikalska vlast u opštini Ruma, neće se dati nigde, smirite se; kada raspišete izbore, na izborima pobedite, ukoliko budete mogli, pa onda osvajajte vlast. Znam da postoji sad već tenzija, jer će se i drugi sada usprotiviti što tako nasilno i protivzakonito uzimate vlast.
Molim vas, saslušajte, možda ćete nešto naučiti. Od pametnog čoveka uvek treba da slušate. Kaže: "Ustavni sud u okviru svojih Ustavom određenih nadležnosti donosi odluke, među kojima ima i onih koje ne ispunjavaju kriterijume na osnovu kojih su Predlogom zakona određeni akti na koje se stavlja državni pečat Republike Srbije." Koji su to akti koji ne ispunjavaju kriterijume, a izlaze iz Ustavnog suda?
Koja su to niža akta koja Ustavni sud donosi a da ne zaslužuju da na njima stoji državni pečat? Baš me zanima da mi objasnite. Možda sam ja neuk u korišćenju tog državnog pečata, u važnosti državnog pečata, pa me poučite koji je to akt koji Ustavni sud izda, a ne treba da nosi pečat.
"Predlogom zakona predviđeno je da se zakonom mogu odrediti i druga akta na koja se stavlja državni pečat Republike Srbije." Dakle, nisu određena ta akta na koja se stavlja, a druga na koja se ne stavlja, nego kaže - predlogom zakona predviđeno je da se zakonom mogu odrediti. Vi nešto unapred ovde određujete. Možda će Ustavni sud doneti neki akt na kome ne bi trebalo da stoji pečat države Srbije. Čiji je to Ustavni sud? Da li je to najviša sudska instanca? Je l' ima veće sudske instance od Ustavnog suda i zašto bi ta treća grana vlasti ostala bez državnog pečata, odnosno bez pečata koji ima najvišu vrednost? Zbog toga što možda neko od vas ne razume da to jeste treća grana vlasti ili zbog toga što se vama prohtelo, zbog toga što će Ustavni sud možda morati da donese neku odluku koja neće biti po volji Vlade. Uostalom, zbog toga nemamo Ustavni sud, evo, već više od dve godine, jer da ga imamo sigurno bi morao da ima pečat.
Baš da vas pitam, koji će to pečat na akta Ustavnog suda dolaziti, ukoliko ne dođe ovaj državni pečat, koji će to pečat Ustavni sud stavljati?
"Predlogom zakona predviđeno je da se zakonom mogu odrediti i druga akta na koja se stavlja državni pečat, što omogućava da se u okviru posebnog zakona precizno uredi na koje odluke Ustavnog suda bi se stavljao državni pečat Republike Srbije."
Dakle, vi već priznajete da će postojati odluke na koje će se stavljati državni pečat. Zašto se onda državni pečat ne uradi u četiri primerka? Gde će to predsednik Ustavnog suda, sa aktima pod miškom, trčati - do Vlade, do Skupštine, kod predsednika države? Gde će on trčati da mu ovaj izlupa pečat?
Prosto neverovatno, upetljali ste se, dame i gospodo, u kučine. Da je "ministar protiv lokalne samouprave" tu, ja bih mu predložio da ovaj amandman usvoji. Ja uvažavam gospođu, ali ona je tu samo da sasluša šta imaju narodni poslanici da kažu, ona niti može da izađe za govornicu da obrazloži zašto se amandman ne usvaja, niti može bilo šta, osim da pripiše i da kaže "ministru protiv lokalne samouprave" šta su poslanici govorili.
Dame i gospodo narodni poslanici, usvajanjem amandmana narodnog poslanika Slavka Jerkovića mi poslanici opozicije omogućavamo ovoj državi, što ova neuka vlast nije shvatila, što je propustila, da država konačno dobije i taj četvrti pečat. Mi pomažemo i vladajućoj strukturi da se izvuče iz ovoga; a ne samo što oni ulaze, nego uvlače državu.

Da li se neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SRS je predložila, odnosno naš kolega Milorad Buha, amandman na član 6, jer nemoguće je da je predlagač zamislio ovakav član 6. Predloga zakona o državnom pečatu Republike Srbije, zato što institucije u našem društvu treba da budu stabilne, zakoni treba da se izrađuju, po mišljenju nas srpskih radikala, ako je dobar zakon, što ovaj nije, za naredne generacije, za ljude koji će da ga koriste onako kako je to napisano i kako je usklađeno sa Ustavom Republike Srbije.
Mi nikada nismo želeli da vezujemo za pojedinca bilo koji posao koji smo obavljali u organima državne vlasti, kada smo bili na vlasti u organima lokalne samouprave, jer to ne činimo ni u političkom ni u stranačkom životu, našim organima stranke.
Znam ime i prezime čoveka koji će sam, kao neki inokosni organ, da radi šta god hoće i da se ponaša kako hoće. To nije dobra praksa i verujem da to nigde, ni u jednoj zemlji na kugli zemaljskoj ne postoji, a ako postoji, to onda nisu dobro uređene zemlje i sistemi. Zbog toga je gospodin Buha predložio da se ovaj član promeni, u smislu da ovlašćeni državni organi budu ti koji će da se staraju o izradi, čuvanju i upotrebi i evidenciji državnog pečata, a ne da to budu nosioci funkcija u tim organima državne vlasti.
Naime, član 6. predloženog zakona predviđa da sekretar Narodne skupštine, u ovom slučaju i danas je to gospođa Tamara Stojčević, generalni sekretar predsednika Republike, a to je ovaj Branko Radujko, generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata.
U stavu 2. se kaže: "Lica iz stava 1. ovog člana", a to su sada ovi pojedinci koje sam nabrojala, koji vrše ove funkcije, ali to je promenljivo, "čuvaju državni pečat, odgovorni su za njegovu upotrebu i dužna su da obezbede vođenje evidencije o upotrebi državnog pečata koja sadrži podatke o datumu upotrebe državnog pečata, kao i o nazivu i broju akta na koji je stavljen državni pečat."
Ovo je zaista neprihvatljivo. To ne mogu da budu ovi ljudi, odnosno funkcioneri u ovim državnim organima, jer to jednostavno mora da bude taj državni organ.
Zamislite sada situaciju da je iz bilo kog razloga, zbog službenog puta, odsustva povodom godišnjeg odmora i drugih razloga, gospođa Stojčević odsutna iz Narodne skupštine.
Gospodin Marko, koji je ranije bio sekretar, njen je zamenik. Ko će da se stara o upotrebi, čuvanju i vođenju evidencije? Hoćete da kažete ovim zakonom da dok se ona ne vrati niko ne sme da stavi pečat Narodne skupštine Republike Srbije? Ostao je kod Tamare, zaključan u fioci. Dulić treba da stavi pečat na svoju odluku, očigledno da raspiše predsedničke izbore, jer su to privatni izbori Borisa Tadića i njegovi, i kaže - dajte mi pečat, ja to moram da overim, a gde je Tamara, nema je, otišla žena na službeni put, otputovala negde u inostranstvo ili bilo gde.
Dejan Mihajlov treba da da pečat Vlade Republike Srbije Koštunici da potpiše predlog ovog zakona, ili potpredsedniku Božidaru Đeliću. Nema Dejana Mihajlova, otišao nekim poslom, ima ročište sa Bebom Popovićem, ko zna gde je, otputovao je, pečat zaključan i ne može niko da stavi pečat. Da li je to vama normalno? Naravno da nije.
Boris Tadić, kao predsednik Republike, ukazom treba da, što je njegova ustavna obaveza, proglasi zakon ili unapređenje nekog nesposobnjakovića kao što je taj Ponoš, bruka za oficire i za vojsku, u neki viši čin, traži pečat, otišao negde Branko Radujko. Šta će da radi? Ništa. Čekaju da se vrati.
Sada valjda vidite na ovim primerima, a vi ćete valjda imati neku drugu argumentaciju, da je to potpuno besmisleno. Za nas je ovo jedino normalno rešenje, jer to su ljudi koji su imenovani na te funkcije, ali koji imaju svoje zamenike. Kada vi obavežete instituciju, odnosno državni organ, on mora da se stara o tome. Nema ovde, bilo šta da se desi sa ovim, nikakvu ličnu odgovornost; naravno, postoji u zakonskom smislu, ali je valjda državna ustanova, odnosno institucija ta koja mora o tome da vodi računa.
To je ona vaša loša praksa koju ste preneli iz zakona, pa kažete - ministar će podzakonskim aktom da uradi ovo, ministar će da uradi ono. Ne, mi vas stalno ispravljamo i zbog toga je ta naša intencija i ovde prisutna: ministarstvo nadležno za, pa sada dalje koji je resor u pitanju. To je jedino normalno uređena država, gde ništa ne zavisi od jednog čoveka. Ja sam nabrojala neke primere i hipotetički može bilo šta da se desi, ne daj bože nešto loše, takvi neki opravdani razlozi, a vi sada ne možete da dovedete jedan državni organ u situaciju da neko ne raspolaže time.
Vi možete da kažete da je posebnom odlukom tog državnog organa ili uređenjem odnosa u tom državnom organu određeno šta radi zamenik, šta radi neko drugi ko zamenjuje sekretara Skupštine Srbije, generalnog sekretara predsednika i generalnog sekretara Vlade.
Kada već sve to znate, da postoji mogućnost da se ovo desi i ako stoji u odluci šta radi sekretar, a šta njegov zamenik, koja ovlašćenja ima, koja prenese sekretar na njega, zašto onda da se igramo toga. Onda lepo kažemo da ti organi, to su onda Narodna skupština, predsednik, Vlada Republike Srbije i Ustavni sud, podnose zajednički zahtev za izradu državnog pečata.
Vidite da mi i u ovom amandmanu posebno stavljamo akcenat na Ustavni sud. Mislimo da Ustavnom sudu, kao najvišoj sudskoj instanci, nije mesto u ovom sledećem zakonu koji dolazi na dnevni red - državni i drugi organi, već ovde, gde se radi o upotrebi državnog pečata Republike Srbije. Mislim da nisu bile u pravu (ali, u 14 sati je bilo isteklo vreme za raspravu) kolege i koleginice kada su se branile argumentacijom da Ustavni sud donosi, kako su rekle, nebitne odluke, pa što tu Ustavni sud da stavlja državni pečat. Ne, član 166. i 167. Ustava Republike Srbije su jasno nabrojali koje su to odluke koje donosi, u kojim sporovima rešava Ustavni sud, a to nije nešto tek onako.
Izvinite, molim vas, u sporu koji vodi neki organ ili organizacija ili kad se radi o poništavanju odluka organa lokalne samouprave, autonomne pokrajine, nekog drugog državnog organa, ili kod kršenja ljudskih manjinskih prava i sloboda, nije beznačajna odluka Ustavnog suda pa da vi kažete da su to neke odluke bez veze i ne treba da tu stoji pečat Ustavnog suda.
Tu je posebno interesantno, vidite, kako vi imate dvostruke aršine u ovom zakonu. Trebalo je da kažete ili da se dogovore ovi vlastodršci, da se dogovore ministri u Vladi Republike Srbije, oni koji im izrađuju zakone, da se svi ponašaju kao pod matricom. Nemojte da budete različiti. Ako je ministar iz DSS-a, on ima neku svoju vizuru, ako je ministar iz DS-a, on će kako on hoće. To ima i te kako veze zbog činjenice da ste ovde jasno naveli... Što niste onda bili dosledni do kraja, pa da kao u prethodnim zakonima kažete - izgled pečata, odnosno ono što će da stoji na državnom pečatu će da propiše ministar, kao što ste radili u ranijim zakonima, posebni aktom.
Zašto onda nismo uredili izgled pasoša i niste prihvatili amandman kolege Nemanje Šarovića na Predlog zakona o putnim ispravama, koliko pre 15 ili 20 dana? On je jasno precizirao kako izgleda pasoš, koje je veličine, tamnoplave boje sa grbom Republike Srbije, da piše na srpskom, na francuskom i na engleskom jeziku Srbija, kako treba da izgleda druga strana pasoša.
Predložili smo da bude mapa Kosova i Metohije. Sada do najsitnijih detalja uređujete kako treba da izgleda državni pečat. To je u redu. Ali, onda nije bilo u redu što ste se tako nemarno odnosili prema onom delu posla koji je trebalo da uradi ministar, kad je u pitanju Zakon o putnim ispravama.
Budite jednom dosledni i pravite zakone tako da ne moraju sledeći ministri... Mi ćemo zaista, ponavljam, jutros sam govorila o tome, morati veoma brzo da reagujemo po preuzimanju vlasti u Srbiji i mnoge zakone da stavimo van snage, ali u tom nekom vakuumu, pravo da vam kažem, mi ne želimo, zbog toga sada i reagujemo, da se sutra ministri iz redova SRS i naš premijer nađu u situaciji da zbog činjenice što će nam trebati određeno vreme moramo da radimo po ovim zakonima. Ali, moraćemo, jer očigledno je da do tog vremena, dok ih ne promenimo, vi nećete da nas slušate.
Prema tome, uopšte nisu važni pojedinci. Oni su neko ko je izabran u organu državne vlasti i taj organ treba da vodi računa o čuvanju pečata, o upotrebi i o vođenju evidencije. Prihvatite ovaj amandman kolege Milorada Buhe. Reći ću vam i koji je njegov dodatni motiv bio da ovo napiše. Vi znate da je on predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, koju je ustaška vlast okupirala, u izbeglištvu. Zamislite sada da se ne ponaša ovako i da on nije u situaciji da okuplja... Vi ste to zaboravili, mi smo, moram da vas podsetim na to, u Strazburu, prilikom zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izašli sa deklaracijom koju smo ponudili svim kolegama iz naše parlamentarne delegacije da osudimo zločine nad srpskim narodom i da zaštitimo pravo na to da u budućnosti branimo svim diplomatskim sredstvima Republiku Srpsku Krajinu.
Vi hoćete da negirate činjenicu da je gospodin Buha bio legitimno i legalno izabrani predsednik Vlade u zapadnoj srpskoj republici koja je imala svog predsednika, svoju vladu i svoj parlament, je l' tako, sve izvršne organe vlasti.
Sada zamislite da se desilo da on ne može, jer, nažalost, mnoge od svojih kolega iz Vlade ne može da okupi, a da se kod nekoga nalazi pečat ili ono što je evidencija ili što je živi dokaz o postojanju te srpske republike koja je sada pod okupacijom; ne, to je nešto što moraju da čuvaju i on i njegove kolege koji su, nažalost, proterani, kao i pola miliona naših sunarodnika, sa svojih vekovnih ognjišta, ali imaju tapiju na to, kao i svaki Srbin i svaki pojedinac, ali ne smeju tamo da se vrate na noge ustašama da ne bi preživeli strahote. Jer, svako ko to uradi, nažalost, doživi ponovo istu sudbinu kao Srbi 1941. godine ili Srbi od 1991. do 1995. godine.
Razmišljajte malo o tome da se zakoni ne prave danas jednokratno, samo za ovo vreme, za jednu vlast, nego da u svakom trenutku državni organi vlasti mogu, i za 10, 20, 50 godina, kao što se i ovde prilikom izrade ovog zakona pozivate na raniju tradiciju Srbije, da se pozovu na taj zakon i da ga koriste, jer je pravljen dugoročno i za jedno vreme koje treba da svedoči o ljudima koji su bili na vlasti i o načinu na koji su tu vlast vršili. Hvala.