Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? Narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman koji su podnele kolege Aleksandra Jerkov i Aleksandar Marton na član 11. Predloga zakona.
Predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanje ne glasaju za ovaj amandman.
Poslanici SRS-a to neće učiniti, zato što je član 11. Predloga zakona apsolutno u skladu sa Ustavom Republike Srbije i nema mesta dodavanju novog stava koji je predložen, koji glasi da je Narodna skupština Republike Srbije u obavezi da pribavi mišljenje skupštine autonomne pokrajine o kandidatu za sudiju koji mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.
U članu 172. Ustava Republike Srbije jasno je napisano kako se vrši izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda. Podsetiću na stav 3, koji kaže da Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike.
Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlaže Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Ko će biti na listi predsednika Republike, ko će biti na listi Narodne skupštine, ko će biti na listi Vrhovnog kasacionog suda, o pojedinačnim predlozima, naravno, možemo da raspravljamo u Narodnoj skupštini, da dajemo svoje ocene, da iznosimo saznanja i činjenice o predloženim kandidatima, ali da koristimo neke davno zaboravljene ključeve, da mora biti ovaj ili onaj, to, jednostavno, ne može da stoji u ovom zakonu.
Ustav Republike Srbije daje sva prava pripadnicima nacionalnih manjina kao i Srbima, koji su u Ustavu označeni kao konstitutivni narod, odnosno država Srbija kao država srpskog naroda i svih ostalih građana koji žive u Srbiji. Naravno da treba da se vodi računa prilikom svakog izbora, i u ovaj parlament, i u Vladu, i u Ustavni sud, i u sve sudove, od opštinskih do Vrhovnog, o tome da budu zastupljeni i pripadnici nacionalnih manjina na svim državnim funkcijama.
To je ono za šta se SRS oduvek zalagala i za šta ćemo se zalagati. Mi smo, između ostalog, zamerili predsedniku Republike Borisu Tadiću što on na svojoj listi nema pripadnike nacionalnih manjina.
To ne znači da možemo da prihvatimo ovaj amandman, jer šta znači mišljenje Autonomne Pokrajine Vojvodine? Da li to znači da se odnosi isključivo na mišljenje za kandidata koji je pripadnik određene nacionalne manjine ili može biti pripadnik i srpskog naroda, a da AP da svoje mišljenje, to je potpuno nelogično, neustavno, nezakonito, i zato ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen. Naravno, ponavljam, mora da se vodi računa, i trebalo je da predlagači vode računa o tome da na svojim listama za sudije Ustavnog suda ponude pripadnike nacionalnih manjina.
Vidite, ovih dana je ovde bila aktuelna rasprava o predstavnicima stranaka nacionalnih manjina kao kandidatima za Ustavni sud, o gospođi Zejnepi Kavrajić, ako sam dobro zapamtila. Tu smo imali vrlo neprijatnu situaciju, da se pripadnici istog, muslimanskog, naroda ovde svađaju oko toga da li je taj kandidat dovoljno dobar ili nije dobar. Nije sporno što se rasprava vodila i o kandidatu i o njenim kvalitetima, ali je problem što je došlo do toga da se to pretvorilo u jednu raspravu o tome da li neko voli muslimane, ili ne voli muslimane.
Naravno, što se tiče SRS-a, tu je stav jasan, mi volimo i muslimane, kao i sve druge narode i nacionalne manjine koje žive u Srbiji. Dokaz za to je i poslanik Sulejman Spaho, poslanik SRS-a, ali mi smo apelovali tada, i sada, da ovakvi izbori, ni bilo koji izbori, ne budu razlog da dolazi do bilo kakvih unutarnacionalnih ili međunacionalnih sukoba.
Jer, moramo da budemo svesni ko sve živi u državi Srbiji, da svi ljudi moraju biti ravnopravni i da ni ono što se popularno zove - pozitivna diskriminacija, ne može da bude prisutno, jer svaka diskriminacija je diskriminacija, bilo ona pozitivna, bilo negativna.
Ponavljam, ovaj amandman ne treba prihvatiti, pre svega, zato što je u suprotnosti sa članom 172. Ustava Republike Srbije.
Gospodine Petroviću, kao predstavniku predlagača, član 11. na koji je uložen amandman vam je dobar član, u skladu je sa Ustavom Republike Srbije i nemojte, već vidim da Vlada nije, nemojte ni vi da ga prihvatite. I vi, kolege, u danu za glasanje, glasajte protiv ovog amandmana, jer ovakvi amandmani, odnosno ovakva rešenja, mogu samo da unose razdor. To nam u Srbiji ne treba.
Dakle, moramo da vodimo računa. Nisam čula da ste nešto preterano kritikovali Borisa Tadića zato što u svom predlogu nije imao predstavnika nacionalne manjine. To jeste zamerka. Da li je moguće da od 10 kandidata nije primetio i nekog predstavnika nacionalne manjine koji ispunjava uslove za sudiju Ustavnog suda?
Videćemo šta će biti u danu za glasanje i sa ovim jednim jedinim predstavnikom nacionalne manjine koji ide kao predlog predsednika Skupštine, odnosno potvrđen od strane, na neki način, Odbora za ustavna pitanja, mada samo u smislu da svi ti kandidati ispunjavaju uslove. Nije dobro da pokušavamo kroz formu zaštite nacionalnih manjina, odnosno prava nacionalnih manjina, da proturamo neke amandmane i neke ideje, valjda da se niko ne usudi da kaže - to je amandman koji je došao od strane predstavnika nacionalne manjine i sada ne sme niko to da komentariše.
Naravno da smemo, zalažemo se, ponavljam, za sva prava nacionalnih manjina, zalagali smo se za to i prilikom donošenja Ustava Republike Srbije. Podsećam vas da je SRS aktivno učestvovala u izradi i, uopšte, u proceduri i donošenju Ustava Republike Srbije i ovaj ustav, kao ni onaj prethodni, kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, odnosno ljudska i manjinska prava, nije imao nikakvih mana, tj. ni ovaj sadašnji nema nekih velikih izmena u tom delu.
Dakle, u državi Srbiji, ljudska i manjinska prava nikada nisu bila ugrožena, ni danas nisu ugrožena. SRS će se uvek zalagati za ljudska i manjinska prava u državi Srbiji. Uostalom, takav je i primer našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, u Haškom tribunalu, koji je, podsećam vas, prošle godine u ovo doba štrajkovao glađu da bi se izborio za osnovna ljudska prava, ne samo svoja; borio se u tom momentu za svoja ljudska prava, ali je pobedom tada i svojom istrajnošću stvorio određene principe koji će se odnositi na sve ljude na zemljinoj kugli kojima budu ugrožena osnovna ljudska prava, kao što su Vojislavu Šešelju bila ugrožena u Haškom tribunalu.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci nikad nismo imali tu vrstu problema i nikada se nismo snebivali da jasno i glasno kažemo da nećemo dozvoliti bilo kakva nova separatisanja u Srbiji.
Mi imamo problem Kosova i Metohije, žarište, akutan problem, problem o kojem mora da raspravlja ovaj parlament. Krajnje je vreme, jer ne možemo više iz novina da se informišemo o tome šta predstavnici koje je uputila Vlada Republike Srbije, predstavnici Pregovaračkog tima, gde kažu, šta kome pišu i tako dalje. Ovaj parlament mora da se bavi tim problemom. Ovaj parlament mora da da nove i dalje instrukcije našem predstavničkom timu, Pregovaračkom timu. Naravno, pre toga moramo da se upoznamo s tim šta je tačno od onoga što piše u novinama, što objavljuju mediji, šta se stvarno dešava i kakav je ishod dosadašnjih pregovora.
Ovo je apel, gospodine Duliću, vama - da hitno zakažete posebnu sednicu Narodne skupštine, na kojoj bi se raspravljalo isključivo o problemu konačnog rešavanja statusa Kosova i Metohije. Približava se 10. decembar i mi ne smemo da se bavimo bilo kakvim sporednim stvarima, a u odnosu na Kosovu i Metohiju, danas je svako pitanje sporedna stvar. Nadam se, gospodine Duliću, da razmišljate o tome, ili možda Dulić više ne sedi ovde... (Ne)
Dakle, treba da razmišljate o tome da ćemo uskoro imati sednicu koja će imati isključivo tu temu. Međutim, ponavljam, nećemo dozvoliti - dok ovaj problem nije rešen, da nam se otvaraju novi problemi. Srbija je jedinstvena država, a, naravno, tu podrazumevamo i Kosovo i Metohiju. Sve što je trebalo, sva prava koja treba da se daju predstavnicima nacionalnih manjina, sadržana su u Ustavu Republike Srbije i svaki zakon koji bude u tom smislu usklađen sa Ustavom Republike Srbije, svaki predlog, imaće podršku poslanika SRS-a, a uvek ćemo se suprotstaviti amandmanu ili bilo kakvoj izjavi i reakciji poput ove koja je sadržana u amandmanu kolega Aleksandre Jerkov i Aleksandra Martona.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vjerici Radeti. Preneću predsedniku Duliću do reči ono što ste kazali, tim pre što se i ja s tim slažem.
Reč ima narodni poslanik Zvonko Stević, o amandmanu, a potom narodni poslanik Slobodan Maraš, o amandmanu, takođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, želim javnost da podsetim da imamo još jednu pokrajinu u sastavu Republike Srbije. Ovo moje javljanje je možda više vezano za član 2, ali sam bio sprečen iz objektivnih razloga i koristim pravo da se javim po Poslovniku, u vezi s amandmanom.
Želim da pitam ministra da li će Ustavni sud, za razliku od dosadašnjeg, i na koji način, štititi osnovna ustavna prava građana i nacionalnih manjina na prostoru Kosova i Metohije, odnosno sa posebnim osvrtom na prostor Kosova i Metohije.
Takođe, želim da upoznam javnost da smo u preambuli Ustava rekli: "Polazeći od državne tradicije srpskog naroda, ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji, polazeći od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iza takvog položaja Kosova i Metohije slede ustavne obaveze svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim, spoljnim i političkim odnosima".
Dalje, u članu 166. Ustava stoji: ''Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće''.
Želim da vas upozorim, ministre, jer vi to znate, verovatno će biti opaska ili sugestija da su dole, na prostoru Kosova i Metohije, prisutne međunarodne mirovne snage, mirovna misija, a u članu 109, gde je reč o saradnji sa državnim i drugim organima i organizacijama i međunarodnoj saradnji, piše: "Ustavni sud ostvaruje međunarodnu saradnju sa stranim međunarodnim sudovima i međunarodnim organizacijama, u skladu sa svojom nadležnošću".
Javio sam se iz razloga što je na prostoru Kosova i Metohije, kada je u pitanju srpski narod i ostali narodi nealbanske pripadnosti, ugroženo jedno od osnovnih prava koje proizilazi iz Ustava, a to je pravo na slobodu, pravo na rad i uredbe. Da li je to u skladu sa zakonom, gospodine ministre?
Mi smo kao Socijalistička partija, nakon onoga što se desilo 1999. godine, doneli uredbu o statusu radno sposobnih lica i lica koja su bila u radnom odnosu na Kosovu i Metohiji, a vi ste, samo da se ne bi primenjivala naša uredba, doneli istu uredbu 2003. godine, gde stoji: "Zaposleni u državnim organima i organima lokalne samouprave, javnim preduzećima čiji je osnivač Republika i lokalna samouprava sa teritorije Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, ustanovama u oblasti zdravstva, prosvete i drugim javnim službama sa teritorije AP Kosova i Metohije, bez obzira na to da li žive na teritoriji AP Kosova i Metohije ili su privremeno, bez svoje volje, napustili AP Kosovo i Metohiju, prema zaključcima Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa Civilnom misijom UN od 24. januara i 29. maja 2000. godine, zadržali su status zaposlenih u tim organima, preduzećima i ustanovama.'' Tim zaključcima je utvrđen način isplate plata, odnosno zarada.
Prošlo je osam godina i još uvek je ova uredba na snazi. Ova uredba je proizvela niz nepravilnosti i nepravdi. Mislim da je krajnje vreme i mi se, kao SPS, zalažemo da se donese zakon o definisanju statusa, kako bi se mnoge nepravilnosti i neprijatnosti koje ljudi doživljavaju raščistile.
Pravo na imovinu, pravo na povratak i, kada je u pitanju lokalna samouprava, takođe, akti i uredbe koji su doneti.
Naime, vi ste izmislili termin koji nije poznat u pozitivnim pravnim propisima, 2000. godine, pa ste uveli tzv. koordinatore dole. Do današnjeg dana to nije promenjeno. To nisu koordinatori, već su to predsednici opština.
Takođe, u Ustavu, u članu 192, kada su u pitanju opštine, stoji: "Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine. Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine".
Nisu uvedene privremene mere, nisu uvedena opštinska veća, ali su zadržani pojedinci, tzv. koordinatori, i iz tog kolektivnog rukovođenja se prešlo u inokosno rukovođenje, gde su, takođe, dovedeni ljudi koji nisu stručni, nemaju iskustva, nemaju odgovarajuću stručnu spremu, i onda znate šta proizilazi iz toga.
Takođe, želim, gospodine ministre, da pitam po čijem nalogu i po čijoj naredbi, po kom zakonskom propisu se građani, stanovnici Kosova i Metohije srpske nacionalnosti kažnjavaju, kada naprave saobraćajni prekršaj, kao strani državljani? Znači, kada napravi prekršaj, u slučaju da iz opravdanih razloga nema dovoljnog iznosa sredstava, saobraćajci ih privode i odvode kod sudije za prekršaje; nema postupka, nema sprovođenja postupka da bi dobio rešenje, nego je to po hitnom postupku.
Da li smo mi građani strane države, da li smo mi građani drugog reda ako ti građani plaćaju uredno registraciju i sve papire iz MUP-a?
Ovde je bilo mnogo reči, ovih dana, u načelnoj raspravi, o teškom stanju u pravosuđu. To pokazuje i štrajk zaposlenih u pravosuđu, a kakvo li je tek stanje pravosuđa i sudova sa Kosova i Metohije. Ja bih hteo da kao poslanik dobijem od Ministarstva pravde informaciju o tome u kakvom stanju se nalaze sudovi sa prostora KiM, jer su u totalno neobjektivnim i neadekvatnim uslovima.
Još jedan zaključak. Za ovih osam godina, nijedan sudija koji ima reference, od sudija koje su godinama radile na prostoru KiM, veoma profesionalno i veoma stručno, veoma teška krivična dela, u interesu države, nije izabran, što znači da je prisutan određeni antagonizam kada su sudije sa prostora KiM u pitanju.
Sasvim na kraju. Koliko je nerešenih problema, nepravilnosti i nepravdi prema narodu na Kosovu i Metohiji, kada budemo izabrali Ustavni sud i doneli ustavni zakon, samo da rešava predmete sa KiM, ne verujem da će da stigne i da bude efikasan. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zvonku Steviću.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a potom, o amandmanu, narodni poslanik Aleksandar Martinović. I vi možete 15 minuta. Izvolite, gospodine Maraš. Nije 15 nego 13, videćemo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio u vezi s ovim amandmanom, a pre svega, inspirisan obraćanjem gospođe Vjerice Radete, koja je pokušala da na veoma, sebi svojstven, vešt način malo zameni teze, odnosno da prebaci ovu celu priču na priču nacionalnih manjina.
Zbog toga bih iskoristio priliku da citiram, prvo, član 11. Ustavnog zakona, koji kaže da Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na način propisan Ustavom. Prilikom stupanja na dužnost, sudije polažu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine i tekst zakletve glasi itd.
Amandman koji su podnele kolege iz Poslaničkog kluba Vojvođanski poslanici glasi ovako: ''U članu 11. posle stava 1. dodaje se novi stav koji glasi: ''Narodna skupština Republike Srbije u obavezi je da pribavi mišljenje Skupštine autonomne pokrajine, a koje se odnosi na kandidata za sudiju koji mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.''
Zbog toga bih citirao i član 172. Ustava, koji u svom stavu 4. kaže: ''Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.'' Nigde se ne spominju nacionalne manjine u ovom članu i, koliko sam shvatio, kolege Vojvođanski poslanici nisu aludirali na to da jedan od onih koji će biti predložen mora biti iz redova nacionalnih manjina, onaj koji je predložen sa teritorije autonomne pokrajine Vojvodine, a bilo bi logično da i Skupština Vojvodina da svoje mišljenje o tome.
Igrom slučaja, na listi Skupštine Republike Srbije, jedan od predloženih kandidata, koje je predložila jedna poslanička grupa, jeste pripadnik nacionalnih manjina, ali moglo se desiti da je on pripadnik srpskog naroda.
U tom kontekstu, ne vidim ništa loše u tome da stoji ovaj stav u članu 11, da se dozvoli Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, odnosno Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine da da svoje mišljenje o tom kandidatu. Nažalost, sa druge liste nismo imali kandidata iz Vojvodine i slažem se sa kolegom - trebalo je da imamo jednog kandidata iz Autonomne Pokrajine Kosova, ukoliko je ona, po vama, još uvek naš sastavni deo.
Mislim da je ovaj amandman sasvim na mestu i da se ne može ponašati prema Vojvodini tako da se samo zadovolji članom 184. ovog ustava i da se kaže da 7% od budžeta Republike Srbije ide u budžet Pokrajine Vojvodine; Vojvodina vredi mnogo više od 7%. Mislim da bismo prihvatanjem ovog amandmana pokazali da zaista imamo autonomnu pokrajinu do čijeg mišljenja nam je stalo. U krajnjoj liniji, i stalo nam je do mišljenja Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine, pa pretpostavljam da bi to mišljenje bilo u saglasnosti sa mišljenjem u vezi s predloženim kandidatima. Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Slobodanu Marašu.
Repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala, kolega Marašu, na mišljenju koje ste izneli na početku svog izlaganja, ali u daljem nastavku, svakako, niste u pravu.
Jasno je šta se krije iza ovog amandmana, ne zato što dolazi iz te poslaničke grupe, koja je predložila amandman, nego da je iz bilo koje druge poslaničke grupe. Uostalom, i vaše obrazloženje sa, ne znam, 7%, koliko vredi Vojvodina i koliko vredi mišljenje Vojvodine itd., jednostavno, nije prihvatljivo, bar ne za poslanike SRS-a.
Ako ćemo da spuštamo mišljenje na niže teritorijalne organizacione jedinice, hajde onda da krenemo da tražimo za svakog kandidata mišljenje opštine u kojoj se nalazi sud gde je taj radio, ako je radio u sudu, ili gde je firma u kojoj je radio, pa mišljenje opštine gde se rodio, pa mišljenje mesne zajednice gde živi.
Ne možemo na taj način da ignorišemo odredbe Ustava, gospodine Maraš. Vama je to, svakako, vrlo jasno i vi, kao i podnosioci amandmana, pokušavate na jedan drugi način da sada istaknete kao problem nešto u Vojvodini. Zaista ne vidim kakav je problem, barem što se tiče ovog rešenja u zakonu.
Opet ponavljam, o kandidatima smo govorili i može da se govori. Kada se govorilo o kandidatima, mogli smo da pitamo predsednika Republike zašto nema predstavnika nacionalne manjine, zašto nema predstavnika sa Kosova i Metohije?
Zašto nema predstavnika iz Vojvodine? Zašto nema predstavnika iz Valjeva, zašto nema predstavnika iz Kule? Zašto nema .. itd?
To nije suština. Suština je da svaki kandidat treba da ispunjava zakonom određene, zakonom propisane uslove. Naravno, opet ponavljam, da se poštuje ono što je činjenica u Srbiji.
Činjenica je da u Srbiji žive predstavnici nacionalnih manjina i svaki državni organ treba da vodi računa o tome. Osnov za to je Ustav Republike Srbije.
Dakle, dovoljno je kretati se u skladu s odredbama Ustava Republike Srbije, koji garantuje sva ljudska i manjinska prava svima koji žive na teritoriji Republike Srbije. Više od toga nije potrebno i pogotovo je neumesna ova vaša primedba koja se odnosi na 7% budžeta Vojvodine i na to koliko vredi glas iz Vojvodine.
Glas iz Vojvodine, iz bilo kog grada iz Vojvodine, u svakom kontekstu, kolega Maraš, vredi kao glas iz Kosovske Mitrovice, kao glas iz Valjeva, kao glas iz Zemuna, kao glas iz Vranja, iz bilo kog mesta u Republici Srbiji.

Zahvaljujem Vjerici Radeti.
Po Poslovniku, narodni poslanik Slobodan Maraš, pa Rajko Baralić - po Poslovniku ili o amandmanu? O amandmanu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, član 101. Poslovnika.
Gospođo Radeta, baš zbog toga sam i citirao član 172. stav 4. Ustava, koji kaže: "Sa svake od predloženih lista kandidata, jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomne pokrajine".
Vi ste ovde pokušali da malo proširite tu priču, pa i kolega Marković vam je pomagao - od mesne zajednice, svake opštine, da pribavimo mišljenje. Ne, ovde se ne spominju ni mesne zajednice, ni opštine, spominje se da mora biti sa teritorije autonomne pokrajine. Iz tog razloga sam mislio da bi bilo korektno pribaviti mišljenje najvišeg organa u pokrajini, a to je skupština AP.