Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman kolege Topalovića, ukoliko to neće Vlada, kao predlagač zakona, da prihvati, mogu, barem, narodni poslanici da prihvate, jer ima više razloga.
U pomenutom članu 49. Predloga zakona kaže se da se odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj žalbi, objavljuju u "Službenom glasniku", pa onda, u nekom prilično skromnom objašnjenju, Vlada kaže da ne prihvata amandman, iz razloga što smatra da nije celishodno objavljivati odluke po ustavnoj žalbi u "Službenom glasniku", jer se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije, te da se tiče samo lica kojem je uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo.
Taj koji je to pisao, trebalo je da napiše - ne ljudsko ili manjinsko, nego Ustavom predviđeno pravo. Prvo to, gospodine ministre. Sada se postavlja jedno pitanje - zašto ne i objavljivati, zašto da Ustavni sud ne bude u obavezi da objavljuje to u "Službenom glasniku"?
Sve od kada ste vi došli na vlast uči nas da se vi zakona i Ustava držite jedino kada vas neko na to natera, samo tada.
Dakle, odluke koje bude objavljivao Ustavni sud, bez obzira koji je državni organ u pitanju, treba da postanu praksa, praksa koju treba neko u državnoj upravi ili nekoj drugoj da počne da primenjuje. Treba da postane praksa i u pravosuđu.
Kako mislite da to postane neka pravna praksa i da ima neku svoju posledicu, pravnu, koja neće da se odnosi samo na taj jedan jedini slučaj, ukoliko ne bude objavljeno u "Službenom glasniku"?
Znači, samim tim što biste stvorili obavezu da Ustavni sud objavljuje ovo u "Službenom glasniku", spasli biste i Ustavni sud novih zahteva za tumačenja po nekoj ustavnoj žalbi, jer bi svaki građanin tada mogao samo da se pozove, pred nekim nadležnim državnim organom, na taj i taj"Službeni glasnik" i tumačenje Ustavnog suda po toj i toj ustavnoj žalbi, u tom i tom predmetu.
To nije ništa strašno. Vidim da direktor ''Službenog glasnika'' ima veliku platu. Možda, Ustavni sud ne treba da uplaćuje to objavljivanje u ''Službenom glasniku'', ali, u svakom slučaju, ako je to razlog zašto se ne objavljuje u ''Službenom glasniku'', evo, daćemo iz budžeta Republike Srbije više sredstava Ustavnom sudu da bi gospoda direktori imali plate.
U svakom slučaju, cilj je da nam Ustavni sud radi efikasnije, brže, u interesu građana, u interesu države. Ako za svaki pojedinačni slučaj treba svaki građanin da se, a u pitanju je isti slučaj kršenja Ustava, obraća Ustavnom sudu, onda stvarno ne znam kako će taj Ustavni sud da funkcioniše i kolika će da mu bude efikasnost i brzina.
Dosta je već predmeta koji se nalaze u Ustavnom sudu, jer on duže vremena ne radi. Znači, prvo će Ustavni sud morati da rešava, tj. ocenjuje ustavnost i zakonitost nekih donetih zakona, a onda sva ona druga tumačenja i zahteve koje su već neka lica predala. Zato smatram da od prihvatanja ovog amandmana, osim te male obaveze i troškova objavljivanja u ''Službenom glasniku'', niko ne može da ima štetu, a korist mogu da imaju svi, pa čak i Ustavni sud.