Dame i gospodo narodni poslanici, evo, javljam se za repliku i mislim da ne treba širiti dalje raspravu, ali,  samo da odgovorim gospodinu Marašu.
Nije moja reakcija neodmerena. Opet vam kažem, 30 godina radim u zdravstvu, pratim šta se događa i znam kakva je situacija. Ne tvrdim da nema ekscesa u zdravstvenoj službi i da nema pojava koje ne bismo želeli, ali to su ekscesi i treba napraviti jasnu razliku. To nije sistemski, kao što se ovde želi kazati da neko sistemski i sistematski podvrgava mučenju ove osobe. To je moja intervencija, jasna, i pravite razliku u tome.
Mlada koleginica je izašla ovde i rekla je - bilo je mnogo gore, a sada je mnogo bolje. Da, samo je zaboravila da kaže da su bile sankcije, i koliko su trajale, samo je zaboravila da kaže da je bio rat, i da ne idemo dalje.
Da li možete da zamislite situaciju, samo otvorite oči kada izađete na ulicu, da vidite kako po kontejnerima naši penzioneri traže koru hleba. Da li vam je jasno da je u ovoj zemlji 20 procenata, pa i više, ispod minimuma siromaštva? Jel vama jasno da ova Srbija ima ogroman problem, zbog koga mi kritikujemo, a nikad nećete da priznate, vi sa ove leve strane, iz one evropske opcije, da je glavni problem naše zemlje, jasno sam rekao, vladajuće opcije, ako hoćete precizan da budem, dosovska opcija ima kao glavni problem to što je narušen biološki integritet našeg naroda.
Vi ćete, koliko sutra, ovde, kada se bude glasalo o budžetu, kad vam izađe ovaj Cvetković i kad počne da sprovodi ono što mu je rekao MMF, zdušno glasati da se smanje sredstva za socijalnu zaštitu i da se smanje sredstva za zdravstvenu zaštitu. Vi ćete dići ruke za to, mi nećemo.
U ovoj situaciji, još mladoj koleginici da kažem, veća je smrtnost danas u Srbiji nego 2000. godine. Zašto? Zato što je entuzijazam zdravstvenih radnika u ionako teškim uslovima bio veliki, pa su se čudili ovi sa Zapada kako smo to izdržali, ono što su nam oni namenili. Nisu uspeli da nas zadave dovoljno brzo koliko su, možda, želeli neki; ne kažem, naravno, da su to građani Evrope želeli, ali izvesni monstrumi su želeli to, možda.
Znači, sada imate gore pokazatelje i vi ćete koliko sutra glasati da se sredstva smanje, jer treba javnu potrošnju suziti, a u isto vreme ćete zapošljavati, u upravu, u ministarstva, u agencije, vaše partijske drugove i drugarice.
U tom vremenu živimo i nikada nisam čuo da ste to kritikovali, a to su ključni problemi koje u ovoj zemlji treba otkrivati, kritikovati i pokušati menjati. Hvala.

Zahvaljujem doktoru Paji Momčilovu. Prelazimo na član 24.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Dalje, na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Za reč se javio narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite. Naravno, posle toga, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izvinjavam se kolegama u ime kolege Rajka Baralića, jer je nešto hitno morao da izađe. Evo, ja ću se potruditi da obrazložim osnovnu intenciju iz njegovog predloga. Inače, danas je bio vrlo aktivan, a odsutan je iz privatnih razloga.
(Upadica sa mesta, Vjerica Radeta: Otišao je na slavu.)
Nije u pitanju slava, nažalost, Vjerice. Znam da si jako dobro obaveštena, kao što se vidi, ali nije slava. Da sada ne pričamo i trošimo dragoceno vreme.
Ovde se kaže da predsednik Ustavnog suda predstavlja, u predlogu, u članu 24, Ustavni sud, saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama, usklađuje rad Ustavnog suda, stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i vrši druge dužnosti utvrđene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.
Naš stav je, i to se kaže u amandmanu koji je podneo kolega Baralić – da, posle reči "predstavlja", treba da se dodaju reči "rukovodi Sudom".
Vlada je odbila ovaj amandman, jer kaže - da je predsednik Ustavnog suda samo prvi među jednakima, je li tako, a u tom opisu poslova nije i rukovođenje Sudom, pa se navodi da ovde postoji neki sekretar koji je u funkciji državnog službenika.
Mi ipak ostajemo pri tome da bi bilo dobro da se ovde navede da rukovodi Sudom, jer čovek, pre svega, predlaže dnevni red i obavlja neke druge stvari. Znači, nije protivno ovome što je ovde rečeno. Nije logično da neko pomisli, doduše, ovde se do kraja ne vidi jasno - da će radom ovog suda upravljati neki državni činovnik, nego, jednostavno, to treba da radi predsednik Ustavnog suda.
Prema tome, ja bih zamolio kolege, iako se Vlada izjasnila, da o ovome razmislimo. Mislimo da rukovođenje jednom ovakvom ustanovom ne može da se svede samo na predstavljanje Suda, nego da ingerencije koje su date predsedniku Suda i njegovom zameniku, koji se bira na određeni način, govore o tome da su oni za nijansu odgovorniji za rad tog suda, u smislu njegovog delovanja u praksi.
Molio bih, dakle, da se ovaj amandman, ako je moguće, uvaži. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Dušanu Bajatoviću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Trebalo bi, ministre Petroviću, da prihvatite amandman bilo gospodina Vladana Batića, bilo gospodina Rajka Baralića, jer se, u suštini, isto misli jednim i drugim amandmanom. Ovde se dodaju reči "da rukovodi Ustavnim sudom", a ovde - "da rukovodi Sudom". Dakle, suština je ista.
Zašto mislim da treba prihvatiti ovaj amandman? Malopre, kada sam govorila o amandmanu koji sam podnela u ime Poslaničke grupe SRS-a, pokušala sam da vam objasnim da Ustavni sud ne doživljavate kao neke vanzemaljce, kao neki nedodirljivi milje. Sada, na osnovu ovog člana 24, ispade da je taj Ustavni sud zaista neki čardak ni na nebu ni na zemlji. Oni tamo negde postoje, a niko nema nikakvog uvida kako će da se rukovodi tim Ustavnim sudom - to zaista niko živi ne zna.
Da su ovi amandmani dobri, vi ste potvrdili upravo vašim obrazloženjem. Ja se svaki put iznenadim. Kada vam neko piše, gospodine ministre, ne samo vama, nego i, inače, predstavnicima Vlade, ova obrazloženja, zašto im ne objasnite da treba da se potrude da obrazloženje bude takvo da ubedi narodne poslanike da ste vi u pravu, kao što narodni poslanici ubeđuju vas, svojim obrazloženjima?
Zato se i obrazlažu amandmani dopunski. Jer, narodni poslanik napiše najčešće jednu rečenicu u obrazloženju, samo da bi se zadovoljila forma, a suštinu iznosi sa ovog mesta.
Naravno, zato vi sedite ovde, da čujete narodnog poslanika i da kažete u ime Vlade, odnosno vi, kao resorni ministar, da imate ovlašćenje da možete i da prihvatite neki amandman, bez obzira na to što ga Vlada nije prihvatila. Mislim da imate takvo ovlašćenje.
Šta vi kažete, odnosno zašto ne prihvatate amandman?
Kažete u obrazloženju kolegi Rajku Baraliću da je to iz istog razloga koji je dat i kolegi Vladanu Batiću. Obrazloženje je ovakvo - Vlada ne prihvata amandman iz razloga što smatra da predsednik Ustavnog suda obavlja one funkcije koje su navedene u članu 24. Predloga zakona, a da tu ne spada i rukovođenje ovim sudom. To je jasno, zato su i stavljeni amandmani. Ali, vidite šta kažete dalje - budući da je on samo prvi među jednakima između sudija Ustavnog suda, a onda najinteresantniji deo - dok stručnom službom rukovodi sekretar Ustavnog suda, koji je odgovoran Ustavnom sudu, što je i propisano u članu 26. stav 2. Predloga zakona.
Dakle, stručna služba Ustavnog suda - to je nešto drugo. To je, dakle, služba koja opslužuje Ustavni sud, koja obavlja tehničke poslove za Ustavni sud i tako dalje, to je, naravno, stručna služba. Stručna služba ima sekretara, i to je u redu, kao što i ovaj parlament ima sekretara, ne samo kao parlament, nego sekretar rukovodi i radom stručnih službi, ali postoji i predsednik Parlamenta, koji radi neke druge poslove.
U svom obrazloženju, vi ste, zapravo, napisali i objasnili da Ustavnim sudom ne rukovodi niko. Predsednik Ustavnog suda ga predstavlja, sekretar rukovodi službom - a Ustavnim sudom ne rukovodi niko.
Mora da postoji neko. Mora, jer nije Ustavni sud tu da samo sedi, zaseda, raspravlja, već se dešavaju situacije kada mora nešto da se odluči u tom Ustavnom sudu, da se oko nečega dogovore u tom Ustavnom sudu, a ne samo da predstavlja.
U kom smislu je? Da li mislite predstavljanje u smislu kako je do sada bilo - da sudije Ustavnog suda komentarišu predloge i predlagače, ili mislite kao što sada radi Vučetić u jednoj kolumni u novinama i tako dalje?
Mi nismo stavili ovaj amandman, jer smo za ovaj deo oko uređenja Ustavnog suda smatrali da je to tehnički deo, što i jeste, pa zato nismo ni podnosili amandmane. Ali, smatram da bi trebalo prihvatiti jedan od ova dva amandmana. Potpuno mi je svejedno koji, odnosno ne znam koji bi bio tehnički bolji, jer se ovde dva puta ponavlja "Ustavni sud". To je manje bitno i to je čisto tehničko uređenje. Ali, formalno bi trebalo da postoji, da se zna - ko je taj ko i rukovodi, u izvesnom smislu, Ustavnim sudom.
Naravno, to nije rukovođenje u onom najširem smislu, ali svakako mora da postoji. Mora da postoji, jer svakim organom neko rukovodi. Rukovođenje i kolektivna odgovornost, gospodine Petroviću, i mi se s tim slažemo, nadam se.
Dakle, jedan od ova dva amandmana treba prihvatiti, a ako vi to ne prihvatite, trebalo bi kolege poslanici, čak da se dogovore poslaničke grupe koji će od amandmana da prihvate, jer je potpuno svejedno. Suština je ista i kod jednog i kod drugog amandmana.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Vjerici Radeti.
Da li se još neko javlja za reč o amandmanu? (Ne)
Član 27, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv poglavlja 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Vlada je prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Goran Cvetanović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, Gorane.

Hvala lepo.
Gospodo narodni poslanici, očekivali smo da posle formiranja Vlade Republike Srbije, na prvoj sednici, jedna od glavnih tačaka bude Predlog zakona o Ustavnom sudu, pre svega, zbog toga što je Ustav definisao da to moramo da uradimo, a i zbog toga što se gospodin Petrović, u vreme kada je bio narodni poslanik opozicije, javno zalagao za to da se formira Ustavni sud. Smatrali smo da će, kada se neko teoretski zalaže za određen predlog, onog trenutka kada dođe u situaciju, kao što ste upravo vi, to i praktično da sprovede.
Nisam želeo da u ovom pravcu definišem neke stvari, s obzirom na to da je SRS optužena da pravi opstrukciju da se blagovremeno ne bi doneo zakon o Ustavnom sudu, ali želim da kažem da, zbog 1000 predmeta koji čekaju pred Ustavnim sudom, mnogi građani, upravo, očekuju da se on što pre formira.
Ja ću samo jedna predmet i jedan problem da definišem. To je da je demokratska prinudna uprava u Leskovcu počela da traje od 12. aprila 2007. godine, suprotno članu 114. Zakona o lokalnoj samoupravi i suprotno izvornom opredeljenju građana. Nadležnosti i ovlašćenja lokalne skupštine, kao i privremenog organa, jesu isti, ali kapaciteti za sprovođenje, u svakom slučaju, nisu jednaki.
Stanovnike Leskovca ne interesuje prinudna uprava unutar Opštinskog odbora DS-a, ali funkcionisanje nezakonitog privremenog organa, kao i privremenog veća u najvećoj opštini u Srbiji i te kako interesuje Leskovčane. Zato s nestrpljenjem očekuju formiranje Ustavnog suda, kako bi i jedan od problema koji vuče, pre svega, Jablanički okrug definisali na najbolji mogući način, zahvaljujući poštovanju zakona i Ustava.
Zato su predstavnici SRS-a podneli amandman na postupak pred Ustavnim sudom – učesnici u postupku, to stav 1. tačka 2, gde je definisano da je svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, u daljem tekstu, inicijator.
Amandmanom SRS-a je definisano da se u članu 29. stav 1, u tački 2) reč: ''svako'' zameni rečima: ''pravno ili fizičko lice'', a reč: ''inicijator'', rečima: ''podnosilac inicijative''. Amandmanom se vrši pravnotehničko preciziranje, a reč: ''inicijator'', koja je žargonska, zamenjuje se pravno ispravnim rečima.
Ne može da se kaže – svako, mnogo lepše zvuči – pravno ili fizičko lice. Ne postoji treći subjekat, pored pravnog, odnosno fizičkog lica. Bolje da stoji jedna reč više, nego da postoji pravna nepreciznost. U svakom slučaju, Zakonodavni odbor je mogao da ispravi pravnotehnički član 29. i da to blagovremeno definišemo. Zakoni moraju da budu jasno definisani, a ne žargonski, ono na šta su navikli predstavnici DS-a, recimo, ''izlazak na crtu'', kao i neke slične parole. Zato SRS insistira da se uspostave principi vladavine, pre svega, prava i pravičnost.
U duhu je srpskog jezika - podnosilac inicijative, a ne - inicijator. Osim toga, podnosilac inicijative nije isto što i inicijator. Zato termin koji ste predložili nije pravno precizan. Inicijator može da bude gospodin Tadić, a da podnosilac inicijative bude gospodin Koštunica, tako da su očigledni nedostaci vašeg predloženog člana 29. Predloga zakona o Ustavnom sudu.
Obrazloženje koje ste dali, da termin ''inicijator'' već postoji u važećem zakonu o postupku pred Ustavnim sudom, kao i da se pravno dejstvo njegovih odluka odnosi na član 24, apsolutno je neprihvatljivo.
Neprihvatljivo je, pre svega, zbog toga što ne možete jedan loš predlog da pravdate postojećim lošim rešenjem iz nekog postojećeg zakona.
Nadam se da vam je iznet veliki broj argumenata i da smo rasvetlili neophodnu upotrebu, pre svega, pravno tačnih termina. Zato pozivam sve poslanike da prihvate amandman SRS-a, a nadam se da je i ministar pravde odlučio da, posle mog izlaganja, prihvati ove argumente. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč povodom amandmana? (Ne)
Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i u načelnoj raspravi o Predlogu ovog zakona ukazivali na to da Predlog zakona sadrži brojne manjkavosti, kako pravne, tako i jezičke.
Sada se susrećemo s jednom odredbom, odnosno s jednom frazom koja zaista nije uobičajena u pravnoj terminologiji i u našem pozitivnom zakonodavstvu. U članu 29. Predloga zakona kaže se da svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti ima status učesnika u postupku pred Ustavnim sudom.
Takva terminologija, prosto, nije pravnička. Svako ko je završio pravni fakultet zna da su subjekti u pravu - ili fizička, ili pravna lica, da ne postoji neka treća kategorija pravnih subjekata koja bi, eventualno, mogla da učestvuje u postupku pred Ustavnim sudom ili u postupku pred bilo kojim drugim državnim organom.
Zaista nam nije jasno zašto ne koristite uobičajenu terminologiju, nego se koristite jednim svakodnevnim izrazom, koji nije pravno osnovan i nema utemeljenje u pozitivnom zakonodavstvu.
Postavlja se pitanje šta znači reč – svako? Da li to znači da i maloletna lica mogu da iniciraju postupak pred Ustavnim sudom? Da li to znači da i lica koja nemaju poslovnu sposobnost mogu da iniciraju postupak pred Ustavnim sudom?
Dakle, nema nikakvih kriterijuma.
Bilo bi dobro, gospodine ministre, da uvažite konstruktivne primedbe narodnih poslanika SRS-a, a mislim da će vam i kolege iz vaših redova ukazati na to da terminologija na brojnim mestima u ovom zakonu nije pravnička terminologija.
Mi govorimo o predlogu zakona. Svaki zakon, uopšte, svaka struka ima neku svoju terminologiju i nije dobro da vi sada, odjednom, menjate standardni način izražavanja i unosite neke svakodnevne reči, neke žargone, reči sa ulice, novinarske fraze itd.
Pravna terminologija ima neke svoje zakonitosti i svi smo mi navikli da razmišljamo u određenim pravnim kategorijama. Pravna kategorija je pravno lice.
Pravna kategorija je fizičko lice, ali reč – svako, prosto, nije pravna terminologija.
Bilo bi dobro da uvažite ovaj amandman. Mi se zaista trudimo da popravimo ionako loše zakonske predloge koje nam šaljete i nije lako pisati amandmane na predloge zakona koji su loši od početka do kraja. Trudimo se da i tako loše predloge zakona, u izvesnoj meri, ako je to ikako moguće, popravimo.
Dalje, kaže se da je zbirni izraz, odnosno zajednički izraz za frazu: "Svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti" – reč: "inicijator". Bolje je, kao što je rekao i gospodin Cvetanović, i u duhu je srpskog jezika da se kaže: "podnosilac inicijative" nego: "inicijator".
Bilo bi dobro kada bismo imali za svaki pojam našu, domaću, narodnu reč. Koristimo taj latinski izraz "inicijativa", ali mislim da je bolje da se ovo, koliko-toliko, prilagodi duhu srpskog jezika i da se ne kaže: "inicijator", nego da se kaže: "podnosilac inicijative".
Dakle, ako u Predlogu zakona ostane da učesnik u postupku može da bude ''svako'', onda to otvara vrata brojnim drugim pitanjima, ko su subjekti u pravu, ko može da učestvuje u postupku pred Ustavnim sudom, da li sutra i neko dete, eventualno, može da podnese inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti itd.
Dakle, gospodine ministre, pozivam vas da prihvatite amandman narodnog poslanika Gorana Cvetanovića i da terminologiju iz ovog predloga zakona usaglasite s nekim uobičajenim načinom pravničkog izražavanja.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Vladan Batić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 34. amandman je podneo poslanik Željko Vasiljević.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević.