Poštovane kolege, gospodine ministre, za vas direktno pitanje. Da li ste vi učestvovali u pisanju obrazloženja u vezi sa podnetim amandmanima? Ako jeste, onda neka građani Srbije čuju da je i prethodni amandman, gospodina Krasića, to obuhvatao, kao i amandman koji sam ja podnela na član 46. stav 5, kojim se predlaže, umesto: ''ne prihvata inicijativu za pokretanje postupaka za utvrđivanje neustavnosti ili nezakonitosti'', tekst: ''ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti''.
Vi amandman odbijate, s obrazloženjem da su termini ''neustavnost'' i ''nezakonitost'' pravnički.
Dragi građani Srbije, sledeće poglavlje ovog zakona nosi upravo termine koje ja amandmanom tražim da se isprave, a glasi – Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Upotrebljena je isključivo terminologija koju ste vi koristili u samom zakonu, za sprovođenje jedne niti, doslednosti u samom tekstu.
Ne iznenađuje me odbijanje, ne iznenađuje me ni obrazloženje, ono što mene brine jeste da vi donošenje zakona o Ustavnom sudu, najvažnijeg među organima i institucijama u svim državama, koristite kao povod da se predstavite građanima kao Vlada dobrih namera. Idući u širinu, da, npr., proširujete krug predlagača ili onih koji podnose inicijativu. Kako?
Zadržavamo širok krug onih koji to mogu da urade. Npr., Francuska, jedna stara i ozbiljna demokratska država, ima u svojoj praksi da takvu inicijativu mogu da podnesu samo izabrana lica, 60 poslanika, predsednik Parlamenta i predsednik Senata. Kod nas to može bilo koje pravno ili fizičko lice, ili onako kako vi nesrećno kažete - svaki.
Imamo praksu u ovom zakonu da ocenjujemo zakone i a priori i a aposteriori, i posle njihovog proglašenja, i pre njihovog stupanja na snagu, i sve su to dobre strane ovog zakona. Međutim, ako član 7. kaže da su odluke Ustavnog suda konačne, opšteobavezujuće i ako se taj značaj daje ovom organu, da ga tako uslovno nazovem, kako biste vi mogli meni i građanima Srbije da objasnite da mi 15, odnosno 16. novembra dobijamo od Vlade, čiji ste i vi član, Predlog zakona o budžetu, a bili ste obavezni da nam to dostavite 1.novembra?
U ovoj knjizi, koje se svi držimo, piše da je Narodna skupština, članom 99. tačka 11. stav 1, obavezna da donosi budžet. Kako ja mogu kao poslanik, i ova skupština, da prihvatim odgovornost za neblagovremeno donošenje budžeta ako mi Vlada ne dostavi u zakonom utvrđenom roku budžet?
Pitate se sada, kakve to veze ima sa Ustavnim sudom? Ima. Zakon o budžetskom sistemu, koji predviđa rokove, predviđa sankcije samo za organe niže od Vlade, republičke organe i lokalnu samoupravu, ako u roku ne dostave podatke za sastavljanje budžeta. Vlada sama za sebe ne predviđa nikakvu kaznu i sankciju za to.
Šta će nam i Ustavni sud, s ovako dobro zamišljenim rešenjima, ako ja nemam kome, kao poslanik SRS-a, da podnesem inicijativu za ocenjivanje jednog takvog zakona izuzetne težine?
Zašto izuzetne težine? U trenutku kada se predstavljate kao ljudi dobrih namera s ovim zakonom, vi nam objavljujete, u glasilu Vlade, 2. novembar je datum, Odluku o emisiji državnih zapisa Republike Srbije. Republika Srbija emituje državne zapise radi refinansiranja.
Ja sam magistar ekonomije, ali mnogi ekonomisti i ljudi od struke, doktori nauka, ne razumeju šta znači refinansiranje. Čega? Zašto? Imate neredovan priliv u budžetu, a hvalite se suficitom, ili za neki unutrašnji dug, staru deviznu štednju.
Zašto se emituje 800 miliona dinara samo po jednoj odluci? Kako će se prodavati? Za šta se, u stvari, emituju? Ovo što se zove emitovanje, ovo je zaduživanje.
U definiciji Zakona o budžetskom sistemu, u članu 2, to se lepo, srpski zove - zaduživanje zbog tekuće likvidnosti. Sada se opet pitate, kakve veze ima ovo sa Ustavnim sudom.
Vlada u kojoj ste vi, gospodine Petroviću, ministar pravde, u preambuli ove odluke poziva se na Zakon o javnom dugu član 43. stav 1. Zakon o javnom dugu, član 43, koji govori o ovlašćenjima, znate šta kaže – Vlada Republike Srbije odlučuje o emitovanju dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Da li znate koji je rok za ovu odluku? Dospeće ovih hartija od vrednosti je tri meseca. Toliko su dugoročne da važe na rok od tri meseca.
Ne znamo za šta se objavljuje ova odluka, jedna je od mnogobrojnih. Za raspravu o budžetu izaći ću s konačnom cifrom i sabraću sve odluke, ali i sama ova jedna od 2. novembra je prilično teška. Za šta Vlada objavljuje odluku o emisiji državnih zapisa? Da li će ih prodavati preko Narodne banke, u onim rep operacijama, za 370 miliona evra napravljenog manjka u prošloj godini?
Sada najneverovatnija stvar, u tom istom trenutku, gospodin Đelić, kada se preganjate oko budžeta, proziva Jelašića i preti mu - zašto on ne vraća dugove.
Ovo su dugovi Republike Srbije. Kakve to dugove ima Narodna banka prema budžetu?
Neverovatno je da nekoliko godina ne postoji Ustavni sud, ali mnoge stvari i ne moraju da se rešavaju Ustavnim sudom, npr. ovde je reč o pismenosti. Daje vam pravo Zakon o javnom dugu i da kratkoročne hartije od vrednosti objavljujete, štampate, emitujete, prodajete na zakonom regulisan način. Ali, vi morate da napišete za koju namenu. Mora da se napiše za koju svrhu se povećava dug svih nas u ime Vlade, za koje se namene to radi.
Da bih mogla, kao odgovorni poslanik, da reagujem na ove stvari, jednostavno, moram da imam javno objavljen zakon, ovakvu odluku, jer drugačije i ne govorim, ali moramo da imamo i Ustavni sud, u kojem ono što jesu dobra rešenja, kao slovo na papiru, mora da postane naša stvarnost.
Uopšte nije važno da li će, po slovu Ustavnog suda i po njegovim odlukama, snositi odgovornost bilo koje ime ili čovek, bilo koji pripadnik stranke.
Zaista je mnogo važno da u donošenju ovakvog zakona budemo u pravu kao država, tako što ćemo svoju ozbiljnost dokazivati pred svetom, time da imamo Sud koji je spreman, vlastan, moćan da odlučuje o budućnosti koja se zove poštovanje zakona.
Nije u redu da se snagom 128 glasova, koliko ih imate, odbija svaki argument.
Zaista nije u redu da u vreme dok govorim s aspekta materije kojom vladam, a to je ekonomija, imamo ministra finansija koji, na primedbu nevladine organizacije - da je političkim strankama koje učestvuju u javnom životu i imaju predstavnike u Parlamentu isplaćeno više u prethodnoj godini, kaže - nečijom omaškom ili greškom.
Ljudi, nije ovo zabavište. Član 26. Zakona o budžetskom sistemu kaže: "Ne može se nikome iz budžeta dati, a da se nekom ne oduzme". Tim se zakonom vladamo nekoliko godina.
Svaki podnet amandman, svaki plus nekom korisniku, mora da znači minus nekom drugom.
Znači, do greške i omaške nije moglo da dođe. Znači, u pitanju je nečija namera ili nečije neznanje. Namirivanje odnosa između koalicionih partnera, bivšeg ministra finansija i sadašnjeg, tadašnjeg, gospodina Dinkića i sadašnjeg Cvetkovića, ne sme se prelamati preko leđa parlamentarizma. Nije ovde u pitanju stranka koja je najmnogobrojnija ili najmalobrojnija.
Svesno i orkestrirano udaranje na integritet Parlamenta, lažne informacije o njihovim primanjima, o privilegijama koje imaju, vrlo se smišljeno sprovodi preko Zakona o budžetu, preko Ustavnog suda i preko donošenja novog zakona o budžetu.
Navodim vam samo nekoliko primera na kojima morate da shvatite da je poštovanje zakona stvar poštovanja Ustava i organa koji je zadužen da to sprovodi, ne ničije volje, ničijeg raspoloženja, ničije moralnosti, ali jeste mnogo zavisno od lične moralnosti. Mi moramo da stvorimo društvo u kojem se neće zavisiti od lične volje, da li neko poštuje ovu knjigu koja je Biblija za društvo koje se zove Srbija i mora da bude Biblija za društvo.
Pripadam stranci koja zakon, i kada joj se ne dopada, poštuje, dok ne podnese inicijativu za njegovu promenu. Tako mora da se ponaša svaki građanin Srbije, a vi za to morate da mu date preduslove.
Vi morate da upozorite svoje ministre, kao kolega koji je dužan da ih upozori, da rade na papirima za koje vi odgovarate, u smislu zakonske zasnovanosti, da se ne mogu međusobno nadgornjavati, nameštati jedan drugome poslove ili oduzimati jedan drugome poslove preko Zakona o budžetu, preko Zakona o finansiranju političkih stranaka, preko zakona o Ustavnom sudu i svakog onog koji ovde važi.
Poslednji dokaz za to je donošenje Zakona o osiguranju, u kojem ste dozvolili da, mimo člana 35. stava 2. Ustava Republike Srbije, zaposleni radnici u Narodnoj banci, koji rade kontrolu u osiguravajućim društvima, ne odgovaraju za nanetu štetu, nego da oštećeni, to treće lice, mora da dokazuje krajnji nemar ili nepažnju tih zaposlenih. Pravdate se specifičnošću Narodne banke. Jedan od prvih zakona koji bi morao pasti na Ustavnom sudu, a koji je donet u vašem mandatu, jeste Zakon o osiguranju. Tu odredbu smo pokušali da izmenimo amandmanom, ali je njih 128 bilo jače.
Način na koji vi obaveštavate građane o tome je vrlo indikativan. U drugom krugu izbora za predsednika Slovenije, promakla je vest da su se građani Slovenije izjašnjavali na referendumu o budućnosti osiguravajućih društava, u smislu da li "Triglav" treba da ostane državni ili da se privatizuje. Ni B92, ni ostali nezavisni, ili od koga zavisni, nisu obavestili da je referendum propao i da "Triglav" ostaje državni.
Ne brine se tako o građanima Srbije, time što im se selektivno saopštavaju vesti i time što se ugledamo na lošije od nas, a u slučaju kada imamo priliku da donesemo dobar zakon. Zaista mislim da bi bilo vrlo korektno da argumente koje iznosi SRS uvažite, u meri u kojoj popravljamo zakon koji predlažete.

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 48. amandman je podneo poslanik Vladan Batić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ostajem pri svom amandmanu, on je u korelaciji s amandmanom na član 44. Smatram da Ustavni sud ne treba da donosi zaključke. Dao sam adekvatno obrazloženje tog amandmana. Nažalost, on nije prihvaćen.
Iskoristio bih ovu priliku za nešto što nema direktne veze. Neću oduzeti više od 3, 4 minuta vremena. Očekivao sam čitavog dana da će se ovde pojaviti predsednik Parlamenta, ali predsednik Skupštine očito ima preča posla od predsedavanja Skupštinom.
O čemu se, zapravo, radi? Sinoć je održana sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. Tema sednice tog odbora bilo je izjašnjavanje Odbora povodom lokalnih i parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiju u nedelju. Sednica Odbora zakazana je nekoliko sati pre početka izborne ćutnje na Kosovu i Metohiji.
Javio sam se za reč i rekao - da bismo slali bilo kakvu poruku Srbima na Kosovu i Metohiji, potpuno je logično, u čitavoj atmosferi, da im teško možete poručiti, bez obzira na to kojoj partiji ili stranci pripadate, da na izborima učestvuju, jer za to ne postoji ni minimum uslova. Ali, govorio sam i o odgovornosti Pregovaračkog tima, koji je, po Rezoluciji koju je usvojio ovaj visoki dom, bio obavezan da izveštava Narodnu skupštinu o svemu onome što je vezano za budućnost i budući status Kosova i Metohije.
Bilo je nekoliko sesija pregovora – u Beču, u Briselu, dokument pregovaračke trojke u 14 tačaka, nagoveštaj nekog novog projekta o neutralnosti Kosova. Naš suptilni predlog je da se Kosovo uredi po uzoru na Hongkong i rekao sam da je to neodgovorno, jer je o tome trebalo raspravljati ovde.
Ako je zaista Kosovo zenica oka, dno očnog vida, kolevka, koreni, pa onda je Skupština trebalo da bude u stalnom zasedanju samo sa tom temom. Rekao sam da je priča i paralela sa Hongkongom neozbiljna. I u Hongkongu, i u Kini, žive Kinezi, a na Kosovu, nažalost, ne žive samo Srbi, oni su u značajnoj manjini. Oko Hongkonga su se svi dogovorili, oko Kosova ne može niko da se dogovori.
Molim vas za malo pažnje.
Rekao sam za one koji obećavaju u vrhu vlasti, pre svega, premijer ove zemlje, ako, ne daj bože, Kosovo postane nezavisno i to bude priznato od najvećeg, ili najznačajnijeg dela međunarodne zajednice, da dalja politička karijera znači ostavku, znači kući, nema više lamentiranja – Kosovo će biti zauvek naše, u sećanjima, mislima i srcima, da je to neozbiljnost, neodgovornost.
Ovde mi ništa ne znamo. Ovde nama niko ne objašnjava šta se to dogovara i o čemu se pregovara. Rekao sam, takođe, da je to zakazivanje sednice nekoliko sati, ili par dana uoči izbora, potpuno neozbiljno, da je to šarena laža, da je to dimna zavesa. Tobož, mi šaljemo poruku Srbima sa Kosova i Metohije.
Rekao sam i, ono što je posebno važno i, ako hoćete, dramatično, o sukobu ili strahovladi Srba nad Srbima, načelnika, koordinatora, ljudi na čelu nekih institucija naše vlasti na Kosovu i Metohiji, koja se pretvorila u korupciju, u kriminal, u nepotizam.
Rekao sam sinoć, svedoci smo da se otvaraju putevi koji ne vode nikud, ali koji vode ka krijumčarenju alkohola, duvana i droge. Prave se ilegalni granični prelazi i pokazao sam ove fotografije kako se to radi.
(Pokazuje fotografije)
Napred ide bager, a iza njega kamioni bez registarskih tablica, eto, tako se radi na Kosovu i Metohiji, bez tendera, bez odluke Vlade, bez odluke Direkcije za puteve, itd.
Da sam bio u pravu, govori današnji izveštaj o obračunu zbog šverca.
U revolveraškom obračunu dve kriminalne grupe sa severa Kosova, juče rano ujutru, u mestu Bunjak, kod Zubinog Potoka, ubijen je Mirko Patrić, star 29 godina, iz Kosovske Mitrovice. I jedna i druga kriminalna grupa su Srbi, nažalost. Njihovi pokrovitelji su oni koji vrše vlast, pa dobijamo stotine pisama od Srba sa Kosova i Metohije, koji kažu - zaštitite nas od Srba, nama neće i ne može biti gore ni pod Albancima nego pod ovim našim.
Drugi put se, takođe, ilegalno gradi, nema tendera, a oni koji izvode radove, to je jedna firma koja tamo ima monopol i koja je vlasništvo čoveka koji je, takođe, na čelu jedne Vladine ustanove, ovdašnje vlade, i ovdašnje vlasti na Kosovu i Metohiji.
Prave se zgrade u Bošnjačkoj mahali bez tendera, ne zna se ni ko ih pravi, ni kako ih pravi. Otimaju se stanovi Likovnog fakulteta. Zlo je na Kosovu i Metohiji.
Sada pričamo o pokrajinskim i parlamentarnim izborima. Ovo nisam pitao prvi put. Tražio sam od ministra da da odgovor na ova pitanja, ministra za Kosovo i Metohiju. Juče na sednici Odbora nije bio niko iz Ministarstva, niko od više desetina njegovih savetnika. Igraju kompjuterske igrice. Oni i ne znaju gde je Kosovo, ali su savetnici ministra za Kosovo i Metohiju. Više od 70 savetnika. Onda nije ni čudo što protestuju zaposleni u pravosuđu.
Koliku ti vajni savetnici imaju platu? Mi smo bili, neki od nas, ministri, pa nisam imao nijednog savetnika. Šta znače savetnici? Imate svoj stav, nekoliko pomoćnika za neke oblasti. Oni se kao amebe razmnožavaju. Sinoć, naravno, nije bilo nikog. Nisam pomenuo nijednu stranku, nijedno ime.
Ovo je zasmetalo predsedniku, a ovde su neke kolege koje su prisustvovale, zasmetalo je predsedniku Odbora, koji je rekao da pokušavam ponovo da izazovem incident. Zašto? Zato što pokušavam da kažem istinu. Kao, promašio sam temu. Ko drukčije kaže, kleveće i laže. Tamo je divna vlast – koordinatora, načelnika, direktora bolnica, domova zdravlja itd.
Smeta još nešto što sam pomenuo. Da li je tačno da iz budžeta Kosova ti Srbi, rodoljubi, patriote, koji rone krokodilske suze, prave ogromne stanove i kuće i u Kraljevu i u Beogradu, voze najmodernije džipove, tako pate i brinu za Kosovo? Dakle, pitao sam, da li su primili pare iz budžeta Kosova i Metohije, od tih mrskih Albanaca, ili Šiptara, kako ih oni zovu?
Ima izveštaj UNMIK-a o tome, do poslednje pare, do poslednjeg evra, do poslednjeg centa. Kažem, nisam pomenuo nijednu stranku, nijedno ime, ali se neko, očito, prepoznaje.
Ono što sam govorio zasmetalo je jednom čoveku, valjda, ljutom i na predsednika Odbora, iz svoje stranke, koji mi nije oduzeo reč, jer kako mogu da pričam nešto što nije zadata tema; nema slobodnog sastava, samo domaći zadatak koji ste dobili, kvarim idilu.
Moram da kažem da su kolege iz većine drugih stranaka, takođe, govorile o onome šta se radi ili ne radi na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da vidimo ceo okvir, pa da onda pričamo o eventualnim izborima.
Dakle, zasmetalo je to onom istom čoveku koji je i prošli put na tom odboru, i sinoć, ponovo pominjao Rome. Za njega je Rom najveća uvreda. Kada nemate argumenata, onda idete u diskvalifikacije. Ponovo je rekao da sam Rom. Meni to ne smeta.
Nisam Rom, a i da jesam, ponosio bih se time, jer ljudi se ne razlikuju, ne mere i ne vrednuju po boji kože, po polu, po rasi, nego po tome da li su ljudi, da li su čestiti, časni, pošteni, savesni, odgovorni, hrabri i da li stoje iza svojih reči.
Zato sam hteo da zamolim predsednika Parlamenta da jednom stane na put tome i ponovo želim da se izvinim građanima romske nacionalnosti.
Očito su, po merilima nekih, nažalost, narodnih poslanika, nažalost, članova Pregovaračkog tima, oni parametar i pojam za nešto loše, za nešto ružno, za nešto nedostojno, za nešto pežorativno, za nešto omalovažavajuće. Čak, nisam nijedno ime ovih krijumčara, a imam sva imena, pomenuo, da ne bih baš previše narušio tu idilu o Kosovu i Metohiji.
Na kraju, taj isti čovek je rekao da se šalio, da on mene voli, da sam ja bio pet godina potpredsednik njegove stranke. Moj odgovor je - samo se vi šalite, tema je Kosovo i Metohija, kako o njemu brinete, tako će nam i biti. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vladanu Batiću.
Povodom Poslovnika, za reč se javio narodni poslanik Zvonko Stević, potom, o amandmanu, narodni poslanik Dušan Bajatović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po čl. 101, 103. i 104.
Želim da kažem, pošto sam jedan od učesnika sednice Odbora koja je bila održana juče, a izbori su za sutra zakazani, da je dobro što je postignuto jedinstvo i saglasnost u Odboru da Srbi ne izađu na izbore.
Govorio sam i u ponedeljak, i u sredu, a i sada, SPS je od samog dolaska međunarodnih trupa na Kosovo i Metohiju bila za to da se ne izlazi na izbore, jer nisu stvoreni uslovi.
Ono što se pokazalo kao evidentno, to je da Odbor za Kosovo i Metohiju ne funkcioniše. Ne funkcioniše, pre svega, u interesu građana.
Sledeće, zaista je čudno od Ministarstva za Kosovo i Metohiju, od ove vlade i nadležnih organa, da se ovde mesecima iznose problemi, da se postavljaju pitanja, a da se odgovori ne dobijaju.
Zaista je čudno da, posle osam godina, ono što je problematično, mi ovde razgovaramo o posledicama, demokratska vlast i demokratska opcija nema organizaciju na Kosovu i Metohiji, nema kontrolu i nema odgovornost.
Prosto je neshvatljivo ko finansira funkcionisanje sistema obrazovanja, zdravstva, lokalne samouprave, čiji su koordinatori, čiji su načelnici okruga, čiji su direktori javnih preduzeća i javnih ustanova, a finansiraju se iz ovog budžeta.
Zašto nema kontrole? Zašto nema za osam godina jedinstvene baze podataka, da zna država Srbija šta finansira, koga finansira i koliko finansira na prostoru Kosova i Metohije?
Govorili smo kao predstavnici SPS-a da su brojne nepravde, od minimalca 17.000 ljudi koji rade u privredi – 4.600, od toga da brojne porodice imaju šest puta 200%, a neke porodice na Kosovu i Metohiji imaju dva minimalca, ili su bez primanja.
Zašto se ne sedne i zašto Vlada, sem verbalizma, to ne rešava? Očito je da nekome to ne odgovara.
Molim vas, juče sam reagovao, i danas reagujem, nije sve kriminalizovano na Kosovu i Metohiji. Sada ispada da je ceo narod takav na Kosovu i Metohiji. Ko brani organima vlasti da utvrde te pojedince koji vrše zloupotrebe i da se kaže, po imenu i prezimenu, ko su ti ljudi?
Zato smo i ovih dana, kao SPS, tražili da se održi sednica o Kosovu i Metohiji, o toku pregovora koji su u toku. Nije prihvaćen naš zahtev.
Mnogo puta do sada sam pitao, i sada pitam, to je suštinsko pitanje, pošto je permanentan pritisak, pošto je očigledno da se vrši destabilizacija Srbije, počevši od ove situacije sa retardiranom decom, počevši od ove situacije u Novom Pazaru, počev od pretnje za južni deo, počev od stalne pretnje na Kosovu i Metohiji, u Mitrovici je škola juče napadnuta – šta će predsednik države i Vlada Republike Srbije posle 17. novembra, posle 10. decembra, preduzeti u oblasti politike, ekonomije, diplomatije, posebno u oblasti bezbednosti?
Hoćemo li da čekamo da doživimo 17. mart, da nam zvanični organi kažu kako nisu znali, kako su zatečeni, a da ne govorim o masovnoj prodaji imanja na Kosovu i Metohiji?
Ako nema Srba na prostoru Kosova i Metohije, nema pregovora i suluda je naša politika itd.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, po Poslovniku.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, samo jedna ispravka zaključka Odbora za Kosovo i Metohiju.
Zaključak je bio da se uputi poziv svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji da ne izađu na izbore. To je bio zaključak, znači, ne samo Srbima, nego svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, o amandmanu.

Što se tiče člana 48, dobro je da Ustavni sud donosi zaključke, pa ću u skladu sa temom koju je načeo podnosilac amandmana, gospodin Batić, nastaviti.
Dakle, Poslanička grupa SPS-a je tražila od Vlade Republike Srbije, ako hoćete, i od poslaničke većine, i od Pregovaračkog tima, da dođu u ovu salu.
Ne mora biti direktnog prenosa, ne moramo se nadgornjavati, čak, možda, ne treba da ga bude, ne moramo se nadgornjavati oko Kosova i Metohije – ko je veći patriota, jer bez Srba na Kosovu i Metohiji sve je bespredmetno, čitava ta priča, ukoliko ne budu ostali da žive na prostoru Kosova i Metohije, bespredmetna je. Možemo pričati o bogatstvima, o ovome, o onome, o duši, o čemu god hoćete, očima i sličnim stvarima.
Ono što mene konstantno ovde nervira, iako je gospodin Batić za mnoge stvari u pravu, kao što je u pravu i gospodin Stević, namerno neću da kažem stranke, jeste da tamo postoje anomalije, da su se neki izbahatili, da tamo stvari ne funkcionišu onako kako je Vlada Republike Srbije promovisala ili zahtevala. Izvinite, to je tačno.
Koliko tamo ima pljačke, teško ćemo utvrditi, jer tamo nema naših zvaničnih državnih organa, ali da treba da poštujemo nameru Vlade Republike Srbije da se tim ljudima maksimalno pomogne, to je činjenica.
Problem je da li sistem funkcioniše, a pre će biti da su ljudi koji su tamo imenovani, bolji poznavaoci prilika tako kažu, od strane vladajuće koalicije, izgleda, samo ljudi, pa su skloni ovome i onome.
Možda taj uspostavljeni sistem, koji bi Vlada Republike Srbije želela da ima na Kosovu, ne funkcioniše zbog ljudi.
Dobro je Zvonko rekao, da ne ispadne, na osnovu ovog izlaganja gospodina Batića, da su svi Srbi na Kosovu kriminalizovana struktura. Nisu. Oni su u ovom momentu zatočenici međunarodne politike, neki će reći međunarodne zavere, a bogami, možda se i mi ne odnosimo prema njima na potpuno adekvatan način.
Nije meni problem što mi gradimo put na Kosovu i Metohiji, možda to i ne može uz pomoć tendera, jer je tamo nekakva međunarodna zajednica, ne mora sve ni da se kaže, ali ono što bi bilo potrebno jeste da prestanemo da ubiramo dnevno-političke poene za ovom govornicom na problemu Kosova i Metohije, da zatražimo da se održi jedna ozbiljno pripremljena, politički utemeljena rasprava o stanju na Kosovu i Metohiji i da shvatimo, kada već pričamo ovde o Ustavu, pa makar bilo i o Ustavnom sudu, da smo promenili zakletvu koju treba da polože državni funkcioneri, da je Kosovo, po Ustavu Srbije, neotuđivi deo Srbije, da imamo nameru da se u pregovorima izborimo i da budemo na neki način pobednici, u svakom slučaju, da ne budemo gubitnici na pitanju Kosova i Metohije, a to zahteva ozbiljnu raspravu.
Mi socijalisti nemamo ništa protiv, nije nam stalo do dnevno-političkih poena, jer nije logično da oni koji su za otcepljenje Kosova i Metohije, na ovaj ili onaj način, ponekad izađu za govornicu, pa drže lekcije o Kosovu i Metohiji.
Neka to bude zatvorena sednica, neka dođe Pregovarački tim, neka dođu predsednik i premijer, da u ovoj sali, u toku jednog ili dva dana, koliko to zaslužuje, o tome raspravimo.
Molim vas, u ovom momentu postoji jedinstvo izvršne vlasti i, siguran sam, ogromne većine u ovom parlamentu oko ideje, odnosno oko političke preporuke zasnovane, bar po meni, na dobro odmerenoj političkoj situaciji na Kosovu, uvažavajući međunarodni faktor, da Srbi, a dobro je da kažemo i građani, jer su tamo ugroženi i pripadnici drugih etničkih zajednica, ne treba da izađu na ove i ovakve izbore.
Molim vas, oko toga ne treba proizvoditi ni maglu, ni komunikacijski šou. Kako pomoći tim ljudima? To je pitanje o kom treba i mi, kao poslanici, i Vlada Republike Srbije, i imenovani funkcioneri, da vodimo računa.
Prema tome, nemojte da se ova govornica koristi za dnevno-političku promociju, a, s druge strane, ako pričamo o onome što je bilo na Odboru, onda bi bilo dobro da oni koji su bili na sednici, pre svega, predsednik tog odbora, ako je to tako hitno, izađe i da ovde imamo zvaničnog izvestioca. Hvala.

Repliku je tražio narodni poslanik Vladan Batić. Neka se pripremi Zdravko Topalović, koji je podnosilac predloga narednog amandmana.