Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste pratili raspravu o Predlogu zakona o Ustavnom sudu u pojedinostima, videli ste da je Poslanička grupa SRS-a krenula s amandmanima tek od poglavlja - Izbor, imenovanje i prestanak dužnosti sudija Ustavnog suda.
Imali smo izvesne primedbe i na članove koji su prethodili ovima gde smo podnosili amandmane, a pokazali smo to učešćem u raspravi prilikom razmatranja amandmana kolega i na ove druge članove, ali smo mislili da je vrlo bitno da ova procedura oko izbora, imenovanja i prestanka dužnosti sudija Ustavnog suda bude apsolutno u skladu s Ustavom i da ovde ne sme da bude propusta.
Upravo iz tog razloga smo podneli amandmane na članove 13, 14, 15, 16, 17, kao i amandman na član 19. Predloga zakona. Ovaj uvod pravim zato što se upravo taj amandman koji sam podnela, na neki način, nadovezuje na prethodne amandmane.
Suština je da bi svi ovi amandmani pre amandmana na član 19. morali biti usvojeni da bi amandman na član 19. imao smisla.
Očekivali smo da će Vlada Republike Srbije, ili gospodin Petrović, kao predstavnik Vlade, shvatiti dobronamernost naših amandmana, odnosno našu nameru da ovaj tekst zakona, pre svega, upodobimo sa Ustavom Republike Srbije, da nam se ne dešavaju stvari koje smo imali u proteklom periodu, najpre za vreme kada nismo, u dva navrata, dugo imali Ustavni sud, a onda i za vreme kada smo imali Ustavni sud, koji je bio partijski Ustavni sud.
Najbolji primer za to su bivše sudije Ustavnog suda, gospoda Čiplić i Vučetić. Sećate se odluka Ustavnog suda, kada u jednim novinama pročitate komentar gospodina Čiplića, koji ima svoj stav o određenom pitanju, a u drugim novinama to isto komentariše gospodin Vučetić, sa potpuno oprečnim stavom, a sudije su istog Ustavnog suda i učestvovali su u donošenju iste odluke.
Ovde se čulo dosta primedaba koje se odnose na ispunjenost uslova za funkciju sudije Ustavnog suda. Između ostalog, govorilo se o tome da svi kandidati za sudije Ustavnog suda u ovom sazivu nisu sudije, ali moram da kažem da smo ipak postigli značajan napredak, jer su svi pravnici. Podsećam vas da smo u prošlom sazivu Ustavnog suda imali jednog diplomiranog ekonomistu. To je nešto što je nenormalno i nelogično.
Danas sam, pretpostavljam da ste i vi, kolege, u jednim novinama pročitala neku kolumnu, tako mi je to izgledalo, koju je pisao gospodin Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Republike Srbije. Kada kažem bivši, zastala sam, jer nisam baš sigurna da li je bivši ako još uvek prima platu.
Gospodine Petroviću, na to nam niste odgovorili. Juče ste rekli da taj podatak nemate i juče je to bio prihvatljiv odgovor, ali danas, ako isto to odgovorite, neće biti prihvatljivo, jer ste bili u obavezi da od juče do danas to saznate, da biste narodnim poslanicima odgovorili na pitanje.
Zašto ovo uopšte potenciram? Zato što se gospodin Vučetić pojavio s tom kolumnom, s njegovim fantastičnim objašnjenjem Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Kada sam videla koja je to neznalica u tumačenju Poslovnika, onda zaista treba da budemo zabrinuti zbog svih odluka koje je Ustavni sud, u čijem je sazivu on bio, doneo i kakve li su te odluke, jer on je reagovao, to je očigledno iz ovog teksta, upravo zbog toga što su narodni poslanici pitali da li je tačno da on još uvek prima platu sudije Ustavnog suda, iako je već više meseci penzioner. Očigledno da je lično pogođen.
Onda je pokušao da čitaocima tog lista objasni kako poslanici zloupotrebljavaju Poslovnik. Rekao je da se to odnosi na poslanike opozicije, a pre svega na poslanike LDP-a i radikale. Ne znam ko je još opozicija u ovom parlamentu, ali valjda Vučetić zna šta se, s vremena na vreme, dešava u skupštinskoj većini.
Onda je pokušao da nam objasni kako se članovi 225. i 226. zloupotrebljavaju, zato što narodni poslanici pokušavaju, kaže on, preko tih članova da opstruišu rad, da odugovlače raspravu i da, zamislite, ne govore o onome što je tema dnevnog reda, što je regulisano članom 103. Poslovnika. Vidim da je pročitao Poslovnik, svi članovi koje je pomenuo zaista postoje u Poslovniku, ali objašnjenja su potpuno nesuvisla.
Moram da kažem da ne mogu da verujem da neko ko je pravnik može tako glupo da objašnjava članove ovog našeg poslovnika, pojedine članove. Njemu je zasmetalo što je nekom palo na pamet da, koristeći član 226, pita da li gospodin Vučetić još uvek prima platu, a penzioner je. Onda je on procenio da taj član ne može da se koristi, faktički, da to može da bude samo poslaničko pitanje i neka nebulozna objašnjenja.
Zaista moram, zato što se često i od predsednika Parlamenta čuje takva primedba, a objašnjavala sam to više puta, da iskoristim i ovu priliku da objasnim. Poslanička pitanja su nešto što je tačka dnevnog reda, a nikada do sada nije bila ta tačka na ovoj sednici; sada jeste i, prema obećanju Olivera Dulića, biće na svakoj budućoj sednici. To je dobro, ali, kada se desi nešto što ne trpi odlaganje, onda ne može da se čeka da dođe na dnevni red tačka dnevnog reda - poslanička pitanja.
Ako je, recimo, danas gospodin Mujo Muković želeo da upozori i upozna javnost Srbije i da zamoli sve građane Novog Pazara da budu mirni, da budu u svojim kućama, zato što se desila pucnjava u džamiji, onda bi bilo potpuno besmisleno da je gospodin Mujo Muković čekao da dođe na dnevni red tačka ''poslanička pitanja'' i da onda o tome govori, kada se, ne daj bože, ko zna šta u međuvremenu desi u Novom Pazaru.
Dakle, postoje neke situacije kada su narodni poslanici u obavezi, zbog tog naroda koji ih je poslao ovde, da reaguju po tom članu Poslovnika. To što se svaki put, ili gotovo redovno, pitanja koja se postavljaju ne dopadaju članovima, odnosno predstavnicima Vlade i ovoj skupštinskoj većini, zaista nije problem narodnih poslanika koji rade svoj posao.
Morate da razumete da imate opoziciju u Parlamentu, morate da razumete da imate najjaču opozicionu stranku, najmnogoljudniju opozicionu stranku, najmnogoljudniju, inače, stranku u Srbiji, da smo, zahvaljujući vašim trange-frange kombinacijama, i dalje opoziciona stranka. Nećemo vas pustiti na miru. Govorićemo upravo kao što treba da govori opozicija.
Ne možete vi, gospodine ministre, kroz sve ove članove, opet govorim - od člana 13. do 19, na koji sam ja podnela amandman, sudije Ustavnog suda da tretirate kao vanzemaljce, kao nešto van vremena, van prostora.
Prema vašem predlogu, sudije Ustavnog suda, ne mogu da kažem da su ubrani sa grane, jer opet to mora neko da uradi, nego kao da su pali sa grane. Onda niko nema nikakvu nadležnost, niko ne može da im se meša ni na koji način, ne u posao, naravno, ali ovo što je izbor, imenovanje i prestanak dužnosti sudija Ustavnog suda, to, svakako, jeste nadležnost, pre svega, ovog parlamenta.
Kada smo govorili, još pre nekih mesec dana, vi ste, takođe, bili ovde, gospodine Petroviću, da je počela opasna tribunalizacija srpskog pravosuđa, tada nismo imali na umu i Ustavni sud, jer još nismo imali ovaj predlog. Kada vidimo Predlog zakona o Ustavnom sudu, onda to još više potvrđuje našu sumnju i naš strah, jer vi predviđate da ustavne sudije, kada se jedanput izaberu, po proceduri koja je ovde određena, nikada više ne mogu biti razrešeni do isteka mandata. Sve se vrti u krugu odluka Ustavnog suda.
Mi, faktički, to mora da se ima na umu, tj. ovaj parlament bira 10 sudija; biramo pet od onih koje predlaže Boris Tadić i predlažemo 10, od kojih Boris Tadić bira pet. Svih 10 su predlog ovog parlamenta. Ne može onda da se zanemari uloga Parlamenta, ako se u toku funkcionisanja i mandata tog Ustavnog suda desi sukob interesa, dođe do potrebe za razrešenjem nekog sudije itd. Znači, da onda kažemo - nemamo mi ništa s tim. Ko ima? Ima Ustavni sud. Kadija te tuži, kadija ti sudi.
To ne može da bude. Ne može da bude u tom smislu nezavisno nijedno telo u ovoj državi. Najviši zakonodavni organ je ovaj parlament i pred ovim parlamentom svi moraju da polože račune.
Nemamo nameru da utičemo na to i da vas ubeđujemo da Parlament na bilo koji način sme da utiče na odluke Ustavnog suda, a još manje, ne daj bože, Vlada Republike Srbije. To nikako ne mislimo. Ne mislimo ni da su sudije Ustavnog suda i Ustavni sud sada neki vanzemaljci, da unutar sebe rade šta hoće, donose odluke kakve hoće, krše zakon, dolaze u sukob interesa.
Ovo su sve pretpostavke. Možda će taj novi saziv funkcionisati idealno, možda nećemo imati, čak, ni mi iz opozicije nikakvih primedaba na njihov rad. Verujte, tada bismo bili najsrećniji, jer dok Ustavni sud ne bude radio svoj posao u skladu sa Ustavom ne možemo reći da imamo pravnu državu, i nemamo je. Nemamo je, a dokaz za to je i što smo mi, poslanici SRS-a, morali mesec dana ovde, svaki drugi ili treći dan, da po Poslovniku upozoravamo gospodina Milana Markovića da mora da uradi ono što mu nalaže Zakon o lokalnoj samoupravi. Konačno je juče morao da donese preporuku Skupštini grada Beograda da poništi nezakonite i protivposlovničke odluke.
Mi hoćemo da imamo takav organ koji će sam da se seti da mora da radi u skladu sa zakonom, a ne da ga narodni poslanici mesec dana ubeđuju odavde da mora da radi u skladu sa zakonom. Zato mislimo, gospodine ministre, da, shodno članu 174. Ustava Republike Srbije, treba da prihvatite sve ove amandmane, a, kao posledicu toga, i amandman na član 19. koji sam ja podnela, gde sam predvidela i predložila da se briše prvi stav člana 19, koji glasi: ''U toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog suda može biti udaljen sa dužnosti''.
Ova odredba je potpuno nepotrebna. Opet kažem, možda ne može da se razume kada se govori samo o članu 19. i samo o ovoj odredbi. Vi ste pratili i prethodne amandmane. Potpuno logičan sled je, dakle, da se prihvate amandmani na članove 13, 14, 15, 16. i 17. i logična posledica je prihvatanje i ovog amandmana.
U tom slučaju će ovaj odeljak – Izbor, imenovanje i prestanak dužnosti sudija Ustavnog suda, biti usklađen sa Ustavom.
Nemojte da donosimo zakon gde će sudije Ustavnog suda imati kao prvi zadatak, naravno, kada reše onih hiljadu prikupljenih predmeta, koliko ih ima nerešenih, zato što, zahvaljujući vama, ne vama lično, nego vladajućoj većini, nemamo Ustavni sud već skoro godinu dana, odnosno biće i smešno i tragično da prvi posao Ustavnog suda u novom sazivu bude, upravo, utvrđivanje ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o Ustavnom sudu.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vjerici Radeti. Da li se još neko javlja za reč povodom ovog amandmana? (Ne) Hvala.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Milena Stanković i Nebojša Ranđelović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milena Stanković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, član 19. Predloga zakona o Ustavnom sudu govori o razrešenju sudija Ustavnog suda i kaže da, u toku postupka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za razrešenje, sudija Ustavnog suda može da bude udaljen sa dužnosti.
U stavu 2. se kaže - odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda.
LDP smatra da je ovaj stav 2. korektan, samo što smo mi tu dodali još nešto, pa predlažemo da stav 2. glasi, odnosno predložili smo, ali to nije prihvaćeno - odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika ili najmanje troje sudija Ustavnog suda.
Poslanička grupa LDP-a smatra da je ovom zakonskom normom neophodno obezbediti efikasno odlučivanje Ustavnog suda. To je bila ideja u situaciji kada se ispituje ispunjenost uslova za razrešenje sudija Ustavnog suda, odnosno naša namera je bila da se onemogući eventualna blokada ovog procesa, u slučaju da predsednik Ustavnog suda propusti da predloži udaljenje sudije.
Takva situacija može da se zamisli, može da se desi da dođe do neslaganja između samog predsednika Ustavnog suda i nekih ili većine sudija Ustavnog suda.
Na ovaj način, tj. ovim predlogom smo, zapravo, hteli da omogućimo da se postupak pokrene od strane sudija, a da pokretanje procesa ne zavisi od samog predsednika Ustavnog suda.
Time ni na koji način neće biti ugrožen položaj sudije o čijem se udaljenju raspravlja, zato što odluku, svakako, donose sve sudije ovog suda, i to većinom glasova svih sudija.
Smatramo da ne postoji ubedljiv razlog da se odbije naš predlog, iz prostog razloga što kada se govori o udaljenju predsednika Ustavnog suda, Sud donosi odluku na predlog najmanje troje sudija Ustavnog suda, tako da smo, praktično, to isto rešenje predložili i kada se radi o sudijama Ustavnog suda. Naša ideja je bila da se onemogući svaka samovolja ili potencijalno odbijanje ili odugovlačenje predsednika Ustavnog suda, koji može da blokira proces odlučivanja o udaljenju sudije dok postupak traje.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo nas je ostalo, blag je dan danas u Srbiji, Đurđic je, onima koji slave - srećna slava, mi moramo da radimo.
Ima smisla amandman o kojem je govorila koleginica Milena Stanković, zato što se odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi na predlog predsednika ili najmanje troje sudija. Kada bi bilo ''i'' umesto ''ili'', onda bi se dovodio u pitanje autoritet predsednika Suda i njegova pozicija u ovom sudu.
Na ovaj način se obezbeđuje i sudijama Ustavnog suda da pokrenu predlog, pri čemu usvajanje ovog amandmana ne znači da će biti doneta takva odluka. Ovde se samo radi o pokretanju ovog postupka.
Smatram da nije rđavo da sudije Ustavnog suda imaju takvu mogućnost, pri čemu se ni na koji način ne dovodi u pitanje autoritet predsednika Ustavnog suda, a daje se mogućnost onima koji, eventualno, o ovom delikatnom pitanju imaju drugačije mišljenje da pokrenu inicijativu za udaljenje sudije Ustavnog suda, s obzirom na to da se ne radi o ekskomuniciranju člana delegacije mesne zajednice, iako i to može biti ozbiljan posao, već o Ustavnom sudu jedne države.
Da ne oduzimam vreme, svi žure, možemo da podržimo u danu za glasanje ovo, zato što smatramo da nije upereno ni protiv koga, već, naprotiv, daje pravo i onima za koje mislimo da im to pravo sleduje, na osnovu svega o čemu je ovde bilo reči.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je prethodnik za ovom govornicom rekao, deo naših građana pravoslavne veroispovesti slavi Dan obnove hrama velikomučenika Georgija i prilika je da im sa ovog mesta i u ime poslanika SRS-a čestitamo ovaj praznik.
Gospodine Mrkonjiću, interesantno je da kada god nastupi neka malo nezgodnija situacija, npr. gospodin Krasić je ovde uputio primedbu da bismo možda mogli da skratimo rad, da budemo sa ljudima koji slave, sa našim rođacima i prijateljima, s komšijama, odjednom, vi predsedavate. To ste i vi sigurno primetili, to svi mi primećujemo, ali, s druge strane, vi pristajete na to.
Pre nego što pređem na sam amandman, neka mi bude dozvoljeno da se sa par reči osvrnem na jednu situaciju koja je juče poprilično uznemirila duhove lekara, a i ljudi koji rade u socijalnoj zaštiti. Naime, s ovog mesta želim, u ime SRS-a, svih članova, ne samo poslanika, da ovde najoštrije osudimo neistinito, tendenciozno i zlonamerno izveštavanje tzv. nevladinih organizacija koje su se bavile uslovima zbrinjavanja lica sa specijalnim potrebama. Ta nevladina organizacija, ili više njih, usudila se da kaže da se u našim ustanovama socijalne zaštite i u zdravstvenim ustanovama muče štićenici.
To je krupna neistina. Mi, srpski radikali, protestujemo i najoštrije kritikujemo Vladu, pojedine resorne ministre, zbog politike koju vode, smatramo da ona može da bude i bolja, ali ovo je krupna neistina.
Naime, šta je cilj ovakve jedne zlonamerne tvrdnje i neistine? Cilj je satanizacija srpskog naroda i građana Srbije, gde na jednom delu, u Hagu, treba pokazati da je srpski narod genocidan, kroz veštu konstrukciju udruženog zločinačkog poduhvata i objektivne odgovornosti, gde vidite da se predsednik naše stranke Vojislav Šešelj veoma uspešno bori sa podmetanjima i lažima koje treba to da potvrde.
S druge strane, već je neko ovde rekao, uz asistenciju ljudi iz naše zemlje, naših građana, nažalost, imate pokušaj dokazivanja da je ovde fašizam poželjna stvar, da smo skloni fašizmu, i ovo je sada opet jedan novi udar i talas gde treba da se pokaže da smo mi nehumani, divljaci, koji se krajnje nedobronamerno odnose prema licima s ovim specijalnim potrebama.
Vidite, o čemu se radi. Mi srpski radikali smo vam govorili da ovo s nevladinim organizacijama, s vašim prijateljima iz inostranstva mora ovako da se završi. Tako je krenulo. Četiri godine oni su u ovoj zemlji prisutni.
Kako su oni prisutni ovde? Vi ste ih pozvali. Vi ste njima širom otvorili vrata da čine ovo što čine. Nažalost, izvesna rukovodstva političkih stranaka, takođe, asistiraju u svemu ovome, ali neću pominjati imena, blag je dan, da ne budem mnogo žešći.
Gde su te nevladine organizacije da kažu da danas u ovoj zemlji trpimo zbog genocidnih sankcija, zbog rata i zbog korupcije u kojoj učestvuju i ti predstavnici međunarodnih zajednica?
Za četiri godine istraživanja, zašto ranije nisu rekli, ako su videli da postoji nehumano ponašanje, ako su humanisti, zašto nisu sprečavali, zašto su puštali da se rasplamsava sve to?
Vidite, jedan cinik na Zapadu je rekao šta je pomoć razvijenog Zapada ovakvoj državi, kako je projektovano od tog zapada, a projektovano je da ovo bude "banana republika". Šta oni rade? Uzimaju od sirotinje sa Zapada da bi ovde delili sa pojedincima poželjnih političkih opcija, za njih poželjnih, sve to. U suštini, pokazaće se da je to dobrim delom istina.
Sada ću da se vratim na sam predmet ovog amandmana.
Ispred SRS-a sam podneo amandman i smatrao da u članu 21. stav 2. treba da se menja.
Vidite, koliko juče je s ove govornice izrečena teška optužba da srpski radikali opstruišu rad Skupštine, ne žele da bude izabran Ustavni sud. Jedna vrlo naivna i smešna kvalifikacija, i, gle, od koga, od glavnog predstavnika Poslaničke grupe DS-a.
Jasno je, takvom zamenom teza, takvim neukim podmetanjem, ne može se ništa postići. Građani vide ko ovde učestvuje u radu, kome je stalo do jednog dobrog zakona, to je valjda svima jasno. Mi ne vidimo, nažalost, da narodni poslanici iz drugih opcija, vladajućih, brane ili osporavaju neke tačke zakona da bi ga popravili, a to je, valjda, cilj skupštinske rasprave.
Ako pogledate kako se donose zakoni u razvijenim zemljama Amerike, videćete da ide, prvo, predrasprava, pa rasprava u parlamentu, koja je i te kako bogata i široka.
Ono što je fakat, jeste da je preko 80 amandmana upućeno na Predlog ovog zakona, a mi srpski radikali smo uputili 29 amandmana, u najboljoj želji da ovaj zakon bude bolji i da bude od koristi građanima Srbije. Nikakve zle namere i nikakav kriticizam nije ovde ispoljen.
Ja ću se truditi da upravo i na ovom amandmanu, koji sam ja uputio, to dokažem.
Vidite, gospodine ministre, vi ste meni odgovorili - Vlada ne prihvata amandman, iz razloga je mišljenja da je rešenje navedeno u članu.
Šta je to, kakvo je to nepismeno pisanje? Evo, ponavljam - Vlada ne prihvata amandman, iz razloga je mišljenja da je rešenje. Ja bih rekao da ovde fali - jer, jel tako? Dakle, nije slovna greška, to nije slovo. Vidite kako je neuređeno, a vi sada apelujete, da onda kažete da je vaše preciznije. Da vam kažem da vaše, možda, i nije preciznije.
Sada ću da vam pročitam, zbog građana koji ovo gledaju, kako glasi član 21. ovog zakona: ''Sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost ima pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate sudije Ustavnog suda''.
Onda ide dalje taj član 2: ''Pravo na naknadu plate iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti još šest meseci, ukoliko u tom vremenu sudija kome je prestala funkcija stiče pravo na starosnu penziju''.
Namerno preskačem naredni, član 3. i onda imate član 4, gde se kaže: ''Pravo na naknadu plate iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na starosnu penziju''.
Šta je bio naš predlog? Mi smo kazali da član 2. glasi – ''Pravo na naknadu plate prestaje pre proteka roka od šest meseci ako sudija kome je prestala funkcija zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za još šest meseci ako u tih šest meseci stiče pravo na penziju''.
Zašto smo ovo predložili? Upravo, gospodin Krasić pokušava da vam kaže da se mi borimo za jedinstven pravno-politički sistem u ovoj zemlji.
U ovoj skupštini, da vas podsetim, ne tako davno, neki su bili prisutni, mi smo usvajali Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Gledajte, u tom zakonu lepo piše, član 56, koji elegantno, u dva stava, navodi sve ovo što je ovde u četiri stava, na jedan glomazan način. Mi smo, na jedan zbunjujući način, uzeli formulaciju iz Zakona o platama državnih službenika. Ta formulacija lepo kaže, ja je neću sada čitati, ona je preuzeta.
Još jedna stvar, kaže nam se da je ovo preciznije. Nije. Naša formulacija uključuje mogućnost odlaska u penziju iz drugih razloga, ne misli se samo na starosnu penziju, a ovde je već bilo priče da neko može otići u invalidsku penziju, ne daj bože, razboleti se, tako da je ovo sveobuhvatnije.
Gospodine ministre, to je samo naša intencija. Kada raspravljamo, dobro čitamo zakonska rešenja, pratimo dosadašnja zakonska rešenja i ovo je u pravničkom pogledu daleko preciznije, efektnije, što je dato u članu 56, gde se govori o položaju funkcionera.
Mi smatramo da su sudije Ustavnog suda najviši funkcioneri ove države. Valjda ćete se s tim složiti.
Naravno, znam da prihvatiti nećete amandman, mi to i ne očekujemo, ali demonstriram odavde da je svaki naš predlog krajnje dobronameran i da ima logiku, a vi sa vašom logikom vidite šta ćete i kako ćete. Hvala.

Po Poslovniku, reč ima Slobodan Maraš.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u vezi s čl.101. i 104. Poslovnika.
Želeo sam da pričam o amandmanima, međutim, ono što je rekao kolega koji je govorio pre mene, a koji je po struci, koliko znam, lekar, mene je zaista nagnalo da se javim po Poslovniku.
Najmanje što sam mogao da očekujem od jednog lekara po struci jeste da će izraziti zabrinutost zbog onoga čega smo bili svedoci, što smo videli pre nekoliko dana i priče koja je krenula. Zaista, nisam očekivao da će jedan lekar nasesti i prikloniti se priči koju je izvršna vlast počela, nakon objavljivanja, jer meni je najsumnjivije u svemu to što je, onog momenta kada su objavljeni ti snimci, izvršna vlast u horu krenula da ponavlja kako je to politička kampanja.
Dakle, da su te snimke i sve to proverili na način na koji se to proverava i da su onda izašli sa činjenicama da to nije tako, bilo bi u redu, jer smo svedoci da se ovih dana masovno javljaju roditelji čija se deca nalaze u takvim ustanovama i govore da je zaista bilo slučajeva da su njihova deca bila podvrgnuta nekim situacijama koje zaista nisu primerene.
Naravno, ne mislim da su oni koji su to radili radili iz namere koja se ne može opisati ljudskom, ali ne možemo ni prihvatiti objašnjenje da bismo morali da imamo 20 radnika medicinske struke na jednog bolesnika, da bi to tada bilo drugačije, kako je izjavio jedan od ministara.
To horsko ponavljanje da je u pitanju politička kampanja, mene je najviše nateralo da verujem da, zaista, tako nešto postoji i očekivao sam da ćete vi, kao lekar, pokazati veliku zabrinutost za takvu situaciju i postaviti pitanje sebi i nama - da li je moguće da tako nešto postoji, a ne, kao i oni, ponavljati da je u pitanju samo politička kampanja.
Ja bih voleo da je prošlo nekoliko dana, pa da smo onda čuli od onih koji su za to zaduženi - da toga nema u našoj zemlji, na svu sreću, ali istog momenta reagovati s takvim tvrdnjama i da se vi tome priklonite, nisam to očekivao. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Todorović, potom replika, Paja Momčilov.