Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 15. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Zoran Krasić i Rajko Baralić.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić.

Očekivao sam da će ovaj amandman da se usvoji, zato što je u skladu sa Ustavom Republike Srbije i otklanja veliku smetnju koja može da nastane, i to tako što sudije Ustavnog suda uzurpiraju svoju vlast, pa krenu i van onoga što im je Ustavom dozvoljeno.
U načelnoj raspravi sam najavio o čemu se radi i rekao sam da takvo rešenje postoji kada je u pitanju Zakon o NBS i on je dao vrlo loše rezultate u praksi.
O čemu se radi? Član 15. propisuje postupak razrešenja sudija Ustavnog suda.
U stavu 1. se navode razlozi. Nema tu nekih većih problema, osim jednog koji izvire iz nedorečenosti ustavne norme, odnosno promašaja koji je napravljen kada su pravili Ustav, oni koji su neposredno radili na tekstu; ne pričam o onima koji su politički učestvovali, nego, pre svega, o onima koji su pisali.
Kada se trajno izgubi radna sposobnost za obavljanje sudijske dužnosti, onda je to zakonski razlog za prestanak funkcije. Razrešenje je obično vid neke sankcije, a ako je razrešenje vid sankcije, onda zašto bi bila sankcija za nekoga ko je ispunio uslove za starosnu penziju ili izgubio radnu sposobnost?
Ovde se radi, pre svega, o invalidskoj penziji; izgubio radnu sposobnost. Dok je u Sekretarijatu za zakonodavstvo bila normalna ekipa ljudi, vodili su računa o jedinstvu pravno-političkog sistema. Njima se nikada ne bi desilo, konkretno, da je Njegovan Kljajević i dalje direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, on ovo nikada ne bi pustio.
Znači, gubitak radne sposobnosti je razlog zbog koga dolazi do prestanka funkcije po sili zakona, a ne može biti razlog za svojevrsnu sankciju koju predstavlja razrešenje.
Moj amandman ovo nije obuhvatio i ne sporim predlagaču, s obzirom na to da se radi o prepisivanju jedne ustavne norme, a Ustav je u tom delu pogrešan. Iz toga sledi ova greška, da ispunjenost uslova za razrešenje sudija Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud.
Na tako nešto ne postoji čak ni aluzija u Ustavu Republike Srbije, konkretno, ne postoji u članu 174. Vi ste mi odgovorili, odnosno Vlada je odgovorila, samo ću da pročitam jednu rečenicu – to, naravno, ne isključuje mogućnost da ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud, budući da je razrešenje samo jedan od razloga za prestanak dužnosti sudije Ustavnog suda, a predloženim zakonskim rešenjima doprinosi se nezavisnosti sudija Ustavnog suda.
To je ''trla baba lan''. Zašto? Onaj ko bira, utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za izbor. Mi ćemo, verovatno, za nekoliko dana imati ovde glasanje povodom ove liste koju je predložio predsednik Republike. On je predložio 10 kandidata, pet kandidata treba da izabere Narodna skupština.
Ko utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za izbor? Narodni poslanici. Oni su dali neke biografije, napisali tamo, imam decu, nemam decu, oženjen sam, imam radni staž, nemam radni staž itd. Neko je napisao da nije član nijedne političke stranke.
Taj uslov da li je neko član političke stranke, to je neproverljivo. U praksi je neproverljivo. Na čemu se zasniva? Časna reč, nisam član stranke. Da uzmemo sada onu drugu listu, koju pravi Narodna skupština. Svi znamo da su tri kandidata članovi DSS-a, istaknuti članovi DSS-a. Slažem se, možda izborom treba da podnesu, odnosno da izađu iz stranke i da otklone taj nedostatak.
Zašto ovo pričam? Pričam zbog toga što ispunjenost uslova za izbor utvrđuje Narodna skupština u onom svom delu. Kada je u pitanju ono što bira predsednik Republike sa naše liste, on utvrđuje da li su ispunjeni uslovi. Može da kaže Narodnoj skupštini, vi ste mi predložili, recimo, listu od 10, a ja smatram da šest kandidata ne ispunjavaju uslove, ova četiri ispunjavaju. Što se tiče te četvorice, za dva smatram da su izuzetni, pa njih hoću da biram, a ova dva neću da biram.
Znači, njegovo je pravo, pravo tog organa, a to pravo imamo i mi. Moguće, za nekoliko dana, kada bude glasanje o ovoj listi, da prođe jedan ili dva od kandidata koje je predložio predsednik Republike. To je sve u granicama Ustava i zakona, to mora da se kaže, pre svega, Ustava.
Kada je u pitanju razrešenje, Ustav je jasan o prestanku dužnosti sudija, a razrešenje se svodi na to; na zahtev ovlašćenog predlagača, o izboru, odnosno imenovanju sudija Ustavnog suda odlučuje Narodna skupština. Narodna skupština odlučuje o razrešenju. Inicijativu za pokretanje postupka može da da Ustavni sud.
Onaj ko pokreće postupak, smatra da su ispunjeni uslovi za razrešenje iz stava 1. i podnosi predlog da se razreši dotični sudija Ustavnog suda. Ovde mi utvrđujemo da li su ispunjeni uslovi za razrešenje. Nemojte da pravite analogiju sa nečim što stoji u Ustavu kada Narodna skupština pokreće postupak za razrešenje predsednika Republike, pa onda uslov - da bi se došlo na glasanje, jeste da Ustavni sud utvrdi da je predsednik Republike prekršio Ustav. To je Ustavom propisana situacija. Utvrđivanje da li je prekršio Ustav je smešteno u nadležnost Ustavnog suda.
Ovde nije u nadležnosti Ustavnog suda da utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za razrešenje sudija Ustavnog suda. Nema toga. Najviše što oni mogu, jeste da idu kod svojih statusnih pitanja, poslednja je rečenica u članu 174. Ustava. Sudije Ustavnog suda zaključe da neki njihov kolega ne ispunjava više neke uslove i da je nastupila situacija za razrešenje, pa mogu nama da daju inicijativu da se on razreši. Onda mi utvrđujemo da li su ispunjeni uslovi za razrešenje.
Ovde ste vi razloge za razrešenje smestili u nešto što je poseban postupak, kao neko prethodno pitanje, koje treba da reši neki organ, pa ste rekli, Ustavni sud je nadležni organ koji treba to prethodno pitanje da reši. Nije.
Onaj ko može da ide maksimum sa inicijativom, on ne može dalje da ide. Inicijativa je jedan inicijalni akt kojim se skreće pažnja, čak, neobavezujući akt.
Sada imamo potpuno drugačiju situaciju. Moguće je da zakonom propisana većina i Ustavom propisana većina, evo, sada, koja je nelogičnost, kome će Skupština da podnese, određeni broj poslanika, znači, 126 poslanika, podnese predlog da se razreši sudija Ustavnog suda. Kome treba da podnese taj zahtev, predlog? Narodnoj skupštini.
Šta treba Narodna skupština da radi? Da to šalje u Ustavni sud, da Ustavni sud utvrdi da li je nastupio razlog za razrešenje.
Oni kažu, nije nastupio razlog. Zašto? Zbog kolegijalnosti. Nije u sukobu interesa, recimo, a to je član 173. Nije u sukobu interesa, on je tamo u nekom sportskom kolektivu, nebitan čovek, itd., neki drugi razlog, nije bitno. Zašto uskraćujete pravo Narodnoj skupštini da vrši svoju nadležnost? Znači, da razrešava.
U raspravi će da se utvrdi. Radikali, vi tražite da se razreši taj sudija NN, demokrate kažu, razlog za razrešenje nije nastupio, kao što smo u raspravi sada, juče i prekjuče imali. Batić kaže - petoro njih ima samo pravosudni ispit, a neko uzme biografije i pročita i kaže, nije pet, nego sedam. Mene su ubedili da je sedam. Batića nisu. On i dalje misli da je pet.
Nije smešno. To je sve u granicama nadležnosti Narodne skupštine. Ta rasprava je u granicama nadležnosti Narodne skupštine.
Mi smo ovlašćeni da biramo, mi smo ovlašćeni da glasamo o razrešenju i da razrešimo nekoga. Zašto nama sada uskraćujete to? Kao, neka bogzna kako teška pitanja, pa mora da utvrdi Ustavni sud. Zašto da utvrdi Ustavni sud? Što ne utvrdi Prvi opštinski sud?
Ne. Ta malicioznost koja se seje je kao ona koju je vešto Mlađan Dinkić uneo u Zakon o Narodnoj banci Srbije. Nema čoveka u Srbiji koji može da vam kaže da li je teoretski moguće da se razreši guverner Narodne banke Srbije. Nemoguć posao.
Da li se vi sećate kada smo skidali Dinkića ovde pre tri, četiri godine? Morali smo zakon da menjamo. Nije moglo ništa da ga pomeri. Znate da se šest meseci svađao, krajem 2002. godine, do aprila 2003. godine, da li je on prešao da bude guverner Narodne banke Srbije, da li Narodna banka Srbije postoji, da li je on ovlašćen da potpiše novčanicu.
Živković ga je napadao da je nepismen i da ne sme da potpisuje novčanicu, pa je posle bio i sumnjiv za ubistvo Zorana Đinđića, zbog one svađe, sećate se, ''Laki je malo nervozan'', to je rekao Dinkić, nisam ja rekao.
Vi ovaj amandman morate da usvojite. Znate zbog čega morate da ga usvojite? Ako nekako sklepate ovaj Ustavni sud i ja podnesem predlog za ocenu ustavnosti stava 2. člana 15, onda taj Ustavni sud, taj koji budete izabrali, mora da konstatuje i da utvrdi da ovo nije saglasno sa Ustavom. To vam tvrdim, zato što ne mogu sudije Ustavnog suda da idu van okvira koji je propisan Ustavom.
Možete da pričate šta god hoćete, ja pričam i kritikujem Vučetića itd. Pitajte Vučetića, da je sudija Ustavnog suda, kako bi odlučio. Isto ovo što vam ja kažem, jer to je abeceda. Nije to sada nešto - volim, ne volim; abeceda, ne može ispod ovoga da se ide.
Vi idete ispod toga. Zašto? Zato što postoje neki interesi. Koji interesi? Želimo da očuvamo tih 10, da to glumi neki Ustavni sud, da prikrijemo to da su članovi političkih stranaka.
Znate koja je situacija sada? Ako prođe ovo što je Vlada predložila, moguće je da devet sudija Ustavnog suda, čim polože zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine, to je devalvacija, to je isto kao da su zamenici javnog tužioca. Po onom Ustavu koji ste kritikovali, oni su polagali zakletvu pred Narodnom skupštinom, pa se poređaju svi ovde da polože zakletvu.
Mi nismo hteli da intervenišemo i pišemo amandmane, jer smatramo da pitanje zakletve mora da se reši Ustavom i tamo gde u Ustavu stoji da polaže zakletvu i daje svečanu izjavu.
Kad svedete na zakonsku obavezu polaganje zakletve, onda je to druga stvar. Ima nekog opravdanja kada je u pitanju Vojska itd, a za ovo drugo, da ne otvaramo temu.
Znači, teoretski je moguće da vi izaberete ovih pet sudija, Tadić ovih pet, to je 10, dođu, smeste se u kabinete i posle dva dana saopšte javnosti - mi smo svi kolektivno prešli u Demokratsku stranku. Mi, ovako drčni, zapnemo da ih razrešimo, a oni kažu - nisu nastupili razlozi, mi smo to utvrdili.
Mi, sudije Ustavnog suda, utvrdili smo da nije nastupio razlog. Cela Srbija zna da je nastupio razlog, kako ćete onda da ih smenite?
Onda će da kaže – izvinite, molim vas, član 15. stav 2. i Dulić odmah kaže da to ne može da ide na dnevni red. Zašto?
Vi ste podneli zahtev, ja sam ga podneo Ustavnom sudu i čekam da oni odgovore, ili je to možda malo više zbog onoga da li će da se utvrdi da je predsednik Republike prekršio Ustav, jer mu nekako ruka naginje da potpiše nešto što je zabranjeno da se potpiše.

Bez insinuacija, gospodine Krasiću, takve vrste.

Insinuacije su dozvoljene i nisu kažnjive, gospodine Albijaniću, to morate da znate. To što vi pričate, deluje na nešto što je zabranjeno, a to je neka analogija. Nemojte Narodnu skupštinu da svodite na ono za šta vaš predsednik Narodne skupštine kaže da je cirkus. Ne pravite analogiju sa cirkusom. Analogija je zabranjena u pravu, da znate.
Znači, amandman mora da se usvoji. Dao sam vam primer. Za dva dana će da kažu - mi smo svi članovi Demokratske stranke. Svi da tražimo da se oni razreše, Dulić može samo da prosledi zahtev njima, da oni, u skladu sa zakonom, utvrde da li su nastupili razlozi za razrešenje. Znate kada će da utvrde to? Oni mogu, čak, bezobrazno da jave - mi smatramo da nisu nastupili razlozi za razrešenje, omakla se izjava sudiji da je član neke stranke, inače, nije on član stranke, on sa gnušanjem gleda na tu stranku.
U pravnoj zabludi su profesori Pravnog fakulteta. Potpuno slična situacija. Ne znam da li imate ovlašćenja da to prihvatite ili nemate, ali, bez obzira na to da li vas je Vlada ovlastila ili nije, Tadić ne prihvata ovaj amandman, pošto je ovo kompleks prava Demokratske stranke.
Vodite računa o štetnim posledicama svega što predlažete, a, gospodine Petroviću, očekujem odgovor na pitanje koje već nekoliko puta postavljam - da li je ovo zakoniti tužilac za ratne zločine? Njega je predložila Vlada, izabrala Narodna skupština.
U onom zakonu nema razrešenja, verovatno se razrešava po Zakonu o Javnom tužilaštvu, ali je kasnije Ustavni sud utvrdio da Vlada nikako nije mogla da bude predlagač za izbor i mi imamo manjkavog tužioca. Zato što je on toliko manjkav, sve je manjkavo što on radi.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić, o svom amandmanu.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dešava se da narodni poslanici podnose amandmane u istovetnom tekstu, a da se o tome nisu dogovarali. Gospodin Krasić i ja imamo takav amandman, ali imamo i gospodin Batić i ja – na član 21. To znači da narodni poslanici čitaju zakon koristeći se nekom logikom koja je njima bliska i svojstvena i političkim programom u pogledima na određena rešenja pišu amandmane da poboljšaju tekst osnovnog zakona, što je dobra vest.
To je loše za Vladu, a nije loše ni za Vladu, u stvari, zato što Vlada i ministar treba da računaju s tim da poslanici opozicije čitaju zakone i pokušavaju da pomognu.
Vi ste, gospodine Petroviću, malopre rekli, niste rđavo mislili, ali ste ipak rekli da se ne očekuje od poslanika opozicije da govore dobro.
Pri tome ste mislili da govore dobro o zakonima, ali pošto to niste rekli, ja ću reći, u ime Poslaničke grupe SPS-a – mi se ne trudimo da govorimo dobro, već da govorimo odlično, i to je naš posao ovde. Dakle, govorićemo tako i ubuduće.
U članu 15, stav 2. se briše, kaže amandman koji sam, kao i gospodin Krasić, on u ime SRS-a, a ja u ime SPS-a, ovde podneo. Zašto?
Evo još nekoliko rečenica da kažem. Bilo je puno reči ovde o tome, ako povežete članove 13. i 14. sa članom 15, videćete da ima smisla ovo što smo uradili.
U članu 13. se kaže: ''Sudija Ustavnog suda podnosi zahtev da mu prestane dužnost pre isteka perioda na koji je izabran, odnosno imenovan, ovlašćenom predlagaču za izbor''. To znači, između ostalih, Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Član 14: ''O ispunjenju uslova za starosnu penziju sudije, predsednik Ustavnog suda obaveštava ovlašćenog predlagača za izbor''. Ovlašćenog predlagača, a ne Ustavni sud.
Znam da postoji jedno shvatanje Parlamenta kao viška u različitim dešavanjima nakon izbora i sa tim se ne slažem.
Narodna skupština Republike Srbije jeste mesto gde niko ne treba da ima nikakav problem, naročito ako svoje nadležnosti crpi iz Ustava i zakona.
Slažem se sa kolegama da bi bilo normalno da se zakletva polaže u Narodnoj skupštini. Nekima od ovih sudija koji će biti izabrani bilo bi milo. Oni su u ovoj sali, inače, boravili pre 20-ak godina. Pošto kolege ne znaju, ovde su se održavale sednice Centralnog komiteta, u istoj ovoj sali.
Jedan od njih je to priznao i njemu svaka čast, ali ostali nisu.
Dakle, jedan je priznao, to je lepo, i mi smo ga podržali, ali ostali nisu, tako da kada bi došli ovde da polažu zakletvu, setili bi se vremena kada je ovde, umesto pravougaonika, stajao jedan grb drugačijeg dizajna, i na ovim vratima, a sada stoje samo pravougaonici. Videćemo, kada dođu, da li će da dođu, kako će da se osećaju.
Umesto Miće, bili su razni predstavnici Centralnog komiteta. Ovde je održana Osma sednica, u ovoj dvorani, i sve druge sednice, sednice omladinskih i Socijalističkog saveza, Sindikata i SUBNOR-a. Nije rđavo da ljudi znaju, da im malo štrecaju kolena kada budu dolazili ovde.
Ja smatram, u ime kolega iz SPS-a, takođe, da vi ništa nećete, gospodine ministre, rđavo da učinite ukoliko prihvatite amandman gospodina Krasića i moj amandman, zato što je potpuno nelogično da se, kako bih rekao, neko sam izjašnjava o sopstvenom pravu.
Dakle, iako postoje neki razlozi koji su potpuno jasni, sada to treba Ustavni sud da ceni, iz razloga o kojima je govorio i gospodin Krasić.
Šta znači da li je neko član političke stranke? To samo on zna u srcu, inače, po definiciji, laže. To pitanje političke neutralnosti mi smo ovde sveli na nivo sprdnje, zato što svako može reći - nisam član političke stranke i tako stekne pravo da bude biran na osnovu odredaba određenog zakona, pa on kasnije i postupa samostalno i nezavisno u okviru jednog samostalnog, nezavisnog organa, ili nezavisnog regulatornog tela, i uvek može reći - nisam član političke stranke. To nije tačno.
Mogu da vas podsetim kako je gospodin Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda, javno raspravljao o istom pitanju sa gospodinom Vučetićem, koji je bio predsednik Ustavnog suda, čak o prethodnim pitanjima, u medijima su raspravljali i nisu krili da zastupaju, jedan - DS, a jedan - G17 plus.
Zato je dobro da razlozi za prestanak ovog mandata, ili eventualno razrešenje, ustanovi Narodna skupština, a ne Ustavni sud, jer znate, Bog je prvo sebi stvorio bradu. Tamo postoji nešto što je kolegijalnost, postoji jedan interes koji je stečen na osnovu malih, sitnih ustupaka.
I sudije Ustavnog suda biće samo ljudi,sa svim svojim vrlinama, manama, eventualno, sa porocima, nadam se da ih nemaju, tako da je nepotreban strah, bilo čiji, u ovoj zemlji od Narodne skupštine.
To je bila naša ideja kada smo pisali amandman i mi vas molimo da ovaj amandman prihvatite. Neke poslaničke grupe će to takođe da podrže i, koliko ja razumem, mi već sada imamo 124 glasa za ovo, dakle, moguće je da ćemo sami izlobirati do dana za glasanje. Bilo bi dobro da pristanete na to, jer se ništa rđavo neće desiti.
Biće svima bolje, a vi ćete pokazati dobru volju i da ste zaista ministar koji ima sluha za dobre inicijative i dobre amandmane. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Prelazimo na sledeći amandman, ali pre toga, po Poslovniku, narodni poslanik Mujo Muković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nešto oko sat vremena došlo je do pucnjave u Novom Pazaru, u Altun-alem džamiji. Dobili smo više poziva građana iz Novog Pazara, ima ranjenih, po našem saznanju, za sada dvojica.
Tražim od predsednika Narodne skupštine da hitno sazove Odbor za bezbednost. Kao član Odbora za bezbednost, takođe, tražim od ministra unutrašnjih poslova informaciju i hitno reagovanje povodom ovih događaja. Zaista, ne bih želeo da ovo obraćanje pretvorim u politiku, jer sam izuzetno uznemiren i zabrinut.
Naša saznanja govore da je reč o grupi aktivista stranke Demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, dobro organizovanoj, njih oko 200, dovučenih iz drugih opština, to nisu ljudi koji pripadaju tom džematu i toj džamiji, dakle, Altun-alem džamiji u Novom Pazaru, i da će biti organizovana jedna akcija, koja je ovih dana bila i najavljivana od strane aktivista stranke Demokratska akcija i tzv. Islamske zajednice Srbije, novoformirane.
Pominjale su se reči - krvoproliće i mi zaista smatramo da, ukoliko sada MUP ne preduzme najenergičnije korake, ova situacija može eskalirati.
Najiskrenije, sa ove govornice pozivam sve ljude u Novom Pazaru da se uzdrže, da ostanu mirni i da se vrate svojim kućama, a policiju pozivam, jer to jutros nisu učinili, a znali su da do ovoga može doći, već su pustili te ljude da uđu na silu u džamiju i pucaju na ljude koji su već bili tamo.
Tražim i od ministra unutrašnjih poslova i od predsednika Narodne skupštine ono što sam rekao. Hvala.

Možemo se zajednički složiti da nadležni državni organi treba efikasno da rade svoj posao.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam amandman na član 16. Predloga zakona o Ustavnom sudu, tako da se stav 2, stav 3. i stav 5. brišu.
Naime, ustavne norme iz člana 173. stava 1. Ustava Republike Srbije kažu da sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.
Vlada je, u obrazloženju zašto ne prihvata ovaj amandman, rekla da se ovim članom zakona samo razrađuje norma iz člana 173. Ustava Republike Srbije.
Međutim, ne radi se o tome. Prvo, Vlada se, čak, nije ni potrudila da doslovno prepiše član Ustava koji ovo pitanje reguliše. Postoji očigledna terminološka neujednačenost između stava 1. člana 16. Predloga zakona i stava 1. člana 173. Ustava Republike Srbije.
Član 16. kaže - sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji.
Član 173. stav 1. Ustava Republike Srbije kaže - sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju, niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.
Prema tome, to obrazloženje da ne prihvatate amandman zato što, navodno, samo razrađujete odredbu iz Ustava Republike Srbije, jednostavno, nije tačno. Ja smatram da stav 2. člana 16. Predloga zakona o Ustavnom sudu bez ikakve potrebe opterećuje tekst Predloga zakona i da zbog toga ovaj stav treba brisati.
Prvo, smešno je da se javnom ili profesionalnom funkcijom ovde smatra funkcija u kulturno-umetničkom društvu, humanitarnom, sportskom ili nekom drugom udruženju.
Ustav je hteo da kaže da ne može sudija Ustavnog suda da vrši neku javnu ili profesionalnu funkciju koja može da dovede u pitanje njegovu samostalnost i nezavisnost kada rešava pitanja koja se nađu pred Ustavnim sudom.
Kakva veze ima to da li je neko član KUD-a ili sportskog društva s odlučivanjem o pitanjima koja se nađu na dnevnom redu Ustavnog suda Srbije?
Vi ste, u stvari, izgleda hteli da postignete nešto drugo. Hteli ste da kažete, doduše na jedan uvijen način, da sudije Ustavnog suda mogu da budu članovi nevladinih organizacija. Mislim da je to smisao onoga što piše u stavu 2. člana 16. Predloga zakona o Ustavnom sudu.
Znate vi jako dobro, kao što znamo i mi iz SRS-a, da ne može na nezavisnost sudije Ustavnog suda da utiče to ako se on bavi folklorom u nekom KUD-u, ali može da utiče ako je član neke nevladine organizacije.
Mi smo u Republici Srbiji imali i te kako negativnih iskustava sa nevladinim organizacijama. Neke nevladine organizacije su vodile pravu hajku, ne protiv ovog ili onog pojedinca, ne protiv ove ili one partije, nego protiv države Srbije i srpskog naroda. Jel treba ponovo da pominjemo ime one gospođe čije se ime navodi u naslovu najnovije knjige dr Vojislava Šešelja, vezano za aferu ''Hrtkovac''?
Neke sudije, odnosno kandidati za sudije Ustavnog suda Srbije u svojoj biografiji ne skrivaju da su članovi pojedinih nevladinih organizacija. Da li to znači da ih to preporučuje da budu sudije Ustavnog suda?
Znači, nije bitno da li je neko kvalitetan pravnik, da li je neko nezavisan, da li će samostalno da obavlja svoju funkciju, da li je čestit i pošten čovek, ali, ako je član neke nevladine organizacije, onda može.
Što se tiče odredbe, odnosno stava 3. člana 16. Predloga zakona, ona glasi ovako: ''O delovanju iz stava 2. ovog člana sudija Ustavnog suda je dužan da obavesti Ustavni sud''.
Opet jedna smešna norma. Zašto bi sudija Ustavnog suda morao da obaveštava Ustavni sud da je član, recimo, nekog kulturno-umetničkog ili humanitarnog, kulturnog, sportskog ili nekog drugog udruženja?
Norma koja bez ikakve potrebe opterećuje tekst Predloga zakona, ali posebno je nepodobna za usvajanje odredaba iz stava 5. člana 16. Ona glasi ovako: ''U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja''.
Gospodine Dušane Petroviću, gospodine ministre, mi smo maločas pričali ovde o nekim procesnim zakonima koje će sudije Ustavnog suda morati da primene ako zakon o Ustavnom sudu ne sadrži odgovarajuća procesna pravila.
Vi znate, isto kao što i ja znam, kao što znaju svi pravnici koji sede u ovoj sali, da je osnovno načelu iz svih procesnih zakona da niko ne može biti sudija u svojoj sopstvenoj stvari.
Postoji spor oko toga da li je sudija Ustavnog suda u sukobu interesa i onda se ne pita neka druga institucija da li zaista postoji sukob interesa ili ne, nego se pita sam Ustavni sud. Još su rimski pravnici formulisali načelo "Nemo iudex in kausa sua", da niko ne može u svojoj stvari da bude sam sebi sudija.
Vi sve to prenebregavate i kažete - postoji sumnja da je sudija Ustavnog suda u sukobu interesa. Nećemo da pitamo ni Narodnu skupštinu, nećemo da pitamo nikoga, nego ćemo da pitamo sam Ustavni sud, a Ustavni sud je podeljen po partijskim pripadnostima, po partijskim nahijama. Sad, najbolje će onaj sudija Ustavnog suda iz DS-a da kaže - jeste, znate, moj kolega jeste u sukobu interesa i treba ga isključiti iz Ustavnog suda.
To se neće desiti. Ova odredba je, prosto, smešna, ona nema nikakvo utemeljenje ni u pozitivnim propisima, niti u pravničkoj tradicija, koja je stara hiljadama godina.
Ne znam zašto ste formirali onaj republički Odbor za sprečavanje sukoba interesa. Zašto ste donosili Zakon o sprečavanju sukoba interesa prilikom vršenja javnih funkcija?
Već nekoliko godina puni su mediji toga kako je taj zakon neophodan da bismo se približili nekakvim fantomskim evropskim standardima, kako su ljudi koji rade u tom republičkom Odboru za sukob interesa nekakvi apostoli političkog morala, oni treba da odlučuju da li je neko u sukobu interesa ili ne.
Onaj predsednik Republičkog odbora deli lekcije svima redom, soli pamet itd., a gde vam je sad Odbor za sukob interesa? Ne, nego će Ustavni sud da odlučuje o tome da li je njegov član u sukobu interesa ili ne.
Zaista, smešna odredba i u kontradikciji sa svim onim što ste vi sami, kao vlast u ovoj državi, radili u proteklih nekoliko godina.
Dakle, treba ostati pri formulaciji iz člana 173. Ustava Republike Srbije, ona je dovoljna jasna, dovoljno precizna i njen smisao je da se sudijama Ustavnog suda onemogući da obavljaju funkciju koja može objektivno može da dovede u pitanje njihovu nezavisnost, njihovu nepristrasnost i samostalnost kada rešavaju kao sudije Ustavnog suda, a svima je u ovoj sali jasno da, ako je neko član kulturno-umetničkog ili nekog filantropskog društva, to nema nikakve veze sa njegovom funkcijom sudije Ustavnog suda.