TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 19.11.2007.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

9. dan rada

19.11.2007

Sednicu je otvorio: Radojko Obradović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:00

OBRAĆANJA

Radojko Obradović

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, replika na izlaganje poslanika Nedimovića.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Kolega Bajatović je rekao da je očigledno da se poslanici SRS-a, SPS-a i LDP-a slažu da ovaj amandman, ili neki od ova tri amandmana, koji su suštinski isti, treba prihvatiti, a dodala bih da je očigledno da se i poslanici DSS-a slažu s tim, jer ono što je kolega Nedimović ovde rekao je zapravo priznanje da se radi o dobrim amandmanima, ali, valjda, ne može duša da mu odoli, pa da prizna da je to tako, pa onda kaže - ajde da ostavimo da se u nekom budućem radu Ustavnog suda stvara nekakva praksa da se određuje šta je bitno, šta je nebitno.
To je potpuno besmisleno. Ako vi mislite da će u nekom budućem periodu Ustavni sud da utvrđuje šta je to što treba da se objavljuje, a šta ne treba da se objavljuje u "Službenom glasniku", onda ne postoji nijedan razlog da ne kažete da je ovaj amandman dobar, ili jedan od ova tri amandmana, ili sva tri, ili da se od ovih amandmana na Zakonodavnom odboru napravi jedan prihvatljiv. To je ono što ste vi, zapravo, ovde rekli. Vi već sada najavljujete – neka ide ovako kako je, pa ćemo onda, u nekim izmenama i dopunama ovog zakona, da inkorporišemo i ovu odredbu o kojoj danas govorimo.
Zaista nema razloga da čekamo bilo šta, nema razloga da se razmišlja o tome da neko kome je ugroženo ljudsko ili manjinsko pravo ne želi da se to zna. Naprotiv, ubeđeni smo da svaki građanin Republike Srbije koji misli i kojem se učini da mu je povređeno ljudsko ili manjinsko pravo, pa se obrati ustavnom žalbom Ustavnom sudu, sasvim sigurno želi da se to zna i da javnost Srbije s tim budete upoznata.
To, bar, narodni poslanici znaju. Kad god neko ima neki problem s bilo kojim državnim organom ili organom lokalne samouprave, bar što se tiče Poslaničke grupe SRS-a, mi dobijamo pisma, telefonske pozive, telegrame, ljudi kažu - dajte, iznesite to na Skupštinu, možda će na taj način da se opamete i da na taj način zaštitim svoje pravo.
Dakle, upravo javnost rada je, valjda, jedna od osnovnih tekovina demokratije i u Srbiji i svuda u belom svetu. Sve dok je nešto javno, postoji mogućnost da se zaštiti građanin od bilo kog organa ili postupanja nekog državnog organa ili organa lokalne samouprave.
Još samo jedna rečenica. Ovo što je rekao kolega Bajatović da ove odluke budu dostupne na internetu. Nemamo ništa protiv, ali, gospodine Bajatoviću, znate, isto kao i ja, da, nažalost, mnoge škole u Srbiji imaju još uvek spoljni VC, neokrečene prostorije, greju se na one bubnjare, o internetu ni govora nema. Postoji deo građana koji koristi internet, ali je, nažalost, u Srbiji suviše mali da bi nam to bilo jedino sredstvo informisanja i obaveštavanja.

Radojko Obradović

| Predsedava
Replika, narodni poslanik Slobodan Maraš.
Gospodine Bajatoviću, smatramo da je ono bila inicijativa za sazivanje Odbora, pošto, po Poslovniku, postoji mogućnost da Odbor to, kroz ispravku ili na drugi način, predloži Skupštini. To je obaveštenje za predsednika Odbora i članove.

Slobodan Maraš

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nadovezao bih se na kompletnu priču poslanika koji su nakon mene izlazili povodom ovog amandmana.
Pre svega, gospodin Nedimović je rekao nešto što me je malo začudilo, rekao je da bi osobe koje su podnele ustavnu žalbu, ukoliko bi to bilo objavljeno, odnosno odluka po tim ustavnim žalbama, imale problem.
Gospodine Nedimoviću, onog momenta kada podnesu ustavnu žalbu, izlaze iz anonimnosti i mislim da bi zbog svih građana, zbog celokupnog pravnog poretka, bilo veoma značajno da se te odluke publikuju kroz "Službeni glasnik", jer bi to imalo velikog značaja.
Drugo, hteo sam da kažem da je građanima i svima u sali jasno kolike političke razlike postoje između SRS-a, SPS-a i LDP-a. Gospodine ministre, zar vam nije indikativno da je ovo već treći, četvrti, peti, šesti amandman gde, faktički, poslanici te tri grupacije podnose identične amandmane. Ovo je pokušaj da ovaj zakon zaista popravimo.
Zakon o Ustavnom sudu će biti zakon svih građana ove države i ako tri političke opcije, koje su potpuno različite, ukazuju, identične amandmane podnose, i obrazloženja su mahom slična, mislim da bi trebalo zaista da se zamislite.
I ovaj predlog koji je gospodin Bajatović podneo je sasvim na mestu, da se još jednom pročešlja sve to, s tim što, za razliku od njega, mislim da bi ipak trebalo ovo zakonski rešiti, da ne možemo ostavljati da se samo objavljuje na internetu, odnosno putem interneta, nego da bi trebalo i zakonski ovo pitanje rešiti.

Radojko Obradović

| Predsedava
O amandmanu, narodni poslanik Vladan Batić.

Vladan Batić

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik DHSS-a, podržavam amandmane kolega iz Poslaničke grupe LDP-a. Smatram da su oni racionalni. Ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog pravnog akta.
Doveo bih u vezu ovaj nemio događaj koji se desio našoj uvaženoj koleginici, gospođi Stojanki Petković. Dakle, imenovanje koordinatora i načelnika okruga od strane Vlade je pojedinačni pravni akt. Oni su imenovani ko zna kada i naravno da se njihovo ponašanje, njihovo funkcionisanje i njihovo delovanje, ne govorim o svima, govorim o pojedinim od njih, pretvorilo u svojevrsnu despotiju.
Koordinatori i načelnici okruga na Kosovu i Metohiji postali su kao nekakve age i begovi, kao dahije, i na to je ukazivala gospođa Stojanka Petković. Ukazala je u četvrtak, na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, rekla da joj se preti, da joj se preti smrću.
Kada ovo govorim, tu partijska pripadnost nema, apsolutno, nikakve veze, ovo je elementarna ljudska solidarnost. Zna se da nisam u ljubavi sa strankom G17 plus, ali to nema nikakve veze.
Ja sam se iste večeri javio gospođi Petković. Njoj je možda to nešto značilo i rekla mi je da joj je značilo.
Jedne dnevne novine, čak, mislim da je ovaj novi list "Alo", objavile su da je njena izjava u Odboru za KiM, njeno reagovanje na sednici Odbora, propraćeno gunđanjem, vulgarnostima, nervozom, čak, u hodniku i nekim pretnjama.
Naravno, ne dovodim to u vezu, ali u čemu je problem. Čuo sam da će biti ponovo sednica Odbora, pa mislim, da li se može protiv tih pojedinačnih akata pokrenuti ustavna žalba, jer takve odluke Ustavnog suda su presedani i treba da se objave. To su stvari koje ne smeju da se događaju.
Dakle, ovde, ako govorite istinu, ako govorite neprijatnu istinu, možete da budete meta svih i svakoga kome ta istina smeta.
Meni se to, takođe, na neki drugi način, mnogo blaži, jer ne živim na Kosovu i Metohiji, dogodilo i na ovoj poslednjoj sednici Odbora za KiM. Zašto? Zato što nisam govorio onako kako su neki zamislili da treba govoriti. Dali su domaći zadatak i nema slobodne teme, morate da pogodite temu, jer sam ukazao na par detalja.
Prvo, da je o problemima Kosova i Metohije trebalo raspravljati u Skupštini, pred narodnim poslanicima, pred očima građana Srbije. Ako se zaista zalažemo da Kosovo ostane u sastavu Srbije, onda to mora da se radi javno, kako se to popularno kaže - transparentno, a ne da narodni poslanici suštinske stvari o toku pregovora saznaju iz štampe.
Da li je doneta Rezolucija u Skupštini o Kosovu i Metohiji? Jeste. Da li je tom rezolucijom predviđeno da Pregovarački tim izveštava Skupštinu o rezultatima pregovora? Jeste. Da li Pregovarački tim izveštava Skupštinu? Ne izveštava. Dva sastanka u Beču, jedan u Briselu, biće i danas, dokument pregovaračke trojke u 14 tačaka, sve saznajemo iz štampe.
Da li je to odgovornost? Jel to borba za očuvanje Kosova? Onda čujemo te epohalne, da ih ne nazovem kakvi su to predlozi, kao Minhauzen, Hongkong, to sam već rekao, potpuna besmislica. Niko u međunarodnoj zajednici neće ni da polemiše o tome. Ozbiljni ljudi se ne bave neozbiljnim stvarima.
Pomenuo sam već razlike, njih je sijaset. O Hongkongu su se svi dogovorili, a ovde ne može niko da se dogovori. I u Hongkongu i u Kini žive Kinezi. Hongkong je jedno od najrazvijenijih mesta u svetu, a Kosovo jedno od najnerazvijenijih. Hongkong je prihvatio nadležnost Kine u pogledu spoljne politike i vojske, odnosno odbrane, a ovde Albanci neće ni da čuju ništa o tome, itd.
Poenta cele priče jeste, kakvi smo mi to izabrani narodni predstavnici kada o tome saznajemo iz novina, ako čitamo novine i ako gledamo televiziju, baš kao što je rekao pokojni Duško Radović - ima vlast rešenje, ali neće da nam kaže kakvo je, hoće da nas iznenadi.
Onda će sutra biti neki novi sud i predlog, ali to je neozbiljno i neodgovorno.
Dalje sam rekao za one u vrhu vlasti koji tvrde da će na Kosovu biti sačuvan suverenitet i integritet, da su to bajke; ako, ne daj bože, ne bude tako, odmah kući, odmah ostavke.
Neki su tvrdili da će Crna Gora zauvek biti u sastavu SCG. To je bila prva tačka koalicionog sporazuma prethodne vlade - očuvanje i jačanje državne zajednice. Onda se ona raspala i sada, kao, šta se to mene smatra, nema veze, idemo dalje. Hoće li tako da se ponašaju i ako ode Kosovo? Znači, da li je to odgovornost?
Dalje, ovo što sam pomenuo, zloupotrebe koordinatora, načelnika okruga, ljudi na vrhu nekih naših institucija, zdravstva, prosvete. Da li primaju duple pare – iz budžeta Kosova i Metohije i iz budžeta Srbije, ili, možda, trostruko, i iz Nacionalnog investicionog programa? Kome polažu račune, gde su te pare? Pre više od mesec dana sam postavio to pitanje, ali nema odgovora. Na to je u Beču ukazao ministar zdravlja u Vladi Kosova, zove se Sadik Idrizi, on je Goranac. Rekao je tačno kojoj bolnici i kom domu zdravlja pod jurisdikcijom Srbije i Srba su date pare, koliko para, a iz budžeta iste te pare, za iste te namene, date su istim tim bolnicama i domovima zdravlja.
Prave se krijumčarski putevi, bez tendera, bez odluke, bez stava Direkcije. Na tom putu je u sredu noću bio obračun i poginuo je mladić, obračun dve grupe Srba, na ilegalnom graničnom prelazu kod sela Banja, na novoizgrađenom putu između Zubinog Potoka i Novog Pazara.
Ja to pričam stalno, a svi ćute, pokazujem slike kako to izgleda. Ide bager, a iza njega kamioni natovareni alkoholom, naftom, cigarama i drogom. Da li je neko na to odgovorio, da li je neko reagovao, da li je nekoga briga za to? Nije. Onda, kada to kažem na sednici Odbora u četvrtak ponovo, prvo me upozori predsednik Odbora da pokušavam da izazovem incident, zato što kvarim idilu; ne sme da se kaže da su to dahije srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, pojedini koordinatori i načelnici okruga. I onda, iako nisam pomenuo nijedno ime, nijednu stranku, ja sam ponovo Rom, jer je za neke ljude biti Rom najgora stvar na svetu.
I, opet sam se izvinio Romima. Nisam Rom i ne bi mi uopšte smetalo da jesam, jer ljudi se ne mogu deliti po tome, nego da li su pošteni ili nepošteni, časni ili nečasni, ozbiljni ili neozbiljni, odgovorni ili neodgovorni.
Neki od njih, od tih dušebrižnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, obogatili su se na nesreći tog naroda i liju krokodilske suze, a dok liju suze, grade vile po Kraljevu, Beogradu, uzimaju silne milione, voze najluksuznije džipove i dele svima lekcije iz patriotizma. To je nemoral. Zato je gospođa Petković, koja misli i govori drugačije, bila meta. Hvala Bogu da se na tome završilo.
Nemojmo da kao noj stavljamo glavu u pesak, opet će to otići na Odbor i to neće videti niko, a to treba da bude tema ove skupštine i javne rasprave u sklopu opšte debate o Kosovu i Metohiji.
Ako se za nepunih mesec dana rešava sudbina KiM, onda ovaj parlament treba da bude u stalnom zasedanju, sa samo jednom tačkom dnevnog reda - Kosovo i Metohija, pa da vidimo ko je vera a ko nevera, pa da vidimo ko šta radi, ko se bogati, pa da vidimo ko šikanira one obične ljude na Kosovu i Metohiji, da vidimo ko su te naše dahije, javno, glasno, imenom i prezimenom.
Dakle, molio bih da to bude dnevni red. Molio bih predsednika Skupštine da to stavi na dnevni red. Molio bih predsednika Skupštine da vidimo da li je odluka o kažnjavanju jednog poslanika bar simbolično sprovedena, da li je bila na Administrativnom odboru. Odgovor je - nije. Ja pitam - zašto? Kada će se stati na put ovima kojima su puna usta priče o Kosovu i Metohiji, a oni na toj priči samo i jedino profitiraju. Hvala.

Radojko Obradović

| Predsedava
Hvala.
Molim narodne poslanike, pošto mislim da broj poslanika u sali ne odgovara broju koji pokazuje sistem u sali, da ponovo ubace identifikacione kartice. Hvala.
O amandmanu, reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Preostalo vreme za Poslanički klub SRS-a je pet minuta.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Martinović

| Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svesni činjenice da aktuelna Vlada Republike Srbije, koja je i predlagač ovog zakona, vodi prilično restriktivnu politiku kada je reč o objavljivanju odgovarajućih pravnih i političkih akata u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Pre nekoliko dana, vladajuća koalicija u ovoj skupštini je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i tim zakonom je predviđeno da Vlada Republike Srbije samo neke svoje akte mora obavezno da objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, dok neke druge akte može da objavi samo ako to želi.
Ovih se dana, a to smo govorili i mi iz Poslaničke grupe SRS-a, spominju nekakvi zaključci Vlade na osnovu kojih, navodno, policija u pojedinim opštinama u Sremu pokušava da pomogne DS-u prilikom nasilnog preuzimanja vlasti. Ti akti Vlade nisu nigde objavljeni. Sad se susrećemo sa novom pojavom, da se odluke Ustavnog suda Srbije donete po ustavnoj žalbi, takođe, ne objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Gospodine ministre, dozvolite mi da vam ukažem na veliku opasnost koja se krije iza ovakvog rešenja koje je sadržano u Predlogu zakona. To, praktično, znači da funkcionisanje države danas u Srbiji postaje gotovo tajno, ilegalno, da građani neće imati mogućnosti da se upoznaju s tim šta radi Vlada, šta radi Ustavni sud i kakve akte donosi.
Da vas podsetim, gospodine ministre, da je sve do Prvog svetskog rata bila praksa da se međunarodni ugovori, odnosno ugovori koje su sklapale suverene države, nigde ne objavljuju. Građani nisu imali pojma kakve međunarodne ugovore zaključuju vladari, zaključuju vlade u njihovo ime. Tek u toku Prvog svetskog rata, eto, neka vam to, možda, bude primer za ugled, tadašnji predsednik SAD-a Vudro Vilson založio se da se svi međunarodni ugovori objavljuju javno, tako da građani mogu da budu upoznati kakva prava i kakve obaveze je Vlada preuzela u njihovo ime.
Gospodine ministre, pošto pripadate stranci vladajuće koalicije koja, izgleda, ima monopol na uvođenje Srbije u Evropsku uniju i koja se kiti svojim evropejstvom i svojom demokratskom ideologijom, da vas podsetim da, po članu 44. stav 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, sve pravosnažne odluke Evropskog suda za ljudska prava i slobode u Strazburu moraju biti javno publikovane.
Nije mi jasno, kad stalno govorite o Evropskoj uniji, o nekakvim evropskim standardima, svetskim standardima, kako vam to nije primer za ugled?
Odluke Ustavnog suda donete po ustavnim žalbama donose se, po prirodi stvari, u izuzetno delikatnim pravnim situacijama, kada ili nema drugog pravnog mehanizma da građanin zaštiti svoja prava i slobode, ili su svi drugi pravni mehanizmi iscrpeni.
Možemo da pretpostavimo da će Ustavni sud da se bavi, povodom ustavnih žalbi, izuzetno osetljivim stvarima. Kada bi se odluke donete po ustavnim žalbama javno objavljivale, to bi bio i te kako važan putokaz i sudovima i organima uprave kako da u budućnosti rešavaju iste ili slične slučajeve, kako se ne bi dešavalo da građani ponovo izjavljuju ustavnu žalbu.
Dakle, javno objavljivanje odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi može da bude, na neki način, korektiv, modelator sudske prakse i administrativne prakse u Srbiji.
Mi smo danas čuli od predstavnika vladajuće koalicije nekakva prilično nategnuta obrazloženja o tome zašto odluke po ustavnoj žalbi ne treba objavljivati. Navodno, eto, kao, građani koji su uložili ustavnu žalbu, pa se odluka doneta po njihovoj ustavnoj žalbi javno objavi, biće u nekoj neprilici itd.
Građanin je, samim tim što je uložio ustavnu žalbu, unapred svestan da će njegov slučaj da postane javan i da će Ustavni sud, povodom te njegove žalbe, morati da se oglasi, morati da donese neku odluku. Ko kaže da građani beže od tog publiciteta?
Možda građani baš namerno hoće da se odluka Ustavnog suda po ustavnoj žalbi objavi, da ukažu na to kako rade sudovi, kako rade organi uprave, na koji način krše zakon, na koji način dovode u pitanje osnovna ljudska prava i slobode.
Ovako, vi, praktično, krijete delatnost države od građana. Akte Vlade ne objavljujete, sad nećete objavljivati ni odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, još malo, ko zna, možda vam padne na pamet da se i zakoni ne objavljuju.
Vodite računa, gospodine ministre, za običnog čoveka je ponekad važnije da se objavi odluka po ustavnoj žalbi nego neki zakon. Objektivno, da li običan svet u Srbiji mnogo zanima Zakon o ratifikaciji Kjoto protokola?
Ne kažem da to nije bitno, ali za običnog čoveka verovatno i nije, dok odluka doneta povodom njegove ustavne žalbe, kad su njegova prava i slobode ugroženi, može za tog pojedinca biti izuzetno važna.
Prema tome, gospodine ministre, razmislite i o ovome o čemu govorimo, nemojte da vraćate Srbiju u 19. i 18. vek, kada je Vlada radila šta je htela a građani o tome nisu imali pojma.

Radojko Obradović

| Predsedava
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predlagač je obrazložio uz prethodni amandman i ovaj.
Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sulejman Spaho.

Sulejman Spaho

Dame i gospodo, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o Ustavnom sudu.
Gospodine ministre, amandman je tehničkog karaktera i nije mi jasno zašto ga niste prihvatili. Razlog je jasan, najverovatnije zato što ga je podneo srpski radikal, a da je neko iz vaše stranke, ili od ovih koji vas podržavaju, sigurno biste ga prihvatili.
Podnosim amandman na član 50, koji se nalazi u četvrtom delu zakona, koji određuje postupak pred Ustavnim sudom, u svoje ime. Amandman se odnosi na član 50. stav 2, u kome se, posle reči: „može“, dodaje reč: „samostalno“. Takođe, posle reči: „pokrajine“, reč: „samostalno“ se briše.
Rešenje koje predlažem ovim amandmanom jezički je ispravnije od formulacije koja je data u vašem predlogu ovog zakona. Očigledno da u članu 50. stav 2. treba izvršiti korekciju koja je u duhu uobičajene pravne tehnike.
Vi znate da je SRS podnela 28 amandmana na zakon o Ustavnom sudu da bismo ga na sve načine poboljšali, da ne bismo od njega napravili politički sud određenih partija. Naša želja jeste da vas učinimo odgovornim pred građanima Srbije.
Gospodine ministre, pokušajte da ovaj zakon bude u službi građana, a ne u službi, navodno, demokratskog bloka.