Da li se još neko javlja za reč povodom amandmana? Replika.

Vrlo kratko, gospodine ministre. Rekli ste da niste sigurno u ovo rešenje koje ste predložili, jer ste se pozvali na to da je izvršena lektura. Je li tako? Ja vas podsećam da je Ustav, takođe, prošao lekturu, a u njemu stoji - odluku da samostalno pokrene. Ništa više, gospodine ministre.

Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Ministar je prihvatio ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, prihvatanje ovog amandmana od strane gospodina ministra Petrovića, u svakom slučaju, govori o tome da su poslanici SRS-a uložili određeni napor da bi koliko-toliko pomogli da se u nekim odredbama Predloga zakona doradi i poboljša tekst.
U članu 51. stav 1, posle reči: "zasniva", dodaju se reči: "predlog ili zahtev kako da se odluči". U svakom slučaju, ministar je uočio da je tu bilo propusta i da treba prihvatiti ovaj amandman. Smatramo da je to na mestu, ali bih samo dodao dve-tri rečenice o tome zašto mi to predlažemo.
Ministar dobro zna, kao dugogodišnji pravnik, da svaki predlog kojim se stranka obraća bilo kom sudu, ili bilo kom državnom organu, mora biti jasan i precizan, da ne bi došlo do odbacivanja i ponovnog vraćanja predmeta na doradu. Mislim da je ova odluka ministra pravde sasvim na mestu.
Ako mi dozvolite, ja bih samo ponovio, pošto je prisutan ministar na sednici, i prethodnih dana i sada, da mi predlažemo i tražimo da se donese zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, kako je to u uporednom pravu. Taj zakon o disciplinskoj odgovornosti postoji u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, Švajcarskoj, Holandiji, Belgiji, Italiji i SAD, da ne nabrajam. Zašto ovo želim da istaknem?
Želim da iskoristim prisustvo ministra Petrovića, da bi to imao u vidu, jer sigurno ima probleme u vezi s određenim postupcima i određenim odlukama, pogrešnim, koje donose pojedini nosioci pravosudnih funkcija. U prilog tome ide činjenica da ogromnu štetu Vlada Republike Srbije, iz džepa poreskih obveznika, plaća upravo zbog toga što su odluke koje su donosili pojedinci, kao nosioci pravosudnih funkcija, bile nezakonite, pogotovo one koje su se odnosile na istragu ili na krivični postupak. Velike su štete koje se plaćaju.
Ja sam mišljenja da bi trebalo da se oglasi i Javni pravobranilac Republike Srbije i da bi trebalo regresnom tužbom da traži svu štetu koju su prouzrokovali pojedinci, da bi se jednom opametili i shvatili da ne mogu voditi postupak kako to oni misle. Oni moraju da vode i da pokreću postupak samo u skladu s Ustavom i zakonom, da ne bi bilo ovolikih štetnih posledica po građane, a ujedno i po državu.
Vidite, u Francuskoj postoji zakon o disciplinskoj odgovornosti, ali, kada se bira sudija ili tužilac, u obavezi su da prethodno provedu mesec dana u zatvoru. Znači, da dožive atmosferu - u kojim uslovima ljudi koji budu osuđeni izdržavaju kaznu zatvora, ili u istrazi, ili izdržavanje kazne po pravosudnoj sudskoj odluci. Pridaje se veliki značaj uporednom pravu.
Ja se trudim da prikupim sve te informacije da bih mogao da znam, otprilike, kako je to regulisano u zemljama Evropske unije, a ujedno i u anglosaksonskom pravu. To posebno želim da istaknem, jer su ogromne štetne posledice zbog pojedinaca u pravosuđu, ali samo pojedinaca; većina nosilaca pravosudnih funkcija su časni i pošteni ljudi. Pojedinci u tim pravosudnim strukturama ne mogu više da imaju šansu, niti priliku da rade kako su radili - da nanose štetu pravosudnim organima, a ujedno i Vladi Republike Srbije i poreskim obveznicima.
Nužno je što pre pristupiti izradi zakona o disciplinskoj odgovornosti. Nužno je da se oglasi Javni pravobranilac i da pokrene regresne tužbe protiv onih koji su doneli nezakonite odluke, pa neka sudija koji je radio aljkavo i sebi dozvolio da drži čoveka u pritvoru šest meseci ili godinu dana plati, a lice bude oslobođeno. Neka taj gospodin iz svog džepa plati štetu koju je prouzrokovao svojom nestručnom i, možda, zlonamernom odlukom.
Kažem da je većina u pravosudnim organima zaista časna i poštena, ali pojedince treba, ipak, dovesti u red, a kod reizbora – ne birati one čije se odluke u 50, 60 procenata ukidaju ili preinačuju. To vam je dokaz da taj nije za sudiju.
Verujem da se ovo zna, jer tu su pravnici iz svih stranaka, a i advokati, koji imaju prilike da zastupaju građane, pa znaju šta se događa u pravosuđu, odnosno ministar pravde je dugogodišnji advokat i pravnik i sigurno zna sve ove stvari, koje i njega muče sada. Da ga ne bi mučile, neka posluša srpske radikale - da se što pre menjaju određene odredbe zakona.
Eto prilike da mi i ovu oblast uredimo i uskladimo s međunarodnim standardima i zemljama Evropske zajednice.
Ne bih više objašnjavao. Imao sam nameru da skrenem pažnju, da iskoristim prisustvo gospodina Petrovića, zbog toga što znam u kojim okolnostima se radi, a znam i od kolikog je značaja reizbor sudija, odnosno da se donese zakon o disciplinskoj odgovornosti, pa da svako odgovara za rad koji obavlja. Samo tako možemo građanima dokazati da nam je stalo da imamo pravnu državu, da nam je stalo da uskladimo naše zakonodavstvo s uporednim pravom i da na taj način pravda dođe u ruke onih pravih, jer je pravda veoma ozbiljna stvar; ako bi se prepustila svakome u ruke, ne bi valjalo, građani bi imali štetu. Hvala.

Hvala, gospodine Jojiću.
Reč povodom amandmana ima narodni poslanik Željko Vasiljević. Samo da podsetim, pošto nadležni odbor nije prihvatio ovaj amandman, o ovom amandmanu moramo da se izjašnjavamo u danu za glasanje. Gospodin ministar ga je prihvatio.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ja sam se javio da kažem, otprilike, isto ono što su kolege pre mene, Miša Petronijević, doktor Dimitrijević i gospodin Krasić, rekle – koliko pravni, terminološki red reči u rečenici može da ima posledice.
Javio sam se danas i zbog toga što sam saznao za jedan mnogo veliki problem koji će ova država imati zbog terminoloških problema, koji su napisani, recimo, u Ustavu. Reći ću o čemu se radi, ukratko, pa ćete videti kakvih problema ima i koliko je značajno dobro razmisliti o amandmanima koji se čine kao formalni, odnosno koliko je značajno samo ispravljanje teksta. Evo, u članu 69. Ustava, u stavu 4. piše: "Invalidima, ratnim veteranima, žrtvama rata, pruža se posebna zaštita u skladu sa zakonom". Zbog jedne reči koja fali ovde, a iz konteksta rečenice se, verovatno, vidi – "vojnim invalidima", ne znam zašto je zakonodavac izbegao reč "vojnim", danas imamo slučaj da je, na osnovu Zakona o diskriminaciji, u Novom Sadu pokrenuta tužba tri telesna invalida - za razliku u primanjima koja se zovu "tuđa pomoć i nega", jer između vojnih invalida i telesnih invalida je značajna razlika - između 50.000 i 14.000.
Tri invalida su danas u Novom Sadu, u Opštinskom sudu, pokrenula tužbu za nadoknadu štete, u iznosu po 500 hiljada dinara, svaki invalid, pozivajući se na ovaj član Ustava i na Zakon o diskriminaciji osoba s invaliditetom.
Da li znate kolika je to šteta? Ako je 70 hiljada invalida, po 500 hiljada dinara godišnje je razlika u primanjima, to je 35 milijardi dinara. Ako Opštinski sud i Okružni sud u Novom Sadu prihvati ovu tužbu i donese pozitivno rešenje, ova država će imati trošak od pola milijardi evra svake godine da nadomesti ovu štetu, a sve zbog pisca Ustava koji je, verovatno iz nekih drugih pobuda, želeo da izbegne svaku reč ''vojna'', ''rat'' itd., pa je naneo štetu ovoj državi.
Molim vas da zbog toga dobro razmislite o amandmanima koje predlažu poslanici, pre svega, opozicionih partija, da ne dovedemo, zbog jednog stava, zbog jednog amandmana, koji ne želimo da prihvatimo zato što ga je podneo neki radikal ili član SPS-a, državu u situaciju da zbog toga snosi velike troškove i velike teškoće.
Ja vas na ovo upozoravam ne samo da bih skrenuo pažnju na prihvatanje ovih amandmana, nego da odmah posle, u toku dana, razmislite o tome kako da rešimo ovaj problem koji će se pojaviti u pravosuđu Srbije, a koji ovoj državi može da nanese ogromnu štetu, kao što sam vam rekao, umereno - 35 milijardi dinara, ako se donese pozitivna presuda, odnosno presuda u korist ovih lica. Hvala vam.

 Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milena Stanković i Slobodan Maraš.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima, o amandmanu, narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice, narodni poslanici, Poslanička grupa LDP-a je podnela amandman na član 54, a da podsetim, član 54. glasi: ''U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora. Kad ovlašćeni predlagač, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, ako za to nađe osnova''.
Amandman glasi - odnosi se na stav 1. ovog člana: '' U članu 54. stav 1. menja se i glasi: ''U postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, Ustavni sud je ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača''.
Vlada je odbila da prihvati ovaj amandman, s obrazloženjem da ga ne prihvata iz razloga što smatra da je u pojedinim slučajevima, u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, potrebno da Ustavni sud ne bude ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača.
Smatramo da Vlada nije dala adekvatno obrazloženje, jer razlozi za podnošenje ovog amandmana jesu i te kako u skladu sa principom celishodnosti. Naše obrazloženje je, kada je reč o postupku koji je pokrenut po inicijativi određenog subjekta, da je sasvim razumljivo da Ustavni sud nije vezan zahtevom inicijatora. Međutim, kada je reč o postupku koji je pokrenuo ovlašćeni predlagač, Ustavni sud mora biti ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača.
Naime, kada, u opštem slučaju, sam Ustavni sud želi da pokrene postupak, on o tome mora da odluči većinom od dve trećine sudija tog suda, član 52. stav 2, a ako se ne bi izmenila predložena odredba, došlo bi se u situaciju da Ustavni sud, praktično, može da proširi zahtev ovlašćenog predlagača, što je po pravnoj prirodi novi zahtev, običnom većinom, koristeći za to već postojeći postupak koji je pokrenuo drugi ovlašćeni predlagač, bez obzira na to što smo ovde čuli da Ustavni sud ne spada u sistem pravosuđa, već da je organ sui generis i da za organe koji su, po prirodi, sui generis, važe jedna pravila kada se postupak pokreće eks oficio, a druga pravila – kada postupak pokreće ovlašćeni predlagač.
Da podsetimo, član 50. Predloga zakona daje mogućnost Ustavnom sudu da dvotrećinskom većinom donese odluku da po sopstvenoj inicijativi pokrene postupak, a, shodno obrazloženju koje smo dali, ako ovlašćeni predlagač odustane da se radi o novom zahtevu, dakle, potrebna je dvotrećinska većina, a ne samo prosta većina ili da uopšte nema većine.
Zbog toga smatramo da je potrebno uvažiti, odnosno usvojiti ovaj amandman, jer se ovim našim amandmanom ne skrnave nikakva prava koja Predlog ovog zakona daje Ustavnom sudu, jer član 50. ovog predloga zakona daje sasvim odgovarajuća prava, te Ustavni sud može da postupa i po sopstvenoj inicijativi. Zahvaljujem.

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici,  malopre je gospodin Petrović s mesta rekao da prihvata amandman kolege Petra Jojića. To je dobro, zato što se radi o vrlo kvalitetnom amandmanu koji poboljšava tekst zakona. Mi smo 14. novembra dobili mišljenje Vlade da se taj amandman ne prihvata, iz razloga što se u odredbi člana 51. stav 1. Predloga zakona navodi da predlog, odnosno inicijativa za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti sadrži i druge podatke od značaja za ocenjivanje.
Logično je bilo, gospodine Petroviću, kada ste rekli da prihvate amandman kolege Jojića, da kažete zbog čega to učiniti. Znači, da je neko ko vam je pripremao mišljenje Vlade nešto prevideo i da ste vi to u međuvremenu razumeli i prihvatili, pa je normalno da to i kažete.
Ako Vlada, pre pet dana, a i vi ste član Vlade, obrazloži zbog čega se amandman ne prihvata, onda vi treba da kažete zbog čega amandman prihvatate. Ispalo je da je to samo zato što smo vas od jutros više puta prozivali, poslanici svih poslaničkih grupa, da bi trebalo da uzmete učešće u radu ovog parlamenta na današnjoj sednici, i onda ste vi, eto, otprilike, procenili koji bi amandman bio najprihvatljiviji po vašoj slobodnoj proceni.
Niste pogrešili što ste prihvatili amandman, jer je potpuno normalno da mora da stoji predlog ili zahtev tako da se odluči, jer se taj član 51. odnosi na predlog, odnosno inicijativu za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti i mora da se navede ono što je predloženo u amandmanu kolege Jojića.
Dakle, očekujemo, kada prihvatate amandmane, da nam kažete zbog čega smo u pravu, nemojte blanko da prihvatate ili ne prihvatate, kao što očekujemo, i to smo govorili danas, ceo dan, da nam kažete zbog čega mislite da nismo u pravu kada predlažemo neki amandman.
Sada je na dnevnom redu amandman na član 54. koji je podneo kolega Božidar Koprivica.
Inače, član 54. stav 1. glasi: ''U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora''.
Kolega Koprivica je predložio da, umesto reči "inicijatora", piše "podnosilac inicijative", znači da u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača, odnosno podnosioca inicijative.
Zašto smo ovaj amandman podnosili? Zato što je inicijator, ovo što ste napisali u članu 54, žargonsko izražavanje i nije u skladu sa našim pravnim sistemom, nije u duhu srpskog jezika. ''Inicijator'' i ''podnosilac inicijative'', u pravnom i tehničkom smislu, ima potpuno drugačiji smisao. Reč ''inicijator''', zapravo, i ne može da se koristi u zakonskom tekstu i to je suština ovog amandmana.
Šta ste rekli, zašto ne prihvatate ovaj amandman? Kažete - iz istih razloga zbog kojih nije prihvaćen amandman kolege Gorana Cvetanovića na član 29. To obrazloženje glasi: "Vlada ne prihvata amandman iz razloga što smatra da je rešenje iz Predloga zakona preciznije. Takođe, i važeći zakon o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka, u članu 24, navodi pojam "inicijator".
Ni jedan, ni drugi deo obrazloženja nije validan. Opet ćete reći da je ovaj zakon pregledao neki lektor i da je ustanovio da je to jezički ispravno.
Da li nešto piše u ovom zakonu o postupku pred Ustavnim sudom ili ne, to ne obavezuje kod donošenja ovog zakona, to ćete svakako da prihvatite, ali obavezuje Ustav, gospodine ministre.
U članu 168. stav 2. Ustava, gde se govori o oceni ustavnosti i zakonitosti kaže se: ''Svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti''. Da je taj vaš lektor pročitao i Ustav, onda bi logično zaključio da na osnovu ovog stava 2. člana 168. i u zakonu može da stoji samo ''podnosilac inicijative'', a ne ''inicijator''.
Gospodine ministre, to što lektor pregleda neki tekst zakona, svakako, nije dovoljno. Pre svega, svaki zakon koji nam predlažete treba i mora da bude usklađen sa Ustavom Republike Srbije, pa tek onda da bude jezički i gramatički u skladu sa srpskim jezikom i sa normama srpskog jezika. Tu može da vam pomogne lektor, ali, kada narodni poslanici, bez obzira na to što je to pogledao i pregledao lektor, imaju neki predlog kroz amandman, vi morate o tome da razmišljate i iznesete svoje mišljenje.
Ako bismo se služili tom logikom da je ovo pregledao lektor i da je to sve potpuno jezički čisto, onda ćete da kažete - ovo je prošlo Odbor za zakonodavstvo, kako se već zove, tamo gde je Balinovac direktor, i oni su rekli da je to sve u skladu s Ustavom i zakonom, pa vi poslanici nemate šta da pričate. Prošlo je, posle svega toga, sednicu Vlade Republike Srbije i evo vama, gospodo poslanici, tekst koji je pregledao Balinovac, lektor, ministar, pa možete samo da pritisnite zeleno ili crveno dugme, da kažete da li ste za ili protiv Predloga zakona.
To, gospodine ministre, nije dobra logika i nije dobar rezon. Mi podrazumevamo i pretpostavljamo da je tačno to što vi kažete, da je tačno da je ovaj predlog, od nekog inicijalnog teksta do konačnog predloga, prošao sve faze koje je trebalo da prođe, ali dozvolite da vam, i pored toga, narodni poslanici, koji, kao što vidite, vrlo ozbiljno rade svoj posao, objasne zbog čega treba izmeniti amandmanom neki član.
Nikada mi nije jasno, ne samo kada ste u pitanju vi, nego bilo koji ministar, zašto ne prihvatate amandmane koji ne diraju u smisao i suštinu vašeg zakona. Dakle, ono što ste naumili, suštinski, u ovom zakonu, nikako ne može da se promeni time što ćete napisati ''inicijator'' ili ''podnosilac inicijative''. Prihvatite nešto što je zaista očigledno, da je za pravnu normu prikladnije da se kaže podnosilac inicijative, a ne inicijator. Ne vidimo nijedan jedini razlog zašto takav amandman ne može da se prihvati.
Nemojte da vas svaki put kada obrazlažemo amandman podsećamo da ne treba da budete sujetni, da ste vi ministar, da treba da čujete narodne poslanike, da treba da razmislite ozbiljno o predlogu narodnih poslanika.
Vidim da vam kolega Vlatković, vaš stranački kolega, iza šapuće da treba da prihvatite amandman i smeška se usput. Verovatno će, kao predsednik Zakonodavnog odbora, to da inicira na Zakonodavnom odboru, i to je lepo, ali pre toga pokažite da ste ministar ne samo Demokratske stranke, kao što je, vrlo ružno, demonstrirao vaš kolega Milan Marković.
Radi javnosti na to podsećam. Da, gospodine Stanimiroviću, vama je smešno, štipkate se zato što Vjerica Radeta iz SRS-a sme da kaže da je Milan Marković postupao onako kako nijedan ministar na svetu ne bi postupio, da, kada njegova poslanička grupa napusti skupštinsku salu, i on izađe, i još u novinama obrazloži da je uradio samo ono što je uradila njegova poslanička grupa. To je, zaista nezabeleženo, i to je nešto što nikako ozbiljnom čoveku ne sme da se desi.
Vi ste, gospodine Petroviću, ozbiljan čovek, a mi smo naterali u petak i Milana Markovića da se malo uozbilji, pa je morao da, u skladu sa članom 111. Zakona o lokalnoj samoupravi, naloži Skupštini grada Beograda da poništi nezakonitu i protivposlovničku odluku.
Nadamo se da će raditi i ovaj vaš Ustavni sud. Kažem – vaš, zato što je potpuno očigledno da će ovo biti partijski sud, i to dvopolarni, polovina će biti iz DS-a, a polovina iz DSS-a. Šta će biti sa ovom trećom trećinom, to još niko živ ne zna. Kao ministar pravde, trebalo bi da znate i možda bi bilo dobro da obavestite narodne poslanike i građane Srbije o tome kada možemo očekivati formiranje Vrhovnog kasacionog suda i njihove predloge za Ustavni sud.
Govorile su danas kolege, a govorili smo ovih dana i mi iz SRS-a o tome šta znači dve trećine, ono što je po Ustavu dovoljno za formiranje Ustavnog suda, koliko je Ustavni sud na ivici i da tako može da funkcioniše neko kratko vreme, a da duže da budemo sa dvotrećinskim Ustavnim sudom, to je, svakako, neprihvatljivo.
Znate, u toj situaciji nijedan sudija ne sme da se razboli, niti da, ne daj Bože, slomi nogu po ovoj poledici, niti, daleko bilo, da umre ili da se predomisli da neće više da radi taj posao. Morate da povedete računa.
Inače, stav SRS-a je da taj vrhovni kasacioni sud nije trebalo ni uvoditi u pravni sistem, kao ni sve ove razne specijalne sudove za ratne zločine, ne mogu da zaobiđem Sud za ratne zločine, taj specijalni, zato što smo mi stava da redovni sudovi mogu da rešavaju i okončavaju sve postupke koji se vode pred nadležnim sudovima.
A vi, samo da biste bili u korak ne znam s kim i s čim, da biste pokazali kako ste ''europejci'', kako volite da kažete, sve prihvatate i sve ste prihvatili što vam je ponuđeno, čak i više od toga, prihvatili ste formiranje Vrhovnog kasacionog suda. Od momenta kada ste to prihvatili prošlo je već toliko vremena, a nema ni traga od Vrhovnog kasacionog suda.
Znate da je dva puta bio kolaps u pravosuđu, zato što je postojao jedan period dok Skupština nije produžila rok za formiranje tog suda, pa ste u jednom periodu i vi bili opozicija i žestoko kritikovali tu situaciju. Sada ne znam u kojoj ćete situaciji biti kada ponovo dođemo u taj neki vakuum funkcionisanja sudova i šta ćete tada da kažete, a to će zavisiti od toga da li ćete biti vlast ili opozicija.
Sada kada ste vlast, gospodine ministre, bilo bi dobro da se malo ozbiljnije pozabavite i ovim štrajkom u sudovima. Mislim da bi trebalo, u najmanju ruku, da kažete da se ne slažete s predlogom vašeg kolege, ministra Cvetkovića, koji je rekao da treba otpustiti 2.000 ljudi iz sudske uprave da bi ovi drugi dobili nešto veće plate. To je bezobrazluk, to je nešto nečuveno i najmanje što očekujemo od ministra pravde, odnosno što očekuju ti ljudi koji štrajkuju, jeste da, bar, kažete da je ministar Cvetković bio neozbiljan kada je to izgovorio.