Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Poslanička grupa SRS-a je pokušavala da na konstruktivan način poboljša Predlog zakona o Ustavnom sudu, ne zbog toga da bismo dobili blaži termin – ''konstruktivna opozicija'', jer konstruktivna opozicija ne postoji, nego iz prostog razloga što nam je stalo, kada imamo jedan predlog zakona o Ustavu, o Ustavnom zakonu, da ne bude fleksibilan, pa da, kada dođe nova poslanička većina, moramo ponovo da menjamo i članove i delove zakona, nego da jedan duži vremenski period egzistira jedan ovakav zakon.
Nažalost, mi smo imali obavezu da već na prvoj sednici, kada je formirana Vlada Republike Srbije, imamo ovaj predlog zakona o Ustavnom sudu. Ne bih ponovio, po ko zna koji put, da upravo u ovom članu 55. nemamo definisane određene rokove.
Gospodin Milovan Radovanović je podneo ovaj amandman u ime SRS-a, odnosi se na član 55, gde je definisano da u toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre donošenja odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost donosiocu opšteg akta da u određenom roku, ponavljam, u određenom roku, otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti. Ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak.
Amandmanom gospodina Milovana Radovanovića, vrši se samo pravno-tehnička redakcija, ne menja se uopšte suština ovog predloga zakona o Ustavnom sudu, ali je potrebno da znamo i šta znači određeni rok, jer određeni rok može da bude dosta fleksibilan. Ako znamo da ovaj predlog zakona, po važećem ustavu, nije blagovremeno dat na uvid poslanicima, a samim tim i stavljen na dnevni red, da raspravljamo o njemu, onda smo sigurni da ovi određeni rokovi mogu da budu mnogo puta pomereni.
Na kraju krajeva, imamo u Srbiji najmanje desetak opština gde su na snazi privremene mere. One su došle zbog toga, verovatno, što su zakonski definisane, recimo, da u roku od 90 dana nije bila održana nijedna sednica SO gradova, da nisu doneli blagovremeno budžet za tekuću godinu, ali imamo opštine, poput opštine Leskovac, gde Skupština opštine nije ni formirana.
To su potpuno drugačiji kriterijumi kad nemate skupštinu, nego kad zbog određenih zakonskih razloga dolazi do raspuštanja skupštine. Ovde je reč o skupštini koja nije ni formirana.
Sada da vidite čudo, ljudi koji su tamo morali da formiraju tu skupštinsku većinu, pre svega, odbornici DS-a, DSS-a, NS-a i G17 plus, sada ti isti spasioci te iste opštine pokušavaju na veštački način da drže delove lokalne samouprave.
Da ne pričam o sukobu interesa, gde je čovek koji je član privremenog organa, poput Nenada Cvetkovića iz DS-a, istovremeno i direktor banke, pa onda uslovljava da sredstva javnih komunalnih preduzeća i svih preduzeća čiji je osnivač SO idu toj banci gde je on direktor, i to kod toliko banaka koliko ih ima u Srbiji, centrala je iz Niša. Znači, ne radi se o velikoj banci sa velikim mogućnostima, sa malim kamatnim stopama, nego isključivo o velikom sukobu interesa.
Oni su ranije, kada su bili opozicija, s pravom kritikovali bivšeg predsednika opštine Gojka Veličkovića, da je direktor banke i predsednik opštine, a sada rade sve ono što su kritikovali, samo progresivno, uvećano i mnogo jačim intenzitetom.
Da ne pričam o tome da se izbori, koji su definisani tačno, mislim, na određeni vremenski rok, očigledno ne poštuju, ili se čeka onaj krajnji rok da se raspišu.
Pojedini zakoni nisu doneti na vreme i pored Ustavom tačno predviđenog roka, a da ne pričamo o budžetu za Republiku Srbiju, koji je morao do 1. tekućeg meseca da bude dat poslanicima, da poslanici, posle određenog uvida ili konsultacije sa stručnim i kvalitetnim ljudima koji poznaju budžet, pre svega, mislim na diplomirane ekonomiste, mogu da blagovremeno napišu amandmane i da raspravljamo o tome.
Da ne pričamo o tome da od 2003. godine nemamo izveštaj o trošenju budžetskih sredstava, znači, za 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu, jer, očigledno, ta transparentnost koju su svojevremeno obećali ne dolazi do izražaja, niti možemo da na kvalitetan način raspravljamo o mahinacijama, o mitu, korupciji i kriminalu.
Mi smo zato pokušali samo da pravno-tehnički promenimo član 55, da u članu 55. stav 1, reči: "neustavnosti ili nezakonitosti", zamenimo rečima: "nesaglasnosti sa Ustavom ili zakonom".
Imamo i stav 2. gde se kaže - ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će nastaviti postupak.
Sigurno je, jer je tu dat određen blagovremeni rok, ako je blagovremeno osporen opšti akt, ako taj donosilac ne reaguje, mora da se nastavi taj proces, ali je pitanje u kom vremenskom periodu, jer može da se desi da to bude sve do sledećih izbora na republičkom nivou i onda, kada dođe do promene vlasti, da definišemo precizno kada je nešto moralo da se uradi, a već sada imate hiljadu predmeta pred Ustavnim sudom koji čekaju, a mnogi predmeti tek treba da se formiraju. Jer, ako nije bio Ustavni sud u funkciji, mnogi građani Srbije koji su oštećeni i koji s pravom žele da reaguju, da traže zaštitu svojih ljudskih prava, nisu ni mogli da podnesu molbu, zahtev, jer Ustavni sud nije formiran.
Zato je Milovan Radovanović, koji je pisao ovaj amandman, tražio da se, u stavu 2, reči "neustavnost ili nezakonitost", zamene rečima "nesaglasnosti sa Ustavom ili zakonom".
Suština se ne menja, mada imamo zamerke na izbor sudija Ustavnog suda. Svi se hvale da treba da se prati demokratija, pre svega, po ugledu na SAD, jer tu je pravni poredak potpuno nezavisan, sudstvo, takođe, nezavisno, a mi dokazujemo da, kao, težimo ka takvim demokratijama koje duži vremenski period opstaju, ali, očigledno, samo gledamo deo koji nama odgovara; sve ono što je dokazano da je tekovina demokratije, taj proces kod nas nije zaživeo.
S obzirom na to da se gospodin Zoran Krasić javio povodom istog ovog amandmana, ja bih dozvolio da on da obrazloženje za predlog gospodina Milovana Radovanovića. Hvala.