Povodom amandmana se javila narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Petroviću, pažljivo sam pročitala odgovor Vlade, jer ste vi rekli u načelnoj raspravi da će Vlada, vodeći računa o svakom podnetom amandmanu, dati odgovor koji zahteva da se zakon o Ustavnom sudu uskladi striktno sa Ustavom.
Međutim, kao što je rekao kolega Maraš, ovo nije samo stvar tehničke prirode, nego je suštinska odluka Vlade Republike Srbije da javno glasilo, dakle, ''Službeni glasnik'', ne objavljuje odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi, s tim što su kolega Maraš i koleginica Stanković otišli korak dalje, da se nadovežem na priču gospođe Vjerice Radete, pa su zatražili amandmanom da se u prvom stavu člana 49. dozvoli mogućnost da se objave i izdvojena mišljenja.
Veoma ste kontradiktorni ili jedni sa drugima nemate komunikaciju u Vladi, ili vas Koštunica nije obavestio kako je Vlada Republike Srbije radila kada se tiče objavljivanja pojedinih zakona. Evo, sada ću napraviti tu komparaciju i videćete da su u pravu i kolega Zdravko Topalović i kolege koje su podnele ovaj amandman.
Koji je javni interes i, prvo, kako se procenjuje da je to od šireg javnog interesa, kada je u pitanju procena interesa - da se objavi nešto što se tiče zaštite ustavnosti i zakonitosti? Sve se obraćaju Ustavnom sudu i svaka ustavna žalba je u osnovi to. Kada smo govorili u načelnoj raspravi da sada Ustavni sud, po novom ustavu, treba da ima takav značaj da se u sudskoj grani vlasti može posmatrati kao neki četvrti stepen zaštite, jel tako, sudske, jer samo stručni i kompetentni ljudi treba da odlučuju po žalbi svakog građanina, onda je jasno zbog čega smo insistirali da se svaka odluka objavi, a evo, imate i izdvojeno mišljenje. Zašto to?
Evo, gospodine Petroviću, u svim sazivima Skupštine, pratila sam veoma dobro za protekle, one tri i nešto, godine vlasti Koštuničinog mandata, vi ste bili neki vajni opozicionar, mada ne u pravom smislu reči, jer ste glasali skoro za sve zakone koje je predložila Koštuničina vlada, pravdajući se time, naročito kad je reč o grupi ekonomskih i socijalnih zakona, koji su katastrofalni, da su ih ostavili Pitić i Đelić ovima u nasleđe, pa je onda vama bilo lako da pritisnete zeleno dugme. Šta se desilo u "Službenom glasniku", gospodine Petroviću? Zatražite, kada odete ili u vaš poslanički klub ovde, Demokratske stranke, ili u Vladu, da vam daju brošuru koju je objavilo preduzeće "Službeni glasnik", u koje je sada otišao kolega Gavrilović, je li tako, pošto je dao ostavku na poslanički mandat, i videćete šta se dešava u "Službenom glasniku".
Koliko je onda apsurdno da vi nećete da objavljujete odluke po ustavnoj žalbi i izdvojena mišljenja, jer to može da bude svojevrsni prilog ne samo za sudsku praksu, nego i za svakog studenta pravnog fakulteta, za svakoga ko proučava Ustavno pravo, je li tako, to može da bude svojevrsna nadgradnja i samom Koštunici, koji je, očigledno, digao ruke od Ustava i od poštovanja Ustava od momenta kada je prestao ozbiljnije da se bavi naukom u tom smislu, jer je, navodno, ekspert za tu pravnu oblast.Gospodine Petroviću, nema zakona koji je usvojila prošla vlada a da ga "Službeni glasnik" nije ne samo objavio, kao što to mora, naravno, kao zakon, nego kao svojevrsni udžbenik. Znate kako to izgleda? Recimo, Zakon o turizmu, a resorni ministar je bio Bojan Dimitrijević, gde je Bojan Dimitrijević dobio ekskluzivno pravo od "Službenog glasnika", znači, to je morao neko da mu odobri, odnosno "Službeni glasnik", i da ima saglasnost ranijih ministara i Koštunice, kao premijera.
Dalje, Zakon o crkvi i verskim zajednicama, evo i to ću da uzmem kao primer, koji je obrazlagao u ime Vlade Republike Srbije bivši ministar za vere gospodin Radulović, i niz drugih zakona. Evo, tu je Zakon o stečaju i stečajnom postupku.
Svaki ministar je određeni zakon, koji normalno objavljuje "Službeni glasnik", preuzeo na sebe, kao svojevrsno autorsko pravo, jer je "Službeni glasnik" to objavio kao knjige, a ne kao izdanje zakona, pa je autor taj i taj ministar, ja sam pomenula ovu dvojicu-trojicu, pa oni daju predgovor, pa imaju svoje recenzente. Tako su ljudi želeli da se proslave i "Službeni glasnik" je to štampao. Nije to bilo kao obaveza da "Službeni glasnik" štampa zakon koji se usvoji u Skupštini, nego su to uradili da bi promovisali te ministre.
Da vam ne govorim, a jednom prilikom sam ovde iznosila "Službeni glasnik", da vidite kako su objavljivana dela gospodina Mićunovića. Iako nemam ništa protiv, jer je on predsednik Upravnog odbora "Službenog glasnika", je li tako, kaže tamo kakav je naslov knjige, zamislite - 106 izabranih skupštinskih govora. Onda mi možemo tomove da objavimo, što se tiče skupštinskih govora, jer mi srpski radikali u tome imamo najviše iskustva. Sada se pojavimo kod Gavrilovića i kod Mićunovića i kažemo – ajde, vi nama štampajte.
Znači, koji je bio interes da se ovi ministri promovišu tako i da sebi daju za pravo da su to njihova svojevrsna autorska dela?
Evo, kolega, gospodin Marko Danilović je nekada, kao sekretar Skupštine i kao aktivni učesnik u svim izbornim procesima, kao neko ko je radio u RIK-u, zajedno sa koleginicom Jasminkom, pomozite mi, kako se preziva, koja je zamenik sekretara, objavio Zbirku propisa vezanih za izborne zakone, odnosno za izborne cikluse. Ja to razumem i nemam ništa protiv, kao nijedan poslanik SRS-a. Znate li zbog čega? Zato što su svi ti propisi i sve ono što je RIK radio sadržani u knjizi gde je najveći doprinos dala baš SRS. Da nije članova RIK-a iz reda SRS-a, vi biste mogli da radite šta god hoćete posle završenih izbornih ciklusa i da muljate kako hoćete. Ali ne možete.
Sada je interes, gospodine ministre, da se svaka ustavna žalba objavi, čak i komentar, odnosno izdvojeno mišljenje. Jer, kako bi ostao trag, recimo, za neke neverovatne zakone, štetne po državu, koji su, pre svega, bili u suprotnosti sa Ustavom, koji imaju retroaktivni karakter, kao što je onaj čuveni Đelićev Zakon o ekstraprofitu, da nije bilo komentara i da nije bilo ustavne žalbe, koju je u ime SRS-a podneo gospodin Zoran Krasić. Mislim da je to bilo na nekoliko stotina strana. To bi se zaboravilo. Ovako će kao prilog, ne samo za istoriju, nego i za buduće generacije koje se budu bavile svim onim što je proisteklo iz Ustava - kako se Ustav krši, kako su ljudi podnosili ustavne žalbe - to biti zaista važan dokument.
Ne treba da bežite od toga i neće to više da košta Vladu Republike Srbije i ''Službeni glasnik'' od knjiga ovih pomenutih vajnih autora, koji, u stvari, ništa nisu uradili i nisu ništa napisali.
Kada jedan organ, odnosno organizacija, Autonomna Pokrajina ili lokalna samouprava, ili pojedinac, uđe u proces da traži zaštitu zakonitosti i ustavnosti pred Ustavnim sudom, izvinite, molim vas, ali to je veoma važna stvar i svaki od tih slučajeva, što kaže koleginica Radeta, bez obzira na to da li je zaštita ljudskih i manjinskih prava, da li je drastično kršenje zakona ili statuta organa i jedinice lokalne samouprave, zahteva i te kako pažnju javnosti.
Zašto to da krijemo? Zašto da to bude skriveno od očiju javnosti kada mi ne znamo šta će da se dešava i koliko će ljudi, koji su do sada išli pred Sud u Strazburu, da traži zaštitu pred ovim ustavnim sudom.
Dakle, veoma je smislen amandman, i jedan i drugi. To je odluka koja treba da proistekne iz, pre svega, vaše razboritosti, ako je imate, da jedna takva situacija bude pouka i za druge sudije. Menjaće se sudije Ustavnog suda, pa neka imaju i pisani trag u tom smislu, kao i celokupna, kako vi to volite da kažete, stručna javnost, koja će da procenjuje. Pre svega, da svaki građanin i svaki pojedinac zna da to nije radio uzalud i da je njegov komentar i mišljenje, na koje svako ima pravo, po zakonu, da iznese na sednici, svedočanstvo ne samo tog jednog postupka koji se vodi, nego jedne situacije koja je proistekla zbog kršenja Ustava i zakona.
Hvala vam na pažnji.

Povodom amandmana su se javili narodni poslanici Branislav Nedimović, Dušan Bajatović i Vladan Batić.
Reč ima gospodin Branislav Nedimović.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Sigurno je da su ovaj amandman, o kome je malopre bilo reči, o kome je govorila naša koleginica, gospođa Vjerica Radeta, i ova dva amandmana koje su podneli predstavnici LDP-a u vezi, kao i da je materija o kojoj oni govore izuzetno bliska, ako ne i identična.
Ovde samo treba naglasiti jedno, da – kada se donose odluke o zahtevima, kada je reč o ustavnoj žalbi i pojedinačnim zahtevima, da li radi pojedinca ili odluke nekih privrednih organizacija ili bilo koga drugog, može vrlo često pojedinac da ima problema usled objavljivanja takve odluke od strane Ustavnog suda, bilo u ''Službenom glasniku'', bilo u nekom drugom glasilu o kome je reč u Predlogu zakona o Ustavnom sudu.
Sigurno je da u nekim elementima o kojima ste pričali imate pravo. Ja bih, pre svega, sugerisao Ministarstvu pravde nešto u ovom smislu, kada kasnije bude ovo razmatrao u praksi, pošto je ovo izuzetno važno zbog stručne javnosti, jer odluke Ustavnog suda su veoma bitne i svi mi koji se bavimo pravom u pojedinim trenucima smo nailazili na ovakve odluke i izvlačili neke svoje pojedinačne sudove o tome. Nemamo takav amandman, ali, možda bi trebalo razmišljati kroz praksu, eventualno, o nekim kriterijumima vezanim za objavljivanje takve pojedinačne odluke po ustavnoj žalbi.
To sam samo hteo da ukažem, eventualno, treba o tome razmišljati, jer ovo je izuzetno važna materija, a ove amandmane, u ovom obliku, po mom mišljenju, ne bi trebalo prihvatiti, tako da pozivam ostale kolege narodne poslanike da ne prihvate ovaj amandman. Hvala vam.

O amandmanu reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović, pa onda replika, Vjerica Radeta. Onda, gospodin Martinović, o amandmanu.
Izvolite, gospodine Bajatoviću.

Hvala.
Moram da kažem da, suprotno stavu kolege Nedimovića, mislim da mi ovde sada vodimo jednu polemiku o tome šta, u stvari, treba sve objavljivati, a šta ne, i na koji način.
Ne mislim da odluka Ustavnog suda može da našteti nekom pojedincu, jer kada tumačite Ustav, na osnovu neke žalbe ili bilo čega, ne vidim zašto bi to bilo odsutno u javnosti. Ako sam dobro razumeo naš poslovnik, još uvek nije kasno da se sastane nadležni odbor, Zakonodavni odbor u ovom slučaju, ili ko već, i da se ovi članovi izmene u sledećem smislu, ako je moguće, gospodine ministre.
Mislim da je dobro za sudsku praksu, naročito za krivično pravo kod nas, ko radi po novom zakoniku, jer imamo novi ustav i nove segmente u Ustavu, od ljudskih prava, pa nadalje. Ovde smo potpuno prevideli da stvari mogu biti objavljene i na internetu.
Mislim da bi bilo dobro i da je od značaja za sudsku praksu, ne samo za stručnu javnost, nego i za građane koji žele da budu napredniji i da se obaveste, da sve odluke – i Ustavnog suda, a naročito onih sudova koji se bave presudama u krivičnom pravu, budu javno objavljene.
Ne moraju sve biti objavljene u ''Službenom glasniku'', niti narod kupuje ''Službeni glasnik''. Nemate ga na svakoj trafici. Dobar deo stanovništva je u mogućnosti da koristi internet. Ne bi bilo loše da se, na inicijativu predlagača zakona, sastane nadležni skupštinski odbor i da raspravi o tome da se sve odluke Ustavnog suda objavljuju.
Moram da priznam da je dosta disperzivno pravo podnošenja Ustavnom sudu nečega na raspravu, jel tako?
Nije bitno ko je podnosilac. Sud će o tome raspravljati, već kako to zakon kaže. Ustanovljava se jedno novo društvo, na malo drugačijim pravilima, uvodimo neke potpuno nove institute u našu društvenu praksu, a o svemu tome će Ustavni sud biti u prilici da raspravlja.
Prema tome, apelujem da se ovde nađe mogućnost, da ne bismo sada mi poslanici polemisali i davali amandmane koje, verovatno, zbog dogovora, nećete prihvatiti, da Zakonodavni odbor, u dogovoru sa predlagačem, kaže da će se na internet stranici Ustavnog suda objaviti sve odluke. Mislim da bi to isto, na neki način, trebalo uvesti, ne mora zakonom, i kao praksu sudova koji odlučuju po krivičnim prijavama.
U praksi Ustavnog suda, mislim da je veoma značajno da se usvoji onaj amandman koji govori o tome da sudija ima pravo da priloži svoje izdvojeno mišljenje. Toliko ste se borili protiv unisonog sistema, koji je prikazivao svoje jedinstvo, pa ste to nazivali lažnim jedinstvom, jer je bilo pukotina. Mislim da je za praksu Ustavnog suda veoma važno da se objave izdvojena mišljenja i mislim da ona treba da ostanu sastavni deo odluke suda, ma kakva ona bila. Zašto? Zato što će to, u stvari, uticati na stvaranje nove sudske prakse kod nas.
Ne znam koliko sam pomogao da se ova situacija na neki način razreši. Ako smo već doveli do toga da se, praktično, i poslanici SRS-a, i SPS-a i LDP-a slažu oko ovoga da treba pružiti građanima mogućnost da imaju uvid u neke stvari, vladajuća koalicija bi mogla da razmisli o tome, ako već sve ne ide u ''Službeni glasnik'', da se sve presude objavljuju preko interneta, na način dostupan građanima.

O amandmanu, redosled je bio sledeći: Nedimović, Dušan Bajatović, Vladan Batić, a javio se i Aleksandar Martinović.
Za repliku na izlaganje narodnog poslanika Nedimovića javili su se Vjerica Radeta i Slobodan Maraš.
Po Poslovniku se javio poslanik Nenad Konstantinović, Vjerica Radeta i Slobodan Maraš, pa gospodin Batić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da reagujem po članu 101. na izlaganje koleginice Nataše Jovanović.
Dovodi se u zabludu i Parlament, odnosno poslanici Parlamenta, i građani Srbije, da je profesor Mićunović, inače, poslanik DS-a, predsednik Upravnog odbora ''Službenog glasnika''. Nijedan poslanik DS-a nije član nijednog upravnog odbora, niti predsednik bilo kog upravnog odbora. To je odluka DS-a. A predsednik Upravnog odbora je profesor Vukašin Pavlović.
Molim vas da ubuduće ne dovodite u zabludu građane Srbije o tome šta rade poslanici u Parlamentu Republike Srbije.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Kada ste već toliko gadljivi na javna preduzeća, gospodine Konstantinoviću, ne znam otkud tako brzopotezni odlazak gospodina Gavrilovića.
Pozivam se na čl. 1. i 226. Vi, gospodine Obradoviću, možete da mi date obaveštenja po sistemu tri, dva, jedan, ali - ne kreni, nego stani, kako ste rasporedili te funkcije.
Potpuno je nebitno da li je on bio član Upravnog odbora ili predsednik, to je neko od poslanika dobacio iz klupa, pa sam to uzgred rekla. Suština je u tome, to ste mogli da mi kažete, koliki je honorar dobijen za te knjige, odnosno za te "sjajne skupštinske govore".
Bolje bi vam bilo, gospodine Konstantinoviću, da krenete da čitate sabrana dela prof. dr Vojislava Šešelja, u izdanju SRS-a, nešto ćete da naučite, pošto ste sveži u ovom poslu parlamentarca ili, možda, knjige kao što je jedna od legendarnih gospodina Tomislava Nikolića, predsednika naše poslaničke grupe, "U skupštinskim rovovima", da vidite kako smo se mi borili za demokratiju, prava i za obaveze narodnih poslanika, a nikada ih nismo zloupotrebljavali na takav način.
U najmanju ruku je čudno da predsednik jednog skupštinskog odbora, neko ko je poslanik u više mandata, u "Službenom glasniku" objavljuje svoje skupštinske govore, koji, u pravom smislu reči, bar za razvoj demokratije i suštinu našeg posla, nisu ostavili nekog velikog traga, mada je autor to priželjkivao, a i vi svi zajedno s njim.