Reč ima narodni poslanik Lidija Vukićević, pa nakon nje narodni poslanik Momir Marković. Posle Momira Markovića reč ima narodni poslanik Žarko Vasiljević.
Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, tema o kojoj ću sada nešto više da kažem i iz koje će proisteći pitanja za Vladu je tema koju sam nekoliko puta načinjala u svojim pređašnjim govorima, ali bih sada nešto detaljnije rekla o tome i upoznala vas, želeći i smatrajući da će dobro da shvate i da razumeju svi oni koji, naravno, žele ovoj državi dobro, koji se bore za očuvanje naše istorije, našeg kulturnog nasleđa i, pre svega, zaštitu svih naših građana.
Dakle, govorim o jedinstvenoj i jedinoj livnici koja ima sertifikat, prvoj srpskoj livnici zvona i specijalnih legura ''Jevrem Popović'', koja je osnovana 1832. godine.
Ova livnica je postojala i radila u Francuskoj ulici br. 50. Govorim u prošlom vremenu, postojala i radila, ali nisam upotrebila pluskvamperfekat, ili davno prošlo vreme, zato što je ova livnica, kako rekoh, jedinstvena ne samo na ovim prostorima nego u celoj Evropi, u davnoprošlom vremenu, tj. u komunizmu, postojala, s tim što niko nije eksponate rušio i uništavao.
Prostor jeste bio konfiskovan i korišćen za fabriku ''Minel''. U vreme kada su fašisti, Nemci, ušli u Beograd, shvatajući da su to veoma značajni i vredni eksponati, niko ih nije dirao. Takođe, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, ova livnica je radila.
Međutim, šta se desilo? Ova livnica je 31.08.2007. godine u 05.10 ujutru razrušena do temelja. Vlasnici, koji su inače školovani livci (moram samo da kažem da 40 godina unazad mi nemamo školovane livce), fizički su napadnuti, a ne samo što je zgrada porušena, dakle, objekat kao objekat, nego i apsolutno svi eksponati, dakle sva zvona, sve ono što je posedovala ta livnica - bilo je samleveno.
Da biste imali uvid koliko je to značajno i koliko je to bitno, moram da kažem da se tu, recimo, od mnogih eksponata izdvajalo brodsko zvono iz 1207. godine, doneto iz Kine; crkveno zvono iz 1878. godine, poklon kralja Milana manastiru Gornjak; crkveno zvono iz Temišvara iz 1900. godine, retka izrada sa šupljinama violinskog ključa, jedinstveno zvono u svetu. Da dalje ne nabrajam, crkvena zvona iz Rusije, iz 1912, 1914. i 1916. godine, kandila i ostalo.
Dakle, kome je bilo potrebno da ruši ovaj objekat na taj način? Zaista, moram da kažem da je to vandalizam. Zašto je porušen? Porušen je da bi se taj prostor iskoristio za stambeni, poslovni i garažni prostor.
Samo ću još nešto, završavam, vrlo ću kratko. Ono što je veoma važno i veoma bitno - otpadne materije. Dakle, ako se ruši jedan objekat, kao što je ova livnica, on mora da ima elaborat ili nalog za rušenje.
On nije imao elaborat i nije imao nalog za rušenje. Tri tone ulja je otišlo u kanalizaciju. Mnoge životinje i mnoge biljke su pocrkale. Beli fosfor i ostale kiseline su bačene negde na neku iks-ipsilon deponiju.
Eto, to je pitanje. Za ovo je direktno i lično odgovoran direktor Direkcije za imovinu, gospodin Tomić, zato što je bio upoznat i pre rušenja, i kada su pretili ljudima da će da ruše i posle rušenja.
Samo ću da vam kažem da, ako hoćemo, i ako se približavamo Evropi, Evropska unija je donela nacrt koji izdvaja 28.000.000 evra za zaštitu svih tih zanata.
Međutim, mi to nismo poštovali. Dozvolili smo da se ovakva stvar uništi. Ako ste putovali po svetu, gospodo ministri, nadam ste da ste vi putovali, sigurno sam da jeste, videli ste da usred Pariza stoji berbernica iz hiljadu osamsto i ne znam tačno koje godine, koju čuvaju i dive joj se. Usred Toronta imate konjušarnicu koja se takođe čuva i smatra istorijskim objektom, kulturnom baštinom, a da ne govorim o Insbruku i Grasmajeru. To vam je poznato.
Mi se zalažemo za očuvanje kulturne baštine, a evo šta radimo. Tako da bih molila ministra kulture da odgovori: Zbog čega je porušena ova livnica, jedinstvena u svetu, i zašto rušimo svoju kulturnu baštinu? Hvala najlepše.

Reč ima Dragan Todorović.
Gospodine Markoviću, izvinite, Dragan Todorović je imao pitanje direktno za potpredsednika Vlade gospodina Đelića. Pošto nije bilo gospodina Đelića, onda su počeli drugi govornici.
Izvolite, gospodine Todoroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću, s obzirom na to da je objavljena vest da su u Briselu 7. novembra 2007. godine potpredsednik Vlade Republike Srbije Božidar Đelić i komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren parafirali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
Postavljam pitanje potpredsedniku Vlade, da kaže poslanicima Skupštine Srbije i građanima Srbije: Kakve je vrste taj sporazum?
Evo o čemu se radi. Pronela se vest da je potpredsednik Vlade Božidar Đelić parafirao sporazum koji važi za deo Srbije bez Kosova i Metohije, da će posebno biti parafiran sa Kosovom i Metohijom, a da je, navodno, Božidar Đelić prihvatio da neformalno Srbija i Kosovo i Metohija zajedno uđu u Evropsku uniju.
Poseban je problem što se pojavila vest u novinama vezana za Jelka Kacina, sećate se, bio je određen da podnese izveštaj o situaciji u Srbiji.
Taj dotični Jelko Kacin je rekao da nema političara u Srbiji koji nije svestan da će Kosovo biti samostalno. S obzirom da Jelko Kacin ne kontaktira sa srpskim radikalima, kontaktira sa ovima koji su za tzv. evroatlantske integracije, verovatno je do tog zaključka došao u razgovoru sa njima.
Na postavljeno pitanje dobio sam odgovor da taj sporazum još nije preveden, da ima 500 stranica itd. Ne treba meni ceo sporazum. Meni treba samo ova mala informacija: Da li je tačno da je parafiran sporazum koji se odnosi na deo Srbije bez Kosova i Metohije? Hvala.

Reč ima gospodin Đelić.

Što se tiče prirode tog sporazuma, to je ugovorni odnos u koji ulazi naša zemlja sa Evropskom komisijom, a Evropska komisija je za to dobila podršku svih 27 zemalja članica. U tom smislu, postoje i klauzule prema kojima taj ugovor može da se promeni, a isto tako i da se otkaže.         Drugim rečima, ovo je prvi korak prema drugim koracima koji će uslediti, a ovaj cenjeni dom je usvojio pre nekog vremena i rezoluciju prema kojoj je naša želja da uđemo u Evropsku uniju, ali naravno, za ulazak u Evropsku uniju će biti potreban referendum.
Što se tiče statusa Kosova i Metohije, jasno je stavljeno do znanja, i tu su sve formulacije rađene sa našim kolegama iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju i sa našim zakonodavstvom, da što se tiče naše zemlje mi oko onih odredaba o kojima se dogovaramo, razgovaramo o ovome gde naša administracija ima ingerencije, a uredno je primećeno i stavljeno, to ćete videti, očekujem da što pre završimo prevod i posle određenih mišljenja, koje će dati razna ministarstva, Vlada će usvojiti taj sporazum.
Naravno, nameravam sa celom ekipom da dođem, da obrazložimo taj tekst, da ga prodiskutujemo, da vidimo sve dobitke na koje naša zemlja sa takvim tekstom može da računa.
Što se tiče Kosova i Metohije, ovaj deo naše teritorije je u ovom momentu, shodno Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija, pod administracijom UNMIK-a. To ne prejudicira ni na koji način bilo šta. Ja nemam nikakve neformalne diskusije s bilo kim. Radimo na bazi rezolucije koju je ovaj dom usvojio, platforme koju je Vlada Republike Srbije usvojila kada su pregovori počeli novembra 2005. godine i, naravno, Vlada će utvrditi tekst sporazuma i ovlastiti me da ga potpišem u ime naše Vlade.
Drugim rečima, kao što je rekao i sam Oli Ren, koga ste pomenuli, procesi evropskih integracija i pitanje rešavanja statusa naše južne pokrajine su dva odvojena procesa. Ne traži se od nas nikakav ustupak oko Kosova da bismo išli brže ka Evropi. Zašto se ne traži? Da li je to zato što nas neko voli? Ne.
Nego zato što svi vide da neće naći nikog odgovornog da krši Ustav, da krši dve rezolucije ovog doma, pregovaračku platformu našeg pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju i našu državnu politiku, i da će to biti kontraproduktivno.
Niko od nas ne traži da trgujemo Kosovom zarad Evrope, niti će bilo koji član, ni ja, ikada to prihvatiti.
Što se tiče Jelka Kacina, on nije pregovarač u ovom procesu. On je bio izvestilac u ime Evropskog parlamenta o redovnom godišnjem izveštaju oko Srbije u Parlamentu Evropske unije, ništa više i ništa manje. Hvala puno na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne znam čemu tapšete. Iskreno sam želeo da odgovor na moje pitanje bude jedino onakav kakav zaslužuje država Srbija i da mi potpredsednik Vlade Republike Srbije kaže da nije tačno i da takav sporazum nije parafiran.
Ponavlja se ono što smo mi, nažalost, imali prilike pre nekoliko meseci da čujemo od predstavnika Demokratske stranke Srbije, kada su takođe predstavnici Demokratske stranke, mimo Vlade, razgovarali sa nekim iz inostranstva, odnosno konkretno sa austrijskim kancelarom gospodinom Guzenbauerom, gde se prihvatala ova realnost za koju Božidar Đelić tvrdi da je za Kosovo i Metohiju nadležan UNMIK.
To je problem sa kojim se Srbija ozbiljno suočava. Ja vas upozoravam da vi apsolutno niste imali pravo, ne samo da parafirate nego da uopšte razgovarate o bilo kakvom sporazumu, o bilo kakvom aktu koji podrazumeva da se Srbija deli, odnosno da je Srbija bez Kosova i Metohije. To vam nije dala za pravo ni jedna jedina rezolucija Skupštine Republike Srbije.
To je sada problem sa kojim se mi suočavamo, da već dosta dugo nismo u prilici da dobijemo izveštaj o rezultatima pregovaračkog tima, o onome o čemu razgovaraju, o čemu pregovaraju i do čega smo došli. Nego ovako moramo da pabirčimo raznorazne informacije koje su u velikoj meri prikrivene ili lažne, ne govore o suštini, već o nečemu što bi trebalo da zavara javnost Srbije.
Zato bi Skupština pod hitno trebalo da zatraži posebnu sednicu na koju bi pregovarački tim morao da dođe i podnese izveštaj Skupštini Republike Srbije dokle se stiglo i o čemu se radi.
Ovakav sporazum, koji vi pripremate, ne pripremate da dođe za mesec ili dva dana, već kada se steknu uslovi, a ti će se uslovi, verovatno, po vama, steći onda kada bude jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije.
Zato to radite na ovakav način i zato se Amerika i Zapad zdušno interesuju i idu na ruku da se proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije odloži dok se ne završe izbori za predsednika Srbije. Čini se sve kako bi na vlasti u Srbiji bila ona strana koja bi bila prihvatljiva za SAD i Evropsku uniju, a to znači ona strana koja je već unapred najavila da neće preduzimati nikakve korake, bez obzira šta se desi, jer moramo da budemo svesni realnosti.
Realnost je, nažalost, tragična. Od 2000. godine zdušno ste se trudili da uništite našu vojsku, što se evo sada privodi, tako reći, kraju, pa i da hoćemo teško da možemo, kao svaka druga normalna država, da uradimo ono što je cilj svake države, a to je da zaštiti svoju teritoriju.
Ali, ne zaboravite, pravite račun bez krčmara. Država Srbija i narod Srbije nisu vam dali da krčmite ono što su građani Srbije vekovima stvarali.

Hvala gospodine Todoroviću. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a nakon njega narodni poslanik Željko Vasiljević.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, hvala što ste došli u ovolikom broju. To je dokaz koliko vam je stalo do stava i mišljenja narodnih poslanika, predstavnika naroda, pa samim tim i naroda.
Imam mnogo pitanja, a s obzirom na kratko vreme pokušaću vrlo brzo da ih postavljam, a vi, gospodine Đeliću, rasporedite ko treba da odgovara na koje pitanje. Nadam se da ćete izaći i vi da mi odgovorite na neko pitanje da biste mi pružili pravo i na onih pet minuta.
Prvo pitanje: Kada ćete i da li smete izvršiti reviziju poslovanja Agencije za osiguranje depozita i sanaciju i stečaj banaka?
Tamo se nalaze pare i tamo će se videti gde su te pare otišle, koje su banke osnovane tim parama i kako su pojedine, nemam prigodan izraz, individue, postale uspešni poslovni ljudi.
Imam za vas još nekoliko pitanja. Dvadeset sedmog oktobra 2006. godine nestao je iz Agencije za privatizaciju laptop u kome su se nalazila dokumenta, odnosno podaci vezani za NIS, EPS i Bor. Nije suština u vrednosti laptopa, nego je suština u onome što se na hard disku nalazilo.
Mesec dana kasnije, 24.11.2006. nestaje i drugi laptop iz kancelarije 712 (ono je bilo iz kancelarije 708), a zadužila ga bila izvesna Ljiljana Mlađan, direktor pravne službe. U njemu su se nalazili podaci o NIS-u i Boru.
Da li je to razlog da posle iz Agencije za privatizaciju u NIS prelazi izvesni Vučur za jednog od direktora i da li to znači da polako privodite kraju privatizaciju NIS-a, onako, po vašim aršinima i onda će neko ko ostane zadnji da ugasi svetlo?
Dalje, da li vam je poznato da je preduzeće PAN d.o.o. ili PUN d.o.o., Beograd, Uskočka 4, čiji su osnivači članovi G17 plus, a direktor Bojan Krišto, uz pomoć Vlade Srbije, preoteli Lutriju Srbije, ugasili je i onda lažno, privatnim sredstvima, formirali Lutriju Srbije d.o.o.? Direktor postaje Bojan Krišto, a to je onaj... (Koristim i drugih pet minuta.) Izađite potpredsedniče, pa mi dajte šansu i za onih pet minuta.