Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević.         Izvinjavam se, Ivica Dačić.
Posle gospodina Ivice Dačića reč i pravo na poslaničko pitanje ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, gospodine Dačiću.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim, naravno, da učestvujem u ovoj raspravi o tome da li Putin treba da bude počasni građanin ili ne. Samo bih podsetio da je u opštini Raška na vlasti SPS, ne sama, naravno, već sa drugim strankama, a to je jedna od retkih opština gde smo mi neprekidno na vlasti dugi niz godina. Neko bi rekao od 1945. godine. U svakom slučaju, postoje i druge stranke koje poštuju te tradicije od 1945. do 1990. godine. Tako da ne bih da samo mi negujemo te tradicije. Ali, nisam se zbog toga javio.
Želeo bih da postavim pitanje potpredsedniku Vlade, imajući u vidu da je on jedini predstavnik Vlade u ovom momentu ovde. Ovo je jedna od retkih sednica gde imamo priliku da postavljamo poslanička pitanja, što je jedna od institucija koja je bila predviđena i ranije u Poslovniku, ali nije bila poštovana.
Ministar Mlađan Dinkić, koji je bio ministar finansija kada je usvajan Zakon o osiguranju, rekao je pred poslanicima SPS-a da ''Dunav osiguranje'' i DDOR Novi Sad neće biti privatizovani.
Pošto vidim iz medija da se ide u privatizaciju DDOR-a, postavljam pitanje: Kada je promenjena ta odluka? To je bio jedan od uslova i načina i razloga zbog čega je uopšte taj zakon prošao u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Znači, ako je tada obećao ministar finansija da neće biti privatizacije ''Dunava'' i DDOR-a, u čemu je sada promenjen stav te iste Vlade, u kojoj su novi samo ministri iz DS-a?
Drugo pitanje. Predsednik Republike i predsednik vaše stranke, čiji ste vi bili kandidat za premijera, Boris Tadić, u konsultacijama koje je imao sa svim poslaničkim grupama uoči davanja mandata za, praktično, formiranje Vlade Republike Srbije, razgovarao je sa delegacijom SPS-a. U tom razgovoru je predsednik vaše stranke i predsednik Republike rekao da DS jeste i biće protiv privatizacije većinskog paketa akcija javnih preduzeća.
Od vas tražim odgovor: Da li vi to stvarno tako mislite, da li je to stav DS-a, ili vi ne poštujete stav vašeg predsednika, ili je u pitanju drugačiji stav koji vi imate sada kada obavljate vlast u Vladi Republike Srbije?
Želim da ponovim još jednom da se SPS najoštrije protivi privatizaciji većinskog paketa akcija javnih preduzeća i u tom smislu podržavamo sve zahteve radnika i svih onih građana koji nisu iskoristili pravo na akcije koje su imali u onom vremenu ranije.
Ovo je veoma važno i suštinsko pitanje. Vi znate da u Vladi postoje stranke koje se zalažu za brzu privatizaciju i potpunu privatizaciju svih javnih preduzeća.
Želim da se ovde, u svom odgovoru, izjasnite: jeste li vi za to ili ste protiv toga? Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Ivici Dačiću. Reč ima potpredsednik Vlade gospodin Božidar Đelić. Izvolite, gospodine Đeliću.

Gospodine Dačiću, postavili ste dva važna pitanja, a tiču su našeg tržišta osiguranja i javnih preduzeća.
Podsetiću vas prvo da sam 2003. godine, ako vas dobro služi pamćenje, proveo dobar deo svog vremena boreći se da DDOR ne preuzmu jedan fond sa Kipra i jedna slovenačka brokerska kuća za ukupnu sumu od četiri i po miliona evra, iz razloga što smo uočili, u poslednjem momentu, kada su skoro došli do 50% glasova, da su, eto, nekim čudom, zaboravili da upišu društveni kapital.
Ako govorite o tradicijama od 1945. godine, valjda sam poslednji bio imenovan, na jednoj od sednica Vlade, kao zaštitnik društvenog kapitala da bih mogao da branim interese naše države i da se izbegne preuzimanje, za ništa, jedne od naših ključnih institucija koja je i tada, kao i sada, imala 35% učešća na tržištu.
Prethodna vlada je donela odluku da se ide u privatizaciju DDOR-a. Kao što smo videli, ove nedelje se pojavila jedna velika italijanska osiguravajuća firma koja je ponudila određenu sumu za 83% kapitala koji je tu udružen.
Ono što je ponuđeno je daleko od onoga što je 2003. godine zamalo otišlo, ako smem tako da se izrazim, za četiri ili pet miliona evra. Ova ponuda je bila oko 180.000.000 evra. U ovom momentu, o tome se već oglasilo Ministarstvo finansija, vode se pregovori da ta ponuda bude poboljšana. Ukoliko ta ponuda ne bude dovoljno poboljšana, onda će taj postupak biti ponovljen.
Ja sam pobornik toga da naša zemlja sačuva jedno osiguravajuće društvo, u ovom slučaju ''Dunav'', kao jednu od kičmi razvoja ne samo našeg tržišta kapitala nego i, generalno, naše ekonomije. Jer, osiguravajuća društva imaju mogućnost, pošto primaju dugoročne izvore, da investiraju na dugi rok i samim tim, kao što se to videlo u mnogim zemljama, odgovornim i socijalno razvijenim, bile su u stanju da stabilizuju akcionarstvo važnih preduzeća i banaka. To je jedan model koji je, čini mi se, uputan za našu zemlju i zbog toga ne treba privatizovati ''Dunav'' u bliskoj budućnosti.
Što se tiče javnih preduzeća, veoma sam blizak vašoj poziciji, iz razloga što ono što nije liberalizovano i ima elemente monopola, nećemo valjda zameniti državni monopol privatnim monopolom. I ne samo to. Moramo obezbediti da regulatorna tela, koja regulišu funkcionisanje na tržištu, stvarno profunkcionišu pre nego što uopšte razmišljamo o otvaranju kapitala.
DS je tokom kampanje, a znam da su se SPS i mnoge druge stranke tome posle pridružile, podsetila da naš zakon predviđa da građani koji nisu učestvovali u procesu privatizacije imaju tu mogućnost, uključujući i javna preduzeća. Oni koji rade u tim preduzećima, ili su radili, moraju da imaju određene privilegije jer nije isto biti student bez ijednog dana radnog staža i dobiti isto kao neko ko je radio 30-35 godina u datom preduzeću. Mora se naći odgovarajući balans i na tome radimo.
Znači, bez većinske privatizacije tamo gde postoji monopol. Ali, sa druge strane, postavlja se pitanje, koje ću i vama izložiti pošto se o tome uveliko razgovara, a to je npr. slučaj ''Jat ervejza'', koji ima konkurenciju, koji je važan za našu zemlju, ali ne strateški, ne na način na koji su važni NIS, EPS ili Telekom.
Čini mi se da, u tom slučaju, postoji dosta argumenata da ta privatizacija može da bude i većinska, ali uz očuvanje značajnih prava naše države, jer se ne možemo dezinteresovati od slučaja JAT-a. Jer, način na koji budući strateški partner bude organizovao poslovanje, naročito obezbedio da Beograd i Niš budu regionalni centri za avio-transport, od prvoklasnog je značaja za razvoj naše zemlje.
Znači, oko javnih preduzeća oprezno, smisleno, bez ikakve žurbe.
Moramo dobro promisliti jer je to jedan od najvažnijih oslonaca razvoja naše ekonomije, koji možemo pametno da iskoristimo i da to bude nešto što će nam dati dodatni zamajac za razvoj naše zemlje i za generacije koje dolaze. Hvala puno na vašoj pažnji.

Narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala. Kaže naš narod, gospodine Đeliću, čujte ovu poslovicu - ko laže taj i krade, ko krade mora na robiju - gospodine Đeliću.
Sada ću da upoznam javnost Srbije, pre svega, pošto Đelić, kao jedini predstavnik Vlade, iziđe, kako je Božidar Đelić, koji je odgovarao gospodinu Tomislavu Nikoliću na postavljeno poslaničko pitanje, slagao.
Naime, u periodu između 15.45 i 15.55 časova, u pitanju je stenogram sa današnje sednice, gospodin Đelić je rekao ovako: ''Samo ne želim da uđem u bilo kakvu polemiku. Više puta, kada govorimo o zdravlju i zdravstvu, postavljalo se pitanje zdravlja predsednika Republike Srbije Borisa Tadića. Odlično je. Pitao sam se odakle našim kolegama radikalima toliko brige za zdravlje. Mislim da znam zašto. Zato što je juče desna ruka predsednika Vladimira Putina, gospodin Poltavčenko, koji vodi Centralni, moskovski rejon Ruske Federacije, izjavio da je Vladimir Putin prihvatio poziv našeg Borisa Tadića da dođe i poseti Srbiju, ali je rekao da će to uraditi i da čestita predsedniku Tadiću kada pobedi na izborima. Na taj način se jasno vidi, a ja znam da to ne može da se svidi nekima: jasno je gde je podrška Rusije''.
Ovo je gospodin Đelić, potpredsednik Vlade, izgovorio. Kada mu je gospodin Tomislav Nikolić skrenuo pažnju na to, onda je potpuno drugačijim rečima to rekao. Očigledno je gospodin Božidar Đelić slagao.
Još samo jedna rečenica, pošto je ova polemika bila vezana za, kako kaže ''brigu radikala za zdravlje''. Da, poslanici SRS su postavljali danas pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, da ga lepo zamolimo da sa VMA dobije odgovarajuću dokumentaciju, da saznamo šta je sa zdravstvenim stanjem Borisa Tadića. Moram da vam kažem da je meni kao čoveku žao Borisa Tadića kao čoveka, ali mi svi moramo, pre svega, da vodimo računa o građanima Srbije i o Srbiji jer je zdravstveno stanje Borisa Tadića takvo da može ozbiljno i opasno da ugrozi Srbiju i srpske nacionalne interese.

Reč ima narodni poslanik Predrag Stošić.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno MUP-u. Nema nikog prisutnog, ali ću ipak svoje pitanje pročitati.
Verovatno ste obavešteni o 28. novembru, kao i o značaju koji taj datum, kao Dan zastave Albanije, ima za albansku nacionalnu manjinu na Kosovu i Metohiji i jugu centralne Srbije. Takođe ste dužni da imate i saznanje o incidentima koji su se prošle godine pomenutog datuma dogodili u Preševu i u Bujanovcu.
U Preševu je sa zgrade opštine skinuta državna zastava Srbije, koja je potom bačena i gažena od grupe Šiptara. Umesto srpske, postavljene su tri albanske zastave. Takođe, u Bujanovcu je velika grupa Šiptara upala u zgradu SO i brutalno pretukla portira Pavla Nikolića, koji radi na obezbeđenju zgrade opštine. Nakon toga je ta ista grupa, na drugom spratu zgrade, ušla u prostorije jednog opštinskog načelnika, razvalila vrata na balkonu, sa koga je istaknuta albanska zastava, a državna srpska zastava je pocepana i uklonjena.
I to nije sve. Grad Bujanovac je tog dana bio paralisan vandalizmom mase i ljudima koji su otvoreno vređali državu Srbiju i pominjali nekakvu veliku Albaniju. Posle toga, u Opštinski sud u Preševu ništa nije stiglo u vezi sa incidentom iako za to postoji više osnova, dok je policija u Bujanovcu dostavila svoj izveštaj i prijave protiv nepoznatih izvršilaca. Građani Preševa i Bujanovca koji poštuju svoju državu Srbiju očekuju da budu zaštićeni od ovakvih pojava.
Zato pitam vas iz MUP-a: Šta ćete preduzeti da se repriza ovog incidenta ne ponovi 28. novembra ove godine? To je za manje od nedelju dana. Da li ćete ponovo, kao i prošle godine, odobriti ovaj antidržavni i antiustavni skup i na taj način perfidno podržati šiptarski terorizam na jugu Srbije? Da li ćete opet nemo i neobavešteno, kao što to umete, prećutati nove incidente ili ćete zaštiti svoju državu i narod od nasilja?
Upozoravam vas da je vaša dužnost da štitite poštovanje Ustava Srbije. Zato od vas zahtevam da učinite sve kako bi se građani Bujanovca i Preševa osećali sigurnim. Dosadašnjim vašim neodgovornim ponašanjem samo i dalje podstičete iseljavanje Srba sa prostora juga centralne Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Stošiću.
Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, pa nakon njega narodni poslanik Lidija Vukićević.
Izvolite, gospodine Milenkoviću.

Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a odnosi se na građane Topličkog okruga koji su mobilisani 1999. godine za vreme NATO agresije, zatim su hrabro branili i odbranili državu, a sada doživeli da nemaju ista prava jer im se po istim tužbama različito presuđuje.
Podsetiću vas da su sudije Opštinskog suda u Kuršumliji, kao učesnici rata, tužili, dobili presude i naplatili dnevnice zajedno sa svojim rođacima, prijateljima i manjim brojem drugih boraca, a zatim su te iste sudije drugim borcima odbijali tužbene zahteve dok su u isto vreme nekim borcima rešavali tužbe pozitivno. Takva selektivna primena prava dešavala se i u Prokuplju.
Borci o kojima se radi su još 18. juna mirno protestovali u centru Prokuplja ne bi li vam skrenuli pažnju da prekinete sa ovim pravnim nasiljem. Zatim su nekoliko dana u Kuršumliji štrajkovali glađu da bi se ti, pre svega mirni, protesti nastavili u Merdaru i ovde u Beogradu, pred zgradom Vlade Republike Srbije.
Kao predstavnik svih građana Toplice, ja sam reagovao još 17. septembra uputivši poslaničko pitanje šta će biti sa ovim građanima jer se radi o velikom broju tužbi. Gotovo da nema kuće u Toplici koja nije poslala nekog od članova porodice na Kosovo i Metohiju.
Onda sam od Vlade, nakon ravno 40 dana, dobio nejasan i opširan odgovor u stilu premijera Vojislava Koštunice. Predsednik Vlade mi nakon dužeg teoretisanja odgovara da je obrazovana međuresorna radna grupa za razmatranje ovog pitanja, te da je Ministarstvo pravde izvršilo nadzor nad radom Okružnog suda u Prokuplju i opštinskih sudova u Prokuplju i Kuršumliji, da su im dati nalozi o merama nadzora itd., ali nigde ne govori o rezultatima do kojih se došlo. Protesti se, evo, do današnjeg dana nastavljaju, a problem ne rešava.
Koji su rezultati vaših višemesečnih aktivnosti na rešavanju ovog problema? Kada ćete se kao ozbiljna Vlada ozbiljne države obratiti učesnicima rata sa konačnim stavom i da li ćete rad sudova ozbiljno preispitati ili je to samo još jedno od vaših predizbornih obećanja? Zašto ministar odbrane Dragan Šutanovac i njegov predsednik Republike Boris Tadić jasno i glasno ne kažu ovim ljudima na koji način će rešiti ovaj problem? Je l' to čekaju predsedničke izbore?
Skupštinski odbor za predstavke i predloge, na čelu sa srpskim radikalom Draganom Čolićem, (završiću vrlo brzo) podržao je opravdane zahteve rezervista i zatražio od Vrhovnog suda maksimalno ubrzanje sudskih postupaka još pre oko tridesetak dana i do današnjeg dana nema nikakvih rezultata.
Morate nešto shvatiti: sve što žele ovi ljudi, to je da budu jednaki pred Ustavom i zakonom. To su uobičajene norme svih civilizovanih društava. Diskriminacija ovih ljudi mora da prestane i oni moraju dobiti adekvatnu zakonsku satisfakciju. Hvala.