Ne, vi imate pravo nakon odgovora ministra na još pet minuta.
Reč ima potpredsednik Vlade gospodin Đelić.

Gospodine Jojiću, postavili ste nekoliko pitanja iz raznih domena.
Što se tiče odšteta koje su plaćene našim građanima, ne raspolažem tim ciframa. Naravno, tražićemo od Ministarstva finansija da ih dostavi u roku od osam dana, u skladu sa članom 200. Poslovnika.
Što se tiče prosvete, zatečeno stanje je bilo takvo da je naš prosvetni radnik bio, upotrebiću jednu reč, lumpen-proleter. Oni su toliko bili bedni 2001. i 2002. godine - njihove plate su bile 60% već veoma niskog republičkog proseka. Ponosan sam što je Vlada, i to ne samo ona Vlada u kojoj sam ja bio član, i sada ova Vlada čiji sam član, već u kontinuitetu, u poslednjih sedam godina, nedovoljno, treba još uraditi, ali sa raspoloživim sredstvima, stvarno dala prioritet prosvetnim radnicima. Oni koji pripremaju naše buduće generacije moraju da imaju prioritet.
Jutros je gospodin Albijanić o tome pričao. Da bismo postali konkurentni, da naša zemlja bude bogata, mi nemamo velika prirodna bogatstva, imamo našu geografsku poziciju, ali naš jedini pravi kapital su ljudi.
Naša zemlja ima samo 7,7% fakultetski obrazovanih građana, što je najniža stopa u Evropi, sa BiH. Pre 25 godina imali smo više fakultetski obrazovanih ljudi od Portugala. Jedina smo zemlja koja u poslednjih 15 godina nije imala napredak u tom domenu, dok je npr. u tom gorepomenutom Portugalu procenat ljudi koji imaju fakultetsko obrazovanje sa 6% prešao na 28%.
Znači, prosveta je važna, trenutna izdvajanja su značajno veća, prosvetni radnici, oni koji rade i predaju našoj deci u osnovnoj školi, zarađuju ovog puta iznad republičkog proseka i naravno više oni koji predaju u srednjim školama i univerzitetima. Da li je to dovoljno? Nije. Da li je u poslednjih 12 meseci prosečna plata u prosveti povećana za 33%? Jeste. Da li je moguće to ponoviti sledeće godine? Ne u toj meri.
Ono što je predloženo prosvetnim radnicima je da se fond plata poveća za 22,6%, što će omogućiti povećanje plata u dva navrata, u aprilu i septembru sledeće godine - do neke mere, pošto ne želim ni na koji način da pokažem stvari u pozitivnijem svetlu nego što one stvarno jesu.
Povećanje fonda plata za 22% je isto deo prenosa iz ove godine. Pošto se plata povećavala ove godine u nekoliko navrata, prosečna plata u 2008. godini će biti veća od prosečne plate u 2007. godini za taj iznos koji sam napomenuo. Napredak će biti osetan i garantujem svim prosvetnim radnicima da njihova kupovna moć neće pasti, ali, istovremeno, to je naša odgovornost.
Mogu da kažem da smo došli do ukupnog fonda plata za državne činovnike, koji je 10,3% našeg bruto domaćeg proizvoda. Problem nije da su plate visoke, daleko od toga, nego je problem da je kolač i dalje previše mali. U tom kolaču 10,3% za plate državnih činovnika - to je evropski rekord.
Susedna Bugarska, koja je već u EU, odvaja 3,6%, skoro tri puta manje od nas. Ne kažem da je to model, ali garantujem da će, u godinama koje dolaze, posle konsolidacije realnih plata sledeće godine, prosvetni radnici nastaviti da imaju prioritet u budžetu Republike Srbije.
Ono što je pravi dogovor sa sindikatima iz pravosuđa, videli ste da su i sindikati, ja sam njima zahvalan zbog toga, preuzeli deo odgovornosti. Priznali smo u pravosuđu, a to je slučaj i u prosveti, da mreža institucija nije adekvatno postavljena. Imamo previše kapaciteta na jednom mestu i nedovoljno na drugom. U pravosuđu je to iskalkulisano da jedna trećina zaposlenih radi dve trećine predmeta. Moramo, kao odgovorni ljudi, postepeno, bez lomova, uz odgovarajuće socijalne programe gde je to uputno i prihvatljivo, da menjamo našu strukturu.
Nažalost, ono o čemu smo pričali u više navrata jutros, naša negativna demografska situacija je dovela do veoma nezgodnih cifara. Primera radi, danas je broj đaka prvaka u Beogradu pao, ako me sećanje dobro služi, za 35%, dok je broj prosvetnih radnika u Beogradu povećan za 10%. Tako da je, u proseku, broj učenika po prosvetnom radniku u našoj zemlji, verovali ili ne, mnogo manji nego u mnogo razvijenijim, bogatijim društvima i mi sa tim činjenicama moramo da se suočimo ...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Đeliću.)
... kao i sa činjenicom da su međunarodna merila pokazala, OECD izveštaji, da bi naša performansa u osnovnom školstvu mogla biti bolja. Naša deca puno uče ...
(Predsedavajući: Molim vas, završite.)
... ali su, nažalost, zbog zastarelih programa, malo opremljena za izazove 21. veka, gde nije dovoljno bubanje, nego je potrebno učenje metodologije i rešavanja problema. To je velika tema za godine koje dolaze. Kvalitetna prosveta je naša budućnost.
Što se tiče Pančeva, gospodine Jojiću, imali ste seriju pitanja ...
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Đeliću.)
... ali ja neću moći da odgovorim. Samo još jedan minut, ako mi dozvolite.
Oko preciznih stvari mogu da vam kažem da budžetska inspekcija Republike Srbije ima ingerencije prema lokalnoj samoupravi i isto tako ćemo zatražiti od Ministarstva finansija i Sektora za budžetsku inspekciju da vam dostavi informaciju o onome što ste govorili.
Što se tiče upravljanja novcem ...
(Predsedavajući: Molim vas, završite pošto već počinje sedmi minut.)
... po zakonu koji je usvojen lokalne samouprave imaju autonomiju upravljanja tim novcem i kada imaju depozite koji su kratkoročni. To nije po automatizmu kontradiktorno sa nekim dugoročnijim zaduženjima. Možda imaju nešto novca, ali će im on trebati za mesec-dva, a ono za šta se zadužuju, to je za nekoliko godina, i za infrastrukturu. Ne mora nužno značiti da je to nešto loše.
Zaključujem sa jednom veoma važnom temom koju ste pokrenuli, gospodine Jojiću, a to je način na koji se zemlja daje u zakup. To pitanje nije dovoljno dobro regulisano, slažem se s vama. Moramo napraviti balans.
S jedne strane, cepkanje poseda nije uputno, naš posed od 3,7 hektara u proseku je jedan od najmanjih u Evropi, moramo imati mogućnosti da produktivnost bude veća. Ali, istovremeno lokalne samouprave, u čijoj je to ingerenciji, veoma brzo daju zemlju nekima u zakup i sada već konstatujemo da neki od njih nisu u stanju da plate taj zakup.
U pravu ste, moraćemo mnogo više na zakonskom nivou da se time pozabavimo. Nadzor je nužan i tu imamo dobru mogućnost da mladi poljoprivrednici imaju više zemlje da obrađuju. Hvala puno na vašoj pažnji.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče Đeliću, vama se obraćam, gospodine Đeliću, jutros sam dobio zvaničan izveštaj od sekretara finansija opštine Pančevo u kojem kaže da je ukupno ostvareni prihod budžeta za 2006. godinu 2.780.250.000 u čemu je kreditno zaduženje 320.176.000, a za 2007. godinu je budžet 3.341.162.000, u čemu je kreditno zaduženje 410.486.000. Neću sada nikoga da optužujem, ali želim da dobijem izveštaj jer birači traže, građani traže da provere da li je to korišćeno namenski ili nije namenski.
Drugo, mogli ste da vidite da sam izneo, zašto se opština zadužuje a daje sredstva na štednju. Da vidimo, koja je kamata bila na štednji, s jedne strane, a koja je kamata ugovorena za kredit.
Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, pre mesec dana postavio sam pitanje, ali nisam dobio odgovor. Ja Vladi postavljam pitanja, dobro je što ste vi tu. Postavio sam pitanje: Kolika je plata u poslednje dve godine bila direktora JAT-a i direktora Aerodroma?
Prema našim saznanjima, direktor JAT-a je imao 16.000 evra mesečno platu, a direktor Aerodroma 12.000 evra, prema nekim kazivanjima. Kada saberete, gospodine potpredsedniče, ove dve plate i uporedite, te dve plate mesečno iznose toliko, ako bi bila deset hiljada plata čistačicama ili deset ili petnaest hiljada dinara onoj sirotinji raji koja radi u raznim institucijama, u upravi ili društvenim preduzećima, da bi 150-200 radnika bilo isplaćeno.
Postavio sam pitanje i tražim odgovor jer insistiram na njemu. S druge strane, sumnjam da se ovo prikriva, a i novine su već pisale.
Što se tiče plata prosvetnih radnika, ja se s vama, gospodine potpredsedniče, ne bih nikako složio. Plate prosvetnih radnika su zaista male. Poslovi koje oni obavljaju su od vitalnog značaja za naše generacije, tj. za decu koja dolaze. Prema tome, plate su male. Pitajte profesore fakulteta, pitajte profesore u srednjim i višim školama, male su im plate, zaslužili su, i mi tražimo da budu veće.
S druge strane, ne znam kako ste postigli sporazum sa sindikatom radnika u pravosuđu. Mogu da vam kažem da čistačica u pravosuđu ima devet i po hiljada platu. Plate administrativnih radnika se kreću 9.000-15.000 dinara. Zalagali smo se, gospodine potpredsedniče, da se osnuje pravosudni fond, fond pravosuđa.
Nemojte da ministar pravde moli ministra finansija jer ministar finansija misli da je ministar pravde džeparoš i sad hoće on njemu da uzme pare da bi upotrebio u druge svrhe. Ne, to nije tačno. Ministar pravde traži da on poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu. Mi u pravosuđu imamo većinu časnih i poštenih ljudi koji rade. Tamo se pojedinci bave određenim poslovima koji nisu spojivi sa zakonom. Takvi pojedinci ne mogu više ostati u pravosuđu.
Jedno vrlo važno pitanje. Tu i vi lično možete da pomognete. Zakon o sudskim taksama treba promeniti i sudske takse sto posto preusmeriti prema pravosuđu. Onda biste imali zaista poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu. Kad je u pitanju pravosuđe, smatram da bi ovo bilo vrlo važno.
Gospodine potpredsedniče, postavljam pitanje Vladi: Koliko ima nepresuđenih i nerešenih predmeta u parničnom postupku starijih od tri godine?
U Nemačkoj vam je parnica šest meseci. To sam proučavao u uporednom pravu. S druge strane, ...
(Predsedavajući: Ministar je tražio reč, pa onda vi imate pravo na još pet minuta.)
Postavljam sledeća pitanja: Koliko ima nerešenih predmeta u izvršnom postupku starijih od godinu dana? U koliko slučajeva su se građani Srbije žalili na postupak suda i sudija?
Koliko je Odbor za predstavke i predloge primio predstavki i predloga građana i na šta su se građani najčešće žalili? Kada će Odbor za predstavke i predloge Narodne skupštine Republike Srbije da podnese izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o tome koliki je broj predstavki i predloga pred taj odbor pristigao? A, odbor je dužan da Narodnoj skupštini podnese izveštaj jednom u toku redovnog zasedanja.
Kada će Narodna skupština Republike Srbije doneti zakon o stranim nevladinim organizacijama?
Koji je status preduzeća Parket u Debeljači, gde su radnici ostali bez ikakvih sredstava? Koji je status fabrike aviona, jedine u Srbiji, koju je neprijatelj razorio 24. aprila 1990. godine? Koji je status fabrike Lola Utva, koja vredi danas 250.000.000 evra, a početna cena je sada, prema mojim saznanjima, a i novine pišu, svega dva i po miliona evra, a radnici se nalaze na ulici?
Molim samo još jednu rečenicu. Planira se da ova značajna fabrika ide u stečaj. Lako je onda, ako ova fabrika ode u stečaj, da tajkuni dođu takoreći džabe do jedne fabrike koja vredi 200.000.000 evra. Hvala vam.

Hvala vam. Reč ima gospodin Božidar Đelić. Izvolite.

U najkraćem, ako pogledate onaj godišnji redovni izveštaj Evropske komisije, pa i sva ona pitanja koja postoje u svim zemljama u našem okruženju, pravosuđe je sigurno institucija koja je najvažnija, a isto tako veoma teška u smislu reforme. Jer, treba pogoditi, s jedne strane, punu meru nezavisnosti da bi se poštovao princip podele vlasti između tri branše vlasti, a s druge strane, treba obezbediti da se sam taj sistem transformiše.
Videli ste i sami, u slučaju Pahomije, da su sudije Vrhovnog suda samo opomenule jednog sudiju, koji je odmah otišao u penziju. Imali smo situacije, jedan broj slučajeva u trgovinskim sudovima, gde je, nažalost, naš sistem pokazao da ne može da se reformiše sam.
Oko novca, gospodine Jojiću. Zakon o sudskim taksama se primenjuje. Mogu da vam kažem da su ove godine to cifre od 7,2 milijarde dinara, koje su bile usmerene ka, s jedne strane, poboljšanju materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija i, s druge strane, pokrivanju materijalnih troškova.
Naši razgovori sa sindikatom su doprineli u još dva pravca. Ne bih hteo o svemu da pričam. Prvi pravac je da ćemo ići na promene tog Zakona o sudskim taksama jer smo uočili jednu interesantnu stvar, a to je da za neke veoma važne ugovore, sporove, suštinski imamo maksimalnu sumu, tako da se za jedan ugovor od sedam miliona dinara vrednosti plaća ista sudska taksa kao za ugovor vredan stotine ili milijarde dinara. Naravno, mora da postoji jedna skala, ali očigledno je da je za velike privredne transakcije pravda izuzetno jeftina i to ćemo, naravno zajedno sa sindikatima pravosuđa, promeniti.
Druga stvar, radnici u sindikatu su pristali na jedan važan princip, a to je da ćemo, u momentu oslobađanja dodatnih sredstava posle socijalnog programa koji će se sprovesti do kraja godine, imati mogućnost da oni koji budu radili sledeće godine dobiju ne nužno linearno povećanje plata, već dodatak iz sudskih taksi koji će biti usredsređen na to da prepoznaje više rada.
Drugim rečima, u ovom momentu, kroz dijalog, ministar pravde i sindikati razrađuju sistem koji će prepoznati da u nekim sudovima ima mnogo više predmeta, mnogo više pritiska i da ti ljudi zbog veće produktivnosti budu u stanju i da zarade nešto više.
Napokon, o ovim individualnim pitanjima i preduzećima pitaćemo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.
Što se tiče Utve, s jedne strane vidimo tužnu priču jednog potencijalnog giganta koji je nekada radio delove za međunarodno priznate aviokompanije, a isto tako mogućnost i da se bave remontom. Da li je još vreme da rade na onom famoznom avionu koji će biti za našu armiju, to je veliko pitanje, ali je sigurno da i ta fabrika ima budućnost.
Što se tiče zemljišta, ponavljam, tu je ingerencija u potpunosti u rukama lokalne samouprave, a Ministarstvo poljoprivrede samo proverava, u formalnom smislu, da li je sve urađeno. Ali, slažem se s vama da taj sistem moramo da unapredimo. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, kao završni komentar. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo, ne samo da je u pitanju fabrika aviona Lola Utva, nego nažalost sedam hiljada radnika stare Utve ostao je bez posla. Šta se dogodilo? Išli su na to da pojedino preduzeće i pogoni idu pod stečaj i da, u toku stečaja i nakon toga, tajkuni dođu, razgrabe i očerupaju staru fabriku aviona Utva, koja je imala sedam hiljada zaposlenih.
Što se tiče ove nove fabrike o kojoj je reč, Lola Utva, to je jedina fabrika aviona u Srbiji, a radi se o gigantu koji može da proizvodi avione boing, a ne samo rezervne delove. Imamo velike stručnjake u Pančevu, zbog toga što je to jedna od najstarijih fabrika, za vreme stare Jugoslavije je bila osnovana, radila za vreme bivše SFRJ i SRJ, ali su nam neprijatelji uništili tu fabriku, jer su je bombardovali raketama iz Avijana 24. marta 1999. godine u 20.15 časova.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba dozvoliti da ta fabrika ide u stečaj. Jer, ako fabrika Lola Utva ode u stečaj, onda će tajkuni da je dobiju po jeftinoj ceni i doći ćete u situaciju da radnici koji su zaposleni, da penzioneri neće ostvariti svoja imovinska prava, tj. neće imati pravo na akcije, niti će imati druga socijalna prava zbog toga što će doći neki tajkun i mafijaš i kupiti tu fabriku džabe. A ja vam kažem da ta fabrika danas vredi 250.000.000 evra.
Zbog toga, gospodine potpredsedniče, što ovoj državi trebaju avioni, ovoj državi treba vojska, a vojska bez aviona i avijacije ne može više da tuče neprijatelje. A mi ćemo se sa neprijateljima obračunavati.
I da pravimo avione u Lola Utvi u Pančevu i da se gađamo u vazduhu na bilo kojoj tački zemljine kugle, a ne samo na ovoj teritoriji, kako su nam neprijatelji, ... jeste, jeste, u vazduhu su nas neprijatelji pobeđivali zbog toga što je hiljadu aviona i letova dnevno bilo usmereno na teritoriju Republike Srbije, odnosno SRJ.
Zbog toga moramo biti spremni da imamo avijaciju, da imamo vojsku spremnu i da se možemo jednoga dana braniti od neprijatelja, kako je to Srbija kroz istoriju uglavnom i činila. Ponavljam, bacala je na noge tri carevine: habzburšku, austrougarsku i tursku. Zbog toga Srbija mora imati fabriku aviona i mora imati sposobnu vojsku. Vojsku moramo da oporavimo, moramo da ojačamo i moramo da imamo sigurnost u ovoj državi, a to možemo postići samo ako imamo dobru i jaku armiju. Živeli i hvala.

Zahvaljujem. Poslaničko pitanje postavlja narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite, gospodine Todoroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristimo prisustvo ministra inostranih poslova i da postavimo i njemu jedno interesantno pitanje. Nadamo se da ćemo dobiti odgovor.
Postavljam ministru inostranih poslova pitanje: Da li je 27. septembra 2006. godine Boris Tadić u Vašingtonu potpisao SOFA sporazum sa Kondolizom Rajs? Da li je taj sporazum državna tajna? Ako nije državna tajna, kada će doći u Skupštinu Srbije na ratifikaciju?
Samo za vašu informaciju, po tom sporazumu američki vojnici dobijaju potpuni imunitet. Znači, ne odgovaraju ni za jedno jedino počinjeno nedelo na teritoriji Srbije. I, ovim sporazumom je, praktično, država Srbija potpuno pod okupacijom, a da građani Srbije o tome do dana-današnjeg nemaju ni jednu jedinu informaciju.
Kako ne bismo širili priču, molio bih ministra da nam odgovori na ovo pitanje, pa ćemo da nastavimo.