Zahvaljujem narodnom poslaniku Migatiju. Po Poslovniku, prvo Zoran Krasić, pa onda narodni poslanik Nemanja Šarović.         Gospodine Krasiću, nedostajali ste mi, stvarno. Izvol'te.

Gospodine Mrkonjiću, to je član 201. našeg poslovnika. Ali, da ne biste i vi imali problema, ja to vezujem i za član 136. Poslovnika.
Ova tema, koju je gospodin Migati pokrenuo, ima veze sa današnjim dnevnim redom jer se dotiče predsednika Republike Srbije. I da li je on odraz tog jedinstva za sve građane Republike Srbije ili samo za probranu malu grupu? Demokrata, naravno.
Ova država u smislu vlasti, ovih ljudi koji su na vlasti, ne da nije ništa uradila u korist Vojislava Šešelja, nego je sve što je uradila - uradila namerno i svesno da bi mu pričinila što veću štetu. I mnogo bi korektnije bilo da je Božidar Đelić to napisao i da kaže: Vlada Republike Srbije u kontinuitetu od 2001. godine ima zadatak da pričini što veću štetu Vojislavu Šešelju. I to je taj odgovor koji smo očekivali, jer da nešto drugo pokušaju da dokažu - to je nemoguće. Apsolutno nemoguće.
Iz ovog odgovora, koji smo dobili, mogli smo da zaključimo ne samo da se skriva istina, nego da onaj koji je pisao ovaj odgovor ništa ne zna. On ne zna ni statut, ne zna ni pravilnik, ne zna ni završnu strategiju Haškog tribunala, ne zna ni podelu optuženih prema kategorijama, ne zna da tamo nema prve kategorije i da su svi optuženi koji se nalaze u Hagu sada treća kategorija i da ne postoji teoretska šansa da se primeni 11 bis, pravilo 11 bis pravilnika. Ali, naravno, papir svašta trpi, napiše se, pošalje se ovde. Navodno, glumi se neka briga o našim ljudima tamo.
Ajde da vidimo, gospodine Mrkonjiću, kakva je to briga. Sada pravimo vezu sa članom 136. našeg poslovnika. Da li se postojeći Zakon o predsedniku Republike primenjivao kad je u pitanju Milan Milutinović? Šta će da bude kada na silu izglasate ova dva zakona, sada bacam težište na zakon o predsedniku Republike, i vama se ne sviđa novi predsednik Republike? Hoćete da vam kažem šta ćete da radite? Onda ćete pogaču i so (nema Čede Jovanovića) ispred zgrade predsedništva, pa ćete onda da posećujete dragog predsednika na Dedinju. Čudo je da studenti ne posećuju ovog dragog predsednika, samo ga vaterpolisti posećuju. Samo ga vaterpolisti vole.
Gospodine Milojeviću, vi niste dovoljno obavešteni. Odite kod Borisa Tadića pa ga pitajte gde je njegov "Šuki Plazma" bio za ovaj vikend. Bio je u Grčkoj, u privatnoj poseti. Ko ga je poslao? Dve ''kobre'' su ga vodile tamo i obezbeđivale. Šta je on tražio za vikend u Grčkoj? "Šuki Plazma". Ne znate ko je "Šuki Plazma"? Pitajte Borisa Tadića.
I, Gospodine Mrkonjiću, bolje neka Tadić nama objasni šta radi na bazenu Vojne akademije, gde ga obezbeđuju, nego što nam se šetucka po gradu i pokušava da nas ubedi u nešto što mu vrlo teško ide.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Zoranu Krasiću. Po Poslovniku, za reč se javio narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvol'te, gospodine Šaroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se opet, naravno, o istoj temi.
Pročitaću vam prvo još jednu rečenicu odgovora Vlade Republike Srbije na postavljeno poslaničko pitanje. Oni kažu: ''Imajući u vidu da se predsednik Međunarodnog krivičnog tribunala u svom redovnom godišnjem izveštaju Generalnoj skupštini UN prevashodno bavio pitanjem izlazne strategije Tribunala, i da je o tome vođena vrlo načelna diskusija u plenumu Generalne skupštine, i govor predstavnika Republike Srbije bio je koncipiran u skladu s tim''.
Dakle, ja postavljam poslaničko pitanje: Koja je to izlazna strategija Vlade Republike Srbije i koji je stav Vlade Republike Srbije po pitanju daljeg rada, odnosno prestanka rada Haškog tribunala?
Svi znamo da je, kada je osnovan Haški tribunal, njegov životni vek oročen do 31. decembra 2008. godine. Takođe znamo da su, kada je dr Vojislavu Šešelju, posle pet godina tamnovanja, konačno počelo suđenje pred Haškim tribunalom, najave iz tužilaštva i sekretarijata bile da će njegov postupak trajati do sredine 2009. godine.
Najavljeno je bilo da će suđenje nakon uvodnih reči tužilaštva i izjave okrivljenog, da će se prvi svedok pojaviti 13. novembra, pa je onda trebalo da bude šest radnih dana u decembru, pa zatim u januaru itd.
Svedoci smo da se čak ni taj raspored ne poštuje i, umesto da 13. novembra izađe prvi svedok, to je odloženo za 4. decembar, pa je onda sa 4. decembra odloženo na 11. decembar, pa je umesto šest radnih dana, koliko je prvobitno bilo predviđeno za decembar, smanjeno na tri dana, pa su onda odlučili da u decembru neće biti svedoci nego će biti veštak tužilaštva, taj neki Oberšal, i jasno je da je već na samom početku suđenje dr Vojislavu Šešelju produženo za više od dva meseca u odnosu na plan.
Po prvobitnom planu trebalo je da bude završeno do sredine 2009. godine. Jasno je da se polako pomeramo ka kraju 2009. godine i jasno je da sa ovim mandatom Haški tribunal neće moći da završi suđenje, ne samo dr Vojislavu Šešelju, nego ni drugima koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Kakva je izlazna strategija Tribunala, to je jasno. Dakle, oni ne žele da izađu, žele dalje da postoje, još dve, tri ili četiri godine, ne samo da bi sudili onima koji su u Haškom tribunalu, već prevashodno da bi Haški tribunal zadržali kao sredstvo pritiska na Republiku Srbiju, na srpski narod, i kako bi mogli narednih godina da vrše pritiske.
Tim pre čudi naredna rečenica u odgovoru Vlade Republike Srbije, gde se kaže: ''...procenjeno je da bi vršenje pritiska na tužilaštvo Tribunala i zaoštravanje odnosa u datom trenutku bilo kontraproduktivno...'', a ja se pitam kada smo mi to uopšte vršili pritisak.
Da li može bilo ko od predstavnika vladajuće koalicije da kaže kada smo mi to vršili pritisak na Haški tribunal, kojim povodom, koja su to sredstva pritiska bila, da li smo nešto postigli ili nismo postigli?
Karla del Ponte i, uopšte uzev, tužioci Haškog tribunala se personalno menjaju, ali za nas nikakvu razliku ne predstavlja ko je u tom trenutku jer smo svesni da će oni istu politiku sprovoditi, ko god da se personalno nađe (evo, završavam) i imajte u vidu da sam se javio i po Poslovniku i da sam postavio poslaničko pitanje, dakle, po dva osnova sam govorio.
Dakle, jasno je da Haško tužilaštvo ne odustaje od metode pritiska i zavrtanja ušiju svih ovih godina i očigledno je da njima takav pristup izuzetno odgovara. Očigledno je da je on veoma delotvoran i da od njega neće odustati, ne ove nego bilo koje druge godine, dok god taj Haški tribunal postoji.
Dakle, postavljam prvo pitanje Vladi Republike Srbije: Koja je to strategija, kako će se odnositi Vlada Republike Srbije prema činjenici da Haški tribunal prema važećim pravilima mora prestati sa radom do 31. decembra 2008. godine, odnosno da do tada moraju biti završeni svi prvostepeni postupci?
Da li će Republika Srbija, poput Ruske Federacije, insistirati na završetku rada Haškog tribunala, ili ćemo pristati, na ovaj ili na onaj način, na produžetak i odvođenje još naših građana i ubijanje ko zna koliko naših građana tamo?
Drugo poslaničko pitanje: S obzirom na činjenicu da kažete da su zvaničnici Republike Srbije, u brojnim bilateralnim susretima na visokom nivou, posebno sa predstavnicima Evropske unije, isticali neprimerenu dužinu kao jedan od nedopustivih procesa, ja bih voleo da nam dostavite − jer svi znamo da se prave službene beleške, da se snimaju svi ti susreti na najvišem nivou − evo, dostavite nam jedan susret gde su Boris Tadić ili Vojislav Koštunica insistirali na zaštiti prava naših građana, gde su rekli bilo kom predstavniku, visokom predstavniku
Evropske unije: evo, dr Vojislavu Šešelju krše se osnovna ljudska prava, pet godina je u pritvoru, nije počelo suđenje. Dakle, dostavite nam stenogram da su to, samo jednom, izgovorili Boris Tadić ili Vojislav Koštunica, video zapis, audio zapis, bilo kakvu formu ili službenu belešku iz koje će biti jasno da je to ikada jedan visoki predstavnik Republike Srbije uradio. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću.
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele sve poslaničke grupe sem poslaničke grupe G 17 plus - ukupno 24 govornika.
Reč dajem prvom govorniku Srđanu Šajnu, a neka se pripremi narodna poslanica Nataša Mićić.
Izvol'te, gospodine Šajn.

Za Romsku partiju su, u svakom slučaju, od velikog značaja zakon o predsedniku Republike i zakon o izborima za predsednika Republike jer se na taj način stvaraju uslovi da se realizuju sve obaveze koje je Skupština preuzela i Ustavom i Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava, i u tom smislu, stav je Romske partije da treba podržati ova dva zakona. Međutim, pored toga što ćemo ih podržati, mislimo i da je neophodno da ja, kao poslanik, prokomentarišem određene stvari o ovom zakonu.
Jedna od tih stvari jeste da moramo da iskoristimo priliku da ovaj zakon ojača odnos između Skupštine i institucije predsednika Republike, i da treba zakonom o Skupštini i Poslovnikom da stvorimo uslove za funkcionisanje na jedan kvalitativno nov način, mislim na odnose između Skupštine Republike Srbije i predsednika Republike, i u tom pravcu smo predložili jedan amandman.
Mislimo da je neopravdano u članu 4. izostavljeno kad je nizano, a u članu 4. Predloga zakona o predsedniku Republike kaže se: ''Uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima''. Smatramo da ispred reči ''Vlada'' treba da stoji – ''Narodna skupština'' jer je ovako u suprotnosti sa članom 23. istog ovog zakona koji kaže: ''Narodna Skupština i Vlada dužne su da predsednika Republike na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike''.
Dakle, smatramo da, ako bi se u članu 4. unelo '' Narodna skupština'' ispred reči ''Vlada'', stvaramo uslove za kvalitativno nov odnos između Skupštine Srbije i predsednika Republike, stvaramo uslove da se u Poslovniku definiše da će na zahtev predsednika Republike predsednik Skupštine Srbije zakazati sednicu na kojoj će i on da informiše Skupštinu Srbije o određenim pitanjima iz njegove nadležnosti.
Na taj način se stvara uslov i da, kada su bitna pitanja kao što je pitanje Kosova, kao što su neka druga pitanja u kojima predsednik države ima aktivan odnos, on može da zahteva od predsednika Skupštine da dođe pred ovu Skupštinu, da iznese svoje mišljenje, da govori o svom radu i na taj način da se Skupština ne dovede u situaciju da razmišlja da li on radi dobro ili ne, jer sama činjenica da Skupština učestvuje u postupku opoziva, odnosno u postupku razrešenja predsednika Republike, daje joj za obavezu da bude informisanja o njegovom radu.
Sledeća stvar, Romska partija i ja, kao narodni poslanik Romske partije, mislimo da u članu 8, gde se govori o obezbeđenju predsednika Republike, nije na adekvatan način definisano: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''.
Predmet ovog zakona nije da se njime definišu različiti oblici obezbeđivanja ličnosti u Srbiji. Predmet ovog zakona jeste samo da definiše na koji način i ko obezbeđuje predsednika Republike i ljude koji se, odnosno, službenike ili funkcionere koji se nalaze u njegovom neposrednom okruženju. Dakle, misli se na njegove savetnike, na generalnog sekretara, na članove njegovog kabineta itd.
U tom pravcu mi predlažemo sledeću formulaciju: ''Propisima Vlade mogu se odrediti, u skladu sa potrebama, obim i vrsta obezbeđivanja lica koja omogućavaju izvršenje funkcija i nadležnosti predsednika Republike''.
U prilogu tome ide i sledeća argumentacija. Kada govorimo o obezbeđenju ličnosti, onda govorimo samo o potrebi. Obim i metodologija obezbeđivanja ličnosti nisu predmet ovog zakona. Ta materija je predmet određenih podzakonskih akata i ona je jedna rastegljiva kategorija.
Rastegljiva je kategorija u smislu da datog momenta u datom trenutku imamo različiti stepen bezbednosti koja mora da se štiti, da li je u pitanju predsednik Republike, da li je u pitanju predsednik Skupštine, da li je u pitanju predsednik Republičke vlade, u konkretnom slučaju govorimo o predsedniku Republike, i to ne može da bude definisano ovim zakonom.
Ovim zakonom može da bude definisana samo potreba i mogućnost Vlade da adekvatno reaguje u datom momentu. Ukoliko bude ostala ovakva formulacija, onda dajemo mogućnost da Vlada bilo kome u bilo kom trenutku daje isto lično obezbeđenje kao i predsedniku Republike, mada obezbeđenje predsednika Republike kao takva kategorija ne postoji, već se definiše, a o tome se govori u prethodnom stavu: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada.'' Dakle, i ovde, u prethodnom stavu, govori se o potrebama, a potrebe nisu svakog momenta iste.
U tom pravcu bih zaključio svoju diskusiju i molim predlagača da usvoji ova dva amandmana. Na taj način će da se otklone određeni nedostaci ovog zakona, za koji ćemo da glasamo, ali istovremeno se stvara jedna bitna stvar, a to je da se uspostavlja uzajamna kontrola i ravnoteža u vršenju zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospodinu Srđanu Šajnu.
Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić.
Izvinjavam se, povredu Poslovnika reklamira gospođa Vjerica Radeta. Izvol'te, gospođo Radeta.

Dame i gospodo, član 87. Poslovnika kaže: ''Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove''.
Činjenica da je predstavnik DS-a ova dva predloga zakona nazvao tehničkim zakonima govori o odnosu vladajuće koalicije, odnosno konkretno DS-a, pošto iz DSS-a bukvalno nijedan narodni poslanik ne sedi u sali i ovo je zaista nešto što bi trebalo da zabrine. Iz G17 takođe nema ni jednog jedinog narodnog poslanika. Odnos narodnih poslanika prema poslu koji ovde treba da obavljamo je najbolji pokazatelj, a onda tek odnos Vlade Republike Srbije.
Ovde je ministar Milan Marković čitao, uspavljivao nas ovim tekstom koji smo mi već dobili, kada je u pitanju Predlog zakona o izborima za predsednika Republike i Predlog zakona o predsedniku Republike.
Pročitao to što je planirao, otaljao taj deo posla, otišao lepo čovek svojim poslom, ili ko zna gde, ostavio ovde poslanike opozicije, odnosno sami smo ostali, da ne znam kome pričamo, ne znam kome da iznosimo svoje stavove o ovim predlozima zakona.
Ovo su, dame i gospodo, izuzetno ozbiljni zakoni. I na jedan i na drugi zakon nas upućuje Ustav Republike Srbije. Gospodine Mrkonjiću, mislim da zaista postoje uslovi da iskoristite svoje poslovničko pravo, ne da mislim nego tvrdim, da prekinete ovu sednicu, da se obezbedi prisustvo ministra Markovića, jer više ne može da se podnese da Oliver Dulić izađe u javnost pa kaže kako moramo da radimo danonoćno, kako imamo ne znam koliko obaveza, koliko poslova i onda, kada njima iz vladajuće koalicije padne na pamet - jesu tu, kad im padne na pamet - nisu tu, pa onda jedan dan radimo svega dva sata, pa onda radimo u neradnu subotu. Zaista, ovakav javašluk nije postojao otkad je višepartijskog sistema u državi Srbiji.
Insistiram, gospodine Mrkonjiću, da prekinete sednicu, da se obezbedi prisustvo gospodina Milana Markovića, pa da onda nastavimo sa radom. Jer, što se tiče SRS-a i naše poslaničke grupe, ovo je vrlo ozbiljan posao, ovo su veoma ozbiljni a ne tehnički zakoni, i neka gospodin ministar bude prisutan da sluša šta narodni poslanici imaju da kažu o predlozima ovih zakona.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospođi Vjerici Radeti. Slažem se s njom da ministar treba da bude prisutan. Upravo je osetio, evo ga.
Molim vas, gospodine Markoviću, vi imate sjajnu komunikaciju s gospođom Radetom, to me posebno raduje.
Reč ima narodna poslanica gospođa Nataša Mićić, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Marton.
Izvol'te, gospođo Mićić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama su još dva zakona kojima se vrši usaglašavanje sa Ustavom.
Stav LDP-a je veoma jasan. Ustav je loš i vi nas ovim zakonskim predlozima, zapravo, samo podsećate na to koliko je on loš. On, faktički, po domino efektu, urušava čitav pravni sistem i, tako, zakoni koji se usaglašavaju sa Ustavom ne mogu, naravno, biti bolji od Ustava.
Međutim, još jedna stvar je opasna za ovu zemlju. Vi ste, kao ovlašćeni predstavnik DS-a, gospodine Ratkoviću, pričali o tome kako je Ustav brana. Nažalost, u ovoj zemlji Ustav je brana koja je zaustavila reforme, jer već godinu dana od kako je usvojen Ustav, od kako je na pravnoj snazi, ova skupština nije donela ni jedan jedini reformski zakon.
Ova dva zakona nisu ništa drugo do samo prepisane ustavne odredbe, što nije dobro. Naime, zakon ne služi tome da se ustavne odredbe prepisuju, nego je potrebno da ih razradi, precizira, upotpuni.
Drugo, to je kombinacija privilegija za predsednika Republike. LDP se nikada nije bavio demagogijom i nemamo ništa protiv privilegija predsednika Republike. Ali, čak ste i u tom pogledu derogirali instituciju predsednika Republike, tako što ste u članu 8. u stavu 1. odredili da predsednik Republike i članovi njegovog domaćinstva imaju obezbeđenje i ko to obezbeđenje izvršava, a u stavu 2. ste rekli da i druga lica mogu imati isto obezbeđenje kao predsednik Republike. Pitam se: koja su to druga lica koja mogu imati isto obezbeđenje kao predsednik Republike? Ali, dobro, privilegije su manje važna stvar.
Najlošije je, dakle, to što su ustavne norme prosto samo prepisane. Evo, član 1: ''Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''. Baš lepo, gospodine ministre, što ste se vratili, stvarno me interesuje da mi objasnite šta to znači.
Vi biste mogli da imate neko objašnjenje da u zemlji važi načelo jedinstva vlasti, pa da predsednik Republike izražava to jedinstvo vlasti. Ili da, ako već važi načelo podele vlasti, on ima približno ingerencije u svakoj grani vlasti, pa da na taj način izražava državno jedinstvo. Ne, očito je ovde bila potreba da se jednom proklamacijom, na jedan simbolički način, predsedniku Republike da neki veći značaj. Ali onda, gospodo, ako ste već to hteli, i takva odredba bi se mogla naći, recimo u preambuli Ustava, onda je potrebno da izmenite i Zakon o zastavi, grbu i himni, i da predsednika Republike odredite kao četvrti simbol ove zemlje. Prosto je tako.
Ova odredba da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo'' u direktnoj je suprotnosti sa članom 9, koji govori o nespojivosti funkcija predsednika Republike. Ovim članom 9. zakon apsolutno nije odgovorio zadatku koji mu je postavio Ustav, definišući nespojivost funkcija, jer prosto nema nikakvog objašnjenja koje su to funkcije koje predsednik Republike zapravo ne bi smeo da obavlja. U partijskoj državi u kojoj živimo, u kojoj se državne funkcije zapravo obavljaju samo kao partijska delatnost, predsednik Republike je vrh ledenog brega, gde je kao predsednik stranke i predsednik Republike. To je, dakle, apsolutno loše.
Dalje, ono o čemu je govorio gospodin Čedomir Jovanović, a to je da ste derogirali instituciju predsednika Republike na način što je Ustavom predviđeno da predsednika Republike biraju građani a, ukoliko je povredio Ustav, može da ga razreši parlament. Na taj način parlament stavljate iznad građana, a na drugi način, u stvari, devastirate funkciju predsednika Republike. Nije mi jasno, s obzirom na to da je DS-u ovaj zakon najvažniji, kako ste mogli uopšte da pristanete na to.
Što se tiče ovog drugog zakona, Predloga zakona o izborima za predsednika Republike, on je, blago rečeno, očajan. Sledeći put stvarno ne bi bilo loše, ne znam ko piše ove zakone, da to date pripravnicima, oni će ozbiljnije da pristupe i neće praviti ovakve katastrofalne greške. Prosto je tako. Ili ne znam, taj gospodin Balinovac neka piše pisma, pesme, drame, manju će štetu da nanese, stvarno nas ponižavate ovakvim lošim zakonskim predlozima.
Evo o čemu se radi. Vi ni termine ne umete da upotrebite. Vi od člana 19. do člana 24. (podnela sam amandmane na te članove) drugi izborni krug nazivate ponavljanjem glasanja. Ponavljanje glasanja je potpuno druga stvar. Do ponavljanja glasanja dolazi ako postoje neke nepravilnosti.
Ukoliko se, dakle, ponište izbori, pa se pod istim uslovima ponavlja glasanje. A drugi izborni krug je krug u kome učestvuju samo dva kandidata koja su dobila najviše glasova u prvom krugu. Dakle, nema istih uslova. To je posledica olako obećane brzine i onda urušavanje čitavog pravnog sistema i svih institucija. Bilo bi dobro da se ne brukate, da prihvatite te amandmane koje sam podnela.
I na kraju, kao šlag na torti, član 24. Prelazna odredba, ne znam da li ste pročitali: ''Na prvim izborima za predsednika Republike koji budu održani prema ovom zakonu pravo glasa imaju oni građani Republike Srbije...'' ''Građani'' - šta to znači? Širok pojam. Mora da se utvrdi da su to državljani koji su upisani u birački spisak.
Sad kaže: ''...prema merilima koja su korišćena za izbore za narodne poslanike koji su održani 21. januara 2007. godine''. Od kada se izborno pravo crpi iz nekih merila prema nekim biračkim spiskovima od nekih izbora? Od kada je to bilo? Valjda izborno pravo crpite iz Ustava i zakona, a ne iz nekih merila, što je vrlo nepismeno i uopšte neodgovorno prema nama, narodnim poslanicima, a i prema građanima koji bi trebalo da glasaju.
A da vam ne pominjem, gospodo, da o biračkom spisku, jedinstvenom biračkom spisku, o kome je toliko, do neba, kukao Koštunica 2002. i 2003. godine, nema ni pomena. Evo, već četiri godine Vlada, niko više ni ne spominje taj jedinstveni birački spisak.
Sve u svemu, zakon je loš - i jedan i drugi. Ako hoćete da ih popravite, prihvatite amandmane LDP-a, i u tom slučaju bismo glasali za ove zakone.