ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.11.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

26.11.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

Oliver Dulić

| Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zbog malog kašnjenja. Nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2007. godini.       
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 98 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni sednici da prisustvuju narodni poslanici Donka Banović i Esad Džudžević.
Prelazimo na 1. i 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PREDSEDNIKU REPUBLIKE i PREDLOG ZAKONA O IZBORIMA ZA PREDSEDNIKA REPUBLIKE (načela)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1. i 2, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o predsedniku Republike i Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike.
Pre nego što dam reč predstavniku predlagača ministru Milanu Markoviću, po Poslovniku se javio narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Najpre, gospodine predsedniče, da vas obavestim da sam ja tražio reč po Poslovniku pre nego što otvorite raspravu, jer smatram da ste povredili Poslovnik poslednjeg dana prošle nedelje, kada ste stavili na glasanje nešto što nije moglo da bude stavljeno na glasanje, a što je bitno uticalo na dnevni red. Tako da vas molim da malo više brinete o dostojanstvu Narodne skupštine, o Poslovniku Narodne skupštine.
Verujte da sam od dolaska DOS-a na vlast video mnogo predsednika Narodne skupštine koji su mislili da mogu baš sve ako za to glasa 126 narodnih poslanika. Ne samo da više nisu predsednici Narodne skupštine, već niko od njih više ništa ne predstavlja u političkom životu Srbije. Obratite pažnju na to i, molim vas, pazite da vas ne iskoriste toliko da u idućem sazivu Narodne skupštine i vi, gospodine Duliću, ne predstavljate u političkom životu Srbije ništa.
Naime, grubo ste povredili Poslovnik kada ste stavili na glasanje predlog da se iz dnevnog reda sednice koja je počela povuče tačka 3. Poslanička pitanja i traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, koristeći član 143. Poslovnika, čini mi se, stav 2, ne obazirući se na član 90. stav 3.
Primenili ste postupak - kada neko predloži zakon, kada Skupština utvrdi dnevni red i onda u toku sednice, a pre otvaranja rasprave, predlagač zakona predloži Skupštini da ona skine zakon sa dnevnog reda. Poslanici, ako ih ima 126 u sali, glasaju i skidaju taj predlog sa dnevnog reda.
Ali, gospodine predsedniče Narodne skupštine, vi ste nama dostavili predlog dnevnog reda. Vi niste predlagač tačke Poslanička pitanja. Vi ste predsednik Narodne skupštine, koji predlaže dnevni red. U tom dnevnom redu bila su poslanička pitanja i obaveštenja.
Ne raspolažete vi tom tačkom kao predlagač. U tom slučaju biste mogli da predložite i neki zakon koji je neko drugi predložio, a vi ga uvrstili u dnevni red da njime raspolažete kao da ste vi predlagač.
Dakle, poslanička pitanja su poslovnička odredba, a ne vaša milost, ne vaša volja, ne vaša želja, pa kada predsednik Narodne skupštine hoće da nam da poslanička pitanja - imaćemo ih na sednici, kada neće da da - nemamo. A čak i kada se smiluje predsednik Narodne skupštine da to uvrsti u dnevni red, pa dobije nalog da to ne može da bude na dnevnom redu, onda će skupiti u sali 126 poslanika koji će većinom da izglasaju da nema poslaničkih pitanja.
Na taj način biste mogli da izglasate da nema ni Skupštine, da nema života danas, da nema vode i vazduha. Ali, razmislite dobro, gospodine predsedniče, apsolutno ste grubo povredili Poslovnik time što ste iz svog predloženog dnevnog reda predložili da bude skinuta jedna tačka. Otvorili ste sednicu i onda predložili da jedna tačka bude skinuta. Pa, čemu nam onda vi služite, gospodine predsedniče?
(Predsednik: opominje zvonom govornika na vreme)
Izvinjavam se, završiću. Vaša je uloga da nas blagovremeno obavestite o tome šta će biti na dnevnom redu, da se mi za taj dnevni red pripremimo. Nas eventualno predlagač može da iznenadi i povuče taj predlog. Slažem se, vi niste predlagač te tačke. Vi ste samo napisali predlog dnevnog reda. Eventualno možete da otkažete sednicu jer raspolažete celim dnevnim redom, ali jednom tačkom iz dnevnog reda vi ne raspolažete, posebno ne tačkom koja se tiče prava na poslaničko pitanje koje se tiče prava opozicije, gospodine predsedniče.
Vi ste u subotu, na kraju sednice, grubo povredili prava opozicije. Vladajuću većinu uopšte ne interesuju poslanička pitanja jer vi ta pitanja možete postaviti ministru direktno telefonom - vidim i ovo, vidim i ono, nisu mi uplaćena sredstva, nije ni ovo, nije ni ono. Mi nemamo taj vid komunikacije s ministrima i, izuzev Narodne skupštine, drugi vid komunikacije, odnosno bilo bi dobro da i nemamo s vlašću.
Nemojte da nas terate da poslanička pitanja počnemo da postavljamo na ulici. Nemojte, nije dobro ni za koga. Sami ste došli na taj način na vlast i pogledajte na šta ličite sada. Ličite na one koji su predvodili Peti oktobar. Eto, to sve isto radite. Vama sedam godina vlasti nije bilo dovoljno da naučite šta je demokratija. Osveta prema onima koji su bili na vlasti trajala je godinu, dve, tri, i gde ćete više, gde ćete dalje? Sad se svetite opoziciji. Nema više bivšeg režima. I vi ste svi po jednom bili i režim i bivši režim.
Dakle, ovog časa skidanjem s dnevnog reda tačaka koje su u interesu opozicije, vi se svetite opoziciji, sprečavate opoziciju da ovde, u instituciji, rešava svoja pitanja. Kad nema u instituciji, ima van institucije.
Ako vam je to želja, gospodine predsedniče, ili ako je to želja onoga ko rukovodi životom u Skupštini, mi tu želju možemo drage volje da vam ispunimo i jedino naša principijelnost sprečava članove naše stranke da vam ispune tu želju. Hvala.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Nikoliću. Uvažavam, naravno, vaše ogromno poslaničko iskustvo, i godine, i uvek vas poslušam kada mi ukažete na neke od propusta što se tiče poštovanja Poslovnika. Ovoga puta Poslovnik nije precizan i jasan što se tiče postavljanja poslaničkih pitanja, i vi to vrlo dobro znate, kao što to znaju i svi poslanici.
Na prošloj sednici sam stavio na dnevni red tačku Poslanička pitanja. Tu tačku smo imali pre dva dana. Znate i sami da je postojao niz nepreciznosti koje su nas dovele u situaciju da smo morali na kreativan način da tumačimo Poslovnik i da izvedemo jedan tzv. pilot projekat poslaničkih pitanja.
Imam nameru da ih organizujem i u budućnosti jer smatram da je to dobro, i smatram da je taj dan bio pobeda parlamentarizma, i da je taj dan bio pravi dokaz kako parlament može da propituje ministre i kontroliše Vladu. To ću da organizujem i u budućnosti, ali ne na ovakav način, zbog toga što je neprecizno definisan.
Molim sve poslaničke grupe da zatraže da se zakaže dan kada će se postavljati poslanička pitanja, u skladu sa članom 202. Poslovnika i svih stavova tog člana Poslovnika koji to definišu, da pozovemo ministre i da onda primenjujemo član 202. Poslovnika i sve druge tačke kada su u pitanju poslanička pitanja.
Naravno, imate pravo na početku i na kraju sednice i po završetku rasprave da postavljate poslanička pitanja jer vam to omogućava Poslovnik. To je moj odgovor na vaše pitanje.
Ja sam, kao predsednik parlamenta, stavio na dnevni red tačku Poslanička pitanja. S obzirom na to da je predlog bio da se organizuje posebna sednica za poslanička pitanja, a to će biti urađeno kad god to budete želeli, povukao sam tu tačku s dnevnog reda da se ne bi tretirala na isti način kao što se tretira svaki drugi zakon. Hvala puno.
Izvolite, reč ima ministar Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred vama nalaze dva predloga zakona - Predlog zakona o predsedniku Republike i Predlog zakona o izborima za predsednika Republike. Imam tu čast i zadovoljstvo da u ime Vlade  Republike Srbije u najkraćim crtama obrazložim osnovna rešenja koja su sadržana u ova dva predloga zakona i da, zatim, učestvujem u raspravi koja će se tim povodom voditi.
Dakle, predsednik Republike je organ izvršne vlasti koji, prema ustavnom određenju, ''izražava državno jedinstvo Republike Srbije''. To je sadržano u članu 111. Ustava Republike Srbije. Položaj i nadležnosti predsednika Republike presudno uređuje Ustav, a neke od nadležnosti predsednika Republike treba da se dodatno nijansiraju odgovarajućim područnim ili sektorskim zakonima, kao što su zakon o odbrani, zakon o Vojsci Srbije, zakon o spoljnim poslovima, zakon o odlikovanjima, zakon o pomilovanju i dr. Ustav, takođe, u članu 121. predviđa da će se o predsedniku Republike doneti poseban zakon i on se danas nalazi na dnevnom redu.
Nakon ove odredbe koja je preuzeta iz člana 111. Ustava Republike Srbije, koja kaže da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije'', Predlog zakona se, zatim, ovlaš osvrće na izbore za predsednika Republike, navodeći da su izbori neposredni, a glasanje tajno, što je predviđeno članom 114. Ustava Republike Srbije i prepušta posebnom zakonu da ih uredi, što je predviđeno članom 2. Predloga zakona o predsedniku Republike. Taj poseban zakon se danas nalazi na dnevnom redu i to je Predlog zakona o izboru za predsednika Republike.
Nadležnosti predsednika Republike mogu se konstituisati samo Ustavom, kao najvišim pravnim aktom u državi. Zakonodavna vlast, oličena u Narodnoj skupštini, i izvršna vlast, oličena u Vladi, nije ovlašćena da zakonima ili podzakonskim aktima menja (dodeli, oduzima) nadležnosti predsednika Republike. Ni predsednik Republike ne može svojim podzakonskim aktima (koje donosi naročito u oblasti odbrane) da menja svoje Ustavom utvrđene nadležnosti. Ustav garantuje položaj predsednika Republike i njegovu ulogu u pravnom i političkom sistemu, čime istovremeno garantuje i položaj i ulogu ostalih državnih organa.
Ustav sprečava Narodnu skupštinu i Vladu da, zavisno od odnosa političkih snaga, oslabi ili ojača položaj predsednika Republike. Princip da se nadležnosti predsednika Republike određuju Ustavom nameće pitanje kada se Ustavom utvrđene nadležnosti predsednika Republike mogu razraditi posebnim zakonom. Prema Predlogu zakona, to može da se učini kada Ustav izričito predviđa razradu pojedine nadležnosti predsednika Republike i kad razradu nalaže priroda neke nadležnosti predsednika Republike, i ovo je predviđeno članom 3. stav 2. Predloga zakona.
U jednom broju pravila unutar ''Osnovnih odredaba'' Predloga zakona uređuju se najnužniji uslovi za vršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike. Načelno se propisuje da uslove za vršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima, i ovo je predviđeno članom 4. Predloga zakona.
Sedište predsednika Republike je u Beogradu, i to utvrđuje član 5. stav 1. Predloga zakona.
Rad predsednika Republike je javan, a informacije o radu predsednika Republike dostupne su javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i propisima koji uređuju zaštitu tajnih podataka, i ovo je sadržano u članu 6. Predloga zakona.
Pravilo o nespojivosti funkcije predsednika Republike s drugim javnim funkcijama ili profesionalnim delatnostima preuzeto je iz člana 115. Ustava i sadržano je u članu 9. stav 1. Predloga zakona koji se nalazi pred vama.
Mandat predsednika Republike traje pet godina, što je utvrđeno članom 10. stav 1. Predloga zakona i preuzeto iz člana 116. stav 1. Ustava Republike Srbije. Pre početka mandata predsednik Republike polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom, a tekst zakletve određen je Ustavom, u članu 114. stav 4. Zakletva ima konstitutivan značaj, što znači da mandat predsednika Republike počinje da teče od dana kad on položi zakletvu, što je predviđeno članom 10. stav 2. Predloga zakona.
Predsednik Republike ima imunitet, kao što imaju narodni poslanici. To je predviđeno članom 119. stav 1. Ustava i članom 11. stav 1. Predloga zakona.
Niko ne može biti više od dva puta izabran za predsednika Republike, što je sadržano u članu 12. Predloga zakona i preuzeto iz člana 116. stav 3. Ustava.
Pravilo je da predsedniku Republike prestaje mandat kad istekne pet godina od dana kada je položio zakletvu pred Narodnom skupštinom. Mandat predsednika Republike prestaje pre isteka pet godina u dva slučaja: ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.
Predlog zakona tumači Ustav tako da se ostavka podnosi predsedniku Narodne skupštine, a ostavka proizvodi pravno dejstvo kada prispe u Narodnu skupštinu, i to je utvrđeno članom 14. stav 2. Predloga zakona. Mandat predsednika Republike prestaje kada Narodna skupština primi ostavku, odnosno kada se ona zavede prema pravilima o kancelarijskom poslovanju.
Što se tiče razrešenja, predsednika Republike razrešava Narodna skupština glasovima dve trećine narodnih poslanika, a razlog za njegovo razrešenje je povreda Ustava. Ustavni sud je dužan da u roku od 45 dana od dana kada je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav.
Iz Ustava proizlazi da je Ustavni sud jedini merodavan da odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav, dok Narodna skupština odlučuje o tome da li predsednik Republike, za koga je Ustavni sud odlučio da je povredio Ustav, treba da bude razrešen.
Pri tome, Narodna skupština ne mora da razreši predsednika Republike ni ako je Ustavni sud utvrdio da je predsednik Republike prekršio Ustav.
Pošto je samo Ustavni sud nadležan da odluči o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav, pitanje je da li Narodna skupština uopšte treba da se izjašnjava o tome da li predsednik Republike treba da bude razrešen kada je Ustavni sud već odlučio da predsednik nije povredio Ustav.
Predlog zakona uzima da nema procesnih pretpostavki da se postupak za razrešenje nastavi ako Ustavni sud odluči da predsednik Republike nije povredio Ustav. I stoga se on obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije", što je sve predviđeno članom 15. stav 4. Predloga zakona.
Drugim rečima, Narodna skupština je ovlašćena da ne razreši predsednika Republike za koga je Ustavni sud odlučio da je povredio Ustav, ali Narodna skupština nije ovlašćena da razreši predsednika Republike ukoliko Ustavni sud odluči da on nije povredio Ustav.
Predsedniku Republike mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje, već se produžava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje, što je predviđeno članom 116. stav 3. Ustava i članom 16. stav 1. Predloga zakona. Mandat se produžava po sili Ustava, bez potrebe da o tome bilo ko donese bilo kakvu odluku.
Ustavni položaj predsednika Republike za ovo vreme, dok je produžen mandat, ni u čemu se ne menja. Ustav predviđa da predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike ako je predsednik Republike ''sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran'', i to je utvrđeno članom 120. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Članom 17. Predloga zakona predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike može da vrši dve vrste nadležnosti predsednika Republike. Prvu grupu nadležnosti čine one kojima se izvršavaju tekući državni poslovi (predstavljanje Republike Srbije u zemlji i inostranstvu i primanje opozivnih i akreditivnih pisama stranih diplomatskih predstavnika), a drugu grupu nadležnosti čine nadležnosti koje je potrebno izvršiti bez odlaganja da država ne bi pretrpela štetu.
To su: raspisivanje izbora za Narodnu skupštinu (čime se sprečava da Srbija ostane bez Narodne skupštine duže nego što je to Ustavom predviđeno), predlaganje Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade (čime se sprečava da po isteku Ustavom određenih rokova Narodna skupština bude raspuštena iako možda postoji mogućnost da se izabere Vlada), zatim nadležnosti koje su vezane za odbranu Republike Srbije (prema zakonu o odbrani), komandovanje Vojskom Srbije i dužnost (ne samo pravo) da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike (da bi se omogućili izbori za narodne poslanike uvek kada je odluka o raspuštanju Narodne skupštine deklarativne prirode).
Predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike ne može da podnese predlog za promenu Ustava, da na predlog Vlade raspusti Narodnu skupštinu, da daje pomilovanja i odlikovanja, da imenuje pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje mu predlaže Narodna skupština, niti da Narodnoj skupštini predloži deset kandidata da ona između njih izabere pet sudija Ustavnog suda itd. On ne može da podnese ni odložni, ili suspenzivni, veto na zakon koji je Narodna skupština izglasala, što je u Predlogu zakona formulisano kao njegova dužnost da ukazom proglasi svaki zakon koji Narodna skupština izglasa.
Dakle, predsednik Narodne skupštine koji vrši dužnost predsednika Republike dužan je da ukazom proglasi svaki zakon koji Narodna skupština izglasa. Ovo je predviđeno takođe članom 17. stav 3. Predloga zakona.
Predlog zakona uređuje najbitnije nadležnosti predsednika Republike koje su vezane za Narodnu skupštinu. Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade uvek kada se bira Vlada, i to je predviđeno članom 18. stav 1. Predloga zakona. I kada se bira prva Vlada, posle konstituisanja Narodne skupštine, i kada se bira svaka nova Vlada u istom sazivu Narodne skupštine.
Pravo predsednika Republike da stavi odložni, ili suspenzivni, veto na zakone koji su izglasani u Narodnoj skupštini oblik je učešća predsednika Republike u vršenju zakonodavne vlasti i primer međusobnog odnosa različitih grana vlasti. Predsednik Republike, pri tome, može Narodnoj skupštini da vrati zakon zato što smatra da nije u saglasnosti s Ustavom, da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili zato što se protivi pravno-političkim rešenjima koje sadrži zakon koji je inače ustavan. To je predviđeno članom 19. Predloga zakona.
Ustav, takođe, ovlašćuje predsednika Republike da raspusti Narodnu skupštinu. Raspuštanjem Narodne skupštine prestaje i mandat Vlade. Predsednik Republike može, ali ne mora da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade, a dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima koji su navedeni u Ustavu, i to je predviđeno članom 20. stav 1. i 2. Predloga zakona.
Predsednik Republike zajedno sa ukazom o raspuštanju Skupštine donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike, i to je predviđeno članom 20. stav 3. Predloga zakona, a razlog za ovakvo rešenje je taj da država što pre dobije Narodnu skupštinu s punim mandatom.
Predsednik Republike ne može da raspusti Narodnu skupštinu za vreme ratnog ili vanrednog stanja, što je utvrđeno i u Ustavu Republike Srbije, član 109. i, naravno, u ovom predlogu zakona u članu 19.
Predsednik Republike koji primi obrazloženi predlog Vlade da raspusti Narodnu skupštinu dužan je da u roku od 72 sata od prijema predloga donese ukaz o raspuštanju Narodne skupštine, ili da, ako ne prihvati predlog Vlade, obavesti Vladu i javnost o tome da nije prihvatio predlog Vlade, i to je utvrđeno članom 21. stav 1. Predloga zakona.
Propisivanje roka u kome je predsednik Republike dužan da odluči o predlogu Vlade onemogućava predsednika Republike da zbog svoje neodlučnosti ili opstrukcije drži Narodnu skupštinu i Vladu u neizvesnosti da li će im prestati mandat ili ne. ''Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svog poverenja'', a to je odredba koja je sadržana u članu 109. Ustava Republike Srbije.
Ratio legis ustavnog pravila je u tome da se Vlada i predsednik Republike onemoguće da putem raspuštanja Narodne skupštine spreče stvaranje nove skupštinske većine, pad Vlade ili izbor nove Vlade.
U Predlogu zakona ustavno pravilo se operacionalizuje formulacijom da predsednik Republike neće razmatrati predlog Vlade ako je Narodnoj skupštini podnesen predlog da se Vladi izglasa nepoverenje, ako Narodna skupština nije prihvatila odgovor Vlade na interpelaciju ili ako je Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi, i to je sadržano u članu 21. stav 2. Predloga zakona.
Konačno, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu ako ona za 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kada je prethodnoj Vladi prestao mandat, što je sadržano u članu 22. Predloga zakona. Posredi su razlozi za raspuštanje Narodne skupštine na koje predsednik Republike ne može uticati, iz čega se zaključuje da u tom slučaju predsednik ima ustavnu dužnost da raspusti Narodnu skupštinu.
Kratko i načelno uređuju se odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima, pošto je to materija drugih zakona (zakona o odbrani, zakona o Vojsci Srbije, zakona o pomilovanju, zakona o spoljnim poslovima itd.).
Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju, u skladu s Ustavom, zakonom i drugim propisima i odvijaju bez odlaganja kad to iziskuje nesmetano izvršavanje nadležnosti predsednika Republike, što je utvrđeno članom 23. stav 1. Predloga zakona.
Narodna skupština i Vlada dužne su da predsednika Republike na njegov zahtev obaveštavaju o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za izvršavanje nadležnosti predsednika Republike, i to je utvrđeno članom 23. stav 2. Predloga zakona.
Predsednik Republike obaveštava Narodnu skupštinu ili Vladu na njihov zahtev o pitanjima iz svoje nadležnosti koja su bitna za ostvarivanje nadležnosti Narodne skupštine ili Vlade, i to je predviđeno stavom 3. istog člana Predloga zakona.
Pravni akti koje predsednik Republike donosi jesu ukazi, odluke, pravila, naredbe, naređenja, kao i drugi pravni akti koji su određeni posebnim (područnim), sektorskim, zakonom, i to je utvrđeno članom 24. stav 1. Predloga zakona.
Najvažniji pravni akt koji predsednik Republike donosi jeste ukaz. Ukaz je uvek pojedinačni pravni akt. Predsednik Republike ukazom proglašava zakon, raspušta Narodnu skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije, što je predviđeno članom 24. stav 2. Predloga zakona.
Lista ukaza zatvorena je Predlogom zakona. S druge strane, Predlog zakona samo navodi neke slučajeve u kojima predsednik Republike donosi odluke.
Odlukom se raspisuju izbori za narodne poslanike, predlaže Narodnoj skupštini kandidat za predsednika Vlade, daju pomilovanja, imenuje generalni sekretar predsednika Republike, šef Kabineta predsednika Republike, savetnici predsednika Republike i drugi funkcioneri u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike; posredi su slučajevi kad odluka ima prirodu pojedinačnog pravnog akta. Pored toga, odlukom predsednik Republike odlučuje o pitanjima za koje ne donosi druge pravne akte, što znači da je odluka osnovna forma pravnog akta koji donosi predsednik Republike i, sledstveno tome, ona ne mora nužno biti pojedinačni pravni akt.
Posebno su izdvojeni pravni akti koje predsednik Republike donosi u oblasti odbrane. To su: odluke, pravila, naredbe i naređenja, kao i drugi pravni akti koji su određeni zakonom, pre svega zakonom o odbrani, a zatim i zakonom o Vojsci Srbije.
Pravni akti predsednika Republike objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i u "Službenom vojnom listu", što je utvrđeno članom 25. Predloga zakona.
Predsednik Republike je inokosni državni organ i zbog toga on mora da ima prateću službu koja mu pruža neposrednu podršku u vršenju njegove funkcije i nadležnosti. Služba predsednika Republike naziva se, kao i do sada, Generalni sekretarijat predsednika Republike. Predlog zakona definiše Generalni sekretarijat kao službu koja pruža stručnu i tehničku podršku predsedniku Republike, i to je utvrđeno članom 26. stav 1. Predloga zakona.
Generalnim sekretarijatom rukovodi generalni sekretar predsednika Republike, što je utvrđeno članom 27, i on je državni funkcioner koga imenuje i razrešava predsednik Republike, politička ličnost koja svoj mandat vezuje za postojanje i trajanje mandata predsednika Republike, što znači da prestankom mandata predsednika Republike prestaje mandat i generalnom sekretaru, te on nije državni službenik.
Zaposleni u Generalom sekretarijatu koji vrše druge stručne i tehničke poslove imaju položaj državnih službenika i nameštenika i na njihov radnopravni položaj primenjuju se Zakon o državnim službenicima, Zakon o platama državnih službenika i nameštenika i ostali propisi kojima se uređuje službenički sistem u Republici Srbiji.
Kada su posredi pravo na platu predsednika Republike i druga prava koja predsedniku Republike pripadaju na osnovu rada dok mu traje mandat, Predlog zakona posebno ne izdvaja predsednika Republike od ostalih funkcionera u državnim organima, i to je predviđeno članom 33. Predloga zakona.
Zakoni kojima se reguliše plata predsednika Republike su: Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Zakon o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, Uredba o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima, kao i opšti propisi o radu, odnosno Zakon o radu. Dakle, po ovom osnovu se predsednik Republike ni na koji način ne razlikuje od drugih funkcionera.
Predlog zakona uređuje i prava predsednika Republike pošto mu prestane mandat. On ta prava može, ali ne mora da koristi. Načelno, samo predsednik Republike koji je razrešen nema prava koja po prestanku mandata ima predsednik Republike kome je mandat prestao iz nekog dugog razloga, čime se, posredstvom razloga zbog koga je razrešen, vrednuje i način na koji je on izvršavao svoju funkciju i nadležnosti.
Ipak, to rešenje može biti previše kruto. Stoga je Narodna skupština ovlašćena da u odluci o razrešenju predsednika Republike može odrediti da tada već bivšem predsedniku Republike pripadnu ili ne određena prava nakon prestanka mandata.
Podrazumeva se, ali u Predlogu zakona je i izričito rečeno, da se sredstva za ostvarivanje prava bivšeg predsednika Republike, uključujući tu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, i to je član 44. Predloga zakona.
Ovim bih ja završio, nadam se, ne suviše dugo obrazloženje Predloga zakona o predsedniku Republike, odnosno najvažnijih elemenata tog zakona. U materijalu koji ste dobili nalazi se, naravno, šire obrazloženje, ali mislim da je bilo važno istaći osnovne elemente ovog zakona i zbog javnosti.
Ako dozvolite, kratko bih se osvrnuo na Predlog zakona o izboru predsednika Republike.
Ustav Srbije, kao i Ustav iz 1990. godine, nije podrobnije uredio uslove za izbor predsednika Republike. Oba ustava propisala su samo da predsednika Republike biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, što znači da je Ustavom utvrđeno da predsednika Republike ne bira Narodna skupština.
Međutim, ustavotvorac je prepustio zakonu da uredi s kojom se većinom predsednik Republike bira, druge uslove za njegov izbor i postupak u kome se on bira. Ustavno rešenje omogućava da se uslovi za izbor predsednika Republike menjaju zakonom uprkos tome što su nadležnosti predsednika Republike regulisane Ustavom.
Zakon propisuje i postupak u kome se sprovode izbori za predsednika Republike. Međutim, zakon o izborima za predsednika Republike nije jedini izvor prava kojim se uređuje postupak u kome se bira predsednik Republike. Prevashodni izvor prava kojim se uređuje izborni postupak jeste Zakon o izboru narodnih poslanika, a Predlogom zakona o izborima za predsednika Republike uređuju se samo ona pitanja postupka koja su specifična za izbor predsednika Republike. Stoga je jasno da je zakon o izboru predsednika Republike lex specialis u odnosu na Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je lex generalis u ovoj oblasti.
Predsednik republike se bira na pet godina. Aktivno i pasivno biračko pravo za izbor predsednika Republike uređeno je bez posebnih ograničenja koja se ponekad propisuju za pasivno biračko pravo, što je dosta zastupljena praksa u uporednom zakonodavstvu. Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike u Republici Srbiji ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište u Republici Srbiji. To je utvrđeno članom 2. Predloga zakona.
Sloboda glasanja na izborima za predsednika Republike dodatno se konkretizuje pravilom prema kome niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što jeste ili nije glasao ili da traži od njega da se izjasni zašto nije glasao ili za koga je glasao. To je utvrđeno članom 3. Predloga zakona.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine, i to je pravilo preuzeto iz Ustava Republike Srbije, iz člana 114. stav 2, a forma akta kojim se raspisuju izbori jeste odluka koja se objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije''. To je utvrđeno članom 4. stav 1. Predloga zakona.
Nesumnjivo je da postoje tri slučaja koja su predviđena Ustavom, a u kojima se održavaju izbori za predsednika Republike. Najpre, pre isteka mandata aktuelnog predsednika, potom kod prevremenog prestanka mandata predsednika Republike i, konačno, posle isteka mandata predsednika Republike u slučajevima kada je mandat predsednika Republike produžen do isteka tri meseca od prestanka ratnog ili vanrednog stanja.
Izbori za predsednika Republike, u prvom slučaju, raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se održe u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora, što je utvrđeno članom 4. stav 2. Predloga zakona.
Ako predsedniku prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada predsedniku Republike prestane mandat, i to je utvrđeno članom 120. stav 3. Ustava Republike Srbije i preuzeto u član 4. stav 4. Predloga zakona o izboru predsednika Republike.
Izbori za predsednika Republike raspisuju se tako da se održe najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje, to je treći slučaj, što je predviđeno članom 4. stav 3. Predloga zakona.
Na kraju, opšte je pravilo da od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana, i to je predviđeno članom 4. stav 5. Predloga zakona.
Odluku o raspisivanju izbora donosi predsednik Narodne skupštine. U njoj mora da se utvrdi dan glasanja za predsednika Republike, odnosno dan kada se održavaju izbori, i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovođenje izbornih radnji. To je utvrđeno članom 5. stav 1. Predloga zakona. Dan glasanja ne može da bude dan kada se radi, odnosno dan glasanja mora da padne u neradni dan.
Konačno, u svim pitanjima koja se ne uređuju posebno, na sprovođenje izbora za predsednika Republike shodno se primenjuje zakon kojim se uređuju izbori za narodne poslanike, što je utvrđeno članom 8. Predloga zakona. Time se zadržava načelo našeg pravnog sistema prema kome je zakon kojim se uređuje izbor za predsednika Republike lex specialis u odnosu na zakon kojim se uređuje izbor narodnih poslanika, koji je lex generalis.
Pravo da predlažu kandidata za predsednika Republike imaju političke stranke koje su registrovane u Republici Srbiji na dan kada je odluka o raspisivanju izbora objavljena u službenom glasilu, zatim grupe građana i koalicije političkih stranaka, i to je utvrđeno članom 9. Predloga zakona.
Predlog kandidata može da bude podnesen Republičkoj izbornoj komisiji samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača, što je utvrđeno članom 10. stav 1. Predloga zakona. Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata za predsednika Republike.
Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora, i to je član 11. stav 1. Predloga zakona.
Predlog kandidata, shvaćen u širem smislu, sastoji se od podneska koji sadrži podatke o kandidatu i naziv predlagača kandidata i priloga koji se podnose uz podnesak. Obrazac predloga kandidata propisuje RIK, i to je utvrđeno članom 11. stav 2. Predloga zakona i članom 12. Predloga zakona.
Republička izborna komisija je dužna da propiše sve obrasce koji su potrebni za podnošenje predloga kandidata, da ih odštampa i stavi na raspolaganje javnosti u roku od tri dana od dana raspisivanja izbora, što je predviđeno članom 12. Predloga zakona.
Pravo da povuče predlog kandidata ima predlagač kandidata (politička stranka, koalicija političkih stranaka ili grupa građana) do dana utvrđivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike.
Listu kandidata za izbor predsednika Republike čini zbir svih punovažnih predloga kandidata. Listu sačinjava RIK najkasnije 15 dana pre dana izbora i objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' narednog dana od kada ju je utvrdila, što je utvrđeno članom 14. stav 1. Predloga zakona.
Pored naznake da se glasa za predsednika Republike, glasački listić za izbor predsednika Republike sadrži redni broj kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika Republike, ime i prezime kandidata i naziv predlagača ili naznaku da je predlagač grupa građana ako grupa građana nema naziv i objašnjenje da se glasa samo za jednog kandidata tako što se zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata. To je utvrđeno članom 15. Predloga zakona.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, što je utvrđeno članom 18. stav 1. Predloga zakona. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača koji su glasali, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana prvog glasanja, što je predviđeno članom 19. stav 1. Predloga zakona, a dan ponovljenog glasanja određuje RIK odlukom koja se objavljuje u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.
Pravilo je da na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. To je utvrđeno članom 20. stav 1. Predloga zakona. Međutim, naravno da je moguće da se i više od dva kandidata pojave u drugom krugu. To je kada više njih deli prvo, ili pak drugo mesto nakon prvog kruga izbora.
Iz važećeg Zakona o izboru predsednika Republike preuzeto je i redakcijski izmenjeno pravilo prema kome između glasanja i ponovljenog glasanja izmene u izvode iz biračkog spiska unosi RIK, pri čemu u obzir uzima samo ona rešenja koja primi najkasnije 72 časa pre dana ponovljenog glasanja, i to je utvrđeno članom 23. Predloga zakona.
Ukoliko Narodna skupština izglasa ovaj predlog zakona, predviđeno je završnim odredbama da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Nadam se da su ova, uslovno rečeno, kratka uvodna izlaganja bila dovoljna da započnemo konstruktivnu diskusiju o predlozima zakona koji se nalaze danas na dnevnom redu. Pozivam vas da razmotrimo sva eventualno sporna pitanja i nadam se da će ovaj naš rad rezultirati usvajanjem ova dva predloga zakona. Hvala vam najlepše.

Oliver Dulić

| Predsedava
Zahvaljujem ministru Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao prvo, po Poslovniku, pa potom, pošto ste se prvi prijavili, i kao šef poslaničkog kluba, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS.
Obaveštavam narodne poslanike da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS narodni poslanik Vlatko Ratković.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, samo kratko - javio sam se po Poslovniku s obzirom na to da je u subotu sednica bila prekinuta, tako da smo bili onemogućeni da parlamentu obrazložimo konsultacije koje smo imali s vama, gospodine predsedniče.
Na tim konsultacijama sam se, kao predstavnik naše poslaničke grupe, saglasio s idejom šefova drugih poslaničkih grupa da se sa dnevnog reda ove sednice skine inicijativa za formiranje anketnog odbora koji bi se bavio preispitivanjem uloge kompanije „Delta“ u našem društvenom životu, uz dogovor da na narednoj sednici (ukoliko su potrebne dodatne konsultacije danas, mi smo spremni) otvorimo to pitanje na način koji podrazumeva dogovor sa svim šefovima poslaničkih grupa.
U prethodnim konsultacijama sam rekao da mi, kao poslanička grupa, ne postavljamo nikakve uslove koji bi na bilo kakav način otvorili mogućnost politizacije te inicijative ili strančarenja.
Mislim da je to bitno reći zbog javnosti, da se ne bi na različite načine interpretirali ti razgovori i tako stavljala u senku jedna inicijativa za koju mislim da je veoma važna i značajna za naše društvo. Eto toliko što se tiče...

Oliver Dulić

| Predsedava
Samo mi dopustite, gospodine Jovanoviću. U toku današnjeg dana ćemo se dogovoriti oko novog sastanka šefova poslaničkih grupa, kada ćemo precizirati stvari koje ste upravo rekli. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Čedomir Jovanović

Naravno. Slažem se i hvala na tom komentaru.
Što se tiče ova dva zakona, gospodine Markoviću, stvarno ste nas uništili ovim 30-minutnim čitanjem referata i jako je teško vratiti se u politički život nakon tog dosadnog materijala koji je, verujem, i vas zamorio, pošto vidim kako izgledate.
Hajde da se vratimo ovim zakonima koji su za nas veoma važni.
Prvo, mi želimo da i zakon o predsedniku i zakon o izboru predsednika Republike budu korak napred u razvoju naših političkih odnosa, a ne korak unazad. Mi smatramo da su ova dva zakona, nažalost, zapravo taj korak unazad, upravo zbog toga što ostavljaju jednake nedoumice i što su jednako nedorečeni kao i prethodni zakoni.
Da se odmah usmerimo ka suštini. Zakon o predsedniku Republike ima za nas neprihvatljive nedorečenosti i opasnosti u članu 9, koji govori o nespojivosti funkcija i sukobu interesa, i u članu 18, koji govori o predlaganju kandidata za predsednika Vlade. Potom, ozbiljan problem je član 15, koji uređuje postupak razrešenja predsednika Republike, iako, naravno, taj član 15. direktno proizilazi iz člana 118. Ustava. A onda, potom, naravno, moramo porazgovarati o nekim drugim slabostima ovog zakona, koje smo uočili i koje pokušavamo da promenimo amandmanima.
Da prevedem na politički jezik razumljiv našim građanima i javnosti. Član 9. Predloga zakona o predsedniku Republike govori o nespojivosti funkcija i sukobu interesa. U stavu 1. kaže: ''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''. U stavu 2. član 9. tvrdi: ''Predsednik Republike dužan je da se u svemu povinuje propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija''.
Jedina bitna javna funkcija za predsednika Republike, koja je nespojiva s njegovom ulogom, koja je nespojiva s članom 1. Predloga zakona o predsedniku Republike, koji takođe proizilazi iz Ustava, i koji kaže da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije'', a o kojoj se u ovom predlogu zakona moralo govoriti, jeste stranačka funkcija, funkcija predsednika stranke ili bilo kog drugog stranačkog funkcionera.
Ja sam siguran, gospodine Markoviću, da to nije previd i da se ovde ne radi o nekom propustu, već o svesnoj nameri da se ovakvim zakonskim rešenjem praktično očuvaju postojeći politički odnosi. Ali, zakon o predsedniku Republike se ne piše za pojedinca. Ne piše se ni za Borisa Tadića, ni za Tomislava Nikolića, ne piše se ni za mene, ni za bilo koga drugog. Ako želimo da predsednik Republike Srbije izražava državno jedinstvo Republike Srbije, onda mi u njemu moramo videti predsednika Republike, a ne predsednika Republike i predsednika jedne stranke, pa onda izvlačiti zaključke kada nam se predsednik obraća kao predsednik Republike, a kada kao predsednik stranke.
Da li mi kritikom ovog člana činimo nešto što je nedopušteno u političkom životu u zemlji? Da li mi time kršimo neku praksu utvrđenu u drugim demokratskim društvima? Naravno da ne. Ne postoji nijedna normalna evropska zemlja u kojoj se na mestu predsednika nalazi osoba koja istovremeno obavlja i funkciju predsednika neke stranke ili je funkcioner neke stranke.
U Makedoniji predsednik Republike polaže zakletvu i pri tom napušta stranku čiji je do tada bio član. Postoje neka pravila koja su nasleđena, ali ta pravila kompromituju ovu inicijativu. Jedina dva predsednika republike a istovremeno i predsednika stranke u novijoj političkoj istoriji na ovim prostorima bili su Franjo Tuđman i Slobodan Milošević. Trećeg nema, do Vojislava Koštunice i Borisa Tadića. Ako su to demokratski uzori, preteče, onda mislim da je dovoljno jasno koliko je ovaj predlog zakona loš.
Zbog toga smo predložili izmenu amandmanom u kome se vrlo precizno i jasno kaže da ''predsednik Republike ne može vršiti funkciju šefa političke stranke, niti bilo koju funkciju u političkoj stranci''.
I, od vas očekujemo odgovor na ovo pitanje. Zašto uopšte pominjemo tako nešto? Za šta će nam onda član koji govori o nespojivosti funkcija i sukobu interesa ako nismo u stanju da kažemo koja je to funkcija nespojiva s funkcijom predsednika Republike?
''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''. Koju javnu funkciju? Koju to drugu javnu funkciju predsednik Republike ne može vršiti, ako može istovremeno da bude i predsednik stranke ili funkcioner stranke? Da li to znači da ne može da bude predsednik odbojkaškog saveza? Mi nemamo ništa protiv toga, mada mislimo da se naši političari i suviše grebu o uspehe naših sportista.
Dakle, molim vas da na ovaj član odgovorite vrlo jasno. Nadam se da će u parlamentu biti podrške našoj inicijativi koja ide u pravcu vrlo konkretnog definisanja sukoba interesa i nespojivosti funkcija predsednika Republike sa nekom drugom funkcijom.
Predsednik Republike u demokratskoj Srbiji ne treba da bude istovremeno i predsednik stranke i mi želimo to da izmenimo.
Drugo važno pitanje je takođe rešeno na vrlo loš način i sigurni smo da je to takođe bilo svesno. Član 18 - Predlaganje kandidata za predsednika Vlade. ''Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se bira nova Vlada''. U redu.
''Predsednik Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade''. Kako predsednik Republike zna ko može a ko ne može? Na osnovu čega?
Izbori su egzaktan proces, tu se prebrojavaju glasovi. Politička snaga se ovde, u parlamentu, ne utvrđuje na osnovu veličine naših ideja, lepote govora, ispravnosti dikcije, pametne argumentacije, nego fizički - ko ima koliko poslanika. Ovo je neverovatna nedoumica. Svesna. Ona otvara prostor za produbljivanje političkih kriza u kojima se naše društvo, po pravilu, nalazi nakon svakih izbora.
Zašto na ovakav način rešenje? Zna se kome predsednik Republike treba da dodeli mandat i na kakav način do tog rešenja dolazi. Nakon obavljenih konsultacija sa predstavnicima izbornih lista koje su ušle u parlament, predsednik Republike daje mandat onom kandidatu koji ga uveri u to da raspolaže parlamentarnom većinom potrebnom za formiranje Vlade tako što će priložiti potpise 126 poslanika. Ukoliko nema te garancije, predsednik Republike mora da da mandat predstavniku najjače izborne liste.
Zašto je to važno? Zbog toga što se po toj proceduri nikada više neće ponavljati ovakve agonije koje smo imali nakon poslednjih izbora. Devedeset dana mrcvarenja, da bi se u ponoć 90. dana desilo ono što smo znali da će se desiti i prvog dana.
Zbog toga insistiramo na izmeni ovog člana 18. i na vrlo preciznom definisanju procedure ponašanja predsednika nakon parlamentarnih izbora. Jer, ovako ostavljamo predsedniku Republike pravo da on proceni kome će dati mandat i da li će ga uopšte nekome dati. To je derogiranje naše javnosti, svih učesnika u izborima.
Predsednik ovde administrira, on nije monarh. On ne crpi tu vrstu snage svoje predsedničke funkcije. On ovde administrira i daje mandat onome za koga je uveren da će moći da formira Vladu. On ne može da da mandat onome od koga očekuje da formira Vladu po njegovom ukusu i to treba da se promeni. Predložili smo amandman i očekujem da će parlament takođe podržati tu inicijativu.
Pošto ta procedura traje 90 dana, mi smo rekli da prvih 45 dana predsednik treba da razmisli o davanju mandata onom kandidatu za predsednika Vlade koji mu dokumentovano dokaže da ima 126 poslanika kao podršku.
Ukoliko za 45 dana nema kandidata koji ispunjava taj kriterijum, onda mora mandat dati predstavniku najjače poslaničke grupe, najjače izborne liste, pa neka predstavnik najjače izborne liste povede pregovore i na sebe preuzme odgovornost za formiranje Vlade.
To su procedure i veoma je važno definisati procedure, pogotovu imajući u vidu iskustva kroz koja smo mi, kao društvo, prolazili.
Ako su ova dva pitanja bila doživljena kao kritika predsednika Republike i ugrožavanje njegove autonomije, član 15. Razrešenje zapravo govori o tom neverovatnom odnosu prema predsedniku Republike koga su birali građani.
Članom 15. se reguliše razrešenje predsednika Republike. Lepo ste to rešili Ustavom, na takav način da ne postoji nigde u svetu takav primer. Predsednika države, koga biraju građani, smenjuje parlament. U kojoj zemlji sveta je tako nešto moguće? A ovde se definiše procedura razrešenja.
Dakle, dve trećine parlamenta će smeniti predsednika Republike. Da li to znači da mi ne možemo da imamo predsednika Republike ukoliko on nije predstavnik neke stranke? Šta ako dobijemo nestranačku ličnost za predsednika Republike zato što su građani to hteli, a parlamentarnim strankama se to ne dopada i onda ga one smene? Odlučiće ovde 176 ili 180 poslanika. Oni imaju istu težinu kao dva ili tri miliona građana na izborima.
Imate primer Rumunije. Parlament je krenuo u sukob sa predsednikom, pokrenuo inicijativu za njegovo razrešenje, smenio ga u parlamentu, ali na referendumu nije dobio podršku građana za tako nešto.
Mi insistiramo na jasnim odnosima. Predsednik Republike ima utemeljenje u podršci građana i tu podršku ne može osporiti parlament. Zbog toga pokrećemo, i pred Odborom za ustavna pitanja, i ovde, u okviru ove rasprave, dve inicijative - promenu Ustava u članu 118. u utvrđenoj proceduri i, s druge strane, usvajanje našeg amandmana koji onemogućava primenu člana 118. Ustava u ovakvoj formi kojom praktično parlament sebe nameće predsedniku Republike. U redu da ga je parlament birao, pa ako ga parlament bira, neka ga parlament smenjuje. Ako ga biraju građani, jedino oni mogu da ga smene.
Važno je i pitanje nadležnosti predsednika Republike: ''Nadležnosti predsednika Republike određene su Ustavom. Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom''.
Samo zakonom one mogu da se razrade. Koji su to drugi propisi kojima se razrađuju određene nadležnosti predsednika Republike?
Sećam se kakav je problem bio kada je predstavnik jedne opozicione stranke izabran za predsednika Skupštine. Propala je berza, bio je smak sveta. Za nas to nije bilo iznenađenje, samo ne znam zašto je to bilo iznenađenje za današnju parlamentarnu većinu, jer je ona sa tom opozicionom strankom tako često vodila jedinstvenu politiku.
Sada zamislite čudo: da takva ličnost pobedi na predsedničkim izborima, sa čime ne možete nikako da se pomirite, pa da onda ona počne da ignoriše zakon i da sama reguliše svoje nadležnosti i obaveze nekim podzakonskim aktima, svojim odlukama, ukazima, i čime sve ne. Samo zakonom mogu da se menjaju Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike.
S obzirom na to da ima ovoliko propusta, ja moram da pitam gospodina Markovića ko je pisao ovaj zakon. Kada dođemo na temu izbora predsednika Republike, onda ćemo videti da je taj zakon pisao neko ko sigurno nije nikada učestvovao na izborima, jer svako ko je makar jednom učestvovao na izborima zna da napravi razliku između ponovljenog glasanja i drugog izbornog kruga.
Vi u seriji članova praktično kršite nešto što se zove politički razum konstatacijom da će, ukoliko nakon obavljenog glasanja nije izabran predsednik, biti obavljeno ponovljeno glasanje. Neće biti održano ponovljeno glasanje, nego drugi izborni krug. U taj drugi krug idu dva prvoplasirana kandidata, a za predsednika će biti izabran onaj koji je dobio više glasova.
Politički jezik koji se koristi u ovom zakonu je politički jezik osobe koja nema nikakve veze s politikom i nikada na izborima nije učestvovala. I to, molim vas, morate da promenite. Jer, ukoliko usvojimo ovaj zakon u toj formi, onda ćemo u Srbiji stalno imati samo prvi krug izbora.
Velika je razlika između ponovljenog glasanja i drugog izbornog kruga. Ponovljeno glasanje znači ponovno prikupljanje potpisa, isticanje lista, vođenje kampanje, jer se zna kako se započinje procedura izbora predsednika Republike. Ne ponovljeno glasanje, nego drugi krug izbora.
Pitanja većine nisu sporna, ali morate, takođe, vrlo precizno da ih formulišete. Ako nemamo cenzus za prvi krug, u redu, u slučaju da niko nije dobio većinu od građana koji su učestvovali na izborima, onda se organizuje glasanje u drugom izbornom krugu.
Veoma važno pitanje je i pravo supružnika predsednika Republike. To pitanje je otvoreno ovim zakonom, ali takođe nije rešeno na jasan način. ''Supružnik predsednika Republike koji je u radnom odnosu ima pravo na odsustvo s rada dok izvršava protokolarne i druge društvene obaveze''.
Nemamo ništa protiv da supružnik predsednika ili predsednice Republike (zašto da ne) ima to pravo, ali u situaciji gde on izvršava protokolarne obaveze. Pojam drugih društvenih obaveza je nejasan. Koje su to druge društvene obaveze? To mogu da budu humanitarne, ali ne smeju da budu stranačke; mogu da budu kulturne, ali ne smeju da budu privatne modne revije; mogu da budu sportske; ali onda to treba da definišemo ili da kažemo da supružnik predsednika ili predsednice Republike koji je u radnom odnosu ima pravo na odsustvo s rada dok izvršava protokolarne obaveze i tu da stavimo tačku.
Ovo pitanje ''drugih društvenih obaveza'' je tako široko i ugrožava instituciju predsednika Republike i dezavuiše njegovog supružnika kao takvog. Nisam primetio da je neko to tražio, mi nemamo primer da se neko pozivao na ovo pravo. Ako to pravo želimo sada da uvedemo u našu političku praksu, onda moramo precizno, jasno i konkretno da ga definišemo, pa da kažemo koje su to druge društvene obaveze - druge društvene obaveze od javnog značaja - i onda je to za nas prihvatljivo.
Zašto donositi zakon koji je nejasan, konfuzan i koji onda ostavlja prostor za političku kritiku i manipulacije?
Da se vratim na ova dva suštinska problema. Očekujem od vas da prihvatite ova naša dva amandmana, da se više ne igramo te političke žmurke u kojoj mi treba da zaključujemo kada nam se predsednik obraća kao predsednik stranke, a kada kao predsednik Republike. To što je predsednik izabran voljom određenih političkih snaga u društvu, njega, kao predsednika Republike, obavezuje da uvaži činjenicu da mora da predstavlja i one koji su bili protiv njega.
Ja mogu sa gospodinom Nikolićem da se ne slažem ni u čemu u našem političkom životu, ali onog trenutka kada on postane predsednik Republike, od njega ću očekivati da se povuče sa mesta predsednika svoje stranke. Ako je Boris Tadić predsednik Republike, ima naše apsolutno uvažavanje, ali ako je istovremeno i predsednik stranke, onda je on za nas podeljena politička ličnost. To nije fer ni prema njemu, ni prema ovom društvu, a i sami smo spremni na tako nešto.
Dakle, predsednik Republike treba da zaboravi svoje stranačke funkcije i treba da se ponaša onako kako se ponašaju predsednici u razumnim zemljama. Neka zamrzne svoje članstvo, neka prestane stranački da deluje. Ne može da učestvuje u donošenju odluka svoje stranke i izrazito mora da vodi pažnju da ne sme da kompromituje i ugrozi instituciju predsednika tim prenaglašenim stranačkim uticajem. Tu tražimo razumevanje, i tražimo razumevanje za definisanje procedure ponašanja predsednika Republike nakon izbora, u procesu formiranja Vlade. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Milutin Mrkonjić

| Predsedava
Zahvaljujem narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću.
Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Vladan Batić. Izvol'te, gospodine Batiću.

Vladan Batić

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 27. Poslovnika. Ovlašćenja i obaveze predsednika parlamenta su, između ostalog, i da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine je tokom prethodne sednice flagrantno kršio i čak derogirao odredbe članova 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine nekakvim tumačenjem koje ni po jednom od poznatih tumačenja pravne norme ne može biti takvo kako nam ga je on protumačio. Ni jezičkim, ni logičkim, ni gramatičkim, ni ciljnim, ni pojmovnim tumačenjem ne mogu se eliminisati i derogirati odredbe članova 225. i 226.
Predsednik parlamenta je to obrazložio efikasnijim radom parlamenta i tobožnjim poslaničkim pitanjima na kraju svake sednice. Danas smo čuli da je predsednik parlamenta rekao da je ono što se događalo u petak pobeda parlamentarizma. To nije tačno. To je bio sumrak parlamentarizma. Ne trijumf nego debakl, ne pobeda nego poraz. Zašto? Zato što su poslanici izabrani narodni predstavnici i zato što su poslanička pitanja u stvari glas naroda, pitanja građana, pitanja naroda.
Kada je to već tako i kada imamo u vidu odredbu člana 124. Ustava Republike Srbije, po kojoj Vlada odgovara parlamentu za vođenje politike Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih akata i za rad organa uprave, onda je bio elementarni red i elementarna obaveza, po Ustavu i po Poslovniku, da ovde bude čitava Vlada, sa izuzetkom onih ministara koji možda imaju neka putovanja i neke neodložne obaveze.
To se nije dogodilo. Na početku sednice bilo je desetak ministara, u Vladi koja ima 25 članova uključujući predsednika, potpredsednika i ministra bez portfelja. To je već bila uvreda za parlament, uvreda za građane koji su želeli da postavljaju pitanja.
Ne omalovažavajući nijednog ministra, ovde nisu bili ministri koji su, po definiciji, na čelu najvažnijih resora, kojima, opet po definiciji, narodni poslanici treba da postave najviše pitanja, ministri odbrane, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, pravde, ekonomije - niko nije bio tu. Bilo ih je sat vremena desetak, pa onda dva-tri, uključujući i gospodina Markovića, i na kraju je ostao samo Božidar Đelić koji je onako kao Kalimero kukao i plakao. Laže i maže pokušavajući da odbrani neodbranjivo.
Odgovorno tvrdim i, živi bili pa videli, nikada više na dnevnom redu neće biti tačka Poslanička pitanja. Zašto? Zato što su se proveli kao bos po trnju, podvili rep i pobegli.
Tako da to nije nikakav trijumf parlamentarizma. To je bila šarena laža i molim predsednika Skupštine da ubuduće poštuje Poslovnik i nastavićemo sa praksom koju dozvoljava ovaj poslovnik, a to je, između ostalog, i pozivanje na odredbe članova 225. i 226. Hvala.