ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 26.11.2007.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ČETVRTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

2. dan rada

26.11.2007

Sednicu je otvorio: Oliver Dulić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:15

OBRAĆANJA

Zlatan Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, neki narodni poslanici su danas, ovde, u svom obraćanju po ovim predlozima zakona, zamerili gospodinu ministru što je svoje polučasovno izlaganje jutros sveo na čitanje predloženih zakona. Ja mu ne zameram na tome jer to i nije problem. Problem je što je gospodin ministar očigledno jutros prvi put čitao ovaj zakon.
Naime, ako se pažljivo pročita ovo što je napisano ovde, očigledno je da je ovo pisao neki nižerazredni službenik Ministarstva za državnu upravu, koji nije dovoljno stručan, a nije ni imao volju da napravi nešto, bar formalno, korektno. Predloženi tekst ovog prvog zakona, o predsedniku Republike, i formalno je nekorektan, i to u velikoj meri. Pokušaću, u vremenu koje imam, na nekoliko primera to i da dokažem.
Prva i generalna primedba jeste što je pisac ovog predloga nedosledan. Naime, u velikom broju odredbi prepisan je Ustav, bukvalno su odredbe Ustava prepisane, da bi se posle nekoliko članova od toga odustalo, pa se samo pozivalo na odredbe Ustava.
Konkretno, u članu 3, gde se govori o nadležnostima predsednika Republike, u stavu 1. stoji: ''Nadležnosti predsednika Republike određene su Ustavom''. Prethodna dva člana su bukvalno prepisana iz Ustava, da bi se u 2. stavu ovog 3. člana reklo: ''Ustavom određene nadležnosti predsednika Republike mogu se razraditi zakonom ili drugim propisom samo ako to Ustav izričito dopušta ili ako nalaže njihova priroda''.
Pa, upravo ovaj zakon treba da razradi ono što je Ustav predvideo kao nadležnosti, obaveze, prava i dužnosti predsednika Republike. Koji će to novi ili drugi zakon da razradi nadležnosti predsednika, ako ne ovaj koji je matični zakon za funkciju predsednika Republike Srbije?
Svaki sledeći član je faktički prepisan iz Ustava. U nekim slučajevima je samo izvršena permutacija, odnosno red reči je promenjen, ali je suština ostala, naravno, ista.
Takođe ću vas uputiti i na član 14, koji govori o ostavci predsednika Republike. I ovde je, opet, Ustav prepisan. Kolege su već uputile primedbu na 2. stav ovog člana gde stoji: ''Mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu''. Termin, koji je rogobatan, koji nije iz pravničke prakse, nije na mestu i trebalo je ovo na drugi način rešiti.
Međutim, ono što je meni sporno, jeste to što se ovde malo, čini mi se, udaljilo od Ustava. Naime, u Ustavu, u članu 117, govori se o ostavci predsednika Republike i u stavu 2. stoji: ''Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat'', a po zakonu predsednik Republike ima obavezu, u članu 14. stav 3. stoji: ''dužan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku''. To znači da je, kada se predsednik Republike preko sredstava javnog informisanja obrati građanima Srbije i kaže da je podneo ostavku, tog momenta njegov mandat prestao. Nema više potrebe da šalje bilo šta u Narodnu skupštinu, pogotovu da se na ovaj način to formuliše, kako je formulisano u članu 14.
Takođe, član 17, koji govori o zamenjivanju predsednika Republike u slučajevima kada je on sprečen da obavlja svoju funkciju, pa 1. stav kaže: ''Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca''. Onda se u drugom ili trećem stavu razrađuju nadležnosti koje može predsednik Skupštine da obavlja u toku ta tri meseca dok zamenjuje predsednika Republike, ali nije prepisan član 120. Ustava Republike Srbije. Šta se dešava posle ta tri meseca? Zašto i taj stav 3. člana 120. Ustava Republike Srbije nije prepisan u ovaj zakon? Zašto nije rečeno šta će se desiti po isteku ta tri meseca, da li će raspisati izbore ako predsednik Republike i dalje nije u mogućnosti da obavlja svoju funkciju?
Znači, nije bilo doslednosti u pisanju ovog zakona, formalne doslednosti. Trebalo je, ako se pratio Ustav, da se isprati i ispoštuje od prvog do poslednjeg člana. Ako treba da se prepišu odredbe Ustava - da se prepišu, tamo gde treba da se razrade - da se razrade. A ne ovako - u nekim članovima je bukvalno prepisan, u nekima smo izvršili neku permutaciju pa smo zadržali suštinu a formu člana promenili, a negde uopšte nismo prepisali odredbe Ustava koje se tiču funkcije predsednika Republike.
Što se tiče suštine, navešću samo dve stvari koje su suštinske i bitne za ovaj zakon, bar po mišljenju poslanika SRS-a. Prva primedba se odnosi na predlaganje kandidata za predsednika Vlade. Već je gospodin Tomislav Nikolić pričao u svom izlaganju o tome. Mi pokušavamo našim amandmanom koji smo uputili Narodnoj skupštini, naravno očekujemo odgovor od predlagača, da tu proceduru pojednostavimo i da je zakonski regulišemo tako da tu ne bude ništa dvosmisleno, a da eventualna politička kriza, koja može nastati posle izbora, bude skraćena, znači, da bude najkraća moguća.
Imamo primere, posle poslednjih parlamentarnih izbora, kada smo nekoliko meseci bili bez Vlade. Znači, tri puna meseca posle konstituisanja Skupštine bili smo bez Vlade, a ako se prisetimo samo da je i Vlada Vojislava Koštunice bila tehnička nekoliko meseci pre izbora, onda ćete shvatiti da smo bukvalno pola godine bili bez Vlade u Republici Srbiji. Ako možemo pola godine, onda možemo i celu godinu i onda nam Vlada i ne treba.
Naša želja ovim amandmanom jeste da se ta eventualna politička kriza koja može nastati posle izbora skrati. Drugim rečima, šta mi želimo? Mi želimo da se zakonom precizno definiše kome se dodeljuje mandat za sastav Vlade. Ukoliko taj prvi mandatar, koji predsedniku Republike dokaže ili pokaže da ima dovoljan broj poslanika za izbor Vlade, to ne uspe u roku od 15 dana, onda se po sili zakona mandat dodeljuje predstavniku najbrojnije poslaničke grupe iz parlamenta i daje mu se rok od sedam dana. Ako ni on ne uspe, taj mandat ili tu mogućnost dobija predstavnik druge stranke, odnosno opcije koja je druga po veličini, po broju poslanika u Skupštini Srbije. Ako ni on ne uspe, to je, znači, ukupno nepun mesec dana. Posle toga se raspisuju izbori. Priča je završena. Nema pogađanja, nema trgovine, nema u nedogled trajanja tih pregovora oko sastava Vlade.
Još jedna stvar koja je po meni suštinska za ovaj predlog zakona o predsedniku. To je poglavlje VI. Generalni sekretarijat predsednika Republike. Ovde je uspostavljeno nešto što nije do kraja razrađeno. Uspostavljeno je, znači, jedno telo koje se zove Generalni sekretarijat, ali i Kabinet predsednika Republike. To su dve nove službe, koje nisu zakonom dovoljno precizno definisane. Naime, ne može se ostaviti predsedniku Republike, bez obzira na to što je on izabran voljom građana na neposrednim izborima, da pravi ove dve službe na način kako to ovaj zakon predviđa, znači bez ikakve zakonske kontrole. Mora zakon da precizira, bar okvirno, koliko službenika može da ima i jedna služba i druga služba, koliko savetnika može da ima, na kraju krajeva, i predsednik Republike.
Imamo sada situaciju u Srbiji da pojedini ministri imaju veliki broj savetnika. Sećam se vremena kada smo mi bili u Vladi, da naši ministri nisu imali nijednog savetnika. Imali su savetnike kao zaposlene u ministarstvu, ali nisu dovodili ljude iz svojih stranaka da budu pro forme savetnici, da bi primali tamo platu, da bi ih smestili u državnu upravu i da na taj način nađu uhlebljenje.
Znači, mislim da ovo nije dobro, da je trebalo ovde da se precizira. Još ako uzmete u obzir da su predviđeni zakoni i radna tela koja će ad hoc možda neko ovde, odnosno predsednik Republike, da konstituiše za pojedine poslove, onda shvatate koliki će broj ljudi biti angažovan samo oko predsednika Republike. I sve će to, naravno, da se svali na grbaču građana Srbije jer se sve to mora platiti iz budžeta, a verovatno znate da je javna potrošnja u Srbiji strahovito velika i da mi kao država nismo sposobni da to sve isfinansiramo.
Nisam pomenuo Narodnu kancelariju, koja već de facto postoji. Ovde nije pomenuta, što nije dobro ako nameravate da je zadržite, da ostane kao takva, i to je još jedan od tih troškova koji idu na teret građana Srbije.
Još par rečenica samo o Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike. Samo ću se osvrnuti na nekoliko stvari koje su, po nama, suštinske u ovom predlogu. Naime, mi smo vrlo ozbiljno ovo sve sagledali i predlažemo svojim amandmanima neke suštinske promene, vrlo ozbiljne promene, jer nam je cilj da ovi zakoni traju. Naime, utisak, i moj i poslanika SRS-a, jeste da su ovi zakoni pravljeni za jednokratnu upotrebu. Znači, da se sad izbori obave, pa ćemo posle videti šta ćemo i kako dalje; zavisi, naravno, od rezultata izbora.
Prva primedba je član 10, odnosno potpisi birača koji podržavaju kandidaturu. Mi smo amandmanom predložili da to bude 50.000 umesto dosadašnjih 10.000. Ovo ne govorimo zbog toga što smo mi trenutno najjača stranka u Srbiji. Govorimo zbog toga što je funkcija predsednika izuzetno ozbiljna i tome treba dati i takav ton ozbiljnosti. Bez uvrede bilo kome, ali ne može bilo ko da se kandiduje za predsednika Republike. Znači, neko ko ima iza sebe podršku velikog broja birača - treba da se kandiduje, a onaj ko nema i ko će na izborima dobiti manje glasova nego što je potpisa podrške predao - on ne treba uopšte da ulazi u sve to i da samo zamagljuje i pravi probleme u predizbornoj kampanji.
Druga stvar koja je takođe suštinska jeste u članu 11. Naša namera je da se pored dokumentacije koja ide uz kandidaturu priloži i uverenje o zdravstvenom stanju. Mislim da je to sasvim logično, najlogičnije. Pa, za bilo kakav posao u Srbiji potrebno je to uverenje. Valjda je normalno da i onaj ko je prvi čovek Srbije priloži takvo uverenje, da je zdrav, kako bi mogao kvalitetno da obavlja tu funkciju.
Na kraju, u članu 18, kada se govori o izboru, odnosno kada se proces glasanja završi, kako se bira ili kome se dodeljuje taj mandat predsednika Republike. Ovde, u ovom predlogu, zadržano je postojeće stanje. Znači, zadržan je tzv. dvokružni sistem izbora, znači da dva kandidata, koja dobiju najveći broj glasova u prvom krugu, idu u drugi krug izbora. Formalna primedba jeste što se to ovde zove ponavljanjem izbora. To nije ponavljanje, to je drugi krug izbornog ciklusa.
Ali, suštinska naša primedba jeste da mi smatramo da treba prekinuti sa tom praksom da se ide u dva izborna kruga. Mnogo je argumenata za to, mnogo je razloga zbog kojih to predlažemo. Smatramo da je dovoljno da se izbori obave u jednom krugu. Smatramo da je dovoljno da bude samo jedan krug i da kandidat koji je dobio najveći broj glasova u tom prvom krugu automatski postaje predsednik Republike.
Mislim da je to demokratski jer se građani u prvom krugu odlučuju prema svojim simpatijama prema kandidatima, a ono što se zove drugi krug, to je posle neka međustranačka trgovina, kalkulacija itd., u kojima samo gubimo vreme, a i novac. Malo razmislite kol'ko je novca potrebno da se održi taj drugi krug, kol'ko biračkih mesta, pa po desetak članova biračkih odbora, pa komisija itd.
Molim vas samo da ozbiljno razmislite o ovim amandmanima SRS-a, posebno o ovim suštinskim. Da pokušamo malo popraviti ovo i da ovaj zakon traje izvesno vreme u Srbiji, da ne bude samo za jednokratnu upotrebu, za ove predstojeće izbore. Hvala vam.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala, gospodine Jovanoviću. Na listama govornika više nemamo prijavljenih za reč.
Da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili narodni poslanik koji nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika?
E, moramo sačekati, gospodine Obradoviću, prvo Poslovnik.
Izvinjavam se, gospodine Batiću. Prvo Elvira Kovač, po članu 101. Poslovnika. Na osnovu izlaganja gospodina Aleksandra Martinovića.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanički klub nacionalnih manjina
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  kao prvo, javila sam se na repliku, poštovani gospodine Martinoviću, pre dobrih pola sata, a u međuvremenu je povređen i član 101. Poslovnika jer nisam dobila reč odmah po izlaganju govornika.
Želela bih, radi javnosti, da razjasnim neke poluistine koje je izneo gospodin Martinović, koje se tiču glasača pripadnika nacionalnih manjina. Kao što svi znamo, opšta je činjenica da je 2004. godine gospodin Boris Tadić pobedio za 270.000 glasova, faktički su glasovi pripadnika nacionalnih manjina opredelili ko će biti predsednik Srbije.
Pošto nam se predsednički izbori bliže, gori nam pod nogama, sada su dva najveća kandidata, gospodin Nikolić i naravno SRS, kao i Demokratska stranka, shvatili da bi se trebalo baviti pitanjima nacionalnih manjina. Kao što je to bilo i do sada, opet dobijamo prazna obećanja, nude nam se kule i gradovi. Nas zanima kakve će konkretne akcije biti preduzete.
Gospodin Pastor Balint, koji je spomenut u izlaganju gospodina Martinovića, govorio je o predloženom amandmanu za koji se priča da će biti prihvaćen, koji je zaista besmislen, jer po načelu demokratizacije svaka politička partija, bar u prvom krugu, na ovako bitnim izborima kao što je izbor predsednika Srbije, trebalo bi da ima svog kandidata. Samim tim, četiri mađarske partije će imati svog zajedničkog kandidata. Smatramo da pripadnici mađarske nacionalne manjine treba da imaju za koga da glasaju.
Naravno, besmisleno je tražiti 50.000 potpisa. Svi vi znate da smo mi manja politička partija. Zaista je besmisleno menjati taj broj kada je već u zakonu predloženo 10.000.
Molim vas da me saslušate.
Inače, samim tim što smo izjavili da u prvom krugu nećemo ponovo dati blanko podršku gospodinu Tadiću, nismo po automatizmu izjavili da ćemo podržavati gospodina Nikolića.
Ovim što vi predlažete, ako se taj amandman prihvati, zapravo bismo mogli odmah da organizujemo drugi krug sa dva najveća kandidata, što je zaista besmisleno ako pričamo o demokratiji.
Htela sam još da se osvrnem na to da ste pomenuli da imate pripadnike nacionalnih manjina u svojim redovima, kako u stranci tako i među narodnim poslanicima. O tome često priča DS, ali sada bih se osvrnula na to što ste vi rekli. Volela bih da vidim, pošto zaista imate predstavnika koji je mađarske nacionalnosti, da se on jednom javi za reč i za ovom govornicom iznese neki vaš konkretan predlog koji se zaista tiče interesa te mađarske nacije. Naravno da mi to ne očekujemo od vas, a pošto smo mi tu autentični predstavnici mađarske nacionalne manjine, volela bih da vidim da podržite barem jedan naš konkretan amandman i zahtev. Zahvaljujem na pažnji.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Hvala. Izvinjavam se narodnom poslaniku Elviri Kovač zato što je sa kašnjenjem stigla dozvola za reč.
Da li vi tražite da se glasa o povredi Poslovnika od strane predsedavajućeg? (Ne.) Hvala vam puno.
Narodni poslanik Vladan Batić, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Izvol'te, gospodine Batiću.

Vladan Batić

 Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 200, a može i 226. Poslovnika.
Pre neki dan sam pomenuo jedan problem nad kojim vlast žmuri, a tiče se vojnih rezervista Topličkog okruga. Dozvoljava se da ti ljudi, koji su se odazvali na poziv otadžbine, nisu dezertirali, nisu se krili, sada podsećaju na one tužne likove iz pripovetke Laze Lazarevića ''Sve će to narod pozlatiti'' ili - sve će to vama bog vratiti.
Dakle, oni traže ono što je njihovo elementarno pravo, svoje dnevnice, jer su na poziv otadžbine napustili svoje kuće, svoja imanja, svoje porodice, svoja radna mesta, a onda kad traže ono što je njihovo pravo, onda to nikog nije briga. Onda imate jednu potpuno nakaradnu sudsku praksu. Pojedini su tužili, u stvari hiljade njih je tužilo, u Prokuplju skoro 3.000, u Kuršumliji skoro 2.000, Blace, Kruševac, Niš, ali i širom Srbije. Pojedine tužbe su usvojene, presude donete, dnevnice naplaćene. Jedan predsednik opštine, iz redova stranke vladajuće koalicije, naplatio je svoje ratne dnevnice. Ostale maltretiraju kad su videli da će se to omasoviti. Onda Građansko odeljenje Vrhovnog suda izlazi sa nekakvim stavom o nenadležnosti pojedinih sudova, o eventualnoj zastarelosti, mada to nije naknada štete nego dug.
Dakle, imamo potpuno haotično stanje: negde se zakazuje, negde se ne zakazuje, negde se presuđuje, negde se odbacuje, neki su naplatili, neki nisu naplatili. To je ružna slika o Srbiji. Zašto? Zato što treba imati samo malo dobre volje, malo morala, malo poštovanja prema tim ljudima, jer nisu oni bivši rezervisti, oni su rezervisti možda i budući. Nadamo se da neće biti besmislenih ratova koje će voditi generali koji su sve ratove izgubili, ali su sve privilegije i beneficije dobili.
Dakle, ajde da vidimo, pošto od Kuršumlije i niže od Kuršumlije ima narodnih poslanika koji svaki dan lažiraju i falsifikuju putne naloge, glume da putuju i da se vraćaju, i naplaćuju hiljade evra, a oni čuče na kiši, ledu i snegu.
Najnovija informacija: Vlada kupuje 40 luksuznih automobila. Šta će im to? Evo jednog svežeg primera. Pre neki dan je delegacija Narodne skupštine išla u Njujork. Dame i gospodo, devet članova delegacije, od toga predsednik Skupštine - dva savetnika, dva telohranitelja. Šta će Duliću u Njujorku telohranitelji? Ko koga pravi ludim? Bio sam, sticajem okolnosti, ministar u onoj Vladi, u onim teškim vremenima. Nikad, nigde, na desetinama putovanja u inostranstvu nije mi palo na pamet da vodim jednog jedinog telohranitelja, a rizici su bili mnogo veći.
Reprezentacije, Đelić se šeta, drži ga Boris Tadić za ruku, da ga svi vide, da vide da je preživeo Skupštinu, otvara šoping centre, salone automobila. Bolje da je primio te rezerviste, te ljude koji traže mrvicu - da se ispune njihovi zahtevi i da Srbija plati svoj dug prema njima jer su oni svoj dug prema otadžbini ispunili. Hvala.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Nisam prisustvovao kada je gospodin Martinović izgovorio nešto što mu je gospođa ili gospođica Elvira zamerila. Ali, naš stav je principijelan i ne morate da ga ovde prenosite onako kao ga vi zamišljate.
Dakle, mi se ne sećamo pripadnika manjina samo pred izbore. Tu isključite nas. Gospodina Tadića uključite u to slobodno. Ali, mi ne. Mi sa vama nikada nismo imali dogovore oko toga da, kao politička stranka, podržite naše kandidate ili našu listu. Vi ste uvek imali razloga da ne glasate za radikale. Te razloge ste iznosili u javnosti. Uglavnom su bili falsifikovani. Mi smo nekakva pretnja, tobož, vašem narodu, zato ne date da vaš narod glasa za nas. Jednog dana će Srbija biti stabilna i mirna zemlja, kada osnov za glasanje za kandidata, uopšte neće biti njegova nacionalna pripadnost. Vi to jako dobro znate.
Vi ćete još neko vreme uspeti da se batrgate kao autentični predstavnici mađarskog naroda, vi kažete mađarske nacije, mađarskog naroda u Srbiji, ali svi smo mi predstavnici mađarskog naroda. Prihvatio bih kritiku na račun naših poslanika Mađara kada biste rekli: da, mi smo predložili tu i tu meru za naš narod, vaš poslanik je nije podržao. Ja vas kao autentičnog predstavnika mađarskog naroda pitam: a kada ste uopšte nešto predložili za mađarski narod u ovoj Skupštini? Kada? I kad je to naišlo na odbijanje narodnih poslanika SRS-a?
Mi možemo vrlo lako da uspostavimo saradnju. Ne trebaju nama vaši glasovi ako vi smatrate da Mađari u Srbiji treba da glasaju za nekog drugog. Neka glasaju po svojoj volji, samo nemojte više da pričate da će im dlaka s glave faliti ako glasaju za radikale, ili ako radikali pobede, ili, ne daj bože, što najviše koristite, da naši Mađari nisu pravi Mađari. Mađari radikali - to su neki Mađari s greškom. Slovaci radikali su Slovaci s greškom. A sve je više takvih, i vi to dobro znate. U selima u kojima nikad nismo imali glasove, gde žive isključivo pripadnici manjina, sad osvajamo veliki broj glasova. Znači, mi smo svojim delovanjem uspeli donekle da skinemo taj teret koji nam vi neprekidno tovarite. Mnogo bi lakše bilo kad biste tražili saradnju od svih.
Veliki je cenzus 50.000 birača i njihova podrška za kandidata za predsednika Republike, ali nije baš lako ni kandidovati se. Nije to igranka. Ajde sa 500 potpisa, svi ćemo biti kandidati za predsednika Republike. Mi ovim gestom kažemo da je to veoma ozbiljan čin. Znači, između 50.000 ljudi se nađete da podnesete kandidaturu, pa to je veliki čin. I samo veliki mogu da računaju na uspeh i samo veliki se tu i takmiče.
Evo, ako imate amandman da pripadnici nacionalnih manjina sa 2.000 potpisa budu kandidati, ja sam spreman da ga prihvatim, ali nisam video taj amandman. Kao što ste, recimo, na 3.000 potpisa doveli za listu koja predstavlja nacionalne manjine, i toga nema u zakonu, pa ćuti Ustavni sud, ćuti Republička izborna komisija, a i mi vas zbog toga ne prozivamo previše. Eto, dobro, tri hiljade, ne možete više da skupite, niste organizovani. A organizovani ste da zovete, onog dana, da izađu da glasaju samo da ne bi pobedili srpski radikali.
Svađom sa SRS, izmišljenom svađom za govornicom, ne postižete previše. Više biste postigli saradnjom. Više biste postigli da ste ovde izašli i rekli: ponudila sam radikalima (izvinjavam se, završavam), ponudila sam radikalima da nam podrže tu i tu ideju ili meru, oni su nas odbili. Tada bih prihvatio da vi nešto uvek zamerate radikalima, a ovako, kada ništa nije postojalo što treba da podržimo, nemojte da nam zamerate. A naša su vrata uvek otvorena za saradnju sa pripadnicima manjina, posebno pripadnicima mađarske nacionalne manjine. Svi sa kojima ste do sada sarađivali su vas izdali, prevarili i prodali. Ostali su vam još radikali, ali i celoj Srbiji su još ostali samo radikali.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jovan Damjanović, po Poslovniku, a zatim narodni poslanik Elvira Kovač.

Jovan Damjanović

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam čovek iz manjinskog naroda, iz romske zajednice. Što se tiče manjinskog naroda, ne samo romske zajednice nego više manjinskih naroda, mogućnost da se integrišu u politiku data im je upravo u SRS-u. Ovo je istina, ne možemo da manipulišemo.  Naša  prava, stečena u našoj državi, proistekla iz zakona i Ustava naše države, i te kako poštuje Srpska radikalna stranka. Ona poštuje prava manjinskog naroda. Zbog toga se mi i uključujemo u ovu stranku i dajemo joj podršku. Zbog toga ne može niko da kaže da ima nekih manipulacija. Da vam kažem iskreno, kao član nacionalne manjine Roma: Srpska radikalna stranka je učinila toliko da ja ne mogu da se zahvalim SRS-u i njenom rukovodstvu. U Zemunu su dali 1.200.000 maraka, pa su nam dali normalan život, a to je kanalizacija, vodovod, asfaltiranje, elektrifikacija. Rušili ste nam kuće, ugasili ste nam televizije, ne date nam prava na ono što imamo i sad kažete - nacionalne manjine. Nacionalne manjine će glasati za Srpsku radikalnu stranku onoliko kol'ko smatraju da treba i kol'ko imaju poštovanja.
Ja sad govorim lično o romskoj nacionalnoj manjini. Ni u jednoj partiji nam nije dato pravo da se integrišemo u politiku. Evo šta, gde god pobedi SRS u lokalnim okvirima, biće Rom potpredsednik opštine i biće član opštinskog saveta ili opštinskog veća. To nama niko ne nudi u ovoj državi, nudi nam SRS. Mi znamo da se manipuliše.
Gospodine Mićunoviću i svi dragi prijatelji, ja vam samo kažem: što ste vi nama ugasili naše medije? Zašto vi minimizirate romski narod? Zašto ne dajete prava koja treba da imamo? Šta smo mi u ovoj državi? Molim vas, većinski narod i većinske političke stranke koje drže vlast u ovoj državi ugasili su nam dve televizije u državi. Zašto? Ne daju nam pravo na našu kulturu, na naš jezik, na naše, molim vas, izveštavanje, i na naše medije. Pa, kako ćemo mi onda da glasamo za vas?
Ja izričito kažem: 25.000 Roma i svih 25.000 Roma u Zemunu glasaju za SRS. Govorim vam: širom Srbije Romi ima da glasaju 90% za SRS jer SRS zaslužuje to. Mi bismo glasali i za vas, ali nas vi ne poštujete. Hvala vam.
...
Zdrava Srbija

Miloljub Albijanić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvol'te.