Slušam vas, pa mislim da meni nešto pričate... naravno, kažem, to je bila posledica, pre svega, veoma strogih i krutih odredbi iz prethodnog Ustava, ali je, isto tako, bila posledica i one sveukupne društveno-ekonomske situacije i nezadovoljstva naroda postojećim stanjem u državi Srbiji, odnosno i nepoverenjem u političku elitu. Bilo kako bilo, mi smo zaista silne pare i silnu energiju utrošili da bismo dobili predsednika Republike.
Ovoga puta, ovim predlozima zakona, u stvari ispunjavamo svoje obaveze koje su proistekle iz Ustava i Ustavnog zakona, a to je da se usvajanjem zakona o predsedniku Republike i zakona o izborima za predsednika Republike, uz one druge zakone, kako je to definisao Ustavni zakon, pre svega zakona o odbrani, Vojsci, spoljnim poslovima i službi bezbednosti, praktično približavamo i izborima, normalnim i redovnim izborima za predsednika Republike.
Svakako da su današnji tonovi u dobroj meri bili posvećeni upravo toj predizbornoj kampanji, a ja ću se potruditi da ipak budem konkretan i da nešto više kažem o samim predlozima zakona, pre svega o Predlogu zakona o predsedniku Republike.
Novi Ustav, koji smo usvojili prošle godine na Mitrovdan, jasno je definisao položaj i nadležnosti predsednika Republike, u članovima od 111. do 121. Usvajanjem ovih predloženih zakona, rekoh, mi ćemo zaista ispuniti i svoju obavezu kao parlament, da se steknu uslovi za raspisivanje izbora za predsednika Republike, ali, isto tako bih podsetio, i za lokalnu samoupravu, odnosno pokrajinske izbore.
Takođe, veoma je bitno da se ovim predloženim zakonima uspostavlja pravilniji balans i ravnoteža između ova tri stuba vlasti, o kojima smo svi danas govorili, o zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, što je, u stvari, najosetljiviji deo u svakom parlamentarnom sistemu. Kao što znamo, Ustav sprečava i Narodnu skupštinu i Vladu da, zavisno od političkih snaga, ili oslabi ili ojača položaj predsednika Republike. Dakle, mi se možemo kretati samo u onim okvirima koji su striktno predviđeni i usvojeni u Ustavu članom 112, a što se odnosi na nadležnosti predsednika Republike. Nešto ću više o tome reći, u smislu da bi ovaj zakon, kroz ovu našu raspravu, zaista mogao da bude potpuniji, kompletniji i kvalitetniji.
Naime, članom 112. Ustava određuju se, kao što rekoh, ostale nadležnosti predsednika Republike, a drugi ovi područni zakoni određuju njegove pojedine nadležnosti, i o tome je bilo reči, uključujući i zakon o Vojsci, o odbrani, ali i zakon o pomilovanjima, odlikovanjima itd. Dakle, niti Narodna skupština, niti Vlada ne mogu iskoračiti iz tog okvira.
Međutim, ako pogledamo član 7. koji govori o sredstvima za rad predsednika Republike i Generalnog sekretarijata predsednika Republike (naravno, ta sredstva se obezbeđuju budžetom Republike Srbije, a mi ćemo imati već na jednoj od narednih sednica, odnosno na prvoj narednoj sednici i priču o budžetu), ne znam zbog čega je ispuštena šansa da se i zakonski utemelji Narodna kancelarija.
Moram da podsetim da su poslanici, pa i ja sam bio jedan od tih poslanika u prethodnom sazivu, da smo nekoliko puta govorili da i u samom budžetu ne postoji niti razdeo niti funkcija koja se odnosi na finansiranje Narodne kancelarije. Dakle, ne radi se o tome da je neko protiv Narodne kancelarije, nego se radi prosto o želji da to bude zakonski utemeljeno, a u članu 7. se nekim narednim stavom, recimo, moglo definisati da predsednik Republike ima pravo na formiranje Narodne kancelarije radi potpunije, ili da kažemo efikasnije, komunikacije sa građanima. To je bilo sasvim jednostavno. Takva odredba bi, naravno, proizašla iz odredbe Ustava, člana 112. tačka 8, koja definiše da se mogu obavljati ''i drugi poslovi određeni Ustavom'', znači, ne bismo iskoračili iz ovog okvira koji definiše Ustav, odnosno član 112.
Bilo je reči, naravno razumljivo mnogo više od opozicije nego od pozicije, i o članu 9. koji je poprilično, rekao bih, elastičan, da najelegantnije izbegnemo neku težu definiciju. Naime, govori se o nespojivosti funkcija, a član 115. Ustava decidirano kaže: ''Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost''. I ovim zakonom je to naglašeno, a takođe i Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
To ostavlja prostora različitim tumačenjima i mi u Novoj Srbiji zaista očekujemo da će budući predsednik, i u samoj ovoj predizbornoj kampanji, koja je svakako započela, a vodi se naravno tokom 365 dana u godini, kandidati za predsednika Republike, a još više izabrani predsednik Republike, voditi o tome računa.
Dalje, mislim da je par kolega u diskusiji spomenulo i član 12. Da li se stvarno radi o dva mandata ili će tom novoizabranom predsedniku to u stvari biti prvi mandat? Ukoliko bi neko, naravno mimo aktuelnog predsednika Republike, bio izabran za predsednika Republike, to bi bio njegov prvi mandat zaista, a to je odredba Ustavnog zakona, mislim da je član 18. stav 2. Ako bi bio izabran neko drugi, onda bi mogla da se primeni odredba zakona da predsednik Republike počinje svoj mandat danom polaganja zakletve u Narodnoj skupštini.
Te primedbe, zašto aktuelni predsednik Republike nije otpočeo svoj mandat polaganjem zakletve u Narodnoj skupštini, dakle, ne stoje iz prostog razloga – on je tako izabran pre usvajanja ovog Ustava, a posle ovog izbornog ciklusa će se steći uslovi i za taj, da kažemo, svečani čin i, naravno, da se ispoštuje i zakletva koja je definisana Ustavom.
Što se tiče člana 13, on definiše kada prestaje mandat predsedniku Republike po isteku mandata, u jednom redovnom ciklusu, podnošenjem ostavke ili razrešenjem. Nedavno smo ovde imali isto veliku priču, posle smrti gradonačelnika Beograda, da li je to bilo definisano u zakonu ili nije, pa je ostavljeno mnogo prostora različitim nagađanjima. Mislim da ne bi bilo previše da, u jednoj rečenici, možda bude i ta mogućnost - u slučaju smrti - što je sasvim prirodno, tj. božja volja.
Sledeća stvar je čin podnošenja ostavke i mislim da je bez potrebe izuzetno zakomplikovano objašnjenje u ovom predlogu zakona. Ja ne bih sada mnogo pričao o toj proceduri. Mislim da bi najelegantnije bilo da se ispoštuje ono što je već Ustavom predviđeno, a to je da mandat predsednika Republike prestaje danom podnošenja ostavke predsedniku Narodne skupštine. Objašnjenjima u stilu da li se to podnosi pismeno, da li onda sledi javno obraćanje građanima, da li onda ima potrebe javno se obraćati, mislim da je zaista i suviše zakomplikovano.
A piše u Ustavu, u članu 117. stav 2. da predsedniku Republike prestaje mandat danom podnošenja ostavke, a zna se kako se podnosi ostavka, cela procedura, onog trenutka kada predsednik Republike podnese ostavku u ovaj dom, predsedniku Narodne skupštine, smatra se da mu je mandat istekao.
Primedbe koje su se čule u smislu pokretanja procedure za opoziv predsednika. To je jasno definisano Ustavom. Ali, mislim da ne stoje one primedbe koje sumnjaju u profesionalnost i etiku ustavnih sudija, bez obzira da li predsednik Republike ima ingerencije da predlaže pet sudija, ili sa liste koju predlaže Narodna skupština odabere pet i, naravno, Vrhovni kasacioni sud što predlaže pet. Smatram da država kao što je Srbija ide ka onome što se naziva pravna država, ka uspostavljanju poverenja u te institucije i da će, svakako, ukoliko dođe do povrede Ustava, naravno, ta procedura i biti pokrenuta.
Ali, jedna druga stvar mi je malo nejasna i prosto bih iskoristio boravak gospodina ministra ovde. Znamo da prilikom potpisivanja ukaza o proglašenju zakona, predsednik Republike može vratiti Skupštini zakon na ponovno odlučivanje, ali ovim predlogom kaže ''ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom''. Zašto je sada to napisano ovim predlogom zakona, kad u Ustavu to piše mnogo jednostavnije: ''Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglašenju zakona, ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje''?
Tačno, gospodo poslanici, u tom pismenom obrazloženju pisaće: vi ste povredili ustavne odredbe - jer nije u saglasju sa Ustavom. Ali neće to predsednik da uradi, jer tu postoji Ustavni sud. Koje su to sad nadležnosti i ingerencije predsednika Republike da on procenjuje da li je povređen Ustav ili nije? Dakle, tu je, čini mi se, bespotrebno ponovo ta odredba, preinačena od one odredbe kako stoji u Ustavu i za koju smatram da je sasvim korektna.
U svakom slučaju, verujem da ćemo tokom ove rasprave, a naročito po otpočinjanju rasprave po amandmanima, pošto znam da ima dosta amandmana, svakako doprineti i verujem da možemo popraviti, a naravno i poslanici Nove Srbije bi bili zadovoljniji da je ovaj zakon napisan preciznije, i da je sasvim moguće da ga popravimo kroz raspravu po amandmanima. Poslanici Nove Srbije će glasati za ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, gospodine Beliću. Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica, a zatim narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Izvol'te, gospodine Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, sam položaj predsednika Republike, nadležnost, mandat, razrešenje i izbor uređuje Ustav Republike Srbije i on bi, prema modelu podele vlasti, trebalo biti organ izvršne vlasti koji treba da izražava državno jedinstvo Republike Srbije.
Međutim, onako kako je to predloženo u Predlogu zakona, sigurno to neće biti. Jer je, poštovani narodni poslanici, osnovna karakteristika ovog predloga zakona, pre svega, gospodine ministre, neustavnost pojedinih članova. Zatim nedorečenost, potpuna nepreciznost i nejasan sled članova, što daje široke mogućnosti za zloupotrebu i široke mogućnosti zlonamernog tumačenja skoro svih važnijih članova.
Upozoriću vas na par članova, a naročito na član 18. koji govori o predlaganju kandidata za predsednika Vlade od strane predsednika Republike, što u praksi može da dovede do brojnih zloupotreba i štete po samu državu jer je taj član nedorečen, neprecizan, nejasan. Jer, onako kako je predloženo u Predlogu zakona, moguća je opstrukcija od strane predsednika Republike kod predlaganja kandidata za predsednika Vlade.
Takođe, gospodine ministre, ukazujem vam na član 10. koji je u direktnoj suprotnosti sa članom 109. Ustava. Član 10. ovog predloga propisuje da narodni poslanici, ako je Skupštini prestao mandat, pazite ovu žargonsku reč - ''okupljaju se'', da bi predsednik pred njima položio zakletvu, iako Ustav Republike Srbije član 109. stav 1. ne daje takvu mogućnost.
Predsednik Republike ne bi ni smeo ni mogao da vrši nijednu funkciju, pa ni predsednika stranke, shodno članu 111. Ustava Republike Srbije, koji isključivo i eksplicitno kaže: ''Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''.
Takođe vam ukazujem na član 15, da je isti član u direktnoj suprotnosti sa članom 118. Ustava, jer normira razrešenje predsednika od strane jedne trećine poslanika, molim vas obratite pažnju na ovo, ministre, a da ne predviđa sam postupak razrešenja, koji to preciznije i eksplicitno reguliše Ustav Republike Srbije. Citiram član 118. stav 2. Ustava: ''Postupak za razrešenje može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika''.
Dakle, postupak razrešenja Predlogom zakona i ne pominjete, ne znam zašto. Pojedini članovi su suvišni, jer su sadržani u Ustavu Republike Srbije, pa ih, naravno, treba brisati.
Ukazaću vam i na član 42. Predloga koji je u direktnoj suprotnosti s Ustavom Republike Srbije, odnosno sa članom 13. jer precizira posebnu zaštitu u inostranstvu bivšem predsedniku Republike, o čemu je govorio naš zamenik predsednika gospodin Nikolić, i time dovodite u neravnopravan položaj građane Republike Srbije.
Ustav, član 13. stav 1. precizira: ''Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu''. Zato taj stav treba brisati, jer je, u krajnjoj liniji, suvišan, protivustavan, i bio bi privilegija bivšeg predsednika. Po čemu bi se on razlikovao od ostalih naših državljana?
Takođe, ukazujem vam na član 43. koji je u suprotnosti s Ustavom jer propisuje da razrešeni predsednik nema prava koja ima bivši predsednik. Mi smatramo da je on, iako je razrešen, ipak bivši predsednik i mora imati sva prava koja ima svaki bivši predsednik.
Zato je SRS podnela veći broj amandmana, kako bi prejudicirala pojedine odredbe, od samog izbora predsednika do stupanja na snagu ovog zakona, kako bi preciznije precizirala prava i obaveze predsednika države, kako bi pravne norme bile jasne i precizne, i bile u skladu s Ustavom Republike Srbije.
Takođe, predložili smo brisanje više članova jer su sadržani u Ustavu Republike Srbije, a mnogim amandmanima najdobronamernije želimo poboljšati tekst ovog predloga zakona koji bi jedino možda malo imao smisla ako biste usvoji sve amandmane SRS-a. Hvala vam najljepše.

Hvala, gospodine Koprivica. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a zatim narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad god dobijem neki predlog zakona iz oblasti javnog prava, ja se setim Ive Andrića koji je, komentarišući jedno delo jednog svog kolege, rekao da se, dok je čitao tu knjigu, probijao kao ''Njegošev vojvoda Draško kroz mletačku ćeskobu''. Otprilike se i mi tako probijamo kroz redove ova dva predloga zakona, o predsedniku Republike i o izborima za predsednika Republike. Oba predloga zakona su puna različitih kako pravnih tako i jezičkih manjkavosti, i ja ću, po onom dobrom starom običaju, krenuti redom kad je reč o predlogu zakona o predsedniku Republike.
Na početku moram da ispravim predsednika Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Srbije gospodina Vlatka Ratkovića, koji je rekao da je Republika Srbija po obliku državnog uređenja republika. Srbija jeste republika, ali to nije oblik državnog uređenja, to je oblik vladavine. To se uči na prvoj godini pravnog fakulteta. Po obliku državnog uređenja mi smo unitarna država zato što u svom sastavu nemamo federalne jedinice.
Prva stvar koja pada u oči su neka zaista loša, čisto jezička rešenja. Član 4: ''Uslove za izvršenje funkcije i nadležnosti predsednika Republike obezbeđuju Vlada, ministarstva i drugi državni organi u skladu s propisima''.
Ne znam zašto je predlagač ovde upotrebio ovaj svršeni glagolski oblik ''izvršenje'' kada predsednik Republike u kontinuitetu od pet godina vrši funkciju predsednika Republike i to je i ustavna formulacija. Ne znam zašto pribegavati jezičkim novotarijama u zakonu kad u Ustavu tako ne stoji.
Član 5. stav 2: ''Rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak ... određuje Vlada pošto pribavi saglasnost predsednika Republike''. U praksi ovo može da dovede do sledećeg. Šta ako se ženi predsednika Republike ne svidi rezidencijalni prostor koji je odredila Vlada? Šta ako se njegovoj deci ne svidi to što su teniski tereni ili bazeni suviše daleko od rezidencijalnog prostora koji je odredila Vlada? Pa je onda Vlada sebe zaštitila tako što će da odredi sve to što treba za stanovanje predsednika Republike i njegove porodice, ali tek ako predsednik Republike prethodno na to da saglasnost.
Dame i gospodo, sami ste tvrdili da je Srbija republika. Ne znam zašto onda unosite u Predlog zakona odredbe koje su pre svojstvene jednoj monarhiji nego republici. Ovo treba da radi Narodna skupština Republike Srbije, dakle da određuje rezidencijalni prostor, protokolarne objekte, objekte za boravak predsednika Republike i članova njegovog domaćinstva, na predlog Vlade. Dakle, Vlada je ta koja treba da predloži, a Narodna skupština je ta koja treba da da poslednju reč i nema tu šta da se pita predsednik Republike.
Dalje, član 6. stav 2: ''Informacije o radu predsednika Republike dostupne su javnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i propisima koji uređuju zaštitu tajnih podataka''. Ova formulacija ''tajni podaci'' nije dovoljno precizna. Može u praksi da izazove brojne zloupotrebe. Na kraju krajeva, to i nije pravnička terminologija. Pravnička terminologija je ''službena, vojna ili državna tajna'' i ništa drugo ne sme da bude tajna kada je reč o predsedniku Republike.
Naravno, postoji izvesna sfera privatnosti koju treba štititi, ali ovakvom formulacijom otvaraju se vrata brojnim zloupotrebama. Građani pod firmom poštovanja tajnih podataka neće moći da dobiju neke informacije koje su izuzetno bitne po interese države i po interese samih građana. Dakle, umesto da stoji ''zaštitu tajnih podataka'', treba da stoji ''koji uređuju zaštitu službene, vojne ili državne tajne''.
Dalje, član 8. stav 1: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada''. Ne znam koji bi to neki drugi organi mogli da obezbeđuju predsednika Republike sem policije i Vojske Srbije. Onda se otvara principijelno pitanje.
Prvo, da li predsednika Republike Srbije mogu da obezbeđuju organi stranih država, jer iz ovakve formulacije i tako nešto proizlazi. Drugo, da li predsednika Republike mogu da obezbeđuju neke privatne agencije za obezbeđenje. I jedno i drugo rešenje bi bilo katastrofalno i neprimereno vrlo odgovornoj funkciji koju obavlja predsednik Republike.
Dalje, član 12. Žao mi je što nisu ovde ni gospodin ministar ni njegov državni sekretar. Izgleda da u Vladi ne vode dovoljno računa o tome šta znače pojedini termini koji se upotrebljavaju u sferi javnog prava i ne znaju kakva je razlika između ''biti biran'' i ''biti izabran''. To su dve potpuno različite stvari.
Kaže se u članu 12: ''Niko ne može više od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat''. U stvari, trebalo je da piše: ''Niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike''. Šta to znači? Ako je neko dva puta već izabran na funkciju predsednika Republike, on uopšte više ne može da bude kandidat za tu funkciju, a ovako, kako ste vi formulisali, ispada da može neko ko je već dva puta bio predsednik Republike da se kandiduje i po treći put. Ali se onda postavlja pitanje šta će biti ako on i po treći put bude izabran, i onda ispada da taj izbor neće biti validan i da se taj izbor ne može priznati.
Član 14. stav 2: ''Mandat predsednika Republike prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu''. Zaista ne znam šta znači ta reč ''prispe''. Da ''ostavka prispe u Narodnu skupštinu''. Umesto toga, mogli ste da se opredelite za dva pravno moguća rešenja: ''kad ostavku primi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije'' ili ''kad ostavka predsednika Republike bude zaprimljena u pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije''. Ovako je potpuno nejasno kada prestaje mandat predsednika Republike.
Kaže: ''kad ostavka prispe u Narodnu skupštinu''. Može ostavka slučajno da bude bačena na ulaz Narodne skupštine. Da li to znači da je prispela ako se predsednik Narodne skupštine sa njom nije upoznao i ako nije zaprimljena u pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije?
Član 16. Zaista, gospodin Milan Marković očigledno ima problem sa kategorijom vremena kao filozofskom kategorijom. ''Predsedniku Republike mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje, već se produžava po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje''.
Prvo, mandat je vremenski period i niko nema silu da zaustavi vreme. Dakle, mandat može da istekne. Druga je stvar što taj mandat koji ističe može da se produži. Ovakva formulacija je besmislena. Ispada da mandat ne može da istekne, ali čemu onda da se produžava? Pri tome je sam Ustav jasan, odnosno jasno govori da ono što piše u Predlogu zakona nije ispravno.
Naime, pogledajte kako glasi član 116. stav 2. Ustava Republike Srbije: ''Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se...''. Dakle, mandat i te kako može da istekne, to je neka realna vremenska kategorija, ali ukoliko istekne, onda može da se produži. Valjda je Vlada to htela da kaže. Ovako ispada da Vlada ima silu da zaustavi vreme.
''Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata''. Jedna potpuno nepotrebna odredba koja samo opterećuje tekst Predloga zakona. Pa jasno je da, ako je predsedniku Republike produžen mandat, on ima ista prava i obaveze kao i pre nego što mu je mandat produžen.
Član 17: ''Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca''. Pošto se ovim zakonom razrađuju ustavne odredbe o predsedniku Republike, bilo bi dobro da stoji ''kad se smatra da je predsednik Republike sprečen da obavlja svoju funkciju'', dakle koji je to vremenski period kada možemo realno da kažemo da je predsednik Republike sprečen da obavlja svoju funkciju. Da li je to 15 dana, da li je to 30 dana, šest meseci itd. Ovako nepreciznom formulacijom otvarate mogućnost da se ova norma različito primenjuje u praksi, u zavisnosti od toga da li vam odgovara taj koji je predsednik Republike ili vam ne odgovara.
Član 17. stav 2. Tu regulišete kakve ingerencije ima predsednik Narodne skupštine kada zamenjuje predsednika Republike. Ustav je u tom pogledu potpuno jasan. Kada predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike koji je sprečen da obavlja svoju funkciju, onda ima sva prava i obaveze kao i predsednik Republike. Međutim, u Predlogu zakona stoji nešto drugo. Vi nabrajate koje to poslove može da vrši predsednik Narodne skupštine dok zamenjuje predsednika Republike i time odstupate od člana 120. stav 1. Ustava Republike Srbije koji kaže: ''Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine''. Zamenjuje ga, dakle, u svim poslovima. Odakle vama pravo da kažete da ga zamenjuje samo u tim i tim poslovima? Šta će biti s onim drugim poslovima? Ko će te poslove da radi? A, pri tome, u Predlogu zakona to niste predvideli.
Jedna odredba koja je zaista suluda: ''Predsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike dužan je da ... svaki izglasani zakon proglasi ukazom''. Šta će biti ako je očigledno da je zakon neustavan? Zašto terate predsednika Narodne skupštine da na silu boga ukazom proglašava zakon za koji je svima jasno da je protivustavan, a inače predsednik Republike ima pravo da odbije proglašavanje zakona ako ga smatra protivustavnim?
Zašto terate predsednika Narodne skupštine da sam gazi Ustav, a prethodno ste dali pravo predsedniku Republike da ne proglasi zakon ako smatra da nije u skladu sa Ustavom?
Član 19. Vraćanje zakona na ponovno odlučivanje. Između ostalog se kaže: ''Predsednik Republike može, uz pismeno obrazloženje, vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da ... pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način''.
Ovo je direktno mešanje u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Narodna skupština je ta koja procenjuje da li su prilikom izglasavanja zakona poštovane odredbe Poslovnika Narodne skupštine ili ne. Odakle pravo predsedniku Republike da on kaže: zakon je u svemu pravno valjan, ali ste prekršili vi u Narodnoj skupštini proceduru njegovog izglasavanja i ja taj zakon neću da proglasim ukazom? Otkud predsednik Republike sme da se meša u jedno čisto procesno pitanje koja mora da bude u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine?
Ovaj drugi deo je još smešniji, kaže može da odbije proglašenje zakona ako smatra ''da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način''. Šta to znači? To znači da je predsednik Republike slobodan da procenjuje da li je zakon u materijalnom smislu dobar ili ne. Pa, ako mi se zakon svidi – ja ću da ga proglasim, a ako mi se ne svidi – neću, zato što smatram da materija koja je uređena tim zakonom nije uređena na odgovarajući način. Šta ako predsednik Republike nije pravnik? Po kojim kriterijumima će on da procenjuje da li je jedna materija dobro uređena ili nije?
Član 25. Tu opet pravite onu grešku koju ste već napravili kada ste izglasavali Zakon o Vladi, kada ste izglasavali Zakon o Ustavnom sudu. Opet će samo neki pravni akti biti objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije". Opet će neko samovoljno da odlučuje: ovaj akt hoću da se objavi, ovaj akt neću da se objavi.
Pa kažete: ''U 'Službenom glasniku Republike Srbije' objavljuju se ... i drugi pravni akti za koje predsednik Republike odluči da se objave''. Znači, on je taj koji će da se pita koji pravni akt će da bude objavljen, a koji ne. Gde je tu demokratija, gde je tu javnost rada, gde su tu bilo kakvi evropski standardi na koje se tako zdušno pozivate?
Naravno, oba zakona imaju mnogo manjkavosti. Ne želim da oduzimam dragoceno vreme svojim kolegama iz SRS-a, ali prosto moram da se osvrnem na zakon o izborima za predsednika Republike.
Zaista mi je nejasno zašto pravo izbora predsednika Republike ograničavate samo na državljane koji imaju prebivalište u Republici Srbiji.
Da vas samo podsetim. Pre nekoliko meseci se vaš predsednik DS-a i nažalost predsednik Republike Srbije Boris Tadić u Hrvatskoj izvinjavao Hrvatima zbog navodnih zločina koje su Srbi počinili tokom 90-tih godina. Evo, juče su bili izbori u Hrvatskoj. Svaki Hrvat, odnosno svaki državljanin Republike Hrvatske na kugli zemaljskoj, ma gde živeo, od SAD preko Hrvatske do Australije, ima pravo da glasa za predsednika Republike Hrvatske. Zašto se onda ne ugledate na te kojima se izvinjavate? Zašto ograničavate pravo naših državljana koji žive u inostranstvu, koji nemaju prebivalište u Republici Srbiji, da glasaju za predsednika Republike? Jasno je zašto - bojite se izbornih rezultata.
Na kraju, moram da se osvrnem na ono što je rekao kolega Balint Pastor iz SVM. Prošlo je vreme kada su pripadnici nacionalnih manjina bili plašeni SRS-om. SRS je otvorena za sve građane Vojvodine i za sve građane Srbije. Najjače uporište SRS ima danas u Vojvodini. Mi u SRS smatramo da izbori za predsednika Republike ne smeju da budu popis stanovništva, pa da pravo na mađarske glasove ekskluzivno ima samo SVM ili neka druga mađarska partija.
To što sam ja amandmanom predložio da predlog kandidata treba da podrži ne 10.000 nego 50.000 birača je sasvim u duhu onoga što se zove građanska demokratija. Gde piše da na mađarske glasove pravo imaju samo mađarske partije? Gde piše da predlog kandidata SVM treba da podrže samo Mađari? Zašto se gospodin Pastor za podršku kandidaturi za predsednika Republike, ukoliko je u pitanju Mađar, ne obrati i Srbima koji žive u Vojvodini, pa će nakupiti ne 50.000 nego 100.000 glasova? Zašto praviti nove feude u Vojvodini? Zašto građane po svaku cenu deliti? Ako si Mađar, moraš da glasaš za SVM?
A mi u SRS upravo u Vojvodini, u čisto mađarskim sredinama, osvajamo veliki broj glasova. Imamo i narodnog poslanika Mađara u Skupštini Republike Srbije. Imamo pokrajinske poslanike Mađare u Skupštini AP Vojvodine. Ne treba pripadnici nacionalnih manjina, pa ni Mađari, da se plaše SRS-a. Prošla su ta vremena kada ste pripadnike nacionalnih manjina mogli da plašite SRS-om. Neki od najvernijih glasača SRS-a su upravo Mađari, Slovaci, Rumuni, Romi i drugi koji žive na prostorima Vojvodine. Ovakvim amandmanom se apsolutno ne dira u njihova prava, naprotiv, afirmiše se osnovno demokratsko pravo, a to je da svaki čovek može da glasa za listu, odnosno za kandidata koga sam izabere, a da to ne treba da mu nameću njegovi nacionalni tutori.

Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, a zatim narodni poslanik Zlatan Jovanović. Preostalo vreme je 28 minuta. Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala lepo. Dame i gospodo poslanici, evo, radi javnosti, nekoliko uvodnih napomena. Najpre da skrenem pažnju na to kako predsednik parlamenta gospodin Oliver Dulić neracionalno raspolaže vremenom narodnih poslanika.
Za danas je na predlog šefa poslaničke grupe DS doneta odluka da se u jedinstvenoj raspravi raspravlja o dva veoma važna predloga zakona, o izboru predsednika i o predsedniku Republike Srbije. Zaista mislim da je to nezabeleženo, da se ovakva dva zakona spajaju u jedinstvenu raspravu i da onda narodni poslanici, kao što je moglo da se čuje danas u toku dana, koji imaju ozbiljnu nameru da ozbiljno raspravljaju o ovim zakonima, ne mogu da se opredele koji zakon da komentarišu, koji član zakona da komentarišu i onda to mora da se radi onako poprilično površno. A, zato, sutra Narodna skupština neće raditi.
Dakle, moramo svakako da čekamo ta 24 časa da bi se raspravljalo o amandmanima i potpuno bi bilo normalno da smo danas radili jedan zakon, sutra drugi, narednog dana amandmane za jedan, onog sledećeg dana amandmane za drugi i ništa se ne bi izgubilo u vremenu koje je potrebno Oliveru Duliću za raspisivanje predsedničkih izbora. Ali, to nije jedini propust ni gospodina Olivera Dulića, ni skupštinske većine, ni ova dva teksta zakona o kojima danas raspravljamo.
Vidite, ispred sebe imamo predlog i jednog i drugog zakona gde piše, između ostalog, da se predlaže Narodnoj skupštini da se donesu po hitnom postupku. U Obrazloženju - Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku - između ostalog se kaže: ''Da bi se izbori što pre raspisali i održali, neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku i time spreče moguće štetne posledice po rad državnih organa''. U međuvremenu je skinuta hitnost sa ovih predloga i mi o njima raspravljamo u redovnom postupku.
Sada pitanje za predsednika parlamenta i za predstavnika Vlade, trenutno odsutnog, odnosno veći deo dana odsutnog: koje su to štetne posledice po rad državnih organa nastupile zato što se o ovim zakonima ne raspravlja po hitnom postupku, kako nam je Vlada svojevremeno predložila? Naravno, nemamo odgovor na ovo pitanje.
Kada se govori o ova dva zakona, neophodno je napomenuti da smo i dalje u neustavnom stanju, da i dalje nemamo sve predloge zakona koje je bilo neophodno da Narodna skupština donese na osnovu Ustava i Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava i da ovakvim ubrzavanjem postupka još uvek nije završen postupak na osnovu Ustava i Ustavnog zakona.
Danas se od jednog od kolega predstavnika skupštinske većine čulo da nije nikakav problem to što se spaja rasprava o ova dva važna zakona jer se, kako reče, radi samo o tehničkim zakonima. To je zaista neverovatno.
Zakon o predsedniku Republike i zakon o izborima za predsednika Republike - tehnički zakoni. Onda zaista ne znam šta su vama suštinski zakoni ako su ova dva tehnički.
Takođe se ovde od nekoliko poslanika skupštinske većine čulo nešto što, evo ja vam kažem, može da izgovori samo čovek koji je apsolutno bez političkog morala. Reći ''jednom predsednik – uvek predsednik'' i naglasiti kako ovaj zakon o predsedniku Republike govori o veoma važnoj ulozi i o važnosti predsednika Republike, to je zaista strašno ako se čuje iz usta predstavnika DOS-a, jednog od pučista dosovske revolucije koji su predsednika Republike Srbije i predsednika SRJ Slobodana Miloševića kidnapovali, odveli u Hag i dozvolili da u Hagu bude ubijen. I posle toga vi da pričate o tome kako je važna funkcija predsednika Republike – to je zaista, u najmanju ruku, nemoralno, poštovane kolege.
Mi iz SRS-a smo podneli popriličan broj amandmana i na jedan i na drugi predlog ova dva zakona. Zaista nam je namera bila da vam zakone koliko-toliko uredimo da bi bili primenljivi, da se ne desi, gospodine Milane Markoviću, kao sa zakonima o lokalnoj samoupravi i o lokalnim izborima, kada smo ukazivali na sve nedostatke tih zakona, odnosno kada su bili u fazi predloga i kada se raspravljalo u ovom parlamentu o njima, kada smo ukazivali kako će se paralisati rad lokalnih samouprava zbog tako loših zakona, tadašnja skupštinska većina nije htela da nas čuje, a i danas imamo problema, od prvog dana od kad su održani lokalni izbori po tom zakonu, do dana današnjeg, složićete se, imamo u velikom broju lokalnih samouprava ogromne probleme, zato što je donet zakon za koji se u startu znalo da će biti neprimenljiv.
Zato vas upozoravamo da ova dva zakona koliko-toliko uredite tako što ćete prihvatiti amandmane SRS-a pa ćete dobiti bar zakone primenljive i u skladu s Ustavom. Je l' vidite vi koliko i dokle idete sa ovim zakonima? Sada govorim o Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike. Ovim Predlogom zakona, gospodine Markoviću, vi ukidate jedno od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom, a to je izborno pravo. Vi kažete u Obrazloženju: ''Potom, propisano je da na prvim izborima za predsednika Republike koji budu održani prema novom Ustavu pravo glasa imaju oni građani Republike Srbije koji su upisani u biračke spiskove prema merilima koja su korišćena za izbore za narodne poslanike koji su održani 21. januara 2007. godine''.
Zamislite šta kaže dalje Vlada Republike Srbije: ''Posredi je težnja da se dva republička organa koja se biraju na neposrednim izborima - Narodna skupština i predsednik Republike - biraju iz istog biračkog korpusa''. Ovo je zaista neverovatno. Vremenska razlika u izborima, jednima i drugima, najmanje je godinu dana.
Dakle, vi ste predvideli da sva lica koja su postala punoletna posle 21. januara 2007. godine ne mogu da glasaju. Predvideli ste da će svi koji su u međuvremenu umrli i dalje ostati na biračkom spisku. Kako vi očekujete regularne izbore? A da ne govorimo o tome što vam već sedam godina na pamet nije palo da konačno uradite jedinstveni birački spisak. Pred one izbore 2000. godine ste svesrdno podržavali članove RIK-a iz redova SRS-a, koji su se maksimalno borili da se izborimo za jedinstveni birački spisak. Naravno, nije ovo jedini slučaj kada vi kao opozicija govorite jedno, a kao vlast govorite potpuno drugačije.
Ne znam sada o kom zakonu da govorim pošto imam svega još pet-šest minuta, ali ću kazati nekoliko rečenica o zakonu, kako vi kažete, o "izborima" za predsednika Republike. Mi smo vam predložili da i to menjate jer je to zakon o izboru, a ne o izborima predsednika Republike.
Ovde smo vam, u nekoliko prvih članova, skrenuli pažnju na to da je neophodno da zakon uskladite s Ustavom. Veliki broj članova i u jednom i u drugom predlogu zakona su samo suvoparno prepisani članovi Ustava Republike Srbije, a tako se, gospodine Milane Markoviću, zakoni ne pišu. Ustav postoji kao okvir, a zakonima se razrađuje materija. Ne možete samo da prepišete Ustav i da kažete: evo, dali smo vam zakon.
Dve su najkarakterističnije stvari vezane za zakon o izborima za predsednika. Prvo, u članu 10. ste predvideli: ''Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača''. SRS amandmanom predlaže da to bude 50.000 birača zbog ozbiljnosti. Zbog toga što, kako je gospodin Tomislav Nikolić jutros rekao, konačno imamo dve opcije koje to zaista jesu u Srbiji, i da vidimo, ko ne može da obezbedi 50.000 overenih potpisa birača koji podržavaju tog kandidata, ne znam kako takav kandidat i može da se pojavi na izborima.
Sledeće što smatramo vrlo bitnim jeste sadržano u članu 11, gde se govori o podnošenju predloga kandidata. Između ostalog, predložili smo da, uz ostalu dokumentaciju, kandidat za predsednika podnese uverenje o zdravstvenom stanju sa Vojnomedicinske akademije. Kada biste prihvatili ovaj amandman i kada bismo imali ovaj dokument u prilogu dokumentacije svakog kandidata, onda ne bismo bili u situaciji u kojoj smo danas - da se cela nacija brine i da SRS traži od predsednika Vlade Republike Srbije da sa VMA dobije podatke o zdravstvenom stanju predsednika Republike Borisa Tadića, koje je, nažalost, takvo da može vrlo negativno da utiče na državu Srbiju i na srpske nacionalne interese, pogotovo kada su u pitanju pregovori za Kosovo i Metohiju.
(Predsedavajući: Molim vas, gospođo Radeta, da vodimo računa.)
Gospodine Albijaniću, uopšte vas ne slušam, govorim ono što imam.
(Predsedavajući: Ali, morate da me saslušate.)
Ne moram da vas saslušam. Vi morate mene da saslušate. Ja govorim o zabrinutosti SRS-a i o zabrinutosti nacije za zdravstveno stanje Borisa Tadića, koje je, nažalost, takvo da može vrlo negativno da utiče na opstanak Srbije.

Zdravstveno stanje predsednika Republike je odlično, kao što ste i sami mogli da se uverite na TV-u. Hvala vam.

Nisam pitala vas, gospodine Albijaniću. Nemojte da se šalite s ozbiljnim stvarima. Pitanje smo postavili još u petak predsedniku Vlade gospodinu Vojislavu Koštunici i od njega tražimo da pribavi određenu dokumentaciju sa VMA.
Ja sam vrlo ozbiljna i mi smo vrlo ozbiljni. Meni je, kao čoveku, vrlo teško što govorim o Borisu Tadiću, kao o čoveku, ali kada govorim o predsedniku Republike, onda tu zaista nema emocija. Vi sebi dozvoljavate da se šalite sa zdravstvenim stanjem Borisa Tadića, kao što ste mahali šarenim balonima na dan sahrane Slobodana Miloševića. Vi ste odavno pokazali da ne poštujete ni funkcije ni funkcionere, gospodine Albijaniću. Zato vas molim, pustite me da ja radim lepo svoj posao, a vi možete da mi izreknete opomenu - to je ono što vam ostaje kao mogućnost, po Poslovniku.
Ima još, naravno, primedbi na ovaj zakon, ali nažalost nema dovoljno vremena s obzirom na to da ste spojili ove dve tačke dnevnog reda. Ne mogu sada da nađem na koji član se to odnosi, ali sam mislila da komentarišem članove domaćinstva predsednika Republike, gde ste izostavili da napišete da se to odnosi na članove porodičnog domaćinstva, jer ako kažete ''članove domaćinstva'' onda zaista ne znamo da li mislite na suprugu, na decu predsednika ili mislite na domaćice, švalerke, vozače itd. jer su i to članovi domaćinstva, svi ljudi koji žive u tom domaćinstvu, a porodično domaćinstvo je regulisano drugim zakonom i o tome bi trebalo da se vodi računa.
Predlog zakona o predsedniku Republike ima najviše prepisanih odredbi iz Ustava Republike Srbije, nije razrađen na pravi način i mi smo pokušali da to uradimo kroz naše amandmane. Nadamo se da ćete prihvatiti amandmane da biste na taj način ove zakone koliko-toliko uredili. Mnogo je nepreciznosti u ovim vašim predlozima, i jednog i drugog zakona, mnogo nekih paušalnih odredbi koje ne mogu na pravi način da se protumače. Čak ni datum stupanja na snagu niste uradili kako treba.
Zaboravili ste da član 5. mora da stupi na snagu nekog drugog dana, a ne kad i ceo zakon, gospodine ministre, ali videćete, pretpostavljam, u amandmanu, govorim o zakonu o predsedniku Republike, jer ovaj član 5. važi do donošenja propisa iz člana 45. ovog zakona, to je vaša obaveza.
Ali, vidim kako uzdišete, da još niste ni pogledali naše amandmane, pa se nadam kad ih budete videli, da ćete...
(Milan Marković, sa mesta: Jesam.)
Pa, niste. Čim tako reagujete, vidim da niste, bojim se, ni zakon pročitali, a amandmane sasvim sigurno niste. Nadam se da ćete u međuvremenu, pošto sutra Skupština neće zasedati, i vi naći vremena da pročitate i amandmane i zakon, pa da onda u pojedinostima razgovaramo ozbiljno. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Dobićete reč, gospodine Batiću. Dozvolite, samo malo strepljenja, pošto je ovo poslednji govornik, neću zaključiti načelnu raspravu, svi će imati mogućnost da iskoriste pravo. Hvala vam.
Izvol'te, gospodine Jovanoviću.