Odmah bih da odgovorim gospodinu Jovanoviću. Kao provereni demokrata, svakako ću odmah podneti ostavku na mesto zamenika predsednika SRS-a zato što smatram nespojivim vršenje dužnosti predsednika Republike i rukovođenje političkom strankom pošto to direktno povređuje član 111. Ustava Republike Srbije koji kaže da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''.
Dakle, smatram da odredba o nespojivosti obavljanja javne funkcije sa obavljanjem dužnosti predsednika Republike ne predstavlja odredbu po kojoj bismo mogli tumačiti da, recimo, Boris Tadić ne može da bude predsednik DS-a, ali, ako želimo da predsednik Republike izražava državno jedinstvo, onda on ne može da vodi jednu političku stranku. Mi nismo u jedinstvu sa tom političkom strankom, niti ćemo ikada biti. To znači da on već sada, odmah, biranjem te funkcije predsednika DS-a kaže: ne želim da budem u jedinstvu sa strankama koje nisu u koaliciji sa DS, recimo na republičkom nivou.
To je povreda Ustava i zbog toga bih skrenuo pažnju gospodinu Markoviću. Znam da su on i ovaj njegov saradnik što kasni na sednice veoma kasno dobili ovaj predlog zakona u gotovom tekstu, da su čak dobili ono što je pročitao gospodin Marković, zato se on smeje - i sam zna da ovde obavlja funkciju kurira. Ovaj zakon nije pisao gospodin Marković, ne bi ga ovako loše napisao. Znam mu prijatelje koji ovo znaju bolje da napišu, ako već on ne zna.
Dakle, Predlog zakona o predsedniku Republike se odnosi na Borisa Tadića, delimično kao na onoga ko sada vrši tu funkciju, a mnogo mu je važniji onaj deo o bivšem predsedniku Republike, koji će ga se ticati najverovatnije od februara, kako ja to vidim i kako se stvari razvijaju. Zato je mnogo bolje razrađeno to šta biva sa bivšim predsednikom nego šta će, u stvari, da radi predsednik Republike. Ovo je, u stvari, zakon o bivšem predsedniku Republike.
Nije tačno, gospodine Markoviću, da jedno lice može samo dva puta da bude izabrano za predsednika Republike. Ustavni zakon je za Borisa Tadića predvideo da može tri puta da bude izabran, na njegov lični zahtev, da mu se izbor pre donošenja Ustava ne računa u dva izbora po novom Ustavu. Tako da je jedini čovek u Srbiji koji može tri puta da bude izabran, po svojoj volji - gospodin Boris Tadić.
Međutim, mi srpski radikali smo veoma rado prihvatili tu odredbu pošto smo ubeđeni u to da, ne samo Boris Tadić, u ovoj ovakvoj našoj Srbiji, sa ovoliko previranja i lomova, niko ne može da računa da će biti izabran možda čak ni dva puta, ali više od dva puta zaista niko. Toliko ljudima koji su na funkciji opada popularnost zbog spleta mnogih okolnosti, da predsednik Republike svakako ne može da računa na to da bi mogao više puta da bude izabran, tako da to Ustav možda nije morao ni da ograničava, ali je demokratski.
Predsednik Republike je po novom Ustavu zamišljen kao čovek koji komanduje Vojskom, vodi odbranu. Niste nas udostojili zakonima o Vojsci i odbrani, tako da u zakonu o predsedniku niste predvideli kako on to komanduje Vojskom i kako vrši poslove iz oblasti odbrane, što je manjkavost zakona.
Mene ne interesuje na koliko slobodnih dana njegova supruga ima pravo. Mislim da supruga predsednika Republike ne sme da radi. Mora da bude uz njega, dan i noć, naglašavam: dan i noć, a ne da određujemo koliko će dana ona imati pravo da uzme slobodnih dana - žena predsednika Republike. E, baš će taj njen poslodavac da se pobuni i da kaže: kol'ko vam ja trajao taj prijem tamo, da li ste mogli da stignete tačno na vreme da se vratite na radno mesto ili ne. Ili su možda ta njena primanja veoma bitna predsedniku Republike, koji je ujedno i predsednik DS-a, a to znači da ima neograničene izvore finansiranja po osnovu predsednikovanja Demokratskom strankom.
Zakon o izboru predsednika Republike, za koji ste rekli da je povezan sa zakonom o predsedniku Republike, što nikako ne mogu da shvatim, ali vi svašta možete da kažete da biste objedinili raspravu, i sve biste učinili samo da rasprava traje što kraće, jer je ovo zakon koji je apsolutno nedorečen, zakon koji omogućava razne manipulacije.
Vašim dolaskom na vlast predvideli ste da državljani Srbije, novi Ustav je to apsolutno potvrdio, imaju pravo da glasaju i u inostranstvu. Praktično građanima Srbije to niste omogućili. Svesni ste koliko malo uticaja imate na ljude koji imaju potpunu informaciju o tome šta se u Srbiji dešava. Svesni ste koliko bi malo ljudi koji su informisani glasalo za vas i vi ih onemogućavate da glasaju.
Uz tajno glasanje, predviđeno Ustavom, vi u zakon ubacujete lično glasanje. Ne znam ko je taj koji ide mimo Ustava jednim predlogom zakona. I šta to znači ''lično glasanje''? I čovek koji je zaokružio, pa stavio u koverat, glasao je lično. Čovek koji se identifikuje izbornoj komisiji na način koji bude predviđen, pa glasa preko, recimo, svetske mreže, takođe je glasao tajno i lično.
Ako vi pod ličnim glasanjem podrazumevate da mora da se pojavi na biračkom mestu, onda vi sprečavate ljude koji nemaju biračko mesto u razumnoj blizini da uopšte glasaju. Šta je razumna blizina?
U Srbiji je to do kilometar-dva. U inostranstvu imate razdaljine preko 1.000 km, preko 2.000 km, 5.000 kilometara bi trebalo da pređe da bi mogao da glasa. Naravno, taj čovek neće moći da glasa.
Sve ono što ste im obećavali boreći se protiv bivšeg režima, sve ono što ste im obećavali u pregovorima dok ste formirali prvu Vladu, apsolutno grubo ste pogazili i vi ne možete da računate na glasove ljudi koji donose velike prihode Srbiji, pa samim tim imaju pravo da odlučuju ko će u Srbiji biti na vlasti, pa onda po onoj narodnoj - ako je ja ne mogu, ne dam je ni drugome. Svakom državljaninu Srbije treba omogućiti da glasa i to ne treba vezivati ni za prebivalište, zato što Ustav kaže da glasa državljanin Srbije, a ne onaj ko ima prebivalište.
Postavlja se pitanje šta je prebivalište, šta je boravište. A kako ćete utvrditi da li neko ima prebivalište ili ne? Upišite konačno sve državljane Srbije u jedan centralni birački spisak, da vidimo jednom u životu da postoji jedan centralni birački spisak. Baš nas briga da li ima prebivalište ili ne, on ima pravo da glasa, on je državljanin, ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini i o sudbini svih nas.
U vezi sa primedbama koje smo mi već izrekli pisanim amandmanima, mnoge stvari ste ostavili nedefinisane. Vi to tako volite, vama to tako odgovara. Vi znate da će vaše natezanje u okviru DOS-a i dalje da traje jako dugo. Pretpostavljate da će uvek posle tog natezanja doći do nekakvog rešenja i ostavljate sebi neograničene mogućnosti za maltretiranje i davljenje Srbije. Mi smo vam amandmanima ukazali da to sve može da se reguliše u skladu sa potrebama građana Srbije.
Vi ste, naravno, u koliziji. Kada ste nam ovde obrazlagali šta je Vlada, šta je nova Vlada, rekli ste za sve da je nova Vlada. To je na osnovu člana 18, a zaboravili ste, u članu 22. imate i termin Vlada i nova Vlada, ponovo. Znači, nema samo termina nova Vlada. Kada ste u član 18. ubacili nova Vlada, razmislite da li su vam tu sve vlade, pošto se u članu 22. pominje i nekakva Vlada i nova Vlada. Dakle, nije dosledan zakon.
Šta smo mi predvideli? Posle završenih parlamentarnih izbora predsednik Republike 15 dana očekuje da mu se obrati neko ko predstavlja većinu u parlamentu. Dođe taj čovek i kaže: izvolite, podnosim 126 potpisa izabranih narodnih poslanika, mi želimo da nam poverite mandat za sastav Vlade. Predsednik mora da poveri mandat.
Po isteku 15. dana predsednik poziva predstavnika najjače poslaničke grupe u parlamentu i njemu kaže: evo vam mogućnost da obezbedite većinu koja je potrebna za izglasavanje Vlade, imate sedam dana. Sedmog dana poziva predstavnika druge po snazi poslaničke grupe. Kada njemu istekne sedam dana, predsednik raspušta Narodnu skupštinu.
Nema agonije, nema ucenjivanja, nema pritisaka. Srbija zna da nije dobila novu Vladu, političari se uozbilje, shvate da igranja sa narodom nema. U tom slučaju vi možete, samo 40-ak procenata birača je ponovo izašlo na izbore, shvatili bi političari da se sa narodnom voljom ne igra. Ovako, po ovim zakonima, igračka se nastavlja i dalje.
Prepisivali ste stari zakon i samo ubacili neke odredbe o bivšem predsedniku. I sami ste svesni toga da ste 2001. godine, pišući o bivšem predsedniku, mislili na Slobodana Miloševića i potpuno mu uskratili sva prava.
Gle besmislice, u ovom zakonu kažete da bivši predsednik Republike ima pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć kad god boravi u inostranstvu. Znači, Petar Petrović, Milisav Milosavljević nema pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć u inostranstvu, nego mora da bude bivši predsednik Srbije da bi imao pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć. Pa, svaki građanin Srbije u inostranstvu imperativno ima pravo na diplomatsko-konzularnu pomoć. Zašto to pravo izdvajate samo za bivšeg predsednika Srbije?
Naravno, ovi zakoni pružaju mogućnost za održavanje izbora i ja to ne sporim. Biće naravno velikih dilema, biće dvoumljenja, ovo je lex specialis koji se naslanja na opšti Zakon o izboru narodnih poslanika. Voleo bih da smo predsednika Republike birali u parlamentu. I dalje se zalažem i tvrdim da je to najbolje moguće rešenje.
Kako vi procenjujete političku situaciju? Kada ste dovoljno jaki da na pojedinačnim izborima pobeđujete, ne pada vam na pamet da ubacujete izbore u parlament. Kada vas SRS dostigne i prestigne, tamo gde vas je prestigla prebacujete izbore u parlament, računajući da uvek može da vas se skupi dovoljno da nadglasate najjaču političku stranku.
Kada sam vas ubeđivao da predsednike opština i gradonačelnike, amandmanima na zakone koje ste sami podnosili, treba da biraju lokalni parlamenti, apsolutno ste bili protiv toga, računajući da su vaši Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, a baš vas briga za ona manja mesta koja na kašičicu dobijaju sredstva. Sada se situacija promenila. Sada mi tražimo izbore za gradonačelnika, a vi kažete: ne, imaćemo novi zakon, a po tom novom zakonu će najverovatnije izbor gradonačelnika Beograda biti prepušten parlamentu.
Meni je drago što zadržavate odredbu da se predsednik bira na neposrednim izborima. Nisam na to previše uticao ni kada je zakon pisan, da bude promenjeno, bio sam ubeđen da će proteći dovoljno vremena od dana stupanja na snagu zakona do izbora i da će snaga kandidata SRS-a biti dovoljno jaka da pobedi direktnog predstavnika celokupnog DOS-a na izborima.
Molim vas da imate jednog predstavnika, da Vlada Srbije istakne jednog kandidata. Da li će on biti iz DS, DSS, G17 plus, NS, Jedinstvene Srbije - uopšte me ne interesuje, ali vas molim da uozbiljimo političku scenu. To smo vam predložili amandmanom u kome smo predvideli da 50.000 građana svojim potpisima podrže kandidaturu za predsednika Republike. Da ne izmišljate više veštačke kandidate koji vam posle ne osvoje ni broj glasova koji je barem ravan broju potpisa koji su podržali kandidaturu.
Da se odmerimo konačno, vi koji ste DOS i mi koji smo drugačija Srbija. Pošto Srbija politički ima samo dva puta: jedan kojim vi mislite da nastavite da je vodite, koji je veoma loš, i po osnovnim principima i po ljudima koji je na tom putu vode, i drugi, kojim mi želimo da je vodimo, koji je veoma dobar i predviđa da Srbiju na tom putu vode veoma dobri ljudi. Zbog toga bih voleo da odmerimo snage na predsedničkim izborima, a odmah potom i na parlamentarnim.
Taj put Srbije, u kome je imperativ ulazak u NATO, ulazak u Evropsku uniju, i drugi put Srbije u kome je imperativ saradnja sa prijateljima u svetu, razvoj i oporavak Srbije, razvoj demokratije - ničemu se niste naučili za ovih sedam godina na vlasti - ta dva puta moraju konačno da se suprotstave i da se sučele. Nemojte da koristite male političke stranke da biste se obračunali sa SRS. Izvolite sami. Jedan na jedan, što bi rekao onaj vaš predsednik DS-a, na crtu.
Dakle, mi vas pozivamo. Naravno, nećemo glasati za ove zakone. Ima vas dovoljno da izglasate svaki besmisleni zakon. Mi ćemo na miru sačekati da ove zakone izglasate. Mislim da će predsednik Skupštine najverovatnije raspisati izbore čak i ako zapne u donošenju ovih zakona, jer uopšte ne računa na zakon o Vojsci i odbrani, zakon o službama bezbednosti, a raspisaće izbore za predsednika Republike.
Dakle, mi ćemo sigurno imati protivkandidata na tim izborima ukoliko okolnosti u Srbiji budu dozvolile održavanje izbora. Mi se izbora ne bojimo. Nama je neprijatno što gospodin Boris Tadić deset meseci posle proglašenja Ustava nije položio zakletvu na novi Ustav. Ne osećamo ga, ne doživljavamo ga kao predsednika Republike pošto nije položio zakletvu na Ustav. I to je naš adut.
On zakletvu nije smeo da položi pošto se u njoj obavezuje da brani Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. I to je jedini razlog što nismo imali takav svečani čin, u kome bi on uživao. Tu bi garda bila postrojena, momak do momka, junak do junaka; saobraćajnica - zna se: "Čedin prelaz" bi bio potpuno obezbeđen. On bi uživao u tome.
Ali, treba junački, hrabro, odlučno i mudro voditi Srbiju. I mudro, a mudrost nije ono što vi sada radite, videćete to na izborima. Neki od vas su počeli da idu ulicom pa, pošto ih narod ne poznaje, dožive kad idu sa nekim radikalom da saznaju šta narod misli.
Zato, učestvovaćemo u raspravi, predložićemo vam amandmane, odbranićemo svaki amandman pojedinačno, svaki je prihvatljiv i svaki je poboljšanje zakona, definisanje zakona, a onda, kada zakon bude usvojen, očekujemo da preduzimate dalje korake.
Još jednom, Srbija je u dva politička bloka - jedan ste vi koji ste na vlasti, drugi smo mi koji smo u opoziciji. To računam u blokove, a gospodu iz stranke Čedomira Jovanovića pozivam da se ne raduju previše ovome što sam rekao. Vas ne računam u blok, tako da vas ne svrstavam uz nas. Pre bi vam bilo mesto tu, čak ste predvodili ove naivce dok nisu znali šta im to radite. Mi smo vam potpuno spremni za okršaj, potpuno smo spremni da vodimo Srbiju.
Bilo bi nas sramota da svom predsedniku dajemo mogućnost da u svakom gradu Srbije otvori ambasadu. Ne vidim ovde, u zakonu, da ste barem verifikovali ove ambasade predsednika Srbije širom Srbije, ove tzv. Narodne kancelarije.
Obezbeđenje predsednika vrši policija, Vojska i druge službe. Je l' vi znate da se bezmalo tuku Vojska i policija oko obezbeđenja predsednika Republike? Je l' vi to znate? Mora da se zna ko ga obezbeđuje. Ne može: i jedni i drugi, nego mogu samo jedni. Neka se formira služba za obezbeđenje, ali ne mogu i jedni i drugi.
Predsednik sada ima poverenja u Vojsku, a pošto Koštunica vodi policiju, predsednik nema poverenja u službe u policiji, koje obezbeđuju građane Srbije. Znači, nas osam miliona obezbeđuje policija - mi nismo sigurni, a on jedan, njega obezbeđuje Vojska - on je siguran. Hajde sad vojska da izađe na ulicu i neka obezbeđuje građane Srbije jer, ako predsednik ima poverenja da Vojska najbolje obezbeđuje Srbiju, ja bih hteo da i građane Srbije, javni red i mir, bezbednost, pa i bezbednost saobraćaja, obezbeđuje Vojska. Kakav je to ponovo dualizam između Vojske i policije?
Naravno, kažete za bivšeg predsednika da će njegovu službu da formira novi predsednik, čak će i da mu da sve saradnike. Pa, gde to ima? Najčešće su to suprotstavljeni ljudi, iz različitih političkih opcija. Šta će vam onda pravo bivšeg predsednika da se bavi nekakvim aktivnostima? Nema pravo da se bavi i gotovo. Ne, nego daćemo mu da se bavi, al' naši će ljudi da ga vode.
I, naravno, ovo razrešenje predsednika Republike samo zato - i tu upozoravam neke da ne misle da Skupština to može na svoju ruku, ne - samo zato što je povredio Ustav. Ali ko će sada odlučivati da li je povredio Ustav? Ustavni sud koji su formirali DS i DSS, partijski ustavni sud. Hoće li im biti po volji radikal predsednik Republike? Neće. Hoće li reći da je povredio Ustav, pa čak i na najmanji znak, nagoveštaj da je povredio Ustav? Da, reći će.
(Predsedavajući: zvonom opominje na vreme)
Završavam, izvinjavam se. I onda će zavisiti od dvotrećinske većine da li će biti razrešen čovek koga je izabrao narod. Razmislite dobro. Ovaj zakon nije pisan za ljude koji će da izgube izbore i to je velika opasnost za vas. Mi nemamo šta da izgubimo, izgubiće Srbija. Ako mi ne pobedimo na izborima, izgubiće Srbija.
Da, da, to je apsolutno tačno jer Srbija sa vama više ne može da pobedi, nema koga. Pogledajte, da nije onog Azerbejdžana i da nije one lopte u šesnaestercu, 15 minuta ne biste imali kome gol da date. Vi to ne umete. Vi niste stvoreni, vi niste rođeni, vi niste zamišljeni, vi niste naučeni da pobeđujete. Vi ste samo da ispunjavate, a kad ispunjavate naloge ne možete da pobedite. Dakle, zakon je pisan za one koji misle da će večito da pobeđuju.
Ja vam sada kažem da predsednik Republike srpski radikal neće koristiti mnoge odredbe, mnoga prava ovog zakona. Sve obaveze mu natovarite, ali prava koja ste predvideli svom predsedniku uopšte nemojte predviđati za predsednika iz SRS - njemu to nije potrebno. (Aplauz radikala)