Zahvaljujem narodnom poslaniku Goranu Rakovcu. Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, a neka se pripremi narodni poslanik Srđan Milivojević. Srđan Milivojević povlači svoju diskusiju, ja mu zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Miletiću.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su veoma značajni zakoni, koji regulišu veoma značajna pitanja u vezi s institucijom koja je na čelu države.
Članom 111. Ustava Republike Srbije kaže se da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije''. On bi to državno jedinstvo trebalo da izražava u odnosu prema državnoj politici, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, i prema građanima Republike Srbije, koji ga, konačno, i biraju na ovu funkciju.
Kada je reč o utvrđenoj politici, podsećam vas na to da se u Zakonu o Vladi Republike Srbije, u članu 2. kaže da Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije.
Postavlja se pitanje na koji način kroz ustavnu odredbu člana 11. predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije. Kako se on u okviru svog političkog delovanja drži okvira utvrđene politike? U praksi imamo, s jedne strane, da se taj okvir ne poštuje od strane predsednika Republike, ili, s druge strane, ta utvrđena politika nije jasno definisana u Vladi Republike Srbije.
Tako, na primer, u odnosu na to da li je budućnost Srbije u NATO ili nije, čini se da ne postoji usaglašen stav između onih koji čine Vladu i, naravno, između Vlade u celini i predsednika Republike Srbije.
Drugo, državno jedinstvo predsednika Republike nije se izražavalo ni u odnosu prema građanima. Ranije smo imali u kampanjama, a i za vreme vršenja predsedničke funkcije gospodina Borisa Tadića, izjave da je Srbija duboko podeljena na dve strane, ili polovine, i to na jednu naprednu, proevropsku i na drugu tradicionalnu, konzervativnu Srbiju. Sad zamislite, kada neko drugi dođe na mesto predsednika Republike, on može da upotrebi neke druge izraze, na primer, na servilnu ili podaničku i na onu patriotsku. Da li je dobro da predsednik Republike, bilo ko da to bude, na bilo koji način treba da deli Srbiju i njene građane? Tako predsednik Republike šalje veoma lošu poruku građanima i već samim tim ne izražava državno jedinstvo Republike na čijem je čelu.
U prošlosti smo imali situaciju, na primer, na poslednjim lokalnim izborima koji su održani 2004. godine, pa i na poslednjim parlamentarnim izborima, imali smo da možda 70-80% građana ne doživljava aktuelnog predsednika Republike kao svog predsednika, već ga isključivo doživljava kao lidera jedne političke stranke, u ovom slučaju Demokratske stranke. Ne može predsednik Republike, bez obzira na to ko je u pitanju, da bude podeljena politička ličnost, ili dvostruka politička ličnost, pa u isto vreme da uspešno obavlja lidersku funkciju, čelnu funkciju stranke i da bude na čelu države.
Iz tih razloga, svakako, tu postoji sukob interesa i odgovarajući član u Predlogu zakona mora da se dopuni amandmanom. SPS je predložila jedan takav amandman i, naravno, da li će on biti prihvaćen ili neki drugi koji ovo pitanje rešava tako što to treba razdvojiti. Predsednik države je državnik i ne može da bude stranački lider, jer na takav način on distancira od sebe ogroman broj ljudi, odnosno građana, svojom stranačkom politikom. U trenutku kada stranački lider, ako je to stranački lider, bude izabran za predsednika Republike, on nadrasta tu svoju ulogu i prerasta u državnika, a onda mora da ima takav odnos da ga svi građani u jednakoj meri osećaju i doživljavaju kao svog predsednika.
Mi iz SPS-a mislimo da nije u redu pitanje ostavke predsednika Republike za vreme vanrednog i ratnog stanja. Ostavka ne može da se uvaži za vreme vanrednog i ratnog stanja zato što je predsednik Republike u tim uslovima vojnik broj jedan, on je vrhovni komandant i to ostavlja poruku dezerterstva, na šta može da asocira i druge, da mogu da se povuku sa linije fronta ili sa one linije zadatka koju obavljaju.
SPS smatra da donošenjem ova dva zakona nisu stvoreni svi uslovi za raspisivanje izbora. U članu 3. Ustavnog zakona kaže se: ''Izbore za predsednika Republike raspisaće predsednik Narodne skupštine, do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti''.
SPS se neće saglasiti sa onima koji smatraju da su ova dva zakona dovoljna za raspisivanje izbora. Ovim se krši Ustav i zato molim sve klubove da vode računa o tome. Naravno, postoje i neki drugi aspekti, ali o tome ćemo kroz amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Miletiću Mihajloviću.
Za reč se javila, po Poslovniku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvol'te, gospođo Radeta.

 Javila sam se na osnovu Poslovnika, član 226, da tražim mišljenje od gospodina Milana Markovića.
Pre toga, gospodine ministre, pitanje za vas: Da li vi znate ko su Vladan Starčević i Slađana Mrvović? Pomoć prijatelja: iz Smederevske Palanke. Ne znate. Evo, reći ću vam ja.
Pošto ste u Smederevskoj Palanci uveli privremene mere u junu ove godine (znači, prošlo je već više od četiri, skoro pet meseci), Vlada Republike Srbije i vi, kao resorni ministar, doneli ste odluku o imenovanju Privremenog veća i predsednik Privremenog veća je Vladan Starčević iz Demokratske stranke. Pre toga je gospodin Vladan Starčević bio član Opštinskog veća, do 2004. godine. Sekretar opštine je bila gospođa Slađana Mrvović, takođe do 2004. godine. Taj gospodin Vladan Starčević i gospođa Slađana Mrvović obuhvaćeni su krivičnom prijavom 296/2006 zbog nekih malverzacija, vezano za budžet, za nalaze budžetske inspekcije itd.
Dakle, vi očigledno ne vodite računa čak ni o tome da proverite da li je lice koje postavljate za predsednika privremenog veća u nekoj opštini pod krivičnim gonjenjem. To je zaista neverovatno. Ako znamo da u Srbiji imamo deset opština gde je već odavno istekao rok, gde je trebalo raspisati vanredne izbore, onda mogu misliti šta se dešava u ostalim opštinama.
Sada je u Smederevskoj Palanci, dame i gospodo, opšti kolaps zato što Nenad Ristić, gospodin koji je bio predsednik Skupštine, a koji je iz vaše vam bratske koalicione DSS, naravno zna za ovu krivičnu prijavu 296/2006 i tom krivičnom prijavom, i pretnjom da će o toj krivičnoj prijavi da govori u javnosti, ucenjuje gospodina Vladana Starčević. I oni tako, kao da se ništa nije desilo, kao da nije bilo nikakvog referenduma, i dalje upravljaju opštinom na način kako se njima dopada. Zapravo, bukvalno ništa ne funkcioniše, potpuno je blokiran rad i javnih preduzeća i opštine Smederevska Palanka, a zahvaljujući vama, gospodine Milane Markoviću, na čelu te opštine, na čelu Privremenog veća je vaš stranački kolega iz DS-a Vladan Starčević, protiv koga se vodi krivični postupak. Ako je i od vas, previše je, zaista.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Vjerici Radeti. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Petković.
Izvol'te, gospodine Jojiću.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi samo da skrenem vašu pažnju, da se podsetimo kako je to regulisano u uporednom pravu, kakav je predsednički sistem u svetu, pa bih ukratko, ako mi dozvolite, dao nekoliko napomena.
Predsednički sistem je ustavno uređenje u kome su, načelno, oštro podeljene zakonodavna i izvršna vlast. Šefu države poverena je izvršna vlast, a parlamentu je poverena zakonodavna vlast. Šef države, načelno, ne može uticati na položaj i rad parlamenta. Međutim, u svim predsedničkim sistemima postoji otvoreni ili zaobilazni put da predsednik posredno ili neposredno utiče na rad parlamenta. U odnosu na to kakav položaj i uticaj ima predsednik na rad parlamenta, razlikujemo: čist predsednički sistem, s jakim predsedničkim i superpredsedničkim ingerencijama i sistemom.
Predsednički sistem je dao novu osnovu, načelnu i tehničku, za individualni oblik šefa države kao nosioca celokupne izvršne vlasti i istorijski je proizašao iz monarhije.
Dame i gospodo, američki predsednički sistem vam je dobro poznat. Ustav iz 1787. godine je regulisao i ojačao položaj predsednika SAD.
Položaj i funkcija predsednika u čistom predsedničkom sistemu. Predsedniku republike, koga bira narod, koji je samo njemu i odgovoran, poverava se samo i isključivo izvršna vlast. On načelno ne može uticati na rad parlamenta. Međutim, predsednik podnosi parlamentu predloge zakona i predloge mera da bi putem poruka i izjava stigle pred parlament.
U predsedničkom sistemu s jakim predsednikom on ima više ovlašćenja nego što mu teorijski i po logici ustavnoga režima pripada. Tako npr. predsednik Brazila može staviti svoj veto na predlog zakona. Pored toga, u predsedničkom sistemu s jakim predsednikom daje se mogućnost predsedniku da zahteva ponovan pretres o zakonskom predlogu ili usvojenom zakonu, da donosi ukazno zakonodavstvo i traži sazivanje parlamenta.
Ovakva slična ovlašćenja su još izrazitija, a pravo predsednika je veće - u superpredsedničkim sistemima.
U predsedničkim sistemima šef države je i vrhovni komandant oružanih snaga. Predsednik postavlja funkcionere uprave i njihov međusobni odnos u zavisnosti od ostalih ovlašćenja koja ima kao šef države. U predsedničkom sistemu, kao i drugim uređenijim sistemima, šef države je predsednik države i njenog suvereniteta i vrši poslove kao što su predstavljanje zemlje u međunarodnim odnosima, vođenje diplomatskih razgovora, sklapanje ugovora, akreditovanje diplomatskih predstavnika. Ustavi ne ističu vanredna ovlašćenja u nekim zemljama.
U predsedničkom sistemu s jakim predsednikom, a osobito u superpredsedničkom sistemu, jer je to obuhvaćeno opštim i uobičajenim ustavnim ovlašćenjima, izuzetno se predviđa pravo šefa države da u slučaju potrebe, po sopstvenoj oceni dakle, može doneti takve akte koji će u ratnim ili drugim situacijama suspendovati pojedine odredbe pojedinih zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada ću se osvrnuti na Predlog zakona o predsedniku Republike. Prvo što primećujem i imam ozbiljnu primedbu na član 2. ovog predloga. ''Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.'' Međutim, norma bi morala da bude preciznija, da tu stoji: predsednik Republike Srbije - dakle, ovde mora doći ta reč.
Dalje, dame i gospodo, kada je u pitanju član 8. Obezbeđivanje predsednika Republike. Ovakvo obezbeđenje i ovakvu mašineriju nema ni engleska kraljica, nema ni predsednik SAD, Francuske, Engleske, Rusije i drugih zemalja.
Molim vas, član 8. Obezbeđivanje predsednika Republike glasi: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva...'', e sad se postavlja pitanje ko ulazi u članove njegovog domaćinstva, koje osobe, koja lica, ''...obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada''. Dame i gospodo, ovo je neprihvatljivo. Znate li koliko će taj predsednik Republike da košta? Jako puno. Al' on će da košta i ide na štetu poreskih obveznika, penzionera, invalida i ostalih.
Kada je u pitanju nespojivost, poslanici SRS imaju određeni stav. Kakav je stav poslanika SRS-a i same stranke, kada je u pitanju spojivost i nespojivost ovih funkcija, to je rekao šef poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić. Ja ću vas podsetiti na to da je u članu 55. Ustava Savezne Republike Nemačke predviđeno da predsednik Republike ne može istovremeno imati razne funkcije. SRS je preko svog šefa, gospodina Tomislava Nikolića, izrazila svoj stav da u tom slučaju, ko je kandidat SRS-a, neće istovremeno obavljati funkciju predsednika političke stranke.
Sećam se, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, koliko ste za vreme predsednika Miloševića stavljali primedbe da je on bio i predsednik Republike, SRJ u to vreme, i predsednik političke stranke. SRS je protiv takvih stavova, takve politike i takvog mišljenja. Zašto? Zato što će predsednik Republike (danas je predsednik iz DS, sutra će biti iz Radikalne stranke, što je sasvim prirodno i normalno, ili iz neke druge stranke) celokupan sistem i celokupnu svoju mašineriju, moći da stavi u funkciju svoje političke stranke.
Zbog toga je šef države - šef države i sve drugo je otpalo. I on sa drugim stvarima nema da se meša i ne može da utiče na bilo koji način, posredan ili neposredan.
U članu 56. Ustava Savezne Republike Nemačke propisano je čak da predsednik Savezne Republike Nemačke polaže zakletvu, ali polaže zakletvu odmah i može da je polaže i na verski način. Na kraju te zakletve, svega što obećava i čime se zaklinje, on kaže: Tako mi boga!
Razrešenje − i tu ima određenih spornih stvari, na koje je ukazao šef poslaničke grupe gospodin Tomislav Nikolić.
Ali, kada su u pitanju ovlašćenja (iz uporednog prava ukazujem), u članu 60. Ustava Savezne Republike Nemačke normirano je koja su ovlašćenja predsednika Savezne Republike Nemačke. Između ostalog, on u pojedinačnom slučaju u ime savezne države daje pomilovanje. Međutim, u odredbi člana 24. Predloga zakona o predsedniku Republike u stavu 3. kaže se: ''daje pomilovanja''. Dame i gospodo, predsednik Republike nema pravo i nema ovlašćenje da daje pomilovanje. Može samo da se kaže: pojedinačna pomilovanja. Ova odredba je trebalo da bude jasna – donosi pojedinačan akt za pomilovanje određenog lica. To je u uporednom pravu tako regulisano.
Dame i gospodo, kada su u pitanju odredbe o prestanku mandata, moram da vas podsetim da je ovde 11 članova našlo mesto, trećinu
odredaba ovoga zakona sada sadrže odredbe koje daju određena prava i privilegije budućem bivšem predsedniku. Ta prava i privilegije su za SRS apsolutno neprihvatljiva. Stotine miliona poreskih obveznika mogu da odu na ove troškove i na ove privilegije.
To je ono na šta vam ukazujemo, da se troškovi poreskih obveznika iz one kožne torbice kojom rukovodi ministar finansija, kako Francuzi kažu, moraju strogo kontrolisati, moraju troškovi da se svedu na najmanju moguću meru.
E, sad gledajte, molim vas: pravo na počasni naziv, pa pravo na naknadu plate, pa pravo na vraćanje na rad, pa pravo na mesečno primanje po prestanku prava na naknadu plate, pa pravo na posebno mesečno primanje, pa pravo na Kancelariju, pa pravo na rad Kancelarije, njegovih savetnika, pa pravo na obezbeđenje... Prestao predsednik da bude neko u ovoj državi i on ima sledeća prava kada je u pitanju obezbeđenje. ''Bivši predsednik Republike ima pravo da ga obezbeđuju policija i Vojska Srbije''. Molim vas, evo kaže - čak i Vojska.
Ostala prava po prestanku mandata: ''Bivši predsednik Republike ima pravo na diplomatski pasoš. Kad god je u inostranstvu u svojstvu bivšeg predsednika Republike, bivši predsednik Republike ima pravo na zaštitu, pomoć i usluge diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Bivši predsednik Republike ima pravo na pristup arhivama iz vremena dok je bio predsednik Republike''.
E, sad gledajte jednu stvar, vrlo zanimljivu. Vidite kakav je položaj i status. Kaže: ''Položaj predsednika Republike koji je razrešen''. Recimo, taj predsednik Republike mogao je da napravi neku grešku koja može da bude i nenamerna, može da bude da je počinio grešku iz nehata, i on je razrešen i nema ova prava koja ima predsednik kome je mandat istekao.
Kaže: ''Predsednik Republike koji je razrešen nema prava koja po ovom zakonu ima bivši predsednik Republike''. Ovo je sasvim pogrešno i naopako. Ovako bi trebalo da bude i za predsednika kome je prestao mandat - nema prava koja je imao kao predsednik Republike. Onda poreski obveznici i građani Srbije neće da plaćaju nešto što ne moraju, a neko da ima korist. I ko je ovde izvukao korist? Izvukao je korist onaj kandidat koji je bio jedan mandat, ili možda godinu-dve, ako se raspisuju vanredni izbori i dođe do nekih promenjenih okolnosti, izbori dolaze i taj čovek ostvaruje određena prava.
Da ne govorim o tome koja sve prava, pojedinačno, ima predsednik posle mandata, jako puno ovlašćenja i privilegija. Ne bih vas zamarao, ali to su stotine miliona koje mogu da proizađu. Šta će bivšem predsedniku Republike da obezbeđuje spremačicu i dadilju, njegovu suprugu da vozi na pijac mercedes Vlade Republike Srbije? To ne sme da se dozvoli. To plaćaju poreski obveznici, to plaćaju građani.
Sinoć sam imao promociju jedne knjige prof. dr Vojislava Šešelja u Kovinu. Jedna penzionerka mi prilazi i kaže: Gospodine, mogu li nešto da vas pitam? Rekoh: Izvolite, gospođo. Kaže: Evo vam ček, ja primam penziju 4.000.
E, pa znate šta, samo kad kresne ''audi 8'', kada ga upali i pređe kilometar, već je jedna plata jednog invalida i poreskog obveznika koštala. Smatramo da su ove privilegije zaista privilegije, koje nemaju čak ni engleska ili holandska kraljica.
Dame i gospodo, nema ministra da ga pitam zašto u Predlogu zakona o izborima za predsednika Republike nema kaznenih odredbi. Ovaj zakon morao je da sadrži kaznene odredbe. Iz kojih razloga? Šta će se dogoditi i šta se događa?
Trebalo je predvideti: ko predsedničkom kandidatu ili političkoj stranci za potrebe kampanje omogući protivpravno korišćenje objekata, finansijskih sredstava, vozila, tehničkih sredstava i druge imovine MUP-a, drugih ministarstava i državnih organa, pravosudnih organa, javnih preduzeća i ustanova, privrednih organizacija u kojoj je država većinski vlasnik, vozila i tehnike Vojske i vojnih organa i organa lokalne samouprave - kazniće se za krivično delo najmanje godinu dana.
U ovom predlogu je morala ova odredba da bude sadržana i ugrađena. Zašto? Dame i gospodo, neću da kažem sada, jedan je funkcioner iz jedne demokratske stranke rekao ovako - nemojte nam dirati direktora direkcije, znate li vi koliko je on dao miliona za kampanju.
Znate, ovo su radovi zbog čega moraju da budu određene sankcije. Može svaka partija sutra da zloupotrebi svoj položaj.
Dame i gospodo, šta je nadalje trebalo predvideti u ovom zakonu? Ko iz organa i organizacija protivpravno vrši pritisak (a vi znate da smo imali te pritiske) ili uticaj na opredeljenje zaposlenih u tom organu gde neki funkcioner ili moćnik, ili koji je kandidat za ovu ili onu listu, odnosno birača, da izađe ili ne izađe na izbore, pozove ga na odgovornost zbog glasanja ili neizlaska na glasanje, ili zahteva od njega da kaže kako je glasao, ili zašto nije glasao, kazniće se takođe za krivično delo, a kazna ne bi trebalo da bude manja od godinu dana.
Dame i gospodo, ako mi dozvolite, veliki broj građana nam se javlja. Meni je u poslednje vreme stiglo bezbroj pisama u kojima traže povećanje plata zaposlenih u pravosuđu, kojima je obećano neko povećanje koje niko ne razume. Sindikat pravosudnih organa, odnosno zaposlenih je zaključio neki sporazum i zaključak, međutim taj zaključak apsolutno nije jasan i od toga zaposleni u pravosuđu neće imati nikakvu vajdu.
Ponovo ističem da se javljaju građani i po pitanju štrajka u školama u Srbiji. Male su plate prosvetnih radnika, penzioneri i invalidi kukaju da su im male penzije. Situacija je, dame i gospodo, veoma ozbiljna. U svakom slučaju, ovim kategorijama naših građana mora se pokloniti maksimalna pažnja. Plate ove sirotinje i mučenika koji imaju pet ili deset ili petnaest hiljada treba da budu povećane i samo se na taj način dokazuje da je jedna vlast i demokratska i uspešna. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Petru Jojiću. Gospođa Radeta je tražila reč po Poslovniku, a gospodin Petković je na redu.
Da pustimo gospođu Radetu, mladi gospodine Petkoviću. Izvol'te, gospođo Radeta.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, Oliver Dulić je u subotu prekršio članove od 1. do 241. Poslovnika Narodne skupštine, pogotovo član 27. stav 1. tačku 3.
Naime, Oliver Dulić je, prema onom što je ostalo zapisano u stenografskim beleškama, pokušao da suspenduje Poslovnik Narodne skupštine, u jednom delu naravno. Jutros, na početku današnjeg rada, gospodin Tomislav Nikolić je skrenuo pažnju na ovaj problem i objasnio gospodinu Oliveru Duliću kako nije mogao da se ponaša onako kako se ponašao u subotu, ali ja sam u međuvremenu pročitala ove stenografske beleške i zaista je neverovatno da su poslanici koji su glasali za ovaj predlog za koji, pre svega, nije moglo da se glasa jer, kao što je objašnjavao gospodin Tomislav Nikolić, poslanička pitanja nisu dobra volja predsednika parlamenta, već su obaveza po članu 199. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, i na svakoj sednici mora da bude ta tačka dnevnog reda, ali je gospodin Oliver Dulić rekao da on na osnovu člana 143. stav 2. Poslovnika predlaže da Narodna skupština odluči da iz dnevnog reda povuče tačku 3. Poslanička pitanja, na šta, opet ponavljam, nikako nije imao pravo jer, kao što mu je rekao jutros gospodin Tomislav Nikolić, nije on narodnim poslanicima poklonio pravo da govore po Poslovniku, već je to poslovničko pravo svakog narodnog poslanika.
Gledajte šta dalje kaže Oliver Dulić. Dakle, da se povuče 3. tačka Poslanička pitanja i traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine. Ovo je, drage kolege, zaista neverovatno. Da Oliver Dulić predloži da skupštinska većina izglasa da narodni poslanici ne mogu da koriste dva člana Poslovnika Narodne skupštine, pretpostavljam samo na ovoj sednici. Možda planiraju da nikada više ne dozvole da govorimo na osnovu članova 225. i 226.
Zaista, anarhija kakva postoji u Narodnoj skupštini od kad je Oliver Dulić predsednik je nezapamćena. Bila sam narodni poslanik i u vreme kada je Nataša Mićić bila predsednik i mislila sam da je ona neprevaziđena, ali sada zaista - mrtva trka između Nataše Mićić i Olivera Dulića.

Zahvaljujem. Nemojte, kad nema predsednika, govoriti tako, molim vas.
Zaključujem prepodnevni deo sednice. Po podne će prvi govornik biti šarmantni gospodin Petković, a iza njega Dušan Bajatović.
Sednicu nastavljamo u 15 sati i 10 minuta.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Bajatović. Izvolite.