Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala puno.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, podnela sam amandman na član 8. stav 1. zakona o predsedniku i, takođe, predlog da se stav 2. ovog člana briše.
Kako biste znali o čemu se radi, reći ću da član 8. govori: ''Predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potreba predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada''.
Stav 2. kaže: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''.
Najpre imam primedbu, kao što smo već imali u jednom prethodnom članu, da je neophodno, kada se govori o domaćinstvu predsednika Republike, da se jasno kaže, u skladu sa Porodičnim zakonom, da se radi o porodičnom domaćinstvu.
Opet ponavljam, kad god je reč o nečijem domaćinstvu, bilo da su u pitanju neke privilegije, prava ili obaveze, uvek se to odnosi isključivo na porodično domaćinstvo. Predsednik Republike nema nikakvo pravo da se u tome razlikuje od ostalih građana Republike Srbije.
I opet, u svom obrazloženju zašto ne prihvata amandman, Vlada nije napisala zašto ne prihvata ovaj deo amandmana gde se insistira na tome da se radi o porodičnom domaćinstvu predsednika Republike.
Ovde se govori o obezbeđenju predsednika Republike. Normalno, predsednik Republike i treba da ima obezbeđenje, ali ne na ovaj način (o tome ću malo kasnije da govorim). Ako vi zakonom predviđate da na obezbeđenje imaju pravo i članovi njegovog domaćinstva – ljudi moji, da li vi razumete koliko je to širok pojam, ko sve onda u okruženju predsednika ima pravo da ga čuvaju Kobre, Žandarmerija i ne znam koji još nadležni organi.
Ovde predviđate da predsednika i to njegovo široko nedefinisano domaćinstvo, ''obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika Republike i propisom koji donosi Vlada''.
Pitali smo vas i u načelnoj raspravi, najpre, koji su to drugi organi. Pored vojske i policije, koji su to drugi organi koji obezbeđuju predsednika i veliki broj članova njegovog domaćinstva? I zašto Vojska Srbije obezbeđuje predsednika, prema predlogu ovog zakona? – to smo, takođe, pitali u načelnoj raspravi.
Podsećam vas, gospodo iz DOS-a, šta ste sve do 2000. godine pričali o policijskoj državi Srbiji i o obezbeđenju ovog ili onog, a tada, verujte, niko, ili gotovo niko, nije išao, bar niko od ministara nije išao sa obezbeđenjem. Predsednik je, za ove vaše uslove, imao vrlo, vrlo skromno obezbeđenje. Predsednik Vlade takođe.
A vi sad imate obezbeđenje, maltene, za svakog činovnika u Vladi Republike Srbije. To je zaista neprihvatljivo. Ako je to ono što ste postigli nakon petooktobarskog puča, onda je to zaista ispod svakog nivoa i ispod časti svakom građaninu Srbije.
Zašto su građani Srbije dovoljno bezbedni ako ih čuva naša policija, a ubeđena sam da jesu, a predsednik Republike nije dovoljno bezbedan ako ga čuva naša policija, već mu treba još i Vojska Srbije?
Vojsku Srbije ste ionako sveli samo na obezbeđenje tih najvažnijih vam ličnosti u državi Srbiji. Kako sada stvari stoje, uz dobru komunikaciju Šutanovca, kao ministra vojnog, i predsednika Srbije, to što je vojske, to će biti u obezbeđenju predsednika i njegovog ovog velikog okruženja.
I dalje nemamo odgovor. Očigledno, nećemo ni dobiti odgovor na pitanje šta podrazumeva ovo domaćinstvo. Opet ću da vas pitam da li ovo znači da će Vojska Srbije i policija, a posebno i drugi organi, a ne znamo koji su to drugi organi, da obezbeđuju sve one koji pomažu i koji vode računa o rezidenciji predsednika? Da li to znači da će i predsednikovi prijatelji, da ne kažem neki grublji izraz, prijateljice itd., da li će svi imati obezbeđenje koje će plaćati građani ove države?
Pogotovo nam je neprihvatljivo ovo što ste predvideli da propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike. Koja li su to druga lica? – niste nam objasnili, gospodo iz Vlade Republike Srbije.
Rekli ste da se amandman ne prihvata i da će propisom Vlade biti određena lica koja imaju pravo na obezbeđenje kao i predsednik Republike (njegovi saradnici, članovi stranih i domaćih delegacija koje borave kod predsednika Republike itd.).
Ovo obrazloženje zaista ne vredi ništa. Ovakvim obrazloženjima, neko vam je to već danas rekao, Vlada Republike Srbije vređa inteligenciju i narodnih poslanika i građana Srbije.
Isto ono što ste napisali kao predlog člana 8. u stavu 2, napisali ste i kao obrazloženje zbog čega ne prihvatate amandman da se ovo briše.
Ko su predsednikovi saradnici koji će nekim posebnim aktom Vlade biti definisani kao lica kojima treba da se obezbedi posebno obezbeđenje od strane policije, Vojske Srbije i drugih organa?
Ako ste već rekli u prvom stavu da predsednika Republike i članove njegovog domaćinstva obezbeđuju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama predsednika i propisom koji donosi Vlada, zašto sada ovaj propis i šta će Vlada da propiše, odnosno koja će lica da odredi kao lica kojima će biti pružena posebna zaštita od strane vojske i policije?
Kada smo malopre komentarisali amandman na član 7, da li predsedniku treba dopustiti ili ne da sam traži koliko mu treba para, onda je obrazloženje bilo da je predsednik samostalan i nezavisan. A kad treba da se određuje koga sve treba da čuvaju vojska i policija, onda nije samostalan i nezavisan, onda će tu da mu pomogne Vlada Republike Srbije, onda će Vlada Republike Srbije, svojim propisom, da odredi koja su to lica. Ovako paušalna i ovako apstraktna odredba, jednostavno, ne može da opstane.
Zaista mi je žao što ministar izađe. Očigledno nema nameru niti ima želju da raspravlja o amandmanima sa narodnim poslanicima. To je samo potvrda onoga što mu je danas rekao gospodin Tomislav Nikolić, da on verovatno ne zna ni šta piše u ovom zakonu, da je ovaj zakon pisao Zoran Balinovac, da je obrazloženja zašto se ne prihvataju amandmani narodnih poslanika pisao Zoran Balinovac i zato ministar nema ni volju ni želju da se upusti u ovakvu raspravu.
Lepo sam ga malopre zamolila da nam kaže zašto Vlada nije prihvatila onaj prethodni amandman, gde smo insistirali da se uz reči "domaćinstvo predsednika Republike" napiše da se radi o porodičnom domaćinstvu predsednika. U ovom članu 8. imamo istu primedbu. Opet nemamo u obrazloženju Vlade zašto to ne može da se prihvati i to je nama zaista vrlo simptomatično.
Čuli smo danas ovde određene primedbe na ponašanje predsednika Parlamenta, u smislu putovanja, nekakvih savetnika, obezbeđenja itd. Ne znamo da li je to tačno, čekamo odgovor, kao što nam je predsednik rekao.
Zamislite šta će se onda desiti sa predsednikom Republike, koju će on svitu da vodi o državnom trošku. Naravno da predsednik Republike treba da ima određen tim, treba određeni ljudi s njim da putuju, to nije sporno, ali sve to mora da bude u nekakvim normalnim granicama i, što je najbitnije, u granicama striktno određenim zakonom.
Ako nećete da prihvatite amandman da se ovde radi samo o porodičnom domaćinstvu predsednika Republike, onda napišite i izglasajte da će posebno obezbeđenje, od strane Vojske Srbije, policije i drugih organa, u skladu sa potrebama predsednika, imati, pored predsednika, njegova uža porodica, njegova šira porodica, njegova ljubavnica, njegova bračna i vanbračna deca, njegovo obezbeđenje u sedam krugova, njegovih 27 savetnika, njegovi šefovi narodnih kancelarija...
Dakle, nemamo mi ništa protiv, napišite ono što mislite da je vaš stav, da je stav Vlade Republike Srbije, i izglasajte to, donesite takav zakon. Mi smo vam rekli, kakav god zakon da donesete, bilo da se radi o zakonu o predsedniku Republike ili bilo kojem drugom zakonu, stavljaćemo primedbe do momenta dok se zakon ne usvoji. Od momenta kada se usvoji i kada stupi na snagu, svaki zakon ćemo apsolutno poštovati, do nekog drugog momenta, kada budemo u prilici da ga menjamo.
Zato od vas tražimo da ne ostavljate nedorečene odredbe, nego da jasno i glasno kažete da građani Srbije znaju koga vi to sve, uz predsednika, hoćete da štitite.
Opet vam ponavljam, ovaj zakon ste slobodno mogli nazvati – predlog zakona o Borisu Tadiću, a mi hoćemo da ovaj parlament donese zakon o predsedniku Republike. Ko god bio predsednik Republike, moraće da se povinuje odredbama ovog zakona.
Mislimo da je nedopustivo da, ne samo ovaj nego bilo koji zakon, bude nedorečen, da ne bude konkretan, da norme nisu koncizne, jasne. Iz ovoga što ste predvideli u članu 8. vidi se da je upravo sve tako. Dakle, nema preciznosti, nema koncizne pravne norme, nema konkretne pravne norme. Ostavlja se na široko tumačenje, najgore je što se ne zna ni kome.
Da li će predsednik biti taj koji će svako jutro da vas obaveštava kome još treba jedna jedinica Kobri, koliko mu još policije treba, koliko mu još vojske treba, da li će to biti regulisano nekim propisom koji donosi Vlada, jer će Vlada da određuje koja su to druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje, zamislite – na isto obezbeđenje kao predsednik.
Ljudi moji, ovo je zaista previše. Žao mi je, ponavljam, što ministar nije tu, da pokuša da se uključi konačno u ovaj rad, jer on, zapravo, potpuno nepotrebno sedi ovde dok govorimo o ovom zakonu, jer je očigledno da on zaista nema pojma šta u ovom zakonu piše.
Sada ga pozivam, još nije kasno da se uključi, tek smo stigli do amandmana na član 8. Pozivam ga da se uključi u rad po ovom zakonu. Neka pozove Zorana Balinovca, neka mu kaže Balinovac šta je imao nameru kada je ovo pisao, ako već nećete da dovedete Balinovca u ovu salu, iako, po zakonu, imate na to pravo.
Ali, dobro, to je vaša stvar. Onda bar insistiramo da ministar, koji ovde sedi, bude čovek sa kojim možemo da razgovaramo. On sad, ja mislim, ne zna ni da li mi pričamo o zakonu o izboru predsednika ili o zakonu o predsedniku – toliko se udubio i toliko je zainteresovan za ono što mi radimo.

Zahvaljujem, gospođo Radeta.
Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je gospođa Vjerica Radeta u pravu kad je dala amandman na član 8. ovoga zakona.
Htela bih prvo da istaknem, ministar nije tu, ali imam utisak da on zaista ima problem sa sociologijom.
U ovom zakonu se stalno upotrebljava reč ''domaćinstvo''. Domaćinstvo nije isto što i porodica. Domaćinstvo je ekonomska zajednica. Ako pogledate statistiku, ko može da bude član domaćinstva, to mogu biti ljudi koji dele troškove, zajednički žive, dele elektriku i struju. Domaćinstvo čine i drugi razni ljudi, služavke, domaćice i to nema nikakve veze s porodicom.
Imala sam sinoć prilike da čujem, kada je govorio u ''Poligrafu'' povodom jednog drugog člana, o čemu ću takođe govoriti, da on smatra da su neki sociološki pojmovi nevažni kada je reč o određivanju zakonskih termina i zaštite, u ovom slučaju domaćinstva.
Kada se kaže član domaćinstva, on ne mora uopšte biti član porodice. To mogu biti zaista služinčad, vrtlar, konjušari i šta god hoćete. A, takođe, kada bi se reklo i porodica, zaista mora da se kaže ko su članovi porodice – to može biti neka srodnička grupa, tetke, babe, ujne, strine... Da li one sve takođe uživaju zaštitu ako bi se u tom domaćinstvu našle?
Molim vas, samo hoću da napravim analogiju. Skoro smo imali Zakon o azilu, i kada smo govorili o tome ko može dobiti azil po određenom postupku, onda su veoma restriktivno definisani članovi porodice. Znači – otac, majka, deca, usvojena deca. Veoma uski pojam porodice smo tamo imali prilike da vidimo.
Znači, problem dolazi otuda što se ovde govori o obezbeđenju članova njegovog domaćinstva, a ne zna se uopšte ko sve može biti član tog domaćinstva. I zašto bi se državna sredstva trošila na nekakve članove domaćinstva? A sve to košta, znate, i ide iz budžeta.
Drugo, zaista je potpuno neshvatljivo to što stoji u ovom članu, da propisom koje donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja mogu imati pravo na isto obezbeđenje kao predsednik.
Molim vas, gospodine ministre, kad ste već ušli u salu, da li postoji ikakva ideja koja to druga lica mogu imati isto obezbeđenje kao predsednik Republike? I kakva su to diskreciona ovlašćenja Vlade, da ona propisuje ta neka druga lica? Morali ste da navedete koja lica mogu to biti. I ako bi to bili predsednikovi bliski saradnici, to ovde mora biti navedeno.
Ali, opet postavljam pitanje: i ako bi to bili njegovi saradnici, kako oni mogu da imaju isto obezbeđenje kao predsednik Republike? Vojska, policija i oni drugi organi obezbeđuju i ta lica.
Kada pogledate obrazloženje koje ste dali, kaže se da će se u roku od 90 dana obrazložiti to i urediti ta materija, ali, opet, pored ovog nebuloznog domaćinstva – ja sam vas uputila, iako ste pravnik morali ste polagati sociologiju i znati da domaćinstvo s porodicom nema nikakve veze – tu takođe stoje i ova druga lica. Kako mogu druga lica, nekim diskrecionim pravom Vlade, i ti članovi domaćinstva, imati obezbeđenje isto kao predsednik Republike?
A ova lica su zaista prava pravcata misterija. Molim vas da nam to objasnite jer zaista nema smisla, to se odnosi na troškove građana, da se obezbeđuju neka nebulozna lica i zaista ne znamo o kakvim se tu licima uopšte može raditi i na osnovu kakvog diskrecionog prava to Vlada može da čini. Kakve to veze ima sa predsednikom?
Objasnite mi diskreciono pravo Vlade da imenuje ta druga lica i kakve to veze ima sa predsednikom Republike. Molim vas, da izađete i objasnite to.

Zahvaljujem, gospođo Pešić. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik dr Žarko Obradović. Izvolite.

Hvala.         Moram reći, iskreno, da sam očekivao da ministar izađe i da deo odgovora na ono što su pitali gospođa Radeta i gospođa Pešić. Onda bismo razgovarali samo o drugom delu ovog člana zakona ili o delu amandmana.
Ovo govorim ne slučajno, zato što je moj kolega Rajko Baralić takođe podneo amandman na ovaj član, o njemu ćemo kasnije razgovarati, ali se on u jednom delu poklapa sa onim što je koleginica Radeta predložila, da se stav 2. ovog člana zakona briše.
Ali, moram reći da i nas socijaliste stvarno interesuje sadržaj ovog pojma ''domaćinstvo''. Pitao sam to ministra pre 10-15 minuta i on je junački oćutao, ali očekujemo da će u toku noći i verovatno sutra biti u situaciji da nam kaže nešto više o tome šta se stvarno podrazumeva pod ovim pojmom.
Inače, što se nas socijalista tiče, mi apsolutno mislimo da predsednik treba da ima obezbeđenje i policije i vojska, kao i drugih službi. Pitao sam kolege koje se u ovu materiju bolje razumeju od mene šta sve može obuhvatiti taj pojam ''druge službe'', i ima to svojih, da kažem, racionalnih razloga.
Pojam ''domaćinstvo'' treba objasniti da bismo znali koje su to kategorije lica koje će takođe biti tangirane ovim odredbama zakona o predsedniku.
Mislim da je amandman kojim se predlaže da se stav 2. briše potpuno smislen. Stvarno ne vidimo razloga da u članu 8. stoji: ''Propisom koji donosi Vlada mogu da se odrede i druga lica koja imaju pravo na isto obezbeđenje kao predsednik Republike''.
Ako se misli na šefove stranih država koji će doći kod predsednika Republike, onda bi bilo logično da to čujemo. Ako se misli na predsednike vlada koji će doći kod predsednika Republike, dobro bi bilo da to čujemo. Ako se odnosi na neka treća lica, dobro bi bilo da to čujemo. Ovako, ova formulacija je jako, jako široka.
Moram biti iskren da se do sada nisam uopšte interesovao ko sve može biti predmet brige države, odnosno zaštite u tom bezbednosnom smislu, ali, evo, večeras smo čuli jedno konkretno pitanje i odgovor predsednika Skupštine da Ministarstvo unutrašnjih poslova obezbeđuje državne funkcionere, i to je meni potpuno smisleno.
Ali, na osnovu iskustva iz ovih godina pre, dobro je da čujemo koja su to lica. Za one neupućene i one koji nisu bili tu 2003. godine, u vreme vanrednog stanja, sigurno znam, ne mogu reći svi, ali jedan broj poslanika DOS-a je imao lično obezbeđenje. Poslanik DOS-a je imao lično obezbeđenje u liku policajca koji ga je čuvao.
Bilo bi logično, da kažem, uslovno rečeno, da se u vreme vanrednog stanja štiti opozicija, s obzirom na to da je bila izložena neviđenom medijskom i fizičkom nasilju, hapšena i zatvarana, a posle nekoliko meseci puštena bez obrazloženja. Ali, zanimljivo je, pojedini poslanici DOS-a su imali svoje lično obezbeđenje.
Nikad niko u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije nije dao objašnjenje koji su motivi bili da se ti ljudi štite. Neki su u vreme obavljanja svoje poslaničke dužnosti dolazili s većim brojem obezbeđenja nego što su resorni ministri dovodili, da kažem, pripadnika Službe bezbednosti koji brinu o njihovoj bezbednosti.
Znači, širok je krug ljudi koji može biti obuhvaćen tom ocenom da je predmet zaštite. Bilo bi dobro da od ministra čujemo zašto je stvarno ova odredba člana 8. ovde i na koga se to odnosi.
Mislim da bi to bilo dobro i zbog nas poslanika, da eventualno ubuduće u raspravi ne postavljamo neka pitanja, a ako dobijemo odgovore, naravno da nema razloga da ih postavljamo. Bilo bi dobro i zbog građana Republike Srbije, da jednostavno i oni čuju na šta se troše pare poreskih obveznika u Republici Srbiji.
Zato što svi insistiraju na tome da građani treba da znaju sve što je sadržaj rada institucija Republike Srbije. Jedna od najvažnijih institucija jeste, svakako, predsednik Republike Srbije. Bilo bi dobro da od ministra čujemo odgovore na ova pitanja koja smo postavili. Hvala vam.

 Zahvaljujem. Reč ima ministar Marković. Izvolite.

Dakle, i meni se čini, bar se sećam kada sam učio porodično pravo, ne znam da li je to baš bilo predmet sociologije, ali i kasnije, kada sam nailazio na neke zakonske tekstove, da je kod nas uobičajeni termin ''porodično domaćinstvo'' za ljude koji žive u istom stanu i imaju zajednički prihod, odnosno zajednički troše novac. I to je otprilike definicija domaćinstva.
Da li je neophodno da ispred toga stoji reč ''porodično'', nisam možda dovoljno kompetentan da odgovorim, ali mislim da, kada kažemo ''domaćinstvo'', mislimo na isto kao kada kažemo ''porodično domaćinstvo''. Pretpostavljam da se tu slažemo.
U svakom slučaju, ne bi tu bio problem za prihvatanje amandmana, ali i jedan i drugi amandman koji unose reč "porodično" vezani su za još neku izmenu u tim članovima.
Amandman gospodin Šarovića kaže da se u članu 5. stav 2. posle reči "njegovog" dodaje reč "porodičnog", a reči "u zemlji i inostranstvu" brišu se. Neprihvatljivo je da izbrišemo "u zemlji i inostranstvu" jer se odnosi na objekte koji se nalaze i u zemlji i inostranstvu, i kada sam već kod toga, tu se pominje Vlada koja treba to da obezbedi.
Razlog za to je vrlo jasan. Ne može to biti pitanje protokola. Pitanje boravka predsednika Republike je, između ostalog, i bezbednosno pitanje, i to vrlo značajno pitanje. I zbog toga uvek Vlada učestvuje u organizaciji i obezbeđivanju tih objekata, odnosno u celokupnom postupku. Dakle, nije to samo pitanje protokola. gde će on biti kada ode u inostranstvo. A znate da u okviru Vlade, kao posebne organizacije, odnosno organi u sastavu ministarstva, funkcionišu i bezbednosne i obaveštajne agencije.
I u ovom drugom amandmanu, dakle, opet, narodna poslanica Radeta kaže: posle reči "njegovog" dodaje se reč "porodičnog", ali kaže takođe: stav 2. briše se.
Znači, nijedan od ovih amandmana nije direktno samo na pitanje dodavanja reči "porodičnog" ispred reči "domaćinstva", već su to amandmani koji menjaju te članove. Dakle, da je, jednostavno, postojao ovaj individualni amandman, pretpostavljam da ne bi bilo spora da Vlada to prihvati.
Ali, ne možemo prihvatiti da se briše stav 2. jer zaista postoji niz lica koji omogućavaju izvršenje funkcija i nadležnosti predsednika Republike i to je potpuno jasno s obzirom na to da je predsednik Republike inokosni organ, a u suprotnom ne bi postojali ni savetnici, ni Generalni sekretarijat itd.
Normalno je da određeni ljudi imaju određena zaduženja, i vrlo često su ta zaduženja vezana za onaj deo njegovih nadležnosti koja se tiču odbrane i bezbednosti zemlje, i može se pojaviti potreba da ta lica uživaju adekvatno obezbeđenje u određenim situacijama i u određenom vremenskom periodu. I logično je da Vlada odluči o tome.
Opet kažem Vlada, iz prostog razloga što se u okviru Vlade nalaze, kao organi uprave ili u sastavu ministarstva ili posebnih organizacija, i oni organi koji se bave obaveštajnim ili bezbednosnim radom.

Zahvaljujem. Replika, narodni poslanik Vjerica Radeta, a potom narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite, gospođo Radeta.

Hvala. Najpre pomoć ministru. Ako zaista želite da usvojite bar ovaj deo amandmana i na član 5. i na član 8. koji se odnosi na konkretizovanje porodičnog domaćinstva, vi dobro znate da takvu mogućnost imate, da je za sutra zakazan matični odbor i, ako hoćete, to možete da uradite. Nemojte da se vadite na nešto što nije logično.
S druge strane, rekli ste da Vlada mora da brine o bezbednosti predsednika kada je on u inostranstvu. Naravno, da se razumemo, predsednik treba da bude obezbeđen, kao što treba da bude bezbedan i obezbeđen svaki građanin u Srbiji.
Vi kažete da Vlada organizuje obezbeđenje predsednika kada je on negde u inostranstvu. U obrazloženju zašto ne prihvatate amandman koji sam ja podnela na član 8. da se briše stav 2. kažete da Vlada utvrđuje koja su to lica koja će biti obezbeđivana isto kao i predsednik, i navodite, između ostalog, članove stranih i domaćih delegacija koji borave kod predsednika Republike. Znači, one koji dolaze kod nas – mi obezbeđujemo, a naš predsednik kad ide tamo – opet mi obezbeđujemo.
Meni je tu nešto nelogično. Vi ste pokušali nešto da nam objasnite, ali zaista neuspešno, gospodine ministre.
Prihvatam da mi obezbeđujemo ovde predstavnike zvaničnih delegacija, predsednike država, vlada itd. koji dolaze kod predsednika Republike, da naša Vlada, odnosno nadležno ministarstvo treba da organizuje to obezbeđenje. To prihvatam, ali zašto onda, kad naš predsednik ode tamo, to isto ne uradi ona vlada u čiju državu odlazi? Zašto mi obezbeđujemo i ovde i tamo, a nas ne obezbeđuju ni tamo ni ovde?
Jednostavno, nije vam dobro obrazloženje. Pokušali ste da nas ubedite, ali, bar što se tiče nas iz SRS-a, niste. Prvo, zato što nećete da prihvatite porodično domaćinstvo, jer da hoćete, poslovnička mogućnost postoji, a drugo, potpuno je neozbiljno ovo obrazloženje ko čuva predsednika ovde, ko ga čuva tamo, odnosno one kod kojih on odlazi i oni koji dolaze ovde. Niste se dobro snašli, moram da vam priznam.