Hvala lepo, biće od vas dobar predsednik.
Na dnevnom redu smo imali amandman na član 9, odnosno raspravljali smo o amandmanu gospodina Čedomira Jovanovića nekoliko sati u prepodnevnom delu i, evo, sad nastavljamo, ali po amandmanu kolege iz SPS. Amandmani su gotovo identični i, što se tiče nas iz SRS, nama je potpuno svejedno koji bi od ova dva amandmana ministar u ime Vlade prihvatio jer bi, u svakom slučaju, ili jedan ili drugi amandman popravio tekst zakona.
Mi ćemo u Danu za glasanje, a pozivam i ostale narodne poslanike da to urade, glasati i za jedan i za drugi amandman. Pošto su gotovo identični, možda se desi da jedan od tih amandmana i bude usvojen i da onda ovaj član 9. predloga zakona o Borisu Tadiću zaista liči na zakon.
Podsetiću vas, dame i gospodo, na period kada se u ovom parlamentu donosio Zakon o finansiranju političkih stranaka. Tada ste vi iz DOS-a bili ubeđeni da će DOS večito imati dvotrećinsku većinu u ovom parlamentu i onda ste doneli poprilično širokogrud zakon. Mi smo tada govorili da to nije dobro, ali taj zakon je i danas na snazi i taj zakon danas smeta vama. Vama je sad problem zašto neke stranke, koje imaju mnogo više poslanika nego vi, dobijaju više sredstava iz budžeta.
Ovo napominjem da biste bili svesni činjenice da će to što vi danas donosite zakon o Borisu Tadiću vrlo brzo biti zakon o predsedniku Republike. Tako da, kada razmatrate amandmane, imate u svakom momentu i to na umu.
Podsetiću da je predlog da se u član 9, koji u prvom stavu kaže: ''Predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost'', doda: ''i stranačku''.
Danas smo čuli toliko argumenata zašto je neophodno da se ovakav, ovaj ili onaj prethodni, amandman usvoji. Neću ponavljati te argumente, ali je potpuno nejasno, nerazumljivo i neprihvatljivo zašto vama u Vladi Republike Srbije smeta ovo amandmansko rešenje.
Ne možete i niste nas ubedili da je neustavno. Niste nas ubedili da je pravno neutemeljeno. Vi to znate i onda mi nije jasno o čemu se radi. Da li je u pitanju samo vaš inat ili je u pitanju upravo ono što ste vi, gospodine ministre, ovde u jednom momentu, onako iznervirani, rekli: eto, nije logično da se predsednik Republike, konkretno Boris Tadić, ne zalaže za ideje Demokratske stranke iako je predsednik Republike. To ne može, gospodine Milane Markoviću.
Evo, navešću primer. Boris Tadić i DS se otvoreno i javno zalažu za ulazak Srbije u NATO. Da li Boris Tadić, kao predsednik države, sme to da kaže?
Ja vam kažem da ne sme, zato što nije pitao građane Srbije, zato što sve ankete pokazuju da preko 80% građana Srbije ne želi da uđemo u NATO. Ali, mi svakodnevno slušamo Borisa Tadića, predsednika države, gde na nekom svom stranačkom skupu kaže da se DS i on na čelu te stranke zalažu za ulazak Srbije u NATO. Slušali smo ga u toku izborne kampanje, kada je rekao da su radikali zlo, da on mora to zlo da pobedi. Da li takav čovek može biti predsednik svih građana? Naravno da ne može. Zbog toga mislimo da su ovi amandmani dobri, da treba da se prihvate.
Bez obzira što se zakon ne donosi za nekog pojedinca, mada ste vi ovaj, ponovila sam već nekoliko puta, naslikali za Borisa Tadića, ali kada govorimo o nekom zakonu, bilo koju oblast da uređuje, svi mi koristimo neke ili pozitivne ili negativne primere, čime potvrđujemo svoje argumente zašto smo za ili protiv zakona. Mi imamo najbolji argument – Borisa Tadića lično, kao predsednika DS-a koji se, mi to često kažemo, lažno predstavlja da je predsednik Srbije jer se ne ponaša kao predsednik Srbije.
I vi, gospodine Markoviću, ako nećete da prihvatite ovaj amandman, onda nemate ni najmanje motiva da ne prihvatite naš amandman na član 1. ovog zakona, jer je u potpunoj koliziji ovo što ste napisali u članu 1, da ''predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije'', što je zapravo član 111. Ustava Republike Srbije, a ovde ne dozvoljavate da se predsedniku Republike zakonom zabrani da se bavi stranačkom funkcijom.
Pokušavali ste da ubedite, ne znam samo koga, sigurno niste ni sebe uspeli, da stranačke funkcije nisu javne funkcije. To je zaista bilo nešto što nisam mogla da verujem da čujem od nekoga ko je ministar. Ali se onda prisetim onih dana posle 9. oktobra, kada ste nas ovde, sa ovog mesta, ubeđivali da je gospodin Alimpić regularno izabran za vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda i predsednika Skupštine grada Beograda. Pa ste posle našeg upornog objašnjavanja ovde, posle odluke Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije, ipak doneli odluku koja je ispravna, ali koja je bila u potpunoj suprotnosti sa onim što ste vi pričali neposredno posle tog 8, odnosno 9. oktobra.
Ovde smo doneli bar četiri-pet zakona koji dokazuju da vi pravite partijsku državu i mi smo vam svaki put govorili o tome. Partijsku državu ste napravili i kroz Zakon o Vladi, i kroz Zakon o državnim službenicima, i kroz Ustavni sud koji će biti dvopartijski (pet demokrata i pet DSS), a sada još hoćete i predsednika Srbije. Samo što, na vašu žalost, predsednika Srbije biraju građani pa ovaj zakon sigurno neće biti primenjivan na Borisa Tadića, u to budite ubeđeni.
Ponavljam zbog vas, zato što vama teško ulazi u glavu. Može čovek da ponovi i 25 puta, vi to slabo kapirate, ali za to već zaista nisam stručnjak.
Podsetiću vas kako vi, kao Demokratska stranka, delujete od nivoa mesne zajednice do nivoa predsednika. Evo, sada imate, recimo, u jednoj mesnoj zajednici u opštini Kula, mesna zajednica Kruščić, izbore za nosioce vlasti u mesnoj zajednici. I šta je predsednik opštine Kula, demokrata, uradio? Otišao je u dom penzionera u tom selu Kruščić, rekao da će im okrečiti i urediti kancelarije samo da glasaju za njihovog kandidata. Okrečio čovek, poslao ekipu, okrečili kancelarije u žuto sa plavim stubovima. Šta se sada dešava? Nijedan penzioner u Kruščiću neće da uđe u tu salu. Sada traže od predsednika opštine ili drugu salu ili da se ta prefarba.
Vi na taj način delujete uskostranački da mi, zaista, ne možemo imati poverenja u vas, pogotovo ne kada je u pitanju zakon o predsedniku Republike.
Dakle, ponavljam, neću vas ubeđivati u ono što ste već čuli, neću ponavljati ono što vam je odavde već zaista vrlo stručno i argumentovano objašnjeno, ali ako vi to ne prihvatate, onda mi moramo da znamo da vi zastupate ono što se moglo tretirati da ste rekli kao lapsus kada ste rekli da je logično da se Boris Tadić zalaže za principe DS-a.
Kad ste bili najviše iznervirani, pokušali ste da objasnite zašto nećete da prihvatite ovaj amandman i rekli ste da bi trebalo onda na svim nivoima da zabranimo bavljenje politikom, svim funkcionerima, a ne samo kada se pojavi ime B. Hteli ste da kažete Borisa Tadića, pa ste se povukli. Shvatili ste da ovo ipak nije zakon o Borisu Tadiću, nego o predsedniku Republike. Nemojte da se smeškate, uzmite stenogram, mislim da su svi narodni poslanici koji pažljivo slušaju svakoga ko se odavde obraća narodnim poslanicima zapazili da ste to rekli.
I nije logično, gospodine Milane Markoviću, da sudija ne može biti čak ni član stranke, a kamoli funkcioner, a da predsednik države može biti funkcioner jedne stranke. Čuli smo mi i činjenicu da postoje u nekim zemljama u svetu i takva rešenja. To su verovatno zemlje sa razvijenijom demokratijom. Srbija to, nažalost, a pogotovo zahvaljujući vama od 2000. godine, nikako nije.
Samo se vi smeškajte, to što vi u svojim nazivima imate ''demokratska'', nema blage veze s demokratijom i to znaju svi građani Srbije, znate i vi, naravno, ali tu ste gde ste. Ne znam samo dokle ćete uspeti i koliko će građani Srbije da vas podnose. Ubeđeni smo, mi iz SRS-a, da to neće biti dugo, kao što vam obećavamo da Tomislav Nikolić neće koristiti privilegije iz ovog zakona koji ćete vi da usvojite.
Naravno, mislim na Tomislava Nikolića na mestu predsednika države. A, gospodine Milivojeviću, predsednik Srpske radikalne stranke je prof. dr Vojislav Šešelj. I opet me izazivate da vam kažem da mi je žao što ste vi svog predsednika ubili, mi se za svog i te kako borimo.

Hvala lepo. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.) Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, a potom narodni poslanik prof. dr Zoran Šami. Imate još tri minuta. Izvolite.

Dame i gospodo, nažalost, zbog krutosti poslovničkih odredbi koje postoje o vremenu koje poslanici mogu da koriste i da govore o amandmanima, za koje smatram da su očigledno veoma važni za Republiku Srbiju i njene građane, poslanici su o prethodnom i ovom amandmanskom rešenju, koja su gotovo identična, govorili nešto duže, a danas čak i po Poslovniku Narodne skupštine.
Ovo rešenje, koje predviđa da predsednik Republike ne može vršiti drugu javnu, a dodaje se i stranačku, ili profesionalnu delatnost, smatramo da na bitan način podupire ustavna rešenja koja govore o razdvojenosti funkcija i nemogućnosti obavljanja javne i političke funkcije ovog nosioca bicefalne izvršne vlasti.
Podsetićemo, kolega Ratković je danas citirao član 55. Ustava, koji govori o slobodi udruživanja, u kome se kaže da sudije Ustavnog suda, sudije, tužioci, Zaštitnik građana itd. ne mogu biti članovi političkih stranaka, a pošto time nije obuhvaćen predsednik Republike, faktički se to na njega ne odnosi. Ali mi ovde i ne pokušavamo da kažemo da predsednik Republike ne može biti član političke stranke, već upravo to da ne može biti nosilac funkcije, a najčešće je predsednik Republike ujedno i predsednik stranke koja ga je kandidovala. Mislimo da je to pogrešno iz mnogo razloga.
Moje kolege su govorile o nespojivosti javnih funkcija i profesionalne delatnosti. O tome može i da se diskutuje, odnosno da li je predsednik stranke u tom smislu profesionalna funkcija jer, ako neko živi od te funkcije, onda je ona profesionalna.
Imali smo primer, nažalost, da je predsednik Republike, koji je sada Boris Tadić, u nekoliko navrata u više godina svog mandata doveo građane Srbije u situaciju da razmišljaju i da mogu da sumnjaju da li je u pojedinim nastupima nastupao kao predsednik Republike ili kao predsednik DS-a. Naravno, različite su posledice njegovih nastupanja, ali su građani mogli biti dovedeni u situaciju da se zapitaju u kom svojstvu je nastupao.
Na primer, 2005. godine, kada je sadašnji predsednik Republike Boris Tadić išao u Srebrenicu da se u ime Srbije izvini za genocid za koji niko, doduše, čak nije ni osuđen u Haškom tribunalu, propustio je da ode u Bratunac, gde se u isto vreme obeležavala velika godišnjica stradanja srpskog naroda. Nije hteo da ode tamo, otišao je u Srebrenicu. Građani Srbije su mogli da se pitaju da li je taj stav predsednika Republike, odnosno Borisa Tadića, njegov stav kao predsednika Republike ili kao predsednika stranke.
Takođe, 2006. godine, sećate se susreta Borisa Tadića sa Agimom Čekuom na aerodromu u Skoplju. Tada se predsednik Republike, ujedno i predsednik DS-a, Boris Tadić, susrevši se sa teroristom i ratnim zločincem Agimom Čekuom, o njemu izjasnio kao o vojniku. I tada smo mogli da se zapitamo da li je to rekao kao predsednik DS-a ili kao predsednik Republike.
Ove, 2007. godine se, u intervjuu, u Zagrebu izvinio Hrvatskoj za sve ratne zločine koje je Srbija učinila. Iako su Hrvati proterali preko 500.000 građana Republike Srpske Krajine, odnosno predstavnika srpskog naroda, on je otišao u Zagreb da se izvini. Da li se izvinio kao predsednik Republike ili kao predsednik svoje stranke?
Da li u vili u Lackovićevoj ulici živi kao predsednik Republike ili kao predsednik stranke? To su dileme koje mogu uvek da se postave. Da bi se to izbeglo, mislim da je potpuno korektno da većina prihvati amandman kojim se predviđa da predsednik Republike ne može biti nosilac druge javne funkcije, u ovom slučaju političke, odnosno stranačke funkcije.
Mislim da će se na takav način mnogo jasnije i mnogo bolje profilisati situacija i da će predsednik Republike na najjasniji način, u skladu s članom 111. Ustava Republike Srbije, zaista biti nosilac poverenja svih građana Srbije, izražavati jedinstvo Republike Srbije i na svoj način obavljati funkciju, na sreću i zadovoljstvo svih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik dr Zoran Šami. Izvolite, profesore.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo poslanici, odmah da kažem da nemam nameru na bilo koji način da uvredim podnosioce ova dva amandmana koji govore o članu 9 – slažem se s gospođom Radetom, isti su amandmani – ali želim da iznesem jedan svoj stav. Nemojte se ljutiti, potpuno je svejedno da li će ova skupština amandman prihvatiti ili neće. Hoću reći da, u tom smislu, amandman naprosto nije bitan. Sada ću pokušati da to i objasnim.
Sasvim je izvesno da će budući predsednik, ili budući predsednici Srbije, biti predstavnici neke političke stranke. Jako je mala verovatnoća da će to biti neke unapred nestranačke ličnosti.
Pretpostavite da je neko izabran za predsednika Republike i da taj neko da ostavku na svoje stranačke funkcije, predsednika stranke ili neku drugu funkciju koju obavlja. Da li vi mislite, s jedne strane, da će on prestati da ima bilo kakav uticaj u svojoj stranci i dalje? Da li stvarno mislite da je 1992. godine, podsetio nas je kolega Mihajlović, kada Slobodan Milošević nije više bio predsednik SPS-a, stranku vodio gospodin Jović?
Isto tako, da li mislite da će neko ko je, kao predstavnik neke stranke postao predsednik Republike, preko noći prestati da se zalaže za one ideje koje proizlaze iz te stranke?
To, naravno, nema nikakve veze s time što je on, naravno, obavezan da bude predsednik svih građana Srbije, što je, naravno, obavezan i prema Ustavu, da štiti interese Srbije, bez obzira kakvi bili njegovi stranački planovi i pozicije te stranke po nekim pitanjima. Predsednik Republike će, naravno, u skladu sa Ustavom, morati da vodi računa o interesima države Srbije. Ako to ne radi, onda će prekršiti Ustav i onda, naravno, dolazi pod udar nekih drugih članova ovog zakona.
Prema tome, meni cela priča na ovu temu deluje licemerno i demagoški. Suština stvari je da se obezbedi da predsednik Republike u svom delovanju radi u interesu države, a njegova politička uverenja i politička uverenja njegove stranke, naravno, niko neće promeniti, niti će on sam naprasno početi da se zalaže za neka druga uverenja.
Evo, recimo, ako gospodin Dačić bude izabran za predsednika Srbije, da li vi mislite da on više neće ući u SPS, da nikakvog uticaja na politiku SPS-a neće imati i da će, s druge strane, promeniti svoje političke stavove, pa će onda da zastupa stavove jedne, druge, treće, pete stranke?
Drago mi je da se javljate na repliku. Kažem, nisam ni na koji način želeo da omalovažim predlagača amandmana. Naprosto, mislim da ova tema ne zaslužuje preterano veliku raspravu. Hvala lepo.

Repliku ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pa potom predlagač amandmana. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Kao predstavnik predlagača amandmana, zaista  moram da odgovorim na ovu priču o tome da je licemerno tražiti od predsednika Republike da ne vodi političku stranku.
Gospodine Šami, od kako ste došli na vlast, doneli smo mnogo zakona u kojima smo mnogim građanima Srbije zabranili da budu članovi političkih stranaka, po osnovu funkcije. Imate sada, evo, Zakon o osnovama službi bezbednosti, pa tamo kaže da pripadnik BIA ne sme da bude član političke stranke. Po kom osnovu sada kažete da to nije licemerno? Ili možda Rade Bulatović nije član DSS-a?
Šta je sad ovde licemerno, naše zalaganje da predsednik Republike ne može da bude predsednik političke stranke ili vaše zalaganje da to može da bude i da je licemerno ako od njega tražimo da napusti funkciju predsednika stranke?
Vladimir Putin je predsednik Rusije. Ko je predsednik njegove stranke? Grizlov. Ne znate vi ništa o tome. Možda će biti predsednik stranke ako na parlamentarnim izborima postane predsednik Vlade, ali kao predsednik Republike poštuje Ustav.
Osnovna je stvar kako on svakog časa deli svoju ličnost, kad nastupa kao predsednik stranke, kad nastupa kao predsednik Republike. Možete vi da se konsultujete s njim i da vam neformalno vodi stranku, ali ne može formalno. Nije to licemerje.
Naravno da je najuticajniji čovek u DS-u Boris Tadić, ali kada ga Srbija prihvati kao svog predsednika, ne može da ga gleda kao predsednika jedne stranke. Nije dužna Srbija da trpi predsednika stranke na funkciji predsednika Republike. Nije dužna, jer to je uvod u sporove. Znači, kad god ga uvredite, imate pravo. On je predsednik stranke, kritike upućujete predsedniku stranke, omalovažavanje predsedniku stranke.
Nemate dužnost da ga poštujete kao predsednika Republike jer mu se uvek obraćate kao predsedniku suprotstavljene stranke. A ja bih voleo da imamo predsednika Republike o kome će svi govoriti sa uvažavanjem, koji će svoj mandat da završi kao predsednik Republike, koji će za svaki svoj susret u toku dana, meseca, godine da odgovara kao predsednik Republike. Kako vam to nije jasno?
Naravno da je Slobodan Milošević vodio SPS, ali je imao toliko obzira prema biračima u Srbiji, da prepusti formalno vođenje stranke nekom drugom. Pa i kada sudija istera fudbalskog trenera sa utakmice i pošalje ga u tribine, onaj sa tribina mobilnim telefonom vodi svoj tim, ali je poštovao odluku sudije da napusti borilište.
A vi nećete ni da napišete nešto što biste formalno morali da poštujete jer ne možete da kažete Borisu Tadiću da napusti funkciju predsednika DS-a, ili Vojislavu Koštunici, pa onda to ne može ni da bude u zakonu. Jaka stvar da izaberete drugog predsednika stranke, a da ovog poštujete kao svog uvaženog člana. Ne, vama je važnija ta njegova funkcija predsednika stranke, nego funkcija predsednika Republike.
Ali, svako ima pravo da se kandiduje. Napišite onda da predsednik stranke ne može da se kandiduje. (Izvinjavam se, završavam.) Znači, onaj ko želi funkciju predsednika Republike, taj mora da odluči: Srbija ili politička stranka.

Zahvaljujem. Repliku ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ne mislim da ste vi, gospodine Šami, hteli da uvredite mene ili bilo koga, ali mislim da ste svojom logikom, načinom kako ste to obrazložili, ipak to učinili, možda nenamerno. Ali, ne vređam se zbog toga.
Ako već govorimo o licemerju, nije licemerno to što mi tražimo za predsednika Republike. Ne mora to da bude Boris Tadić – što se mene tiče, voleo bih da on ne bude – ali nije važno ko će biti, mi govorimo o instituciji države, važnoj instituciji.
Bez obzira ko bude predsednik Republike, on ne sme da bude dvostruka i podeljena ličnost. On predstavlja državno jedinstvo Srbije. On predstavlja i državu, kao jedinstvenu, i te ciljeve i sve ono što se tiče države, ali i građane. Ne može mene da predstavlja, niti vas, gospodine Šami, jer ste vi pripadnik i član DSS-a, kada on izađe i kaže ''ma, ima da vas pobedimo, bre'' i stavi vam prst u oči. Da li se vi onda osećate kao građanin koji ima predsednika koji vas predstavlja? U takvoj situaciji ja ne osećam da je to moj predsednik. Samo se borim za dostojanstvo i građana i institucije predsednika Republike. Samo o tome govorim.
Drugo, naravno da predsednik Republike, koji je lider partije, ili je značajna ličnost, ili ima značajnu funkciju u nekoj partiji, ima svoju specifičnu političku težinu. To što neće formalno biti na čelu partije, ne znači da nema uticaj i da neće voditi neku politiku unutar svojih redova, ali neće to javno raditi. On je samo jedan veliki politički kapital za tu stranku, koja već ima mnogo time što ima svog člana za predsednika. Za vreme parlamentarnih i lokalnih izbora mi nismo imali predsednika Republike. Imali smo predsednika DS-a, koji je pretvorio celu zemlju u jedan žuti milje. Eto, to je to.
Želim još ovo da kažem. Žao mi je što se sve ipak svodi na ime i prezime, zato što je reč o aktuelnom predsedniku, al' ne mora on da bude. Ista bi to stvar bila i da je neko drugi, Tomislav Nikolić sutra ili prekosutra Ivica Dačić itd. Hajde da govorimo principijelno. Vi se vraćate u Titovo vreme. Ja nemam ništa protiv, meni to vreme ne smeta, al' nemojte onda da se ograđujete od tog vremena.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami. Izvolite.