Da li mislite da je to garancija da ga poštuje? Ne bih rekao da je to garancija.

Izvinite, molim vas. Evo, dajem vam novo vreme. Izvolite.

Nije problem u vremenu. S obzirom na to da je o amandmanu, imam ja dovoljno vremena da govorim. Hteo sam da vam skrenem pažnju na to da su narodni poslanici iz opozicije zaista uočili značaj ovog člana zakona i zato su na njega podneli ovoliki broj amandmana.
Zašto je ovaj član zakona suštinski? Iz jednog vrlo prostog razloga. Neki od mojih prethodnika su već o tome govorili, ali mislim da ću ja to još malo jasnije reći.
Ako predsednik Republike Srbije ne bude zadovoljan izbornim rezultatima i ne bude zadovoljan sastavom ovog parlamenta, on može vrlo lako, koristeći odredbe člana 18, da dovede do situacije da se ovaj parlament raspusti jer neće hteti da predloži kandidata Vlade koji može da obezbedi većinu.
Iz kog razloga? Zato što ovim članom zakona uopšte nije jasno precizirano i definisano koji su to kriterijumi i parametri koji moraju da se ispune da bi predsednik Republike imenovao kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade. Da li je to "časna reč", "majke mi", "ja to mogu"? Koji su to kriterijumi koje treba da ispuni taj budući kandidat za mandatara, odnosno za predsednika Vlade?
Zato mislim da bi, bilo koji od ovih amandmana koje su predložili predstavnici opozicije da prihvatite, zaista značajno popravili ovaj zakon i umanjili mogućnosti predsednika Republike da zloupotrebi svoju funkciju i da ...
S obzirom da smo prešli na druge teme, vidim da nikog više ne zanima ovo što narodni poslanici pričaju. Gospodine predsedniče, ovo su potpuno neregularni uslovi za rad parlamenta. Znači, mi, poslanici, zaista pričamo u vetar.

 Molim za malo mira u sali i molim gospodina Vasiljevića da nastavi. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Trudiću se da budem što kraći.
Zaista vas molim da razmislite dobro o amandmanu koji je, pre svega, podneo predstavnik SPS-a gospodin Miletić Mihajlović jer će on značajno popraviti ovaj zakon i ograničiti mogućnosti predsednika Republike Srbije da zloupotrebi svoju funkciju i da promeni izbornu volju građana ako njome ne bude zadovoljan. Hvala vam.

 Zahvaljujem.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, samo ću dva minuta i zato će gospodin ministar da prihvati ovaj amandman.
Da se ne bi podrazumevalo šta znači ''onaj ko može da obezbedi većinu'', probao sam to svojim amandmanom da definišem – da onaj ko kod predsednika Republike dolazi po pozivu predsednika Republike, govorim o predsedniku ili predstavniku političke parlamentarne stranke, ukoliko zaista ozbiljno ima nameru, i to može i da dokaže, da obezbedi mandatara, odnosno dovoljan broj narodnih poslanika da se Vlada izabere, onda on to može da učini na takav način da je prethodno obezbedio pismenu saglasnost 126 ili više narodnih poslanika.
Na taj način se regulišu dve stvari. Predsedniku se smanjuje prostor za političke kombinatorike, koje svakako postoje i koje su legitimne. To pravo predsedniku ja ne sporim. Predsednik ima svoj politički interes da formira Vladu koja je po njegovoj volji ako je to moguće. Na drugoj strani se skraćuje ovaj put zato što je potpuno besmisleno razgovarati, ne mislim protokolarno, već ozbiljno razgovarati, sa predstavnicima onih stranaka koji ne raspolažu sa dovoljnim brojem mandata da mogu da izaberu Vladu.
Ukoliko biste prihvatili moj amandman, onda bi ovo bilo srednje rešenje. Na efikasan način bismo dobili Vladu i izbegli bismo različite spekulacije koje inače postoje u vezi s tim.
Na ovaj način predsedniku ne umanjujete nijedno pravo koje mu Ustav garantuje, ne umanjujete nijedno pravo političkim strankama koje postoje, svako je imao mogućnost da izlobira (ne volim taj termin, ali to je otprilike nešto što funkcioniše danas u svim oblastima) i ukoliko neko kaže da ima 126 i to može da dokaže potpisima tih narodnih poslanika, svi ostali imaju 124.
I ta priča o formiranju Vlade je završena na ovaj način. Predsednik onda na Ustavom i zakonom propisan način poverava mandat i Narodna skupština se sastaje i bira predsednika Vlade i njen program. Ta stvar je potpuno čista.
Pozivam vas, gospodine ministre, da prihvatite ovaj amandman. Od ovoga vi nemate nikakvu političku štetu, nemamo ni mi nikakvu političku korist, Srbija će da dobije efikasan način da izabere Vladu koja odgovara većini onih koji su se dogovorili da Vladu čine. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, već je 19.30 časova. Skoro deset časova radimo danas. Narodni poslanici opozicije zaista ulažu maksimalan trud da objasne svaki amandman koji je podnet na ovaj zakon. Nijedan poslanik iz DSS i G17 plus nije u sali.
To govori o odnosu koalicije, odnosno dela koalicije i prema ovom zakonu i prema ministru koji sedi danas ceo dan sa nama. Znam da, po Poslovniku, možemo da radimo i ako je prisutan samo predsedavajući i jedan narodni poslanik, ali bi zaista trebalo da imamo svest o tome da govorimo o zakonu o predsedniku Republike, da je to veoma ozbiljan predlog zakona i da je neophodno da u radu učestvuju svi narodni poslanici.
Naravno, nikoga ne prozivam, niti ikoga mogu da nateram da izađe da govori o nekom amandmanu, ali verujte da mi je apsolutno neshvatljivo da narodni poslanici skupštinske većine ne osećaju potrebu da bar pokažu da znaju o čemu mi to danas govorimo, da bar jednu rečenicu o nekom amandmanu kažu, da, ako ništa drugo, pomognu ministru Milanu Markoviću koji se danas očigledno našao u nebranom grožđu jer mora da brani amandman na Predlog zakona koji je pisao Zoran Balinovac, mora ovde da sluša obrazloženja tog istog gospodina Balinovca, koja su nekada zaista i smešna, u svakom slučaju, nerazumljiva.
Kada se desi nekad neko komešanje i smeh u sali, onda je to uvek zato što narodni poslanici komentarišu obrazloženja koja Vlada daje zašto ne prihvata neke amandmane.
Govorim o amandmanu kolege Veroljuba Arsića na član 20, koji govori o raspuštanju Narodne skupštine.
Upravo zato sam pomenula ovo u uvodnoj reči, o odnosu poslanika vladajuće koalicije prema radu parlamenta i odnosu poslanika, pogotovo iz DSS i G17 plus, koji se očigledno već osećaju kao da je Skupština raspuštena. Možda oni znaju nešto što mi, ostali poslanici, ne znamo, jer ih već danima nema u sali.
A, evo gospodina Miloljuba Albijanića, svetlog primerka stranke G17 plus. Verovatno je ipak negde bar pratio naš današnji rad, što takođe nije loše.
Mislim da nije dobro, gospodine predsedniče Narodne skupštine, da razmišljate o produžetku današnjeg rada, s obzirom da imamo još 18 amandmana o kojima treba da se govori. Vidite da poslanici troše otprilike 30 minuta po jednom amandmanu, upravo onoliko koliko, prema Poslovniku, imamo poslaničku mogućnost. Da ne preračunavam sada, ali to znači da bi trebalo da osvanemo ovde razmatrajući još ovih preostalih 17 ili 18 amandmana. To je u najmanju ruku nehumano.
Razumemo mi vašu potrebu i želju da se ovo što pre završi, ali mogli ste da završite brže i jednostavnije da ste uspeli da ubedite ministra Markovića da prihvati veći broj amandmana, da je prihvatio našu načelnu primedbu da zakoni ne služe da se u njih prepisuju odredbe Ustava.
Naravno, pošto nismo naišli na razumevanje od strane ministra, niti skupštinske većine, mi moramo, to je naša obaveza i mi to hoćemo, na kraju krajeva, da ne budem pogrešno protumačena, mi, poslanici SRS-a, trenutno nas je ovde mali broj, ali nas je dovoljno, spremni smo da učestvujemo u radu do kraja, da govorimo o svih 18 amandmana.
Naši ostali poslanici su, a trebalo je da i mi tamo budemo, ali nažalost nismo mogli, gosti Palestinske ambasade na jednoj njihovoj priredbi u Sava centru. To je razlog zbog čega ne sede ovde u skupštinskoj sali i ne učestvuju u današnjem radu.
Kažem, nama to ne smeta, nas samo da je jedno, a pogotovo ovoliko koliko nas je, mi smo spremni i možemo da radimo i celu noć. Ali povedite računa, gospodine predsedniče, da nas i sutra čeka radni dan, da nas i sutra čekaju amandmani na još jedan zakon.
To što ste vi isplanirali i što ste unapred zakazali sednicu sa utvrđenim datumom, a u zagradi: odnosno dok se ne završi ova sadašnja sednica – to je vaša loša procena i mi zaista tu ne možemo da vam izlazimo u susret na uštrb svog poslaničkog rada. Mi jesmo za saradnju, jesmo za korektan odnos, nećemo bez razloga, niti smo se danas ceo dan bez razloga javljali po Poslovniku i uglavnom to nikada ne činimo, ali da zbog vaše brzine mi radimo na štetu svoje poslaničke grupe i da stvorimo utisak neozbiljnih poslanika, to, apsolutno budite sigurni, nećemo.
Vi izračunajte da li možete do tog vašeg vremena koje ste planirali za produžetak rada, kako sam vas razumela, do 22.00 časa, ja vam tvrdim da do tada nema šanse da se završi ovo što je na dnevnom redu, odnosno ovaj Predlog zakona. Vi imate pravo da odlučujete, odlučite. Nećemo imati ništa protiv.
Ovo želim, pre svega, zbog javnosti, da kažem i moram da objasnim i podsetim građane da smo mi, čini mi se, pre otprilike tri dana imali slobodan dan, nismo ništa radili zato što ste vi pogrešno isplanirali i spojili ste neke tačke dnevnog reda koje nije bilo ni moguće faktički spojiti u jedinstvenu raspravu, umesto da se raspravljalo o jednoj tački, pa sutradan o drugoj, da bi prošla ona 24 časa za raspravu o amandmanima.
Žao mi je što niste u stanju da to tako lepo organizujete i onda svi narodni poslanici trpe kritike građana Srbije, trpe kritike medija, onda mediji kažu: šta vi tamo radite – nekada radite samo dva sata, nekada ne radite ceo dan. Onda kada nekom padne na pamet da treba da budemo mnogo vredni, onda radimo 12, 13, 14, 15 časova. Mislim da to nije u redu i da to nije dobar način funkcionisanja ovog parlamenta.
Gospodine predsedniče, verujem da vi i kao lekar imate razumevanja za ovo što ja kažem, jer se zaista postavlja pitanje koliko smo sposobni da posle deset časova normalno učestvujemo u radu, i koliko vi možete da nas pratite i koliko je ministar u stanju da nas prati. Nas je ipak više, pa možemo između dva amandmana da se odmorimo malo, ali ne znam kako je ministar i da li je u stanju da nas prati da bi mogao uopšte da učestvuje u radu.
Gospođo Kolundžija, hvala što me obaveštavate da je ministar dobro. Vidim ja da je on dobro, ceo dan se ovuda švrćka, šetka. Ni na jedno pitanje narodnog poslanika nije odgovorio. Reklamira lepo odelo, to je sve što radi ovde danas ceo dan. Mi to ne očekujemo od ministra. Od ministra očekujemo da učestvuje u radu. Kada mi iznesemo argumente zbog čega predlažemo amandman, ministar treba da kaže zbog čega on misli da amandman ne treba da se prihvati, pa onda mi njemu repliciramo, pa onda on opet govori.
Dakle, nema nijednog jedinog razloga – dobro došli, vi što ste se naspavali, gospodo iz DSS – da ovu raspravu na bilo koji način skraćujemo i mi to nećemo.
Vraćam se na amandman na član 20. kolege Veroljuba Arsića. Ovaj član 20. govori o raspuštanju Narodne skupštine i ovo što je u Predlogu zakona napisano, a to je da ''predsednik Republike može da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade'', pa onda (zamislite šta kaže zakon) kaže: ''Predsednik Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima koji su određeni Ustavom''.
Ovo je zaista neverovatno. Umesto da zakon kaže koji su to slučajevi koje predviđa Ustav, zakon kaže "u slučajevima koji su predviđeni Ustavom". Pročitala sam puno zakona, primenjivala sam ih u praksi, pročitala sam i mnogo predloga raznih vlada, ali ovako loš tekst i ovako nabacan predlog zakona zaista prvi put vidim.
Dalje kaže: "U oba slučaja, sa ukazom o raspuštanju Narodne skupštine predsednik Republike donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike. Predsednik Republike ne može da raspusti Narodnu skupštinu dok traje ratno ili vanredno stanje".
Kada bih htela da zamaram narodne poslanike, pročitala bih član 109. Ustava Republike Srbije, iznad kojeg takođe stoji naslov ''Raspuštanje Narodne skupštine'', i onda sve ono što je napisano u članu 20. predloga ovog zakona.
Opet ponavljam, naravno, razumete vi da ja ovo govorim, pre svega, radi javnosti, da bih građanima Srbije objasnila i na konkretnim primerima pokazala koliko je neodgovorna i neozbiljna Vlada Republike Srbije, kakve zakone predlaže Narodnoj skupštini.
Šta mi ovde danas imamo? Deset sati raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona koji ima ukupno 47 članova, to sam već govorila, a mislim da ima oko 25 amandmana gde se traži brisanje članova zato što je oko 25 članova Ustava prepisano u ovaj zakon.
Dakle, Vladu je bilo sramota, očigledno, da zakon o predsedniku ima svega 20 ili 22 člana, jer toliko bi ih bilo da nisu prepisivali Ustav, i onda su mislili da će, eto, tako da zamajavaju narodne poslanike, da zamajavaju građane Srbije, da možete – sad ste zakasnili, gospodine Duliću (ako ste još tu, samo proveravam) – da odete na dnevnik Javnog servisa, da kažete da će poslanici da rade danonoćno, da Skupština ne prestaje da radi, da smo doneli ovoliko zakona, da smo usvojili onoliko zakona. Ta priča nam je već poznata, gospodine Duliću.
Nemojte da, iscrpljivanjem narodnih poslanika i produžavanjem radnog vremena, u nedogled nadoknađujete ono što ste vi propustili, što je propustila vaša vlada, što je propustila vaša skupštinska većina.
Podsećam vas na Zakon o sprovođenju Ustava, članovi 3, 5. i 9. Vrlo često smo govorili o tome. Ako produžite rad duže od 20.00 časova, koliko smo imali nekakav prethodni dogovor, onda ćemo u nastavku da vas podsećamo koliko ste rokova iz Zakona o sprovođenju Usta vi propustili, da građani Srbije vide zbog čega mi to onoliko dugo nismo radili, zbog čega smo donosili neke potpuno nebitne ili malo bitne propise, zbog čega smo došli u situaciju da vi razmišljate o raspisivanju izbora a da nemate zakone kojima je ta materija regulisana.
Ako insistirate na tome, gospodine Duliću, spremni smo da to do detalja večeras objašnjavamo građanima Srbije.

Zahvaljujem, gospođo Radeta.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala puno.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.