Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Miletić Mihajlović je podneo, u ime SPS i u svoje ime, amandman na član 16. stav 3. Čuli ste njegovo obrazloženje, koje i ja, kao narodni poslanik, u celini podržavam.
Čuo sam i ovde iznete stavove kada je u pitanju član 16. koji reguliše produžetak mandata predsednika Republike. Istina, ako pogledamo Ustav, član 116, jasno se u stavu 2. kaže: "Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja".
Smatram da, ako već ovaj član ostane u Predlogu zakona, predlog Miletića Mihajlovića, kada je u pitanju stav 3, a on se odnosi na brisanje ostavke a da predsednik Republike može biti razrešen, ima logike. Ako mu se u vreme vanrednog, odnosno ratnog stanja produžava mandat, mislim da nema logike da predsednik u to vreme može da podnese ostavku, jer to ima negativne psihološke i sve druge konotacije na građane, a pre svega zato što je predsednik Republike vrhovni komandant i on komanduje Vojskom.
Hoću da istaknem i to da je Predlog zakona o predsedniku Republike jasno i decidirano uredio sva pitanja, počev od izbora, nadležnosti, uslova rada, finansiranja, prava na platu, prinadležnosti posle prestanka mandata... Istina je da je ovaj zakon možda pravljen prema određenoj ličnosti.
Poslaničke grupe i sami poslanici uložili su oko 56 amandmana. Vlada je prihvatila pet. Šta se time želelo postići? Poslanici su želeli da ovaj zakon u načelu i sa amandmanima iz same Skupštine do njegovog usvajanja izađe što kvalitetniji. Vidimo da je bilo dosta kvalitetnih amandmana, ali nije bilo volje ministra da ih prihvati.
Čini mi se da poslanici ovakav zakon, iz mnogo razloga, i prinadležnosti koje su date predsedniku, i prava i dužnosti koje on ima (istina, to mu daje Ustav), jednostavno – a svako ima svoje mišljenje, SPS iznosi svoje – sigurno neće prihvatiti.
Vlada je u svom obrazloženju rekla da amandman Miletića ne prihvata iz razloga što se njime uskraćuje ustavno pravo predsednika da može da podnese ostavku. Član 117. Ustava daje to pravo predsedniku.
Član 117. kaže: "Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obaveštava javnost i predsednika Narodne skupštine. Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat". To znači da ni član 117. Ustava nije jasno i decidirano rekao. On reguliše to pitanje ostavke i zato mi podržavamo ovaj amandman Miletića Mihajlovića.
Što se tiče člana 226. Poslovnika, želim konkretno da postavim pitanje ministru. Sada ministra nema, ali tu je državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Želim da pitam, radi obaveštenja, da li im je poznato da su danas sindikati zaposlenih u upravi, pravosuđu i državnim organizacijama imali sastanak u sindikatu, da je predsedništvo sindikata zauzelo stav da oni stupaju u proteste: 28.11. sa jednočasovnom obustavom rada od 10.00 do 11.00, 29.11. od 10.00 do 12.00 i 30.11. od 10.00 do 14.00 časova, sa najavom da 3. decembra stupaju u štrajk i da predsedništvo republičkog odbora predstavlja štrajkački odbor.
Oni to obrazlažu na način da nije došlo do socijalnog dijaloga između Vlade i Sindikata uprave, pravosuđa i društvenih organizacija. Zato i postavljam pitanje: da li će doći do tog socijalnog dijaloga, u smislu rešavanja zahteva sindikata? A oni se, pre svega, odnose na: 1. uspostavljanje socijalnog dijaloga; 2. povećanje zarada zaposlenih u državnim organima i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; 3. potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u državnim organima i posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i organima jedinica lokalne samouprave; 4. izmenu Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.
Imam informaciju da je učinjen jedan pomak, da je došlo do tog socijalnog dijaloga, da je namera da se 10% uveća masa sredstava za novembar, ali da je ostalo nerešeno pitanje potpisivanja opšteg kolektivnog ugovora i da su oni produžili rok do 10. decembra, kada postoji mogućnost da dođe do štrajka u lokalnim samoupravama.
Zato koristim priliku da pitam ministra i da ministar sam utiče, s obzirom da resor pripada njemu, da u Vladi i Ministarstvu finansija učini napor da do ovoga ne dođe, s obzirom da su plate male, od 12.000 do 21.000 dinara. Iskoristite priliku da omogućite da građani po opštinama ne budu kažnjeni iz razloga što su zakonski propisi takvi kakvi jesu. I Zakon o budžetu, koji je ograničio prostor za plate zaposlenih u državnim upravama, nije bio racionalan za sve. On je kaznio one koji su poštovali uredbu i Zakon o platama od ranije, a nagradio je one koji to nisu činili. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Zoran Krasić je podneo amandman na član 17. koji govori o zamenjivanju predsednika Republike. Stav 1. ovog člana, kako je predlagač nama dostavio, faktički je preuzet iz Ustava Republike Srbije.
U stavu 1. člana 17. stoji: "Ako predsednik Republike podnese ostavku, bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine najduže tri meseca".
Verovatno je predlagač mislio na sprečenost u smislu da se čovek razboli i zbog bolesti ne može da obavlja svoju funkciju. U tom slučaju predsednika Republike, koji je u takvoj situaciji, zamenjuje predsednik Narodne skupštine. Ali je predlagač i ograničio taj period na tri meseca, dakle, maksimalno ga tri meseca može zamenjivati.
Zatim, u drugom i trećem stavu predlagač govori o nadležnostima predsednika Skupštine u funkciji predsednika Republike, odnosno predsednika Skupštine koji zamenjuje predsednika Republike u toku ovog perioda od najduže tri meseca. Tu su pobrojane nadležnosti koje može da obavlja u tom periodu. Naravno, ne može sve. Nešto što je nadležnost predsednika Republike po Ustavu, predsednik Narodne skupštine ne može obavljati u tom periodu.
Ono što je sporno, a vezano je za ovaj prvi stav, jeste šta se dešava posle ova tri meseca. Naime, nigde u zakonu o predsedniku Republike nije propisano šta se dešava ako je predsednik Republike sprečen da obavlja svoju funkciju i posle tri meseca, odnosno ako ta sprečenost traje duže od tri meseca. Šta će se desiti u tom slučaju? Na koji način će se ta situacija prevazići?
Hoću da kažem da je Ustav takvu situaciju predvideo, ali predlagač zakona nije preneo ustavno rešenje u zakon, što je trebalo uraditi. Nažalost, i Ustav je ovde ostao nedorečen, bolje rečeno - nije precizan.
U trećem stavu člana 120. Ustava, gde se govori o zamenjivanju predsednika Republike, stoji: ''Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne skupštine je obavezan da raspiše tako da se održe najkasnije tri meseca od nastanka sprečenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran''.
To je sada već problem. Ako je obaveza predsednika Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika Republike da u roku od tri meseca od nastanka sprečenosti raspiše izbore, onda su neke stvari ovde loše rešene. Onda bi morao predsednik Narodne skupštine da raspiše izbore prvog dana kada nastupi sprečenost predsednika Republike.
Ovde je sporna odredba Ustava. Sad, naravno, to ne možemo jednostavno promeniti, ali je moglo bar da se to prepiše u zakon, pa da imamo to u zakonu, da ne bi zakon ostao nedorečen. Ovako je i zakon nedorečen. U zakonu se, znači, ne predviđa situacija da sprečenost predsednika traje duže od tri meseca. Tu situaciju je trebalo zakonom razrešiti.
Gospodin Krasić je svojim amandmanom predvideo da se u stavu 3. člana 17. Predloga zakona posle reči "zamenjuje predsednika Republike" dodaje tekst "a u slučaju sprečenosti predsednika Narodne skupštine najstariji potpredsednik Narodne skupštine".
Znači, imamo jednu novu situaciju. Šta se dešava ako je u momentu kada je predsednik Republike sprečen da obavlja funkciju sprečen i predsednik Narodne skupštine? Da li to ostaviti da se rešava zakonom o Narodnoj skupštini? Da li primeniti direktno odredbe Poslovnika? Mislim da to mora da se reši ovim zakonom jer ne možemo sada sa predsednika Skupštine Poslovnikom prenositi nadležnosti koje mu daje zakon o predsedniku Republike.
Zakon o predsedniku Republike prenosi nadležnosti u određenoj situaciji na predsednika Narodne skupštine. Kako sada te nadležnosti preneti na potpredsednika Skupštine ako to ne regulišemo zakonom? To mora ovim zakonom da se reši, jer su to nadležnosti predsednika Republike i ovaj zakon mora da reši i tu situaciju, a ne da se ostavlja da se Poslovnikom mora primenjivati, ako nekada usvojimo i taj zakon o Narodnoj skupštini.
Takođe, gospodin Krasić je dalje u stavu 3. predvideo da se posle reči "predsednika Republike" briše tekst "i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom", i da se to zamenjuje rečima "da raspiše izbore i ukazom proglašava zakon". Znači, onaj koji zamenjuje predsednika Republike, ako je to predsednik Narodne skupštine, ili ako je to najstariji potpredsednik u slučaju sprečenosti i predsednika Skupštine, ima pravo i obavezu da raspiše i izbore.
Još jednom ponavljam, trebalo je to sve ovim zakonom regulisati. Ne podrazumeva se ništa. Po ko zna koji put pričamo o nepreciznostima, nejasnim formulacijama ovog zakona. Mora predlagač zakona da svaku formulaciju jasno propiše, da bude precizna i nedvosmislena, i da svaku situaciju predvidi i da ponudi rešenje za svaku situaciju.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji jedna situacija u kojoj je predsednik Republike sprečen da obavlja svoje dužnosti. Ustav je predvideo da ga u tom slučaju zamenjuje predsednik Narodne skupštine, a zakon razradio ovlašćenja predsednika Narodne skupštine za vreme dok ta zamena traje.
Međutim, mi smo pokušali da rešimo još jednu dilemu koja može da nastane, jer život nosi svakakve situacije, a to je - šta ako se u vreme zamenjivanja nešto dogodi i predsedniku Narodne skupštine? Tada Srbija ostaje i bez predsednika i bez prava bilo kog drugog izabranog lica da ga zamenjuje.
Mi smo, zaista u nameri da popravimo Predlog zakona, predvideli da predsednik Narodne skupštine u slučaju dok zamenjuje predsednika Republike, ili najstariji potpredsednik Narodne skupštine u vreme dok zamenjuje predsednika Narodne skupštine, a samim tim i predsednika Republike, može da obavi izvesne poslove iz nadležnosti predsednika Republike, a pre svega da raspiše izbore, što nije predvideo predlagač zakona, i naravno da ukazom proglašava zakone.
Onaj ko je odgovarao u ime Vlade, nije hteo da se upušta u to da je ova odredba neophodna, nego je onako malo ironično, sarkastično, primetio da to isto nismo predvideli u stavu 2. člana 17, u kome se takođe pominje zamenjivanje predsednika Republike od strane predsednika Narodne skupštine, pa sad, bože moj, pošto niste predvideli u stavu 2. nećemo da vam prihvatimo ni u stavu 3, iako je mnogo elegantnije rešenje bilo da Vlada svojim amandmanom kaže da se to odnosi i na stav 2. člana 17. Predloga zakona.
Ustav to nije predvideo, a ne može ni Poslovnikom, kako je Vlada rekla, da se predvidi da će neki potpredsednik Narodne skupštine da zamenjuje predsednika Republike. To zaista nije materija Poslovnika, nego je materija zakona o predsedniku Republike.
Taj zakon ide u dubinu. Postoji mogućnost da predsednik ne može da obavlja svoje dužnosti – zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine. Kad ne može predsednik Narodne skupštine, šta ćemo onda, dame i gospodo narodni poslanici? Ko će da raspiše izbore. Ko je onda ovlašćen da raspiše izbore? Ko je ovlašćen da komanduje Vojskom?
Radi se o predsedniku Republike Srbije. Nijednog časa, sekundu ne sme da ostane bez predsednika Republike ili čoveka koji ga zamenjuje, a vi ste predvideli samo dva funkcionera - predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine.
Možemo jednog časa da ostanemo bez obojice. A pogledajte potpredsednike, dao Bog, nek su nam živi i zdravi, uvek ih bude po četiri, pet, šest, i kada kažete najstariji, onda je neiscrpna lista ljudi koji mogu da zamene predsednika Republike. Možda i njima nešto, ne daj bože, može da se desi. Da sam ja predstavnik Vlade nikada ne bih rekao da nekome može nešto da se desi, izbegavao bih. Nepredvidivo je, ali Vlada mora da predvidi nepredvidivo.
Najlakše je kada ovde čovek iz ministarstva kaže: to su nepredvidive situacije, mi nećemo da ih rešavamo, a mogu da se dese. Pazite sada ovo, šta kaže - ako sva sedmorica ne mogu da vrše? Dajte bar za ovog jednog koji ne može da vrši, rešite bar to.
Pošto na isti član ima i amandman narodnih poslanika iz SPS, da se samo jednom rečenicom osvrnem na ironiju i cinizam kojim se Vlada služila odgovarajući na amandmane.Zamislite, Vlada u obrazloženju zašto odbija amandman kaže - materija regulisana ovim amandmanom sadržana je u Ustavu Republike Srbije. Mi, evo, već dva dana govorimo Vladi da je materija celog zakona sadržana u Ustavu Republike Srbije. Vlada odgovara i kaže - pa tako zakon izgleda, moraju rešenja iz Ustava da se prepišu u zakon. A kad narodni poslanik neko ustavno rešenje kao amandman predloži da uđe u predlog zakona, Vlada kaže - e, ne može, to već postoji u Ustavu.
Budite principijelni. Znam da ono što priliči bogu, ne priliči volu, ali ako vama dolikuje da prepisujete ustavna rešenja, onda ostavite mogućnosti narodnim poslanicima. Recite - ne prihvatamo amandman, a nemojte da iznosite da je razlog neprihvatanja to što je vas vodilo kada ste ceo Predlog zakona pisali.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SPS smatramo da bi trebalo u članu 17. učiniti dopunu, odnosno da se posle stava 1. doda stav 2. koji glasi: ''Ako predsednik Narodne skupštine zamenjuje predsednika Republike za vreme vanrednog ili ratnog stanja, funkciju zamenjivanja obavlja do isteka tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje, i to sa istim dužnostima i obavezama kao predsednik Republike''. Postojeći stav 2. i stav 3. postaju stav 3. i stav 4.
Dakle, ovaj amandman koji sam podneo u ime SPS pokušava da detaljno razradi ustavnu odredbu koja se bavi ovim pitanjem.
U odgovoru koji je Vlada dala da ne prihvata ovaj amandman, kaže se: ''Amandman se ne prihvata. Iz odredbe člana 116. stav 2. Ustava proizlazi sadržina stava 1. amandmana''.
Stav 2. člana 116. Ustava kaže: ''Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja''.
Pitam vas: da li ste vi primetili vezu između amandmana koji je podnet, koji govori o zamenjivanju predsednika Republike za vreme vanrednog i ratnog stanja, i stava 2. člana 116. Ustava, koji govori o nečem sasvim drugom?
Znači, ovde se Vlada pozvala na pogrešan stav, na pogrešan član, čini mi se. Ako ja nisam u pravu, molim vas, gospodine državni sekretaru, da objasnite, da ja svoju zabludu odagnam od sebe.
Čak i ako je reč o nekom drugom članu Ustava, gde oni žele da ukažu da je to regulisano Ustavom pa onda ne treba takav amandman podneti, čemu onda služe zakoni? Kao što je gospodin Tomislav Nikolić govorio – šta je funkcija zakona? Šta će nam onda zakoni kada imamo Ustav? Sve ćemo raditi po Ustavu. A da li je Ustav toliko precizan, da li je toliko decidiran, eksplicitno jasan i opširan, da može da predvidi sve situacije?
Ovde je SPS pokušala da detaljno definiše ovo pitanje zamenjivanja predsednika Republike u vanrednom i ratnom stanju. Mislim da je jedino na šta možete da se pozovete, ako dođemo u takvu situaciju, samo načelo podrazumevanja, koje nije pravna kategorija. Tu postoji neka pravna logika itd.
Da li se slažete, gospođo Radeta, s tim? Svakako, drago mi je, hvala.
Dakle, ne može na osnovu toga što se nešto podrazumeva. Jeste logično. Pa, zato što je logično, zato smo i predložili to, ali to treba da se razradi, kako vi kažete, odnosno pravno definiše u zakonu.
I zato SPS predlaže da ovaj amandman, da li mehanizmom preko odbora ili već kako, ipak usvojite jer on ničemu, zapravo, ne smeta. On samo razjašnjava i precizira jednu situaciju koja neće biti sutradan u sferi improvizacija, ništa drugo. Nikog ništa ne košta, nikom politički ništa ne smeta, sve je u duhu Ustava i, naravno, sve reguliše precizno.
Iz tih razloga predlažem, u ime SPS, da pronađete mehanizam i, molim vas, gospodine državni sekretare, da prenesete to i ministru – a, tu ste, izvinjavam se, drago mi je da ste tu.
Verovatno niste bili u situaciji baš da me pratite, ali govorio sam o tome da ovaj amandman ničemu ne smeta, da on samo do kraja definiše, pomaže da izađemo u datoj situaciji iz sfere improvizacija i nečega što se podrazumeva ili što je pravno logično, tako da bi to samo bilo korisno i poboljšalo bi kvalitet u tom delu zakona, ako bi se Srbija našla u toj situaciji. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dao bih samo par objašnjenja. Najpre bih citirao amandman.        Član 18. menja se i glasi:
"Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se bira nova Vlada.
Predsednik Republike dužan je da sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista i da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji ima podršku većine od ukupnog broja narodnih poslanika potvrđenu njihovim potpisima.
Ukoliko u roku od 45 dana od dana konstituisanja Narodne skupštine nijedan od kandidata ne obezbedi potrebnu većinu, predsednik Republike će kao kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predložiti predstavnika najveće poslaničke grupe".
Rešenje ponuđeno u Predlogu zakona o predsedniku Republike je nejasno. Shodno tome je i ovakva sadržina našeg amandmana. Dakle, ponuđeno rešenje daje široke mogućnosti za zloupotrebu i zlonamerno tumačenje, koje može dovesti do pokretanja postupka za razrešenje predsednika Republike, shodno neizvršavanju njegovih ustavnih obaveza. Preciziranjem odredbi ovog člana i davanjem jasnih odrednica i rokova, bila bi onemogućena opstrukcija od strane predsednika Republike i poslaničkih grupa koje daju kandidate za predsednika Vlade.
Naš amandman je sličan onome što su predložile kolege iz SRS, konkretno poslanik Dragan Todorović, s tim što su njihovi rokovi za ovo što predlažemo kraći. Smatramo da je rok od 45 dana razuman rok da se obave konsultacije, a sadržina našeg amandmana na dovoljno jasan način daje mogućnost da se izbegne postizborna agonija koju smo imali posle poslednjih parlamentarnih izbora, kada smo morali u toku noći da držimo sednicu Skupštine i da u minut do dvanaest biramo Vladu.
Ovako predložen amandman daje mogućnost da se spreči takva postizborna agonija i dovoljno vremena da se omogući da se na adekvatan način formira Vlada. Da napomenem, ovakva rešenja već postoje u ustavima drugih zemalja i u zakonima koji regulišu ovu problematiku. Navešću samo Ustav Republike Hrvatske. To što smo mi predložili nije ništa novo, već samo daje mogućnost da se na daleko efikasniji i bezbolniji način pristupi formiranju Vlade.
U prvoj varijanti smo predvideli rok od 30 dana. No, kasnije smo izvršili ispravku. Smatramo da je deljenje roka od 90 dana na dva dela sasvim razuman pristup ovom problemu, da bi usvajanje ovog amandmana dalo poboljšanje Predlogu zakona o predsedniku i da bismo na taj način izbegli sve opasnosti o kojima sam malopre govorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 18. amandman sa ispravkama je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.