Dame i gospodo narodni poslanici, veliki broj amandmana koje predlaže SRS, ona predlaže ne samo da bi poboljšala zakon, nego, na osnovu iskustava koje ima u dosta dugom opozicionom delovanju, na ovaj način pokušava da manje-više sve situacije i sve probleme sa kojima smo se suočavali, unapred izbegnemo. Predlažemo vam amandmane na zakon koji bi omogućili da do takvih problema ne dolazimo. Između ostalog, ovaj amandman je jedan od takvih.
Pre kratkog vremena imali smo priliku da prisustvujemo dosta mučnoj i teškoj situaciji, da je vreme prolazilo, a da se Vlada nije formirala. Manje-više takvih situacija može da bude dosta često, posebno kada su u pitanju politički partneri koji već deceniju i više ne mogu da sarađuju. Mogu da trguju, ali politički da sarađuju ne mogu.
Svesni ste činjenice da i dan-danas ovu Vladu na okupu drži samo trgovina, odnosno vaši razlozi zašto se bavite politikom – da raspodelite vlast koja podrazumeva ministarstva, vlast koja podrazumeva mogućnost da dobijete javna preduzeća da bi tamo udomili svoje kadrove, upravne odbore, raznorazne agencije, Narodnu banku Srbije, vlast koja podrazumeva da rasprodate ono malo što je još ostalo u Srbiji.
Baš iz tih razloga, tih trgovačkih razloga, koji su vodili i predsednika Borisa Tadića odmah posle izbora, pokušavamo da to onemogućimo, tako što preciziramo ovaj član zakona i obavezujemo predsednika da preduzima određene korake, kako bi se izbegla ova mogućnost koju smo već imali.
Vi ste pretpostavljali da ćete se dogovoriti. Vi dosta često ili skoro uvek radite na osnovu pretpostavki. Pretpostavljaćete da će izbori za gradonačelnika biti u vremenu kraćem od šest meseci, zato ne raspisujete izbore. Zbog čega? Zato što nemate nikakve šanse na izborima. Pretpostavljate ovo, pretpostavljate ono, a zakon bi trebalo da bude potpuno precizan i da ne ostavi mogućnost predsedniku Republike, posebno kada je u pitanju ovakva situacija, da kalkuliše i da trguje.
Imamo vremenske ispravke na amandman, nismo vodili računa o ustavnom ograničenju od 90 dana. Sada je to ispravljeno i imate, gospodine ministre, mogućnost da vidite da smo dali dovoljno vremena predsedniku Republike da proba da za 75 dana dođe do Vlade.
Ukoliko se to ne desi, obavezujemo ga da mandat poveri stranci koja je osvojila najveći broj glasova, što sigurno skoro neće da se desi kada je u pitanju DS, nemojte uopšte da razmišljate o takvoj mogućnosti. Ona eventualno može da bude ona druga po redu koju će pozvati predsednik, ali se podrazumeva da će prvo pozvati predstavnika SRS, jer ne treba da vam pričam o rezultatima od decembra 2003. godine i o svim istraživanjima u poslednje vreme. Imali ste i ovo najnovije istraživanje, da se polako vraćate na neke pozicije iz nekih vremena kada ste dobro stajali, tako da nemojte uopšte da se brinete po tom pitanju.
Ovde je bila želja, i mislim da ćete se složiti s tim, bez obzira ko bude predsednik, da ga onemogućimo da u tom momentu odugovlači, kako je to radio Boris Tadić, nego tražimo od njega da nudi prvo najjačoj stranci, posle toga, ukoliko ona u roku od sedam dana nije u stanju da obezbedi većinu u parlamentu, da ponudi sledećoj stranci po snazi u parlamentu, pa ukoliko ni ta stranka nije u stanju da sastavi Vladu, onda da se raspusti Skupština i da se raspišu novi izbori.
Gospodine ministre, ja se sećam vaših reči. Vidim ja da vi mene ne slušate, ali, evo, podsetiću vas na ono što mislim da se dobro sećate. Setite se kako je Koštunica pribegao veštom manevru da biste vi došli u poziciju da jednostavno morate da pristanete na uslove koji su mnogo lošiji nego što je objektivno vaša snaga koju imate u parlamentu. Ne samo da ste pristali na mnogo lošije uslove formirajući Vladu, nego i sada pristajete na mnoge ustupke zato što ste u takvoj situaciji da nema puno biranja – trut je našao izuzetno dobar način da privoli radilicu da izvršava sve ono što njemu odgovara.
Samo podsećam da ste vi u jednom momentu sasvim iskreno ponudili da se mi dogovorimo da ove Koštuničine eliminišemo sa političke scene. Evo, vi se smejete, ali, sećate se dobro toga. Ja mislim da se možda približava i to vreme, jer ko da izdrži ovakve i ovolike pritiske od strane Vojislava Šeš... Koštunice, koje vi... (smeh u sali)... Imate neki problem, vidim. Dobro... (smeje se).
Ima tu jedna stvar koja je potpuno normalna. Kada pomenem Vojislava Koštunicu, ime Vojislav, normalno je da mi je prva asocijacija Vojislav Šešelj, a kada ja pomenem Vojislava, vama je prva asocijacija pritisak, i to su sasvim normalne stvari.
Gospodine ministre, pogledajte ovaj amandman. Mislim da bismo mnoge probleme rešili ukoliko biste ga prihvatili.

Zahvaljujem, gospodine Todoroviću.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav kaže da predsednik Republike poverava mandat za sastav Vlade kandidatu pošto sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa.
U članu 18. Predloga zakona vi se niste bavili razradom toga kako predsednik Republike predlaže kandidata za predsednika Vlade. Rekli ste: ''Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se bira nova Vlada''. Znači, ne predlaže kad se bira stara Vlada.
A onda ste rekli: ''Predsednik Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade''.
Zbog situacije u čl. 109, 130. i 132. Ustava, mi smo to razradili, zato što su svi rokovi različiti.
Postoji rok od 90 dana, a to je rok u kome je novokonstituisana Narodna skupština dužna da izabere Vladu. Predvideli smo da je u roku od 90 dana sasvim razumno 75 dana čekati da se stvori skupštinska većina. Ako je nema, da treba predsednik Republike da pozove predstavnika najjače poslaničke grupe, da mu omogući vreme od 7 dana da on stvori većinu. Ako ni to nije moguće, predsednik daje drugoj po snazi još 7 dana i, ako ni to nije moguće, on raspušta Skupštinu.
Drugi slučaj je kada je Vladi prestao mandat, po čl. 130. i 132. Ustava, ili je predsednik Vlade podneo ostavku, ili je Vladi izglasano nepoverenje. U tom slučaju Ustav predviđa rok od 30 dana za izbor Vlade. Mi predviđamo da je dovoljno 15 dana da se stvori skupštinska većina, a sedam dana se daje pravo predstavniku najjače poslaničke grupe, sedam dana drugoj po snazi, i eliminiše se kriza do koje dolazi uvek kada treba da se pogađate, nagađate...
Dakle, obavezujemo vas, skraćujemo vam rok za dogovaranja za koaliciju, da bismo ubrzali čitav postupak, da uozbiljimo stvar, da ne bude izbor Vlade u ponoć i onog sekunda kada ističe rok od 90 dana za izbor Vlade.
Mnogi građani su me pitali da li smo mogli da sprečimo izbor ove Vlade u kojoj ste vi sada ministar, gospodine Markoviću. Rekao sam: mogli smo da sprečimo izbor u skladu sa Ustavom, ali izbor nismo mogli da sprečimo. Oni bi te noći, ili sutra, ili prekosutra izabrali Vladu i rekli bi: počeli smo sa izborom Vlade, ne moramo da je izaberemo za 90 dana, sada to može i za 120 dana.
Ali, ako hoćete da sve zaista uvedete u ustavne i zakonske okvire, molim vas da, kada pišete predloge zakona, predvidite što veći broj situacija koje mogu da se dese. Da ne ostavljate nedorečenim, da ne ostavljate Ustavnom sudu da tumači zakone i da tumači da li je neki opšti akt u skladu sa zakonom zato što apsolutno nije predviđeno, pa će doći do preglasavanja sudija, pa će ovi vaši iz DSS-a da glasaju na jedan način, ovi vaši iz DS-a na drugi način, mislim da će imati i neka druga stranka jednog ili dvojicu sudija, doći će do haosa i u Ustavnom sudu.
Posle ovog predlaganja sudija Ustavnog suda i ovakvog načina izbora, zaista ne možete da kažete da imamo Ustavni sud u Srbiji, nego da imamo višepartijski Ustavni sud. Pitanje je kakvu će zaštitu građani imati pred takvim Ustavnim sudom. Da li će morati da pokazuju legitimaciju neke političke stranke da bi kod nekog sudije imali prolaz, a da li će im ta legitimacija smetati da neki drugi sudija presudi u njihovu korist iako su potpuno u pravu.
Dakle, ako je Ustav predvideo da predsednik Republike sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa, zakon ima pravo da razradi rokove i način na koji će da sasluša mišljenje predstavnika poslaničkih grupa, onoga koji predstavlja 126 ili više u Skupštini Srbije, ili onoga ko predstavlja 90, 100, 80, 50, zavisi koliko imaju prvoplasirani i drugoplasirani. I ovo je sve u želji da Predlog zakona bude poboljšan, da izabrani predsednik Republike iz SRS zaista u skladu sa zakonom obavlja svoju funkciju.

Zahvaljujem gospodinu Nikoliću.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, samo bih rekao nekoliko reči povodom amandmana koji je ovde podnet. Suština i ovog amandmana i amandmana gospodina Ranđelovića i dva amandmana koje je podnela SPS, gospodin Rajko Baralić i Miletić Mihajlović, jeste da imaju jednu istu želju – da se razradi taj mehanizam kako predsednik Republike može da predloži kandidata za predsednika Vlade.
Da je predlagač, odnosno Vlada imala dobru volju, ona je mogla, ako ništa drugo, da od svih tih predloga sačini jedan koji bi bio prihvatljiv za sve, ponudi ga jutros Odboru za pravosuđe i da to bude kao amandman Vlade.
Jer, ovo ovakvo stanje, koje je bilo u maju mesecu i koje svi dobro pamtimo, kada je maltene u minut do dvanaest izabrana Vlada, neprihvatljivo je stanje. Zašto?
Ustav kaže samo da ''predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista'', i dalje ne priča. Na drugom mestu Ustav kaže: ''Narodna skupština se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu'', i dalje ništa ne priča.
Šta je ovde bila suština? Ustav nigde ne brani da se zakonom o predsedniku Republike precizira i kaže da je predsednik Republike dužan da učini sve što može ne bi li se izabrala Vlada.
Ako bi ostalo ovako kako je formulisano, postoji nekoliko nepoznanica. Recimo, u stavu 2. ovog člana se kaže: ''Predsednik Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade''. Kako će da dođe do tih podataka gospodin predsednik Republike i kada će da dođe do toga? Imali smo situaciju u maju da je predsednik Republike predložio predsednika Vlade u poslednjem momentu.
Ponuđeno je ovde nekoliko varijanti - da se sasluša, da se da prvo onom kandidatu koji može da obezbedi većinu, gospodin Rajko Baralić je predložio čak da to budu potpisi 126 poslanika. Ponuđeno vam je nekoliko varijanti kako može da se dođe do toga.
Šta ovde još fali? Fale rokovi. U kom roku predsednik Republike mora da izađe s predlogom kandidata za predsednika Vlade? Šta može da se desi? Da tri meseca prođu, predsednik Republike i dalje razgovara s nosiocima izbornih lista, nema kandidata jer, eto, ne može da dođe do saznanja ko može da ima tu većinu i Skupština se raspušta. U tom slučaju izborna volja građana je u rukama predsednika Republike.
Molim, gospodine ministre, da još jednom dobro pogledate sva četiri amandmana. Svaki na svoj način daje doprinos tome na koji način da se uredi, kako da dođe do saznanja predsednik Republike da onaj kome poverava mandat može da ima većinu, šta da uradi u slučaju ako taj nije obezbedio većinu, dakle da pokaže i dokaže da će u okviru tog roka od tri meseca on učiniti sve da predloži kandidata za predsednika Vlade, odnosno da Skupština dobije Vladu. Ako ne bi bilo toga, onda bi mandat svih poslanika izborne volje bio u rukama predsednika Republike.
Mislim da ima sasvim dovoljno elemenata da može da se reši taj problem na najbolji način. Amandmani su vam ponudili i rok, i kako da dođete do toga da može da se poveri onome ko može da sastavi većinu, i šta u sledećem slučaju, kome se još nudi. Dakle, popunjava se ceo prostor od tri meseca koliko je Ustavom predviđeno da mora da se konstituiše Vlada, u suprotnom raspušta se Narodna skupština. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite, gospodine Mihajloviću.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću jedan kratak komentar dati na amandman na član 18. Predloga zakona.        
On glasi: ''U slučaju da predloženi kandidat za predsednika Vlade ne uspe da obezbedi izbor Vlade, predsednik Republike će predložiti novog kandidata u Ustavom i zakonom određenim rokovima''.
Možda je trebalo još preciznije da se to definiše da bi se stvorila obaveza predsednika Republike da se Ustavom i zakonom predviđeni rokovi optimalno iskoriste, odnosno da se vreme u tim rokovima iskoristi na najbolji mogući način, jer taktiziranje i čekanje tri meseca na ishod nekih političkih dogovora sigurno nije u duhu onoga što jeste odredba zakona od 90 dana, ili drugi put od 30 dana, ako se ponovo bira Vlada u mandatu iz te skupštine.
Dakle, ono što je bila situacija na početku ove godine, posle parlamentarnih izbora, sve do maja (14. februara smo se konstituisali, Vlada je izabrana, čini mi se, 15. maja), takva situacija je zaista redak primer u političkim iskustvima ili sistemima drugih država. Ali, i ako postoje, zar mi treba da se ugledamo na takve primere?
Imali smo na početku godine tešku političku situaciju zbog onoga što je naumio Ahtisari, koji je želeo da u jednom vakuumu predloži svoja rešenja oko statusa Kosova. Građani su bili u neizvesnosti da li će biti konačno izabrane i u funkciji sve institucije naše države. Pitali su se da li mi sa punim državnim kapacitetom izlazimo pred svet da bismo branili svoje interese, da bismo odbranili Kosovo i Metohiju, da bismo odbranili celovitost, nezavisnost i suverenitet.
I ako se igramo s tim stvarima zarad onoga što jesu političke igre ili politički dogovori, i ako na jedan, da tako kažem, vulgaran ili neprimeren način (da upotrebim lepšu reč), koristimo to vreme koje je Ustavom određeno, pa to uradimo u minut do dvanaest – mislim da je to neozbiljno. To nije prihvatljivo i nije primereno ozbiljnim političkim subjektima koji treba da vode ovu zemlju.
Iz tih razloga postoji pokušaj kroz amandmane poslanika iz SPS-a, ali evo, nije važno ako je to dobar amandman iz SRS-a, znači uopšte nije pitanje, ili ako postoji još neki, najvažnije je da poboljšamo zakon i u ovom delu, tako da ovaj rok zaista bude optimalno i na najbolji mogući način iskorišćen kako bi bila data mogućnost da se izabere Vlada iz one parlamentarne većine koja može da se stvori, a ne da, ako se predsedniku Republike ne sviđa kandidat iz neke druge većine, ako to nije iz neke njegove većine, po stranačkoj liniji, ili po nekim drugim linijama, ako nije pripadnik stranke predsednika Republike, on raspusti Skupštinu pa da ovu zemlju vrlo brzo opet koštaju ti izbori, da idu Jovo nanovo.
U obrazloženju koje je dala Vlada, kojim odbija ovaj amandman, kaže se da je sadržina podnetog amandmana sadržana u stavu 2. člana 18. predloženog zakona. Hoće da se kaže da je uzaludno predložen ovaj amandman jer to već piše u članu 2. Predloga zakona.
U stavu 2. člana 18. kaže se: ''Predsednik Republike dužan je da Narodnoj skupštini predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade.''
Ne vidim, ili ne razumem, dozvoliću sebi da kažem, da je ovde, kroz ovaj stav, rečeno da je predsednik Republike ponovio pokušaj kroz predlog drugog kandidata za predsednika Vlade. Pre mi se čini da ovaj drugi stav konstatuje, na jedan drugi način i jednim novim sklopom rečenice, ono što je već u stavu 1.
Iz tih razloga SPS kroz svoje amandmane pokušava, kao verovatno, i siguran sam, i amandmani drugih poslaničkih grupa, da ovaj član poboljša, kako bi predsednik Republike zaista odigrao svoju ulogu na najbolji mogući način i ispunio s punim kapacitetom ono što je njegova ustavna obaveza, da se izabere Vlada i da se iscrpi apsolutno sva ona mogućnost koja postoji iz datog sastava izabranih poslanika, odnosno iz te većine koja može da se napravi da bi se izabrala Vlada, što je svakako u interesu naše države Republike Srbije.
Ponavljam, zaista je neozbiljno ono što smo imali na početku ove godine, da smo tri meseca čekali, bili u agoniji, u najgoroj situaciji, kada je zemlja bila zaista u velikoj krizi, i da se to ne sme ponoviti.
A u predizbornim kampanjama za te parlamentarne izbore imali smo, na primer, slogan "Srbija ne može da čeka". Šta to ne može da čeka? A onda Vladu biramo noću, u minut do dvanaest, na isteku ustavnog roka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Željko Vasiljević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vidim da su poslanici malo umorni, pa im popustila koncentracija, ali dobro.
Znam ja, gospodine ministre, da vi ne poštujete narodne poslanike, mene naročito, ali bar malo se uzdržite i pokušajte da date dostojanstvo ovom domu.

Gospodine Vasiljeviću, ministar je bio potpredsednik ovoga doma u prošlom sazivu, pa mu očigledno nedostaje ovo predsedavajuće mesto.