Po amandmanu reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najboljih srpskih pravnika prof. dr Laza Kostić je napisao jedno delo koje se zove Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije i treći deo tog njegovog udžbenika zove se Nadziranje uprave.
Meni je žao što predlagač ovog zakona nije pročitao to delo, pa bi onda otprilike stekao pojam šta je to nadziranje. Nadziranje ili kontrola je takav odnos gde onaj koji nadzire, odnosno koji vrši kontrolu rada može da primeni određene mere u slučaju da uoči da je u radu onoga koga nadzire došlo do kršenja Ustava i zakona.
Doduše, jedan vaš ideološki blizak politički partner je čitao Lazu Kostića, to je onaj plagijator Stevan Lilić, ali je do te mere preterao u čitanju Laze Kostića da je jednostavno prepisao nekoliko desetina i stotina stranica iz tog njegovog kapitalnog udžbenika, pa ako niste čitali Lazu Kostića, verovatno ste morali da čitate Stevana Lilića, on je bio korifej demokratije i ljudskih prava u Srbiji, i politički i ideološki mentor mnogih koji danas sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ovde se postavlja sledeće pitanje: ako Odbor za bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije ima pravo da vrši nadzor nad radom službi bezbednosti, a vi mu to pravo dajete članom 16, koje to sankcije i koje to mere Odbor za bezbednost može da primeni ako uoči da je došlo do kršenja Ustava, odnosno do kršenja zakona u radu službi bezbednosti?
Vi samo kažete Odbor nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti, nadzire usklađenost rada službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti i strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije, nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službi bezbednosti, ali nigde ne piše šta se dešava ako Odbor za bezbednost uoči da je došlo do kršenja i Ustava i zakona?
Šta se dešava ako uoči da nije usklađen rad službi bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti? Šta se dešava ako uoči da službe bezbednosti nisu stranački neutralne, kao što bi morale da budu? Dakle, koje to akte i mere Odbor za bezbednost Skupštine Srbije može da primeni ako uoči sve ove nezakonite pojave.
Jednostavno, takvih akata i mera nema, i taj nadzor nije nikakav nadzor. Ovo ste stavili reda radi u Predlog zakona. Ako onaj ko vrši nadzor ne može da primeni bilo kakvu sankciju, pravnu ili političku, prema subjektu nad kojim se vrši nadzor, onda tu nikakvog nadzora nema. Recimo, kako Odbor za bezbednost Skupštine Srbije može da primeni neku sankciju ako uoči da službe bezbednosti ne rade u skladu sa Ustavom i zakonom. Tu jedino neke akte može da primeni Ustavni sud Republike Srbije. On je taj koji procenjuje da li je rad državnih organa u skladu sa Ustavom i zakonom ili ne. Ne može to Odbor za bezbednost da ceni.
Dalje, kako Odbor za bezbednost može da utvrđuje da li je rad službi bezbednosti usklađen sa strategijom nacionalne bezbednosti? Ima li Republika Srbija strategiju nacionalne bezbednosti i ko utvrđuje tu strategiju? Ako ne postoji ta strategija, zašto Predlogom zakona niste utvrdili rok u kome se ta strategija ima utvrditi? Koji državni organ je utvrđuje?
Zatim, koje sankcije će da primeni Odbor za bezbednost Narodne skupštine ako uoči da službe bezbednosti nisu politički, ideološki i interesno neutralne. Svaki običan građanin Republike Srbije zna da ovo što ste napisali ostaće mrtvo slovo na hartiji.
Ubedite bilo kog građanina Republike Srbije da Rade Bulatović nema nikakve veze sa DSS. Ubedite bilo kog građanina Republike Srbije da bilo koji drugi direktor neke službe bezbednosti u Republici Srbiji nema veze sa DS, DSS, G17 plus, NS, odnosno svim onim strankama koje čine sada vladajuću koaliciju u Republici Srbiji.
Dakle, vi ste u Predlog zakona stavili neke norme za koje ste unapred znali da su beživotne, da ne mogu da budu ostvarene, a sve u cilju da stvorite neku pravnu formu i da kažete, doneli smo zakon o službama bezbednosti, ispunili smo ono što piše u Ustavnom zakonu, doneli smo zakon i sada predsednik Narodne skupštine može da raspiše izbore za predsednika republike. To što će većina tih odredbi da bude mrtvo slovo na hartiji, to što vi već unapred znate da to što piše u Predlogu zakona ne odgovara činjeničnom stanju, vas za to baš briga.
Vi ste ostavili sebi prostora u prelaznim i završnim odredbama da će rad službi bezbednosti biti uređen posebnim zakonima, a nema te odredbe u Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Tamo jasno piše - organizacija i rad svih službi bezbednosti biće uređeni zakonom o službama bezbednosti.
Sada vi Narodnoj skupštini poturate kukavičije jaje, kao, nećemo se mi dosetiti šta vi hoćete, pa ste onda napisali Predlog zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti od čitava, zamislite, 23 člana.
Umesto da ovo bude jedan potpun zakon, detaljan, gde će se do minucioznosti regulisati svaki detalj u radu službi bezbednosti, gde neće biti slobodnog prostora za samovolju, za arbitrarnost, za voluntarizam, vi pred Narodnu skupštinu Republike Srbije izlazite sa predlogom zakona kojim uređujete osnove sistema bezbednosti.
Na taj način kršite član 3. stav 2. Ustava Republike Srbije i onda u taj predlog zakona stavljate svega 23 člana, od kojih se dobar deo čak i ne odnosi na službe bezbednosti, nego se odnosi na neka administrativna tela, na Biro za koordinaciju, pa Savet za nacionalnu bezbednost, pa Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost. Sve to nema suštinski nikakve veze sa službama bezbednosti.
Nema ovde ni gospodina ministra, umorio se, izgleda da nije u kondiciji. Ovi u DS su navikli da rade kako kaže komesar, nema tu mnogo raspravljanja, nema tu mnogo odlučivanja, kako nam kaže Boris Tadić, mi tako radimo.
Mi u SRS se trudimo da detaljno proučimo ono što piše u predlogu zakona i onda kada uočimo da nešto ne valja, onda se ministar vadi - krive su sekretarice, krivi su oni koji prekucavaju predloge zakona, krive su kafe kuvarice, svi krivi, samo su nevini predsednik Vlade i njegovi ministri. Neće biti da je baš tako.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što budem rekao o amandmanu, imao sam nameru da pitam ministra, međutim on je, kažem, zbrisao iz ove sale, dok narodni poslanici ovde sede i rade, pre svega poslanici SRS.
Kada je reč o ovim silnim štamparskim greškama koje dolaze iz Vlade Srbije, stigli su čak i mene da prekrste u Dragišu Ilića, što se vidi kolika nemarnost vlada u Vladi Republike Srbije.
Što se tiče ovog pitanja, želeo sam da pitam ministra sledeće, ali neka odgovore njegove demokrate. Mi ovde raspravljamo o našim službama bezbednosti, o tome kako da se vrši nadzor nad njima, u cilju zaštite prava građana Republike Srbije. Voleo bih da je ministar ovde da mi odgovori, a voleo bih da mi odgovori neko iz DS, ko nadzire strane službe bezbednosti, vaše prijatelje koje ste pustili da vršljaju po Srbiji i da rade šta god žele? U sred Srbije oni maltretiraju, hapse, isleđuju, prete, ucenjuju naše građane. Ko brine za ugrožena prava naših građana, da li brine država Srbija? Ni slučajno.
Videli smo šta su upravo te strane službe bezbednosti učinile, kakav su pritisak vršile na građane Srbije kako bi ih naterali da lažno svedoče protiv dr Vojislava Šešelja i da li je neko od organa države Srbije uzeo u zaštitu te građane? Nije niko.
Što se tiče amandmana na član 16, on se bavi pitanjem nadzora nad radom službi bezbednosti. Ovim amandmanom, koji sam podneo, u prvom delu traži se dopuna u stavu 2. alineja 4, gde se kaže: "nadzire primenu posebnih sredstava i metoda za tajno prikupljanje podataka kojima se privremeno ograničavaju Ustavom i Zakonom utvrđena ljudska prava i slobode".
U čemu je razlika između predloženog amandmana i onoga što se nudi u predlogu Vlade, u članu 16? U predlogu Vlade stoji da se može nadzirati samo zakonitost primene posebnih mera i postupaka za tajno prikupljanje podataka.
Šta to znači? To znači da će se Skupština, odnosno odbor baviti pitanjem da li postoji, na primer, zvanični sudski nalog, odnosno odobrenje da li će se neko tajno pratiti ili prisluškivati i to će verovatno službe bezbednosti uvek da obezbede.
Šta je sa nadzorom same primene posebnih sredstava i metoda za tajno prikupljanje podataka? Toga upravo ima u amandmanu SRS, ali predlagač je smatrao da to ne treba da stoji u alineji 4. člana 16.
Pitanje je sada zašto se ne nadziru mere, postupci i metode koje službe bezbednosti sprovode nad nekim građanima? Za pojedine slučajeve može biti diskutabilno koje su mere i postupci preduzeti. Na primer, da li je adekvatan broj angažovanih operativaca koji rade na nekom slučaju? Dalje, da li je konkretan slučaj vredan trošenja ogromnih para oko upotrebe sredstava praćenja, kao i eventualne štete koju mogu da proizvedu prilikom tog posla sami operativci? Te kontrole upravo od strane Narodne skupštine nema. Zato je ovaj amandman trebalo da prihvati Vlada. Ovako, praktično, Narodna skupština ništa ne nadzire.
U ovoj alineji 4. je takođe navedeno da se mere nadzora odnose na primenu posebnih sredstava i metoda kojima se privremeno ograničavaju Ustavom i zakonom utvrđena ljudska prava i slobode. Pominjanje Ustava i zakona u predlogu Vlade, jednostavno, ne postoji.
Šta sve ovo treba da predstavlja? Samo da se zadovolji forma, a sami postupci ugrožavanja ljudskih prava i sloboda su stavljeni po strani.
Zamislite sada situaciju kada se zvanično odobri praćenje neke osobe, odnosno tajno prikupljanje podataka o njoj, nebitno po bezbednost države i institucija, ali preko te osobe mogu da se prate, zbog potreba kompletnog nadzora, prateća lica, povezane osobe, rođaci, komšije itd.
Možda se smišljeno odabiraju takva lica u čijoj se blizini nalaze oni koji su interesantni službi bezbednosti i zbog drugih interesa Vlade, kao npr. lideri političkih stranaka, istaknuti članovi pojedinih stranaka, pa i narodni poslanici.
Recimo, dok prate nekog Miku ili Žiku zbog nekog sitnog, jeftinog šverca robe, usput će da nadziru i njegovog komšiju, lidera neke stranke, ili čak predsednika opštine, ako je iz neke stranke koja ne pripada vladajućoj koaliciji. Tu nikada niko neće moći da izvrši bilo kakav nadzor.
Da li se ministar, da je prisutan on bi odgovorio, zalaže za moderni totalitarizam, zavijen, zamaskiran, da se na prvi pogled ne sagleda opasan način za zloupotrebu službe za ostvarivanje političkih i stranačkih interesa partija na vlasti?
Drugi deo amandmana odnosi se na alineju 10. Amandmanom SRS na ovaj stav člana 10. predlaže se da se prilikom utvrđivanja činjenica o uočenim nezakonitostima ili nepravilnostima u radu službi i njihovih pripadnika uzima izjava od pripadnika službi bezbednosti koji su u tim radnjama neposredno i posredno učestvovali.
Prihvatanjem ovog amandmana, nadzor rada službi bezbednosti bi imao neku svrhu. Ovako ove alineje su samo napisane prazne fraze, sa širokim tumačenjem obaveza, odnosno prava Narodne skupštine.
Ono što je prosto neverovatno i začuđujuće nalazi se u obrazloženju koje je dala Vlada Srbije, a to baš po pitanju dela amandmana koji se odnosi na alineju 10. U obrazloženju piše: pod ''utvrđivanjem činjenica'' podrazumeva se i npr. uzimanje izjava od pripadnika službi bezbednosti.
Ovo je prosto neverovatno da Vlada koristi reč da se nešto podrazumeva, kao da neko treba da bude neki prorok ili vidovnjak, pa da pretpostavi šta se sve podrazumeva pod ovim pojmom. To je veoma širok pojam za jednu ozbiljnu oblast, kao što je rad službi bezbednosti. Ispada da mi imamo vidljive i nevidljive delove zakona. Zbog čega je uopšte i pisan, ako neko u svojoj glavi već ima sve to što se misli pod "podrazumeva se"?
Mi želimo zakon u kojem će se tačno znati šta se sme, a šta ne sme. To kako je napisano u obrazloženju podrazumeva se može da bude poznato onima koji su pisali ovaj zakon, ali ne može da bude poznato narodnim poslanicima i ne može da bude poznato građanima Republike Srbije.
Ono što je neophodno po pitanju ovog člana je neophodnost da se moraju tačno navesti slučajevi kada se mogu uzimati izjave od pripadnika službi bezbednosti.
Pitao bih opet nekog ovlašćenog predstavnika Vlade, a večeras ih ovde trenutno nema nijednog, šta znači napisana reč u istom obrazloženju na primer, otkud mi znamo da se na primer mogu uzeti izjave od pripadnika službe bezbednosti kada to u zakonu ne piše?
Nikoga sutra neće moći da obaveže ovaj zakon da se to i uradi da bi se utvrdile neke činjenice gde je došlo do kršenja ljudskih prava i zakona ove države.
Ovo me sve podseća na ono što je danas govorio narodni poslanik Zoran Krasić, o nesrećnom Gaši Kneževiću, sada vrlom demokrati, koji se pozivao na običan nacrt zakona. Tako i ovde Vlada to ne piše, to se podrazumeva i još se kao daje navodno neki primer.
Recimo postoji više načina ispitivanja. Mogu na primer nekog od pripadnika službe bezbednosti da proveravaju samo na poligrafu, nekoga mogu samo da muče, a neko može sam da da izjavu i tako ukrug.
Sada i da uspostavimo jednu paralelu sa jednom stranom službom koja je optužena za mučenje i zlostavljanje pritvorenika, misli se na Gvantanamo i na neke zatvore širom Evrope, i to u onim zemljama gde se zacario NATO.
Oni su dugo odolevali napadima medija, organizacija za ljudska prava, izjavama svedoka, i šta im je bilo glavno oružje. Glavno oružje im je bilo da tvrde da toga nema u zakonu koji reguliše rad službe bezbednosti, a u stvarnosti je sasvim druga situacija.
Zato i Vlada, da bi zamutila ove odredbe u članu 16. i da ne bi usvojila predloženi amandman, koji nedvosmisleno navodi radnje, upravo koristi nezamislive pojmove poput ''podrazumeva se'' i ''na primer''.
Kako bi izgledalo da se ove reči upotrebe prilikom donošenja nekog zakona iz oblasti ekonomije, poljoprivrede itd. Nadam se da će u danu za glasanje narodni poslanici Narodne skupštine usvojiti ovaj predloženi amandman SRS.

Hvala, gospodine Iliću. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Ukupno je SRS ostalo četiri minuta.

Narodni poslanici, u članu 16. predlagač zakona normira: ''Narodna skupština obavlja nadzor nad radom službe bezbednosti neposredno i preko nadležnog odbora Narodna skupština (u daljem tekstu: Odbor). Odbor naročito: nadzire ustavnost i zakonitost rada službi bezbednosti, nadzire usklađenost rada službe bezbednosti sa strategijom nacionalne bezbednosti, strategijom odbrane i bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije, nadzire poštovanje političke, ideološke i interesne neutralnosti u radu službe bezbednosti...''
Da vam ne bih oduzimao vreme dragoceno, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je politička frazeologija koja suštinski ne znači ništa, a suštinu zamagljuje. Kada uporedite, dame i gospodo, član 16. sa članom 19, na koji ćemo kasnije doći, videćete da ovo što se ovde propisuje i predlaže da je to samo jedna opšta frazeologija, nešto što neće moći da bude primenjeno, jer ga derogira član 19. predloženog zakona.
Zbog toga, dame i gospodo, smatramo da je narodni poslanik Ilić Radiša detaljno objasnio, obrazložio i pružio valjane dokaze i obrazloženje da je taj amandman pravno moguć, da je prihvatljiv i da ga treba apsolutno prihvatiti.

Hvala, gospodine Jojiću. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Dušan Stupar.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dušan Stupar.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovani poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman da se član 17. briše.
Poslanici SRS su vam u danu kada se raspravljalo o ovom zakonu u načelu i amandmanima koje smo podneli dali obrazloženje šta mi mislimo o ovom zakonu o kojem danas raspravljamo. Jedini razlog za koji ste imali da predložite i da donesete ovaj zakon jeste raspisivanje izbora.
U obrazloženju sam dao da se predlaže brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo. Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznom vladom, koje regulišu osnovno uređenje određene oblasti.
Možda se nešto dešava, jer upravo vi, koji pregovarate u ime Skupštine i u ime države Srbije o statusu Kosova i o tome šta će se dešavati u narednom periodu vezano za Kosovo i Metohiju, možda imate saznanja koje mi nemamo i već planirate da će u narednom periodu ponovo biti neka takozvana kao što je bila državna zajednica Srbija i Crna Gora, pa već takav zakon i predlažete.
Šta je suština? Poštovani građani, dragi prijatelji, evo kakav odnos ima Vlada i kako se ponašaju u odnosu na amandmane koji su podneli poslanici SRS. Od 35 amandmana, koliko je podnela poslanička grupa SRS, Vojislav Koštunica, predsednik Vlade i njegov stručni tim koji je ovo obradio, u 22 amandmana najverovatnije ista sekretarica je pisala obrazloženje, u 22 amandmana isti tekst se piše.
Pogledaj u prvom, pa kaže ovako - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih uz obrazloženje uz amandman narodnog poslanika Sulejmana Spaha na član 1. Predloga zakona. Valjda vam je, gospodo, bilo teško da date obrazloženje na svaki amandman koji smo podneli. Ako smo podneli zahtev da se briše, valjda ste mogli da date neko smislenije obrazloženje. Šta to znači 22 puta, i to je vaš odnos, 22 puta uzmete kopi-paste, kopi-paste, pa to ste mogli da date i nekom srednjoškolcu da uradi.
Evo ga Srđan Milivojević, on bi odlično napisao ovo. Možda bolje od ovoga i možda bi čak izašao kao predstavnik Vlade da ovo odbrani i da kaže, jeste ovde smo pogrešili, nismo dobro to kopirali, star je sistem bio. A vi koji ste iz DOS-a, pa pitajte ovu decu da li iko dalje koristi DOS, svi su prešli na novi operativni sistem, vindouz se koristi, DOS je odavno izumro i njega nema više na kompjuteru, gospodo.
Ono što mene interesuje kao narodnog poslanika, pošto se utvrđuje služba bezbednosti, da li će ta služba bezbednosti, gospodine Albijaniću, vi niste u ovoj priči tako da se ne brinete vas neće hapsiti sigurno, ali mene interesuje kao narodnog poslanika, i građane Srbije, i ova udruženja koja su poslala dopis, da li će se služba bezbednosti baviti vama, ministrima od 2000. godine, koji ste proneverili državni budžet, preko 14 milijardi dinara ste uzeli iz budžeta vojnog.
Moram da pojasnim radi vas i radi građana, da se vidi o čemu se radi. Udruženje oštećenih vojnih i civilnih lica Srbije zvano Odbrana, udruženje građana, Udruženje penzionisanih podoficira Srbije, Asocijacija penzionisanih pripadnika vojske, Udruženje izbeglih, prognanih i privremeno raseljenih lica ''Dome, slatki dome''.
Pogledajte kako su vaši ministri, čak i Boris Tadić to piše, 2000. godine 2,7 milijardi je nestalo iz vojnog budžeta. Bilo je predviđeno kao sredstva za plate zaposlenih u vojsci u iznosu od 5.542.537.857 dinara, bilo je dovoljno 50% sredstava da se isplate sve plate zaposlenih u vojsci. Te godine 2,7 milijardi je nestalo iz budžeta.
Sledeće godine od 10 milijardi 4 milijarde su nestale. Sledeće 2002. godine 2 milijarde je nestalo iz tog budžeta. Sledeće 2003. godine 4 milijarde. Kad ste videli da je to previše, onda 2005. godine ne uzimate toliko, samo 1,4 milijarde.
Šta kaže vaš bivši ministar odbrane? Jedan od ministara odbrane, ne navode koji, kaže - međutim, taj novac koji je Skupština utvrdila Zakonom o budžetu, prema priznanju tužene, bio je uplaćen na posebnu aproprijaciju za plate. Neko je potrošio, kako kaže jedan od ministara odbrane, nenamenski.
Šta kaže gospodin Tadić, koji je nekad bio ministar? Plate u privredi su povećane 56,91%, mereno prema troškovima života, dok su plate oficira i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije u tom periodu realno niže od plate za decembar 2000. godine za oko 17%. To je napisao tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.
Posle ste opet imali ministra iz vaše opcije, pa drugog, pa trećeg, pa četvrtog, pa sve afere, a ovi ljudi koji su tužili, dobili sudske sporove, zar ne shvatate da ćete morati sve ovo da isplatite.
Mi, građani Srbije, poreski obveznici, nenamensko trošenje para će morati da isplate, jer ova gospoda koji su potpisali ovo kažu - Međunarodnom sudu u Strazburu.
Oni ne ostaju ovde, oni su videli, ima presuda, utvrđeno je, kaže ovako - u sudskim postupcima obavljeno je preko 1.000 veštačenja. Evo šta je utvrđeno presudama opštinskih sudova. Da vam ne nabrajam, ima pedesetak gradova gde su sudovi sudili, dosudili i presudili, da mora to da se isplati.
Jedna ozbiljna država ne može ovako da se ponaša prema svojim građanima. Ti građani su bili na prvoj liniji fronta, štitili nas, branili našu decu i šta su na kraju dobili od ove države?
Potpisali ste čuveni CEFTA sporazum. Kao ozbiljna i odgovorna država, morali ste prvo da sednete i da kažete - imovina građana koji su došli iz Hrvatske, Bosne, sa Kosova i Metohije, ostala je tamo.
Imovina države Srbije je ostala u Hrvatskoj. Država Hrvatska ima imovinu u državi Srbiji. Hajde da utvrdimo ko šta kome duguje, pa onda tek da se prave sporazumi o trgovini. Kod vas to uopšte nije bilo bitno. Vaši zakoni nisu u interesu građana.
Poštovani građani, sve zakone od 2000. godine koje je ova Skupština donosila, koje je ovde propagirala da su reformski, da su u interesu građana, posle godinu-dve su ponovo menjani.
Ozbiljna država donosi zakone koji se neće menjati 20 godina.
Najnoviji primer, vašim zakonima o izboru predsednika i organizovanju predsedničkih izbora, oni poslanici koji su imali priliku od 90-te godine u višepartijskom sistemu da se bave izborima, shvatili su da nas ovi zakoni vraćaju u 90-tu godinu. Država Srbija treba da donosi zakone za buduće generacije.
Ne možete donositi zakone da važe samo dok ste vi na vlasti, a kad dođe druga vlast, promeni se koalicija, odmah se zakoni menjaju. Izborima za predsednika države, za predsednika Republike, vratili ste nas u 1997. godinu kad su se članovi biračkih odbora tukli na izborima. Vi koji to niste imali prilike da vidite, niste učestvovali, raspitajte se malo po vašim opštinskim odborima.
Prema tome, morate voditi računa da ti zakone koje predlažete moraju biti primenjivi, da njihova suština i namena budu u interesu građana. Žao mi je što ministar nije ovde da objasni poslanicima koji su to reformski zakoni u državi Srbiji doneseni u interesu građana, bilo da se radi o prosvetnim radnicima, bilo da se radi o zdravstvu, bilo da se radi o naučnim radnicima, bilo da se radi o seljaku, bilo da se radi o pravosuđu.
Koji je to set sistemskih zakona, gde ste nama omogućili da imamo bolji, kvalitetniji život, da imamo sigurnost? Koji je to zakon koji ste doneli da naša deca sad kad treba da studiraju, treba da magistriraju, treba da brane doktorsku disertaciju, da mogu da se školuju o trošku države?
Gospodo poslanici, bilo da smo mi iz opozicije, ili vi iz pozicije, da li je interes države Srbije da ima školovane ljude? Svi iz prethodne vlasti, iz bilo kog režima, besplatno su školovani, besplatno su doktorirali. Sad kad treba doktorska disertacija, pitajte vaše kolege ko to može danas da plati.
Gospodo, to nisu reformski zakoni. To su zakoni protiv naroda. Forsirate određeni sloj ljudi. Danas ko ima pare može da ide na fakultet, a šta je sa decom seljaka koji hrane ovu zemlju, gde je njihova šansa da se školuju, gde je njihova budućnost?
Kad budete donosili takve zakone za koje možete da izađete i da kažete, narednih ... izvinite, jeste li imali neku primedbu?
(Predsedavajući: Samo vi izvolite, niko ništa nije prigovorio. Molim samo da stručne službe provere da li ima direktnog TV prenosa.)
Šta je suština ovih zakona koje danas donosimo i zakona koji treba da se donesu u narednom periodu? Ozbiljna, odgovorna država mora da donosi zakone koji će biti sistemski, reformski, oni koji se neće menjati u narednom periodu, koji će trajati.
Pogledajte parlamentarne demokratije na koje se vi pozivate, koliko godina ima da oni nisu menjali nijedan zakon.
Pogledajte u tim parlamentarnim zemljama šta znači kad opozicija podnese 30, 50, 100 amandmana, koliko puta se desilo da ministar povuče zakon? Čim opozicija nešto podnosi, nešto nije u redu. Povlači se zakon nazad.
Kod vas nema merila. Opozicija može podneti 100 amandmana, za vas to nije bitno. Vi imate vaš cilj. Vaš cilj je da se zakoni donesu, da odradite određeni posao, da se pripremite za izbore i da mislite da ćete tada rešiti sve. Nećete.
Imam još dva minuta da iskoristim priliku, najveću pljačku u Srbiji priprema Mlađan Dinkić u narednom periodu. Iskoristiću minut i po da objasnim građanima najnoviju prevaru koja se sprema. Po novom zakonu je predviđeno da moja deca, koji nemaju dana radnog staža, dobiju 1.000 evra. Moja supruga i ja, sa 60 godina radnog staža, po istom principu treba da dobijemo po 1000 evra. Znači, jedna četvoročlana porodica bilo gde da se nalazi u Srbiji treba da dobije 4.000 evra.
Po predlogu koji je trebalo da se usvoji, da se 200 evra isplaćuje po godini staža, sa 60 godina staža to je 12.000 evra, i za dvoje dece koja su punoletna, kao državljani Srbije, to je 14.000 evra. Mi ćemo umesto 14.000 evra, dobiti samo 4000 evra. Gde je onih 10.000 evra?
To što mislite da ćete time kupiti nekog za naredne izbore, to objasnite građanima, kakva će biti vrednost tih 1.000 evra u narednih sedam godina kad će dospeti naplata. To neće biti vrednost ni 50 evra. Ovo je bitno i za vlast i za opoziciju, za vas koji ste roditelji. Neko vam zavlači ruku u džep i četvoročlanoj porodici uzima 10.000 evra.
Dobro razmišljajte kakve predloge vam poturaju. Hvala puno.

Hvala. Da li se još neko javlja po amandmanu? (Ne)
Na član 17. Amandman je podneo Nebojša Stefanović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se Amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Po amandmanu ima reč poslanik Aleksandar Martinović.
Mislim da ima nekih kartica u jedinicama, molim samo da utvrdimo kvorum ponovo. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok se poslanici vladajuće  koalicije prebrojavaju i hvataju po hodnicima i poslaničkim klubovima gde je koji, da kažem nekoliko reči o amandmanu koga je podneo narodni poslanik Nebojša Stefanović.
U želji da ovaj predlog zakona bude duži i da u njemu piše nešto što ima veze sa Ustavom i sa zakonima, Vlada Srbije je u članu 17, u stavu prvom, napisala i ovu rečenicu - ako je direktor službe bezbednosti sprečen da prisustvuje sednici Odbora, dužan je da uputi na sednicu svog zamenika, odnosno ovlašćenog predstavnika.
U članu 4. Predloga zakona stoji - da se Bezbednosno-informativna agencija, Vojno-bezbednosna i Vojno-obaveštajne agencije posebne organizacije, odnosno organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Dakle, sistemski, odnosno matični zakon za ove institucije jeste Zakon o državnoj upravi. Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o državnim službenicima i Uredbom Vlade Srbije (predsedavajući: zvono)...ne morate, gospodine Obradoviću, da koristite to zvonce. Dovoljno sam koncentrisan i bez vaše pomoći.