Inžinjer Mrkonjić je po redu, ne Obradović, molim vas. Izvinjavam se, vratićemo vreme, molim poslanike za malo tišine. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodinu Mrkonjiću. Često se menjaju ljudi koji sede na toj fotelji. Nekad sedi predsednik Narodne skupštine, doduše vrlo kratko, nekad gospodin Albijanić, evo i on sada izlazi iz sale, nekad sedite vi. (Predsedavajući: To su leteće izmene, gospodine Martinoviću.)
Tako je, leteće izmene, nekad sedi gospodin Rade Obradović, a pošto nemam oči na leđima, ne znam kad koja izmena nastupa. U svakom slučaju, matični Zakon za sve ove organe, odnosno institucije jeste Zakon o državnoj upravi, Zakon o državnim službenicima, Uredba Vlade Srbije o unutrašnjom uređenju u ministarstvima i pravilnici o sistematizaciji radnih mesta i unutrašnjem uređenju u organima uprave.
Nema nikakvog razloga da u članu 17. stoji rečenica - da ako direktor službe bezbednosti nije u mogućnosti da dođe na sednicu, da je dužan da na sednicu uputi svog zamenika, odnosno ovlašćenog predstavnika, jer odgovarajuća formulacija postoji već u ovim drugim zakonima, odnosno podzakonskim aktima.
Mi u SRS smatramo da nema potrebe tekst Predloga zakona opterećivati normama koje su materija drugih zakonskih, odnosno podzakonskih propisa. U stvari, to je smisao amandmana koji je podneo Nebojša Stefanović.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću. Da li neko želi reč po amandmanu.
Ima reč gospodin Zoran Krasić, pa zatim magistar Srboljub Živanović.

Član 16. i član 17. Predloga zakona čine jednu celinu, jer se odnose na nadzor nad radom službi bezbednosti koji se definiše kao skupštinski nadzor. Međutim, postoji jedan problem koji nisu uspele da reše daktilografkinja i kafe kuvarica, a to je što Ustav Republike Srbije propisuje način rada i odlučivanja u Narodnoj skupštini Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Organizaciju Narodne skupštine takođe treba urediti poslovnikom Narodne skupštine, pa po toj logici stvari, svi odbori u Narodnoj skupštini su radna tela Narodne skupštine i kao takvi nemaju neku svoju posebnu izvornu nadležnost, već su pre svega radna tela koja daju propusnu moć nekim aktima koji se upućuju Narodnoj skupštini. To je jedan faktor koji su ove dve gospođe zaboravile kada su pisale ovaj predlog zakona.
Drugi vrlo važan faktor jeste sam pojam nadzora. Narodna skupština po Ustavu vrši nadzor nad radom izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije i postavlja se pitanje da li Narodna skupština može ovako kako je u Predlogu zakona zapisano - da neposredno vrši nadzor nad radom službi bezbednosti. Ovde je zapisano da Narodna skupština može neposredno i posredno preko svojih radnih tela, a radna tela su neki nadležni odbori.
S obzirom na organizaciju službi bezbednosti, koju niste hteli da uredite ovim zakonom, već ste prihvatili postojeće zakone koji tu oblast regulišu, onda moram da vam skrenem pažnju da postoji BIA, kao posebni organ, i postoje ove dve vojne, koje su organizacione jedinice unutar Ministarstva odbrane kao organa uprave.
Zbog nejednakog položaja u hijerarhiji državnih organa, postavlja se pitanje da li prema ovim vojnim službama može da se vrši neposredni nadzor od strane Narodne skupštine jer one su deo izvršne vlasti, deo Ministarstva odbrane. Verovatno, ako Narodna skupština vrši neposredni nadzor, ona može da vrši nadzor nad Ministarstvom odbrane, pa u okviru toga i nad ovim službama.
Kod BIA je situacija drugačija. Ovaj problem je i ranije postojao. Kako je to bilo rešeno u bivšoj SFRJ? Tada se ovo nije zvalo ovako, nego društvena kontrola nad radom ovih službi i obično su u tom našem tzv. skupštinskom sistemu postojale neke komisije. Naravno, u jednopartijskom sistemu to nije bilo toliko značajno, ali se vodilo računa o tome ko bi mogao da vrši kontrolu radi zaštite tih podataka, tajnosti podataka.
Ovako kako je dato, prevazilazi se ono što Ustav dozvoljava, znači, unutrašnja struktura Narodne skupštine, unutrašnja organizacija, radna tela, odbori, komisije, način rada, način odlučivanja, sve je to materija koja treba da se reši poslovnikom Narodne skupštine.
Kada vi tu materiju iz poslovnika Narodne skupštine u ovom delu selite u zakon, onda se čini velika greška. Zašto se čini ova greška - zato što je na jedan specifičan način u Saveznoj skupštini donet propis o kontroli vojnih organa bezbednosti. Tada se pošlo od logike da treba da postoji demokratska i civilna kontrola, pa je odraz demokratske i civilne kontrole bio skup od nekoliko poslanika Savezne skupštine.
Naravno, kada se formira odbor, kada se formira neko radno telo, onda se preslikava stranačka zastupljenost u Narodnoj skupštini i to jeste odraz demokratske i civilne kontrole. Zašto? Zato što poslanici nisu uniformisana lica. Zašto je demokratska - zato što odslikava izbornu volju građana na izborima koja je manifestovana u Narodnoj skupštini.
Smatram da su oba amandmana, videli ste da smo skoro na svaki član podneli dva amandmana - jedan kojim se traži brisanje, a drugi kojim se menja nešto u postojećem predlogu, i to upodobljava koncepciji da ovim zakonom treba urediti službe bezbednosti na opšti način.
Ali, vidite i sami kako ova rasprava odmiče, sve više sazreva uverenje da je ovo trebalo da se reguliše jednim posebnim zakonom, ne bih sada licitirao koliko članova treba da bude, da li 100, da li 150, da se tim zakonom urede sve službe iz ove oblasti službi bezbednosti na jedinstven način sa istim principima, sa uvažavanjem odgovarajuće specifičnosti u pogledu organizacije, kadrova, nadležnosti itd, ali jednim propisom.
Mislim da ono što stoji kao zapisano, kao obaveza Narodne skupštine, u članu 3. Ustavnog zakona je upravo to da nam je potreban potpuno nov propis o službama bezbednosti, a donošenjem tog propisa stavila bi se ova dva postojeća zakona van snage.
Međutim, vidite i sami koliko je i ustavnost i zakonitost podređena trenutnom sastavu onih koji vrše vlast. Ovo je stvarno zakon za jednokratnu upotrebu. Njegova funkcija jeste da imamo na papiru nešto da bi se raspisali izbori. Ustavni zakon kaže - donošenje zakona, ne govori o stupanju na snagu ovog zakona.
Samo da vas podsetim, ovaj zakon bi po ovoj poslednjoj odredbi stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ako bi išli nekom logikom, onda donošenje zakona predstavlja jedan proces koji se ne završava samo glasanjem ovde, nego se završava ukazom i objavljivanjem tog propisa u "Službenom glasniku".
To što je neko prevario Dulića i rekao mu da danas mora hitno da se donese ovaj zakon, to nije ispunjavanje obaveze iz člana 3. Ustavnog zakona. Donošenje zakona znači da je taj zakon stupio na snagu. Ukoliko to ne bi značilo tako, onda bi teoretski mogla da se desi situacija da se izglasa zakon i da on nikad ne stupi na snagu. Zašto? Neće da se potpiše ukaz o proglašenju ili se odugovlači, ili idemo na neke druge postupke koji su, takođe, predviđeni našim Ustavom.
Skrećem pažnju gospodinu Duliću da ovo što navodno žuri da mora do 14. da on potpiše nešto, da se raspiše itd, itd, i ako računa da ovo što ste planirali da donesete u toku jednog jutarnjeg glasanja, u zovu ovaj zakon, niste završili posao po Ustavu. Neko vas je prevario.
Kao što je tamo poslanike sa onog tamo kraja neko prevario pre nekoliko meseci, jedan je hteo da padne u nesvest zašto nije pre 1. novembra donet neki zakon, deca da putuju u inostranstvo, pa je prošao i 1. novembar, došao je i 15. novembar. Pitam ga, dobro, kako si preživeo, deca ne putuju u inostranstvo, a on kaže, ma, prevarili me, nema veze, kaže, donošenje zakona sa ispunjavanjem tih obaveza koje imamo prema EU. Zato vam skrećem pažnju, nemojte mnogo da se žestite i da se sekirate, donošenje zakona znači i njegovo stupanje na snagu.
Ovde je napravljena velika greška. Bez obzira što je Narodna skupština ovlašćenja da donese zakone, to ne znači da se u nečemu što se zove zakon može trpati sve i svašta. Postoji neka materija koja mora da bude u Poslovniku o radu Narodne skupštine. Organizacija odbora, radnih tela Narodne skupštine, način odlučivanja u tim odborima, način rada Narodne skupštine jeste materija koja mora da se reši Poslovnikom Narodne skupštine.
Neko će da kaže, mi imamo slučajeva da se posebnim zakonima materijalnim odredbama regulisala posebna nadležnost pojedinih skupštinskih odbora i da se, recimo, kao primer navede Zakon o Narodnoj banci Srbije. Funkciju predlagača po tom zakonu vrši skupštinski Odbor za finansije. Tada je to bilo nezakonito i danas je to neustavno.
Ukoliko takva rešenja budete dalje nastavili da ugrađujete u naše propise, gde ćete izvan Ustava dati nadležnost skupštinskim odborima, onda činite još veću neustavnost od one koju su učinili daktilografkinja i kafe kuvarica.

Zahvaljujem poslaniku Zoranu Krasiću.
Na član 18. amandman je podneo poslanik Slaviša Topalović.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo poslanik Dragan Čolić.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.

Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na član 19. kojim predlažem brisanje ovog člana, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Republika Srbija nije savezna država da bi donosila zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti. Donošenje ovakvog zakona podrazumeva postojanje savezne države i država članica koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Nije sporno da je glavni motiv donošenja ovog zakona predstojeći predsednički izbori. Gospodin Marković izgara u odbrani ovog zakona. Gašo Knežević me podseća ovako malo na agenta 006, a gospodin Marković na 007, onako kao Šon Koneri, malo ovako proćelav kao i on, za šišanje sve manje, a za poliranje biće.
Da li je sporno da je špijunaža prisutna? Jeste. Da li je zakonita? Nije. Osim u slučajevima kada to rade ambasade, koje su za to zadužene, čiji je to jedan od poslova.
Što se tiče kontrole javnosti, nemam tu iluziju da možemo da iskontrolišemo kao poslanici Narodne skupštine i od toga neće biti ništa. To je samo ovako jedna iluzija, o tome je već pričano. Savet za bezbednost će raditi u skladu sa strategijom. Šta je strategija, čija je, o tome je dosta rečeno.
Otprilike, kao kada bi nacionalna strategija bila strategija DS, pa me to podseća kada bi odredili timove Partizana i Crvene zvezde da predstavljaju reprezentaciju Srbije. Nije to reprezentacija Srbije. To jesu timovi, ali ne može strategija jedne partije, politika jedne partije da bude državna ili nacionalna strategija.
Sada, šta je tu transparentno? Transparentno je da se tačno zna ko za koju obaveštajnu službu radi. Imali smo slučaj Perišić i Džona Nejbora, pa umalo da glavu izgubi onaj koji je pratio, otkrio tu špijunažu. Oni koji su to radili, oni nisu došli pod udar sankcija, zakona itd. On je stradao posle, ali to spada već u neke druge zakone, u božije, možda, ne znam.
Predlog zakona je loš, ali u ovoj sferi nije samo problem u zakonu, nego u primeni. Većina zakona koje donosite ima upravo problem u primeni. Teoretski može da se napiše bilo kakav zakona, ali kada treba praktično da se primeni, tu dolazi do problema. Ono što je za mene bitno, za nas iz poslaničke grupe SRS, to je u stvari primena i onaj ko primenjuje taj zakon.
Ono što bi hteo da naznačim, ono što je na mene ostavilo poseban utisak, to je diskusija gospodina generala Delića. Ako je imalo efekta, mi to iz SRS znamo, mi isto mislismo, takva je naša ideologija. Čovek je govorio na najbolji način o tome kakva je naša država i sramna je uloga aktuelne vlasti u zaštiti svojih građana koji se nalaze pred Haškim tribunalom. General Delić je išao tamo da brani i svoje saborce, i Srbiju, i građane Srbije i sve ono što se događalo proteklih godina.
Kakva je to Vlada, neozbiljna, nepatriotska, rekao bih da ste vi projektovani, tipovani otprilike, kao što je Amerika kada je krenula na Irak. Morali su da izmisle neko naoružanje hemijsko, ovakvo ili onakvo, i od toga nije bilo ništa. Razorili tu zemlju, razorili kulturu, arhitekturu, poubijali narod, doveli do pustoši tamo i onda im treba neka vlast.
Kakva vlast? Treba im irački DOS, koji će da služi ne interesima građana Iraka, nego interesima prozapadnih zemalja, odnosno proamerički usmerenih. Tako je i ovde u Srbiji, vi ste tipovani da sprovodite politiku Amerike ili EU, potpuno je to svejedno. Moguće je da je isto.
Još uvek se bavimo trivijalnim stvarima, za to vreme odigravaju se mnogo značajnije i sudbonosnije stvari. Recimo, kada pričamo o sferi bezbednosti, o službama bezbednosti, da li se iko od nas zapitao koje se sve akcije u okviru tih službi odigravaju večeras? Neko je u zasedi, neko prati, neko prisluškuje, neko vrši likvidaciju, a mi se ovde bavimo teorijom, mi smo to uredili tu oblast i samo da završimo ovu raspravu, pri kraju je i glasanje i onda u toj sferi neće da bude nikakvih problema.
Mišljenje Vlade o ovom mom amandmanu, kaže, isto je kao kod poslanika Sulejmana Spaha. Mi gospodina Spaha izuzetno cenimo, to je izuzetno sposoban poslanik, jedan od najboljih u poslaničkoj grupi SRS, ali njegovi motivi oko ovog amandmana su možda drugačiji. Ne bih sada da gledam kako je njemu odgovoreno, nego kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije želim da Vlada kaže, e, odgovor na amandman, mišljenje o amandmanu poslanika Dragana Čolića je takvo i takvo.
Pošto je Vlada takva, ona me malo podseća na crvljivu jabuku, crvljiva jabuka ne čeka oluju, nju sruši prvi povetarac, a posle predsedničkih izbora Boris Tadić će na manekensku pistu, to najbolje radi, a Tomislav Nikolić da vodi Srbiju i srpstvo.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekoj želji da nam stvori neki lažni privid demokratije i civilne kontrole obaveštajnih službi, napravljen je ovaj član 19. koji se tiče nadležnog skupštinskog odbora i obaveze koje direktori službi imaju prema tom odboru.
Kaže se šta su njihova prava, ali kaže se šta ne mogu članovi odbora da traže od direktora neke službe bezbednosti. Kaže, ne može da traži identitet sadašnjih i bivših saradnika službe; potpuno razumljivo, jedino još ako su neki od vas pre petnaestak i možda malo više godina radili za vas toliko omražen režim Slobodana Miloševića, pa je to jedan od razloga zašto ne može da se otkriva identitet, a inače su poznata imena i Sokrat, i Žires i zna se ko je sve radio za tu službu.
Neki su bili čak i predsednici vlada, neki su sada u nekim kabinetima, bili su ministri, tako da džabe pokušavate to da sakrijete.
Dalje, pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom, verovatno i takvih je bilo pre petnaestak godina koji su sada u ovim novim demokratskim vladama, trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti, dalje metodama pribavljanja obaveštajnih i bezbednosnih podataka, akcijama koje su u toku, načinu u primeni posebnih postupaka i mera, podacima i informacijama koje su pribavljene u razmeni sa stranim službama i međunarodnim organizacijama.
Tu sada mogu da kažem da nešto smešnije niste mogli da napišete. Hajde neka mi neko kaže od vas koje vi to podatke možete da dobijete od neke strane službe, ali prave podatke koji mogu da koriste zemlji, njenoj bezbednosti.
Vi možete da dobijete podatke od britanske službe bezbednosti gde se krije Radovan Karadžić. Od američke službe bezbednosti možete da dobijete podatak gde se krije Ratko Mladić. Pazite, i jedni i drugi imaju nekakav interes, pa malo rade jedni protiv drugih. O tome svemu informišu i Karlu del Ponte, pa vam ona dolazi ovde i lupa packe, doduše, čujemo da ide, sva sreća, dalek joj put, ali činjenica jeste da samo takve podatke možete da dobijete.
Da li možete da dobijete neke podatke koji se tiču bezbednosti zemlje? To ne možete da dobijete. Nemate više ni od koga da dobijete. Sve one obaveštajne službe koje su poticale iz zemalja koje su nama prijateljske ste rasterali. Sve kontakte ste pokidali, a razlog je bio taj što su vam britanska obaveštajna služba i američka obaveštajna služba to naredile. Nikakve više podatke ne dobijate od bilo koje obaveštajne službe, osim od ove dve.
Mislim da ta razmena podataka je uglavnom jednosmerna. Već sam rekao, oni više nemaju ovde pravih obaveštajaca, nemaju ni potrebe. Kada je bio uhapšen onaj njihov diplomata, zajedno sa onim izdajnikom Perišićem, za koga ste vi glasali da bude potpredsednik Vlade Republike Srbije, tada su vam Amerikanci zapretili da više ne smete da hapsite njihove špijune i kaznili vas da neće više špijuni ni da vas špijuniraju, nego ćete morati na telefonski poziv da podnosite raport za sve ono što njih interesuje, i to je činjenica, to jeste tako.
Znači, kada vam se obrati veliki Džordž, i Tadić i Koštunica stanu mirno i referišu. Dame i gospodo iz DOS-a, moram još nešto da vas pitam, da li znate da su i američka i britanska obaveštajna služba radile ispitivanje javnog mnjenja i anketu ko će biti predsednik Republike Srbije posle izbora. Trebalo je da vam kažu da je budući predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić.

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 19. je vrlo značajan i o njemu bih samo ukratko želeo da dam nekoliko napomena. Šta to znači - pripadnik bezbednosti sa prikrivenim identitetom? Znam šta je saradnik, znam šta je pripadnik službe bezbednosti, ali pripadnik sa tajnim identitetom nije bio poznat našoj službi. Nije isključeno, kao što je rečno, da i među nama nema onih koji su sa prikrivenim tajnim identitetom.
Dame i gospodo, što se tiče člana 19, alineja 7, obratite pažnju ona je vrlo značajna, jer prema ovom članu, direktor službe bezbednosti dužan je na zahtev Odbora za bezbednost da omogući članovima odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, obratite pažnju, da dozvoli uvid, ali koju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.
Šta je ovde problem, šta je sporno, šta je uskraćeno odboru? Članovi odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti podatke, one koje je gospodin Arsić napomenuo, o identitetu sadašnjih i budućih saradnika. Slažem se da ne može sve biti javno i da se u svakom slučaju svi saradnici ne obelodane. Ne mogu dati podatke o pripadnicima sa prikrivenim identitetom, trećim licima kojima bi otkrivanje tih podataka moglo da šteti.
Međutim, kada je sledeća stvar u pitanju, zašto, ovo je vrlo važno za poslanike. O akcijama koje su u toku, skrećem pažnju ponovo, zašto Odbor za bezbednost i Narodna skupština ne mogu da znaju koja je akcija u toku, a tiče se države, premijera ili predsednika Republike?
Molim vas, ako je bila akcija u toku, prvi i drugi put, na kraju i treći put, da je bila akcija pripremana za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zašto niste obavestili Odbor za bezbednost, zašto nije Narodna skupština obaveštena? Da li je tačno da je služba znala da se priprema?
Zašto se nije sprečilo i zašto služba unutrašnjih poslova, tj. Odbor za odbranu i bezbednost ne bi imao saznanja o tome koje su akcije u toku, pogotovo ako su u pitanju akcije u kojima se priprema ili na nekoga atentat, otmica ili napad na ustavno i državno uređenje. U tim slučajevima Odbor mora biti obavešten.
Šta ćemo ako pojedinac propusti, promakne mu, ne obavesti nadležne organe da je moguće da dođe do katastrofalnih posledica? Zbog toga smatramo da je Odbor za odbranu i bezbednost ovim zakonom uskraćen da kontroliše rad službi bezbednosti.
U članu 19. se kaže – direktor službe dužan je, na zahtev Odbora, da pruži određene podatke.
Međutim, da li će da pruži podatke o tajnom praćenju? Neće, nemojte se nadati. Da li će da pruži podatke o tajnom snimanju lica i objekata? Neće. Da li će da pruži podatke o tajnom prisluškivanju telefona, prostorija i automobila? Neće.
Da li će da pruži podatke koji kompromituju određena lica? Da li će da pruži podatke o ucenama određenih lica? Da li će da pruži podatke ko se mešao u porodične odnose? Da li će da pruži podatke o tajnom pretresu stanova, bez dozvole nadležnog državnog organa, tj. bez suda? Da li će da pruži podatke o tajnom pregledu pisama i ostalih pošiljki? Neće pružiti. To je ono gde SRS smatra da je nužno uspostaviti neposrednu, ali čvrstu i jaku kontrolu.
Kada je u pitanju saradnja sa međunarodnim službama bezbednosti i organizacijama, to je vrlo značajno pitanje. Međutim, ne moraju se znati detalji, ali se moraju znati principi saradnje, metodi saradnje i načela na kojima se ta saradnja zasniva.
Ne može se reći – mi ćemo sarađivati sa stranim obaveštajnim službama ili stranim organizacijama. To nije dovoljno. Mora da se zna, da zna parlament i Odbor za odbranu i bezbednost koje su to tajne organizacije. Ovde ne sme biti tajni. One mogu da deluju, ali samo u okviru svog mandata.
Mi do sada ne znamo da je bilo te saradnje, ali ako jeste, treba reći. SRS samo zna da se otvoreno sarađivalo jedino sa zločinačkom haškom organizacijom, tj. zločinačkim Haškim sudom. I Soroš je strana organizacija, ali profitabilna. Sa takvim organizacijama služba ne može da sarađuje.
Prema tome, SRS jeste za punu i potpunu kontrolu, i mi nemamo u ovom zakonu uporište da nadležni odbor vrši kontrolu. Svakako će sada gospodin ministar da ispriča da je ovo dobar zakon od 19 – 20 članova, reguliše odredbe, kao što smo rekli, tri važne službe koje su morale da budu normirane daleko preciznije, opširnije i podrobnije. Ovako ovo je jedan zakon.
Samo znam jedno, da će ovaj zakon da traže upravo pripadnici službe bezbednosti da se mora hitno menjati. Ovo ni primenu neće dočekati, zbog toga što se ovde pripadnici službe, i vojne i civilne, ne mogu snaći i ne mogu obavljati svoje poslove i zadatke po Ustavu. Hvala.