Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Najpre želim da svim pravoslavnim vernicima koji slave Svetog Nikolu svim srcem čestitam krsnu slavu. Dabogda da svi oni koji su morali da napuste svoja ognjišta dogodine slavsku sveću pale u svojim kućama.       
Sada bih rekla nešto o amandmanu kolege Radiše Ilića, koji je predložio da se član 14. Predloga zakona o budžetu briše. Čuli ste već da se član 14. odnosi na sredstva Nacionalnog investicionog plana. Čuli ste i jedan primer (da nije tragičan, bio bi smešan) kako su se sredstva Nacionalnog investicionog plana delila, kako se dele i dan-danas.
Radi boljeg razumevanja onih koji nas prate i kolega poslanika koji možda nisu pročitali budžet, ja ću da pročitam.
Član 14. je sadržan skoro na celoj stranici, a ja ću pročitati dva stava koja su vrlo bitna za razumevanje ovog člana i našeg amandmana. Stav 2. kaže: "Na predlog Kancelarije za Nacionalni investicioni plan, Vlada će uredbom urediti postupak po kome se biraju projekti za Nacionalni investicioni plan i postupak po kome se Nacionalni investicioni plan sprovodi." Dalje, u stavu 4. se kaže: "Aktom Vlade iz stava 3. ovog člana deo sredstava raspoređen u okviru razdela 3 - Vlada, glava 3.12 - Kancelarija za Nacionalni investicioni plan, može se raspodeliti, odnosno preneti drugom direktnom budžetskom korisniku za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana iz nadležnosti tog budžetskog korisnika."
Srpska radikalna stranka misli da je, u najmanju ruku, neozbiljno bilo kom pojedincu ostaviti mogućnost da raspolaže tolikim sredstvima koja se predviđaju NIP-om. Podsećam da je onaj ko vedri i oblači i ko raspolaže tim parama Dragan Đilas, ministar koji u narodu nije poznat baš kao pošten građanin; mislim na razne mahinacije vezane za poslovanje njegovih firmi, za njegovo diskutabilno stečeno bogatstvo. Mi smo već ranije govorili da je dati Draganu Đilasu da raspolaže državnim parama isto kao pustiti zeca da čuva kupus.
Kada mi srpski radikali govorimo o Predlogu zakona o budžetu, ne govorimo to i ne podnosimo amandmane ni zbog Mlađana Dinkića, ni zbog Dragana Đilasa, mi to samo ilustrujemo primerima radi boljeg razumevanja. Svi naši amandmani su principijelne prirode. Mi ne želimo da ijedan ministar i da ijedna vlada može uredbama da raspolaže ovolikim sredstvima i da to bude na neki način državna tajna.
Ja sam vam i juče govorila šta znače uredbe Vlade Republike Srbije. One se objavljuju u „Službenom glasniku“ i to jeste obezbeđivanje javnosti, ali „Službeni glasnik“ je glasilo koje koriste isključivo pravnici u svom poslu i to nije način na koji veliki broj građana, odnosno svi zainteresovani građani mogu da se upoznaju sa trošenjem njihovih sredstava. Zato mislimo da bi bilo dobro da je Vlada prihvatila ovaj amandman. Preporučujem, naravno, kolegama poslanicima da to urade u danu za glasanje.
Sada ću još jednim primerom da vam pokažem zašto ne verujemo Vladi Republike Srbije, zašto ne verujemo Draganu Đilasu, zaduženom, gospodine ministre, za sredstva iz NIP-a, zašto sumnjamo u sve ono što Vlada radi, rekla bih, iza zatvorenih vrata, daleko od očiju Skupštine. Najnormalnije je upravo ono što smo predložili u obrazloženju - da je neophodno doneti zakon kojim će se regulisati postupak po kome će se finansirati, birati i sprovoditi projekti od nacionalnog značaja.
Ova materija, kao što piše u obrazloženju ovog amandmana, ne može i ne sme da se reguliše uredbama. Zato postoje zakoni.
Znate, mnogo je veća odgovornost onoga ko se ogreši o zakon, nego onoga ko se ogreši o uredbu. Naravno, postoji odgovornost i onoga ko se ogreši o uredbu, ali taj će pokušati da se snađe na taj način što će da objasni da nije imao zakonsku obavezu. Mi zato insistiramo da to bude regulisano zakonom, da se ne dešavaju situacije kao što je ona o kojoj sam takođe ovde jedanput govorila, a to je da sam na graničnom prelazu između Republike Srbije i Republike Srpske na jednoj livadi gde nema reke videla tablu gde piše – ovaj most finansiran je sredstvima investicionog plana. Dakle, zaista ima mnogo tragično-smešnih situacija, šta radite, kako obmanjujete građane Srbije, kako trošite pare.
Pretpostavljam da ste svi već stigli da pogledate dnevne novine "Pravda". Gledajte, Šutanovac dobio vilu, tako piše. "Ministarstvo odbrane završava sa renoviranjem vile u kojoj će stanovati ministar Dragan Šutanovac. Radovi traju od septembra meseca...". Naravno, ne čitam sve, nego samo ono što je najinteresantnije. "Vila se nalazi u Ulici Jevrema Grujića. Na renoviranje rezidencije do sada je potrošeno oko 100 hiljada evra. Ugrađeni su američki plakari, cela vila opremljena je luksuznim nameštajem, zadivljeni onim što su videli u budućem domu ministra naši sagovornici kažu "Pravdi". Kažu, Šutanovac će dobiti četiri velika plazma televizora." Ne znam da li će dobiti ili će preneti one što je dobio od firme braće Brašnjević, pa je po tome dobio nadimak Šuki plazma ili su ovo neki novi. "Kao posebno luksuzne i najlepše komade nameštaja izdvojio bih, kaže sagovornik "Pravde", lustere; svaki je koštao, zamislite, po tri hiljade evra. Ispred vile je već postavljeno obezbeđenje u civilu, sede u "mercedesu" ispred rezidencije ministra vojnog, policijska kućica i prilaze, kažu reporteri "Pravde", i kažu – zabranjeno je fotografisanje, ne samo zbog Šutanovca, već zbog komšiluka." To je komentar "Pravde".
Komšiluk je, dame i gospodo, ona čuvena zgrada u Ulici Jevrema Grujića o kojoj smo mnogo govorili i o kojoj ćemo još da govorimo. To je ona vila u kojoj se saslušavaju časni i čestiti građani Srbije, koji se na sve moguće načine pokušavaju naterati, uceniti, ubediti da budu lažni svedoci protiv dr Vojislava Šešelja u haškom procesu.
Zašto sam ovo povezala sa amandmanom gospodina Radiše Ilića? Zato što, pitam vas, ministre... Vi ste juče rekli da ne znate odgovore na sva ova pitanja, ja vam to ne zameram, niste vi svemogući, vi ste dobili predloge od vaših kolega ministara, nego zameram ostalim vašim kolegama što nisu tu da nam oni odgovore na pitanja.
Dakle, pitam Dragana Đilasa i molim neka se ovo evidentira kao poslaničko pitanje, da li je on izdvojio iz NIP-a sredstva za ovo bezobrazno i bahato luksuziranje Dragana Šutanovca u vili u Ulici Jevrema Grujića koju, kako piše "Pravda", Ministarstvo odbrane završava, odnosno završava renoviranje koje je započeto u septembru?

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima prof. dr Mileta Poskurica.

Dame i gospodo narodni poslanici, o mogućim načinima kako će ti koji rade vilu za Šutanovca, kako se dobar deo tajkunske Srbije "otajkunio" i kako su postali novopečeni bogataši, kako se polako ljudi bez imena, politički, u javnosti poznatih kao bogati, polako šire Srbijom i kako je ovoj vlasti teško i nevoljno da na put stane takvim novopečenim bogatašima, govoriću u vezi sa članom o kome sada budem govorio, a njega ću, pre svega, citirati.
Naravno, da stvar ne bi bila beznadežna u danu kada Srbija slavi i delom se čudi da eto tako radimo i delimo njihovu pažnju, ja ću reći da postoji nada. Nada će se roditi sa pobedom Tomislava Nikolića na izborima i lancem promena koji to bude prouzrokovalo, pa će se naći neko ko će i zakone dosledno menjati i sigurno moći da interveniše i traži i lovi ove za koje papiri stoje u fiokama, ali ih naravno niko ne otvara.
Član 15, na koji sam podneo amandman, kratak je, pročitaću ga, jer tu ima dosta termina ekonomskog karaktera koji ni meni nisu preterano bliski, da pojasnimo građanima šta smo to hteli da kažemo: "Izvršavanje obaveza za projekte Nacionalnog investicionog plana, kao i obaveza za projekte koji se finansiraju sredstvima budžeta planiranim kao kapitalni izdatak, može se vršiti i", sada je taj veznik ključna primedba, "obračunskim oblicima plaćanja (asignacija, cesija, kompenzacija itd)." Dakle, u drugom stavu je ključno da će ministar nadležan za poslove finansija odlučivati, odnosno bliže uređivati način izvršavanja izdataka. Dakle, kako će se, kome, ko bude u ugovornoj obavezi za izvršenje nekih projekata iz NIP-a plaćati. Evo, recimo, tu leže mehanizmi kako neko može preko svega na neregularan način da se obogati.
Mi smo predložili da se ovaj član briše i apelovali, kao i većina govornika koji su do sada izlazili, da se zakonom uredi ova materija, te da ministar i, u neku ruku, Vlada na određen način sami ne donose ad hok odluke koje bi se ticale i programiranja i planiranja, a i načina plaćanja, što je jako bitno, onoga što se finansira iz Nacionalnog investicionog plana. I, kada je Vlada sela da odgovori uglavnom je prepisan odgovor za članove 14. i 15 – amandman se ne prihvata, jer ovaj zakon sadrži odredbe, koje su, hajde da prepričamo, ukalkulisane u odluku, uredbu o Kancelariji za nacionalni investicioni plan. Dakle, odluke, rešenja koje sadrži akt o osnivanju Kancelarije i njeno delovanje imaju takve prerogative da bi se ovaj zakon bitno promenio, dakle, niži zakonski akt je dobio značaj višeg zakonskog akta, i o tome se ovde govorilo.
Šta mi zapravo hoćemo i kako to da objasnimo? Zašto intervenišem na ovom delu? U delu ovih zastarelih, kažu ekonomisti, načina plaćanja, dakle, nečega što malo pripada prepotopnoj eri nekakvih mera, kao što su kompenzacija, asignacija, cesija, umesto jednog direktnog virmanskog plaćanja - trans posao, trans usluga, kriju se određene zamke. Ovo bi, istina, teorijski i u okolnostima nekakve dobre vlade koja pošteno i iskreno funkcioniše, poštenih ministarstava, jasno definisanih ciljeva NIP-a, možda mogao da bude mehanizam da se proširi delatnost i polje intervencija, pa da se iz tog NIP-a napravi nešto više korišćenjem mehanizma obračunskog plaćanja.
Ali, ako vi uzmete da kompenzacija obično povezuje dve osobe sa namerom da se izvrši izmirivanje međusobnih obaveza i potraživanja, izraženo kroz neki novčani ekvivalent, ne plaćaju u novcu, to bi trebalo da se oni poravnaju po pitanju svojih međusobnih odnosa. Ili, asignacijom da se uputi jedan subjekat da bi mu sredstva platio neki drugi subjekat, ili treća varijanta - cesija, gde se ustupaju prava potraživanja prema trećem licu.
Šta tu može biti zamka, kada se sredstva iz NIP-a odobre i raspiše se tender, da neko krene da realizuje nekakav projekat? Može se dogoditi, srazmerno i saglasno odlukama koje predviđaju rešenja u članu, da se isplaćivanja po tom osnovu vrše na različite načine. Možda će nekoj firmi zafaliti novac za plate, pa će imati direktno virmansko plaćanje i živ novac da isplate plate. Može se desiti da će biti dva ili tri izvođača u nekakvoj međusobnoj komunikaciji, pa će možda država prihvatiti da, potpuno štetno i nepotrebno, uđe u cesiju, pa da prihvati, recimo, određene naduvane gubitke koji se prilikom tendera mogu napraviti. Možda ministar bude u poziciji da izvesti nekog učesnika tendera - ti slobodno konkuriši, ja ću tebi plaćati živim novcem, nećeš morati u kompenzacije, ili će nekome reći - idi u kompenzacije, možeš da naduvaš troškove, mi ćemo to tebi na neki način prebiti, ti nećeš biti obavezan prema državi da platiš porez, ili nešto drugo, to ćemo nakalemiti nekome drugome ili trećem.
Dakle, ostavljena je mogućnost Kancelariji, ministru, to je sve ista partija, da rešavaju, možda na gori način nego što je to bilo ranije. Oni su promenili vlasnika kapitala NIP-a otvorivši Kancelariju i stavili ljutog neprijatelja bivšem ministru koji je o tome odlučivao, da sada sami svojim uredbama i podzakonskim aktima kreiraju način vođenja politike i trošenja sredstava.
Dakle, izlažemo se riziku da će, recimo, neka od ovih firmi koje budu učestvovale u realizaciji projekata iz NIP-a doći jednoga dana u poziciju da joj je potreban novac, u segmentnom plaćanju; inače, verovatno ugovor predviđa plaćanje po zakonu, ne definiše bliže, nego će se u hodu definisati.
Ako je nekome novac brzo potreban za nešto, možda će ministar biti čovek koji će doći i reći - može, mi ćemo ti poslati novac koji ćeš ti imati na svom računu, ali ćeš se morati potruditi da to malo opereš, nešto mora da bude i za mene. Jer, prosto je nemoguće shvatiti da se posle velikih NIP investicija i u zdravstvu i u lokalnoj samoupravi, u malim siromašnim opštinama stvara sloj bogatih ljudi. Masa njih ima dobro skrivene pare po bankama, pa žele da pokažu silu i moć koju imaju, kupuju dobre automobile, stanove po Beogradu itd. To je jedan način kako se može državnim sredstvima, sredstvima naroda pružiti mogućnost pojedincima da zaista dođu do enormnog bogatstva.
Konačno, sasvim direktno pitanje odnosi se na ono što će se direktno finansirati iz budžeta i što će NIP da daje, a to je unapređenje infrastrukture ustanova visokog obrazovanja, infrastrukture studentskog standarda. To je oko milijardu i po dinara. Tu će neko ko unapređuje infrastrukturu morati da radi konkretne radove. Ti konkretni radovi, da bi se dobili veliki iznosi, moraju da idu na tender, neće ga prebijati na milion dinara. Onda, eto mogućnosti za dogovor.
Hteli bismo, ako stvar nije dovoljno jasna, da se ide čistim, jasnim virmanskim plaćanjem - trans usluga, trans pare, po jasnom tenderu koji će moći neko da prekontroliše, da se o tome povede računa, da izbegnemo mogućnost da ministar donosi odluku, kada bude segmentno plaćao, kako će i po kom nahođenju koga platiti. Jer, putevi neke deliberacije odnosa, od onog izvršioca na terenu i veze sa ministrom i ministarstvom, toliko su čudni da više nema nikakvog iznenađenja da vam potpuno anonimni lik iz neke lokalne sredine za nekoliko meseci bude neverovatni bogataš.
To oni uporno i vešto skrivaju, ali brzo se provali; u ljudskoj psihologiji je da ako je neko bio siromašan, nemoćan ili nedovoljno bogat, sa večitom ambicijom da do nečega na kvaran način dođe, to vrlo brzo ispliva iz njega, probije se i on to manifestuje svojim ponašanjem, kupovinom skupih, luksuznih kola, kupovinom stanova po Beogradu itd.
Ne može se novac niotkuda dobiti. Načine i mehanizme dobijanja, u koje Vlada može biti opasno uključena, a i ministar, na direktnu korist, najčešće mi izražavamo sumnju da i toga ima, ali sigurno na štetu građana Srbije, to je sasvim jasno, trebalo bi sprečiti zakonom koji bi ovu stvar preciznije uredio.
Veoma se jasno znalo, na što široj platformi da se donese šta se želi, šta zaista jeste nacionalni prioritet, na što široj platformi ići u tendere, da oni budu što transparentniji, način isplaćivanja što očitiji i što bolje kontrolisani. Ne možete vi nekom privatniku, koji učestvuje...
Kada ostvari dobit, kada se njemu nešto isplati, on plati porez na ostvarenu dobit i on je u stanju da svojim novcem, kao i mi našim platama, raspolaže; taj privatnik može da stavi milion, dva miliona u džep i da kaže - izvolite, hvala, završio si mi dobar posao. Ne možete ga kontrolisati mehanizmima, kao što možete javna preduzeća, državna i društvena preduzeća, u kojima ćete moći da propratite novac, pa on mora na drugi način da naduva troškove da bi došao do ekstraprofita, kojim će da podmiti. Uglavnom se i pere taj novac preko privatnika, preko posrednika. Mi im dajemo to pravo da oni mogu da budu, ali, naravno, da bi bili bolji i profitniji i da bi bili što bogatiji oni će koristiti mehanizme koji su im dostupni, jer im zakon to dozvoljava, da nakon plaćanja poreza na dobit mogu da raspolažu svojim sredstvima, kao što i mi našim platama možemo sami da raspolažemo, niko neće ući u to kako ih mi trošimo.
Dakle, rešenja koja su predložena ovakvim načinom plaćanja ostavljaju mnogo mogućnosti da se stvore mahinacije i da se izvrše kriminalna dela, za koja verujemo da će sigurno biti drugačije tretirana, uopšte, generalno mnjenje, psihologija naroda biće promenjena u času kada lančanom pobedom, ja to ponavljam, posle predsedničkih izbora Tomislav Nikolić dovede do promene strukture vlasti u Republici Srbiji i SRS postane odgovorna i za ovaj deo vlasti i za promenu zakona. Hvala.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Moj kolega, koji je opravdano odsutan, svojim amandmanom je, kao i cela poslanička grupa SRS, želeo da ukaže na to koliko je štetan NIP i da smo već godinama u situaciji da uz pomoć NIP-a Vlada, vladajuće partije pokušavaju da kupuju glasače na predstojećim izborima. Siguran sam da je ovaj NIP osmišljen tako da bude pomoć Demokratskoj stranci na predstojećim predsedničkim izborima. Takvo ponašanje je jako štetno po državu, po našu ekonomiju i po budućnost Srbije. Srpska radikalna stranka se suprotstavlja pokušajima da se zarad nekih trenutnih političkih interesa budućnost naše privrede stavi pod znak pitanja. Nacionalni investicioni plan štetan je iz dva razloga. S jedne strane, zato što je očigledno da je privreda osušena, odnosno da vlast, Vlada skida kožu sa leđa građana i privrede, da imamo nelikvidnu privredu koja nije sposobna da vlastitim obrtnim sredstvima finansira proizvodnju, koja je primorana da uzima skupe kredite, nesposobna da investira i obezbedi nova radna mesta, što je očigledno kroz pad broja radnih mesta u Srbiji.
Očigledno je da sa te strane poreskim olakšicama treba omogućiti privredi da lakše diše i stvori ozbiljniji profit.
S druge strane, NIP podstiče inflaciju, koja je velika i biće velika i u ovoj godini i iznad one koja je projektovana od strane Vlade. Inflacija, znači, javna potrošnja brani se monetarnom politikom, apresijacijom dinara koja utiče na pad izvoza, i to je drugi razlog zbog čega je štetan NIP.
Samim Nacionalnim investicionim planom obmanjuju se ujedno građani Srbije. Jednima se omogućava da do nekih ulaganja dođu, a drugima se daje lažna nada da ukoliko stanu u red i sačekaju jedno izvesno vreme biće u mogućnosti da i oni za sebe, za svoju sredinu obezbede neku ozbiljniju investiciju od strane Vlade. To je najobičnija kupovina glasova i neprihvatljiva je u situaciji u kojoj se nalazi srpska država danas.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje porazmislite o amandmanu mog kolege Nikole Savića, da glasate za ovaj amandman i da jednom za svagda prođe vreme partitokratske države, jedne neefikasne, neracionalne državne uprave i svake institucije koja na taj način urušava ekonomski sistem, i da se za Srbiju i privredu Srbije pruži nova nada.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam takođe podneo amandman na član 16, na stavove 4. i 5. ovog člana. Mnogo vremena bi prošlo kada bih čitao ceo član 16, koji je prilično obiman a odnosi se pre svega na nadležnosti, odnosno na odgovornosti prilikom sprovođenja NIP-a.
Ono šta je nama u LDP-u zasmetalo kod ovog člana, a tiče se pre svega tih stavova 4. i 5, ja sam već više puta tokom rasprave u načelu i po amandmanima skrenuo pažnju na to, jeste da ne postoji decidirana odgovornost ministara u čijim se resorima nalaze sredstva za NIP. Jedino znamo da Kancelarija za NIP ima obavezu da preusmeri ka Vojvodini devet milijardi dinara za NIP.
Iz tog razloga ja sam u ovom stavu 4. učinio jednu izmenu, a to je da se decidirano navede koja su to sredstva koja je ministar zadužen za NIP obavezan da prenese na teritoriju AP Vojvodine i uneo sam tih devet milijardi.
U obrazloženju zbog čega se amandman odbija uopšte nije dotaknut ovaj deo, gospodine ministre. Ja sam pokušao da promenim dva stava. Vi na prvi stav uopšte niste odgovorili, odnosno na taj stav 4. Onaj ko je odgovarao uopšte se nije zanimao tim stavom.
Drugi stav koji sam pokušao da promenim je stav 5. ovog člana. Ovom prilikom bih pročitao amandman, pošto je bitno da se shvati razlika u odnosu na sam član 16. stav 5, koji bi trebalo da glasi: "Izvršena sredstva iz stava 4. ovog člana namenjena za projekte na teritoriji AP Vojvodine evidentiraju se u budžetu Republike Srbije kao izvršeni izdaci budžetu AP Vojvodine u skladu sa članom 184. Ustava Republike Srbije, tako da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Repubike Srbije, s tim što se tri sedmine budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda". Ovo je izmena koju sam ja uneo – da će se ova sredstva izvršavati prenosom budžetu AP Vojvodine prema dinamici koju određuje ministar zadužen za NIP u saradnji i na predlog nadležnog organa AP Vojvodine.
Vi ste odbili ovaj amandman, mada ste u samom obrazloženju naveli da ništa ne sprečava ministra koji je zadužen za NIP, odnosno druge ministre da sarađuju sa nadležnim organom AP Vojvodine.
Podvlačim još jednom, "idila" prilikom primene NIP-a, kada se prenose sredstva iz budžeta Republike Srbije ka budžetu AP Vojvodine, može da traje samo dok su iz iste stranke i onaj ko je zadužen za NIP, a to je čovek koji dolazi iz DS-a, Dragan Đilas, i predsednik Izvršnog veća Vojvodine, odnosno ministri, koji su takođe iz DS-a. Šta će se desiti posle pokrajinskih izbora, koje ćemo verovatno imati sledeće godine, ako dođe do promene vlasti u Vojvodini, odnosno ako neke druge stranke budu participirale u vlasti ili ako se neke druge stranke budu pridružile sadašnjoj koaliciji? Šta će se desiti ako ne bude bio predsednik Izvršnog veća Vojvodine neko ko je iz DS-a? Da li će tada prebacivanje sredstava iz budžeta Republike Srbije nesmetano teći ka budžetu AP Vojvodine ili će biti smetnji?
Zaista imam osnova za sumnju da ta sredstva neće biti prebacivana na način kako je predviđeno Ustavom, odnosno u iznosu koji je predviđen Ustavom ni u ovakvoj situaciji, a kamoli ukoliko dođe do promene vlasti. Nadamo se da će doći do promene posle pokrajinskih izbora u Vojvodini, odnosno da će građani napokon dobiti odgovorniju vlast koja neće toliko biti u zavisnosti od Vlade Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, hteo sam da kažem nešto i o nekim drugim stvarima, ali gospodin Dulić, nažalost, trenutno nije tu. Hteo sam da prokomentarišem atmosferu u sali, odnosno mali broj poslanika. To je ono na šta smo skretali pažnju – ukoliko je počela kampanja, pa još ako se desi da je u pitanju praznik, zaista od same diskusije neće biti mnogo toga.
Međutim, ono što mnogo više brine, to je odnos Vlade, odnos onih koji su predložili ovaj zakon. Vi ste svi videli da je podneto 107 amandmana, 106 je odbijeno, samo je jedan amandman prihvaćen, i to amandman koji su podneli šef poslaničke grupe DS i njen zamenik. To je amandman koji je, po meni, maksimalno demagoški i koji utiče na to da se sredstva za plate zaposlenih u Skupštini, odnosno za službe koje rade u Skupštini, uvećaju.
To se moglo uraditi na drugačiji način, to je mogao ministar finansija. Pošto ste pričali da ste sa svakim resornim ministrom vodili razgovore o tome kolika su sredstva, kako da se raspoređuju itd, da ste njima dali određenu autonomiju, to ste isto mogli sa predsednikom Narodne skupštine. Tako ne bismo došli u ovu farsičnu situaciju da jedini amandman koji je prihvaćen bude amandman koji je mogao na drugi način da se reši, faktički da ga uopšte ne bude i da to bude već rešenje u budžetu.
Vi ste svih 106 amandmana koje je podnela opozicija odbili. Mahom su obrazloženja bila da nisu u skladu sa članom 26. Zakona o budžetskom sistemu. Postavio bih samo jedno pitanje, to se već danas čulo, ko je odgovoran za kršenje člana 14. Zakona o budžetskom sistemu zato što budžet nije usvojen do 15. decembra? Neko mora biti odgovoran. Poslanici Republičke skupštine nisu odgovorni za to, pogotovo poslanici opozicije. Za to je odgovorna Vlada koja je kasno dostavila Predlog budžeta.
Ako ste mogli 50% amandmana da odbijete zato što nisu u skladu sa članom 26. Zakona o budžetskom sistemu, pa dajte jednom kažite da ni ovo što sada radimo, znači 19. decembra, na praznik, nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Prekršen je član 14, nisu ispoštovani zakonski rokovi, hajde jednom da neko bude odgovoran za to. Odgovorni su oni koji ovde ne sede, koji su samo vas poslali ovde. Bez obzira na to što ste verovatno najstručniji od njih, trebalo je još neko tu da sedi, a pre svega premijer i potpredsednik Vlade.
Još jednom bih se osvrnuo, gospodine ministre, na amandman koji sam podneo na član 4, ako dozvolite da zloupotrebim ovo javljanje po amandmanu na član 16. Zaista mislim da bi bilo neophodno da se u tom članu 4. navede ko je odgovoran za to, odnosno ko ima obavezu da obaveštava Skupštinu Republike Srbije i Skupštinu AP Vojvodine o tome kolika su sredstva prikupljena na osnovu ona dva poreza o kojima smo pričali, a to su porez na dobit i porez na zarade. Moj predlog je bio da to bude Uprava za trezor i zaista mislim da je to jedini način da transparentno vidimo kolika su to sredstva koja se prenose AP Vojvodini ostvarena na bazi ta dva poreza. To je član 4, vi to dobro znate. Podneo sam taj amandman i on je odbijen, ali mislim da treba takvu vrstu odgovornosti malo više da uvedemo u rad ne samo u Skupštini nego i prilikom donošenja ovih zakona, odnosno prilikom predlaganja ovih zakona.
Poslaničkom klubu LDP je u toku današnjeg dana stiglo pismo vaspitača i sestara zaposlenih u predškolskoj ustanovi "Biseri" iz Trstenika. Njihovo pitanje se pre svega svodi na to, gospodine ministre, da li je gospodin Lončar, ministar prosvete, obavio sa vama razgovor povodom povećanja sredstava u budžetu za zaposlene u predškolskim ustanovama. Molio bih vas da odgovorite na to pitanje. Vaša saradnica će to pribeležiti.
Znači, da odgovorite da li su povećana sredstva za zaposlene, pošto upoređujući budžet za 2007. i 2008. godinu vidimo povećanje, s tim što ovde postoji jedna mala razlika, ovde su objedinjene predškolske ustanove i osnovno obrazovanje, tako da nije baš decidirano navedeno kolika su to sredstva i da li su povećana.
Nadam se, gospodine ministre, da ćete još jednom dobro razmisliti i da ćete pokušati da utičete na one koji odlučuju o tome da li treba prihvatiti neki amandman. Bilo bi dobro da uvedemo malo odgovornosti u sprovođenje svakog zakona, pa i ovoga. Vlada je tu najodgovornija. Zaista, na osnovu svega ovoga što smo do sada pričali i onoga što smo do sada imali prilike da vidimo kako funkcionišu neke stvari smatram da treba više odgovornosti, treba da znamo za koja sredstva je odgovoran ministar koji je zadužen za sprovođenje NIP-a i bilo bi dobro da to radi u saradnji sa nadležnim organima iz AP Vojvodine. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Slobodanu Marašu.

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović. Izvolite.

U više navrata sam u toku ove diskusije pričao o ovim sredstvima koja su opredeljena za nacionalni ili, kako ja to kažem, predizborni investicioni plan. Sve što je kolega Maraš govorio stoji, i sve ono što smo mi govorili. Razlog što je to tako ne leži ni u čemu drugom nego u tome da je Srbija centralizovana zemlja kao što nikada nije bila. Ali, u isto vreme, nikada nije bila manje efikasna nego što je to danas. Preduslov za demokratizaciju zemlje upravo je jačanje pozicija lokalnih samouprava i regionalizacija. Srbija nikako neće biti demokratska i jaka država ako ne otpočne što je pre moguće njena decentralizacija.
Decentralizacija, kao što sam rekao malopre, ne znači samo jačanje vojvođanske autonomije već pogotovo jačanje lokalnih samouprava. Ovaj proces jačanja lokalnih samouprava valjalo bi otpočeti što je ranije moguće kako se ne bi ovakvim programima kao što je ovaj NIP, ili slično, odavde iz Beograda, iz jedne kancelarije određivalo šta će se raditi, da li će se okrečiti Dom kulture u Sečnju ili će se poboljšati rasveta u Odžacima.
Ne treba odlučivati ovde, kako to narod voli da kaže, u "krugu dvojke" ili u nekoj kancelariji u Vladi, već to najbolje znaju i najbolje umeju sami građani u svojim naseljenim mestima, opštinama ili gradovima.
Ovaj regionalni naboj nije prisutan samo u AP Vojvodini. U poslednje vreme onaj ko hoće to ozbiljno da sagleda može da ga primeti kako u Nišu, tako u Šumadiji, Sandžaku, a po nama, većini Vojvođana, i sam grad Beograd je zaslužio da u tom procesu decentralizacije dobije status regije i da ima posebnu autonomiju.
Skupština AP Vojvodine trenutno je jedini regionalni organ koji funkcioniše u okviru državno-pravnog sistema Republike Srbije. Zato ovu skupštinu treba na teritoriji cele Republike Srbije, pogotovo u Vladi i ovde u Narodnoj skupštini, doživljavati kao pokretača inicijativa za regionalizaciju i jačanje pozicija lokalne samouprave. Ove inicijative koje se pokreću iz Skupštine AP Vojvodine sigurno će doprineti bržoj demokratizaciji Republike Srbije i njenom približavanju evropskim standardima.
Setimo se samo Ustava iz 1999. godine. Ona centralizacija koja je usledila za alibi je imala probleme na Kosovu i Metohiji. Znači, onaj ustav je uslovio centralizovanu Republiku Srbiju, najviše iz razloga da bi se kroz tu centralizaciju bolje rešavali nagomilani problemi u našoj južnoj pokrajini - Kosovu i Metohiji. Do čega je dovela ta centralizacija iz ovog ustava? Dovela je do toga da je ta politika, pogotovo na današnji dan, bila pogubna, ne daj bože, za Republiku Srbiju, a ogledala se u činjenici da građani koji žive na teritoriji AP Kosova i Metohija nisu, što se tiče Republike Srbije, bili uopšte uključeni, niti su mogli da ispolje svoje osobenosti ili neka svoja razmišljanja. Znači, kroz tu centralizaciju mi smo isključili kompletno ili veliki deo građana Kosova i Metohije i uskratili im priliku da ispoljavaju sve ono što im treba ili što bi trebalo u okviru Republike Srbije da realizuju.
Zato me i ne čudi da je Republika Srbija došla, što se tiče ove južne pokrajine, Kosova i Metohije, u poziciju u kojoj se danas nalazi. Ta pozicija baš na današnji dan nije nimalo ružičasta, jer i danas se o sudbini Kosova i Metohije rešava daleko, daleko od teritorije Republike Srbije, nažalost.
Ni ova nova, demokratska vlast od 2000. godine nije se proslavila što se tiče decentralizacije Republike Srbije, niti jačanja vojvođanske autonomije. A, u programu Demokratske opozicije Srbije treći deo, treća stavka tog programa bila je upravo ova činjenica. Mršavi ili skoro nikakvi rezultati što se Vojvodine tiče ostvareni su u onom omnibusu ili, kako to Vojvođani vole da kažu popularno, dobili su nešto širu autonomiju minibusom iz Beograda.
Novi Ustav Republike Srbije, koji je donet prošle godine, što se tiče decentralizacije naše države sigurno nije korak unapred. Ustav, na primer, sadrži samo načelne garancije o pravu građana na pokrajinsku autonomiju, bez definisanja tog prava. Za Vojvođane je poražavajuće što je jedina izvorna nadležnost AP Vojvodine po važećem Ustavu da donesu kako će im izgledati, odnosno kako će nam izgledati grb i zastava, dok su sva druga prava uslovljena donošenjem zakona.
E sad, vezano malo pobliže za Nacionalni ivesticioni plan, juče je Izvršno veće AP Vojvodine razmatralo realizaciju budžeta AP Vojvodine za period 1. januar - 30. septembar 2007. godine. Podsećanja radi, malopre je kolega Maraš to pročitao, imamo u Ustavu RS član 184, pogotovo njegov stav 4. koji kaže šta to pripada, odnosno najmanje onih 7% itd., iz budžeta Republike Srbije. Za vašu informaciju, do 30. septembra prošle godine u budžet AP Vojvodine iz budžeta Republike Srbije je stiglo ukupno 25,42 milijarde dinara. Od toga, 14 milijardi su, više puta sam to govorio, transferna sredstva, znači za plate u obrazovanju i za plate u kulturi; tih 14 milijardi lako se izračunava jer je, u stvari, 55% sredstava koja su ukupno došla u budžet AP Vojvodine odavde iz ovog budžeta.
Za Fond za kapitalna ulaganja, koji je spektakularno osnovan i započeo rad u AP Vojvodini, ukupno su došle svega dve milijarde. Znači, imamo, s jedne strane, Demokratsku stranku i Fond za kapitalna ulaganja koji oni vode, koji doslovce kažu da je ove godine kroz Fond prošlo 22 milijarde dinara, a u Fond je iz budžeta Republike Srbije došlo svega dve milijarde dinara do 30. septembra. Više puta sam govorio da smatram nemogućim da će ovih preostalih 19 - 20 milijardi stići u poslednjem kvartalu.
Imamo najavu da će u narednoj godini kroz ovaj fond biti realizovano 29 milijardi dinara. Ovaj fond je neophodan kako Vojvodini tako i ostalim krajevima ove zemlje, ali na poziciji NIP-a predviđeno je svega devet milijardi dinara. Pretpostavljamo da su to sredstva koja će biti transferisana Vojvodini, a Vojvodina će ih uložiti u Fond za kapitalna ulaganja. Gde se delo ovih 20 milijardi? Kako ćemo to da nadomestimo? Verovatno kao i ove ovogodišnje. Niko ih živ videti neće.
Interesantan je još jedan podatak koji moram podeliti s vama a to je da su za prvih devet meseci 2007. godine Vojvođani ukupno prikupili i direktno uneli u budžet Republike Srbije 138 milijardi dinara. Pošto je poslednji kvartal najjači kvartal, za pretpostaviti je da će u 2007. godini, bar po ovim podacima koji su dostupni Vojvođanima, u budžet Republike Srbije sa teritorije AP da se slije najmanje 200 milijardi dinara. A 200 milijardi dinara je i više od 1/3 našeg predviđenog budžeta Republike Srbije za 2007. godinu.
Od tih 35%, kada bismo sve sabrali verovatno i više procenata, sa koliko građani AP Vojvodine pune budžet Republike Srbije, ni onih mršavih najmanje 7% koji su nam obećani nema. Nikako da ih dobijemo.
Govorio sam ovde i o lokalnim samoupravama pa sam, ako se sećate, rekao da postoje razlike u tome koliko transfernih sredstava dobijaju lokalne samouprave. Na teritoriji AP Vojvodine, zanimljivo je, za prvih devet meseci od svog ukupnog budžeta najmanje je transferisanih sredstava dobila opština Zrenjanin, svega 17%, a najviše je dobila opština Bač - 62%.
Da se ne bih ponovo javljao, podeliću s vama i svoja razmišljanja vezana za naše najstarije sugrađane, odnosno za penzionere. U uvodnom izlaganju gospodina ministra imali smo prilike da čujemo da će se otprilike 1/3 ovogodišnjeg budžeta, odnosno 177 milijardi dinara potrošiti na subvencioniranje fonda za naše penzionere. Govorio sam u načelnoj raspravi, pa želim da ponovim, znači, osnovica za penziju se izračunava na osnovu prosečne plate koja se isplaćuje u određenom periodu na teritoriji Republike Srbije. Ta prosečna plata koja prolazi kroz legalne tokove našeg finansijskog sistema ne odražava pravi iznos, odnosno prosečne plate u Republici Srbiji su kudikamo veće nego one koje mi možemo da izrazimo. Veće su na taj način što poslodavci, nedopustivo veliki broj poslodavaca, plate i prinadležnosti svojim zaposlenima ne isplaćuju na njihove žiro-račune, na njihove tekuće račune ili legalno kroz blagajnu, već to, kako se to kod nas kaže, rade, u nedopustivo velikoj količini novca, na crno.
Na taj način prosečna plata biva manja, odnosno osnovica za penziju je manja i naši penzioneri ne dobijaju onoliko koliko im pripada. Nije ni čudo onda što mnogi koji ispunjavaju čak oba osnova za odlazak u penziju ne žele da odu jer ih tamo čeka više nego upola manje primanje od onoga što sad imaju. Odnos naših poslodavaca prema ljudima koji imaju četiri - pet godina do penzije je kao i prema ovima koji su upravo počeli da rade, odnosno i njima minimalac isplaćuju legalno a većinu ostalih prinadležnosti na crno.
Kontrola svega ovoga nemoguća je, više narodnih poslanika je govorilo o tome, uz ovakav odnos prema Državnoj revizorskoj instituciji, jer oni čak nemaju svoju prostoriju, nije predviđeno da je imaju, a sa ovolikim brojem i ovakvim platama nemoguće je to sve kontrolisati. Ali, možda bi Ministarstvo finansija moglo da se pozabavi ovom problematikom malo više pa da možda razmotri ideje da se privrednicima za neki kreditni potencijal uzima i podatak kolike su im prosečne plate, da to bude jedan od elemenata. Možda one koji isplaćuju plate veće od prosečnih možemo stimulisati tako da im se umanje doprinosi preko tih sredstava ili možda čak da im se oprosti.
Mislim da bi se možda štošta moglo saznati od država iz okruženja, da svi zajedno učinimo našim penzionerima život ne boljim nego podnošljivijim. Jer, kako sada žive, to je sramota za svakog od nas.