Gospodine Batiću, rekao sam vam da po članu 103. govornik treba da govori o onom što je na dnevnom redu. Ove konstrukcije su pre svega za sud, nije im mesto u parlamentu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, po amandmanu. Izvolite, ali vas podsećam da je amandman povučen, što znači da više nije u proceduri.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo se posebno pozabaviti članom 2. predloga ovog zakona s obzirom da on definiše nosioce prava.
Nosioci prava koji su u ovom predlogu predviđeni su nepotpuni. Nemamo jednu kategoriju stanovništva o kojoj sam već govorio u načelu. Reč je o izbeglicama, izbegličkoj populaciji i problemima koje imaju izbeglice u smislu ostvarivanja određenih stečenih prava, shodno i međunarodnom pravu, a i unutrašnjem pravu Republike Srbije.
Naime, izbeglice su pravo na besplatnu podelu akcija ili novčanu naknadu iz privatizacije ostvarile prema međunarodnom pravu a kažem i unutrašnjem pravu '90-ih godina. Srbi iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske to pravo su ostvarili u Socijalističkoj Republici Hrvatskoj. Njima je ta mogućnost uskraćena zbog ratnog zločina genocida i etničkog čišćenja.
Srbi su proterani. Nisu to pravo ostvarili u Hrvatskoj, a sada ću vam objasniti kako su to učinili Hrvati. Hrvati su devedesetih godina izvršili privatizaciju, i dan-danas vrše privatizaciju, ta privatizacija i mogućnost dobijanja određenih prava po osnovu privatizacije definisana je njihovim zakonima, ali je onemogućeno Srbima da učestvuju u toj privatizaciji, zbog proterivanja i etničkog čišćenja.
Taj postupak onemogućavanja Srbima da učestvuju u privatizaciji činimo sada i ovim zakonom. Ovde ih nema.
Prema Statističkom godišnjaku Republike Hrvatske iz 1990. godine, ukupna vrednost sve imovine, društvene, državne imovine u Hrvatskoj bila je 126.000.000.000 ondašnjih nemačkih maraka. Učešće Srba u ukupnoj populaciji u Republici Hrvatskoj bilo je 12,8%. Ako ovu svotu ukupne vrednosti imovine državnog i društvenog kapitala pomnožimo sa brojem Srba, onda dolazimo do vrednosti od 16 milijardi maraka ili protivvrednosti evra. To je ogromna vrednost, koja pripada Srbima.
Radi se o stečenom pravu. Materiju stečenog prava, prava o osnovi učešća u privatizaciji društvene i državne imovine, reguliše Sporazum o sukcesiji. Sve države bivše SFRJ su potpisale Sporazum o sukcesiji, ratifikovale ga u nacionalnim skupštinama i on je sada sastavni deo pravnog sistema svih država.
Pravo koje Srbi iz Republike Hrvatske imaju oni su stekli, to je stečeno pravo po odredbama Ugovora o sukcesiji.
Ono pripada Srbima i diskriminatorski je od strane ove kuće, ovoga doma, da izbacuje izbeglice koje to svoje pravo nisu ostvarile u Republici Hrvatskoj. Fizički nisu mogli otići tamo, zbog genocida i etničkog čišćenja. Mi sada tim ljudima onemogućavamo da ostvare to pravo. Moj predlog, predlog Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu, jeste da im ovaj dom, ova kuća, ova država, prizna ono što im pripada po međunarodnom pravu i da ih ugradi u član 2. predloga ovog zakona da bi mogli to pravo ostvariti. Ono je daleko manje od onoga što bi Srbi ostvarili da su mogli učestvovati u Hrvatskoj.
Radi se o diskriminatorskoj politici Republike Hrvatske, a mi nastavljamo tu i takvu politiku.
Moj predlog je da se u član 2. ugradi odredba prema kojoj će to pravo imati sve izbeglice koje su stekle taj status, bez obzira do kog dana, jedni su ga sticali 1990, jedni 1991, drugi 1995. godine itd., i do dana-današnjeg ga ostvaruju, i oni to pravo po međunarodnom pravu imaju. Ne možete ga uskratiti tim ljudima. Odnosno možete i verovatno to nećete ugraditi, ali činite prekršaj i međunarodnog prava i unutrašnjeg prava.
Sporazum o sukcesiji je ratifikovan od strane ovoga doma, on je sastavni deo nacionalnog zakonodavstva i to pravo pripada Srbima prognanicima. Hvala vam.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Milovanović.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Bojan Milovanović.
Samo da damo reč po amandmanu, a zatim će dobiti reč narodni poslanik Slobodan Maraš.
Izvolite, gospodine Milovanoviću.

Gospodine potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, i ja sam u ime SPS podneo amandman na član 2. predloga zakona o podeli besplatnih akcija, ali moja diskusija ide upravo u pravcu mojih kolega Miše i Rajka koji kažu da je najveći broj amandmana koji je podnela SPS usvojen kroz predloge Vlade Republike Srbije. Znači, imamo jednu apsurdnu stvar, da Vlada Republike Srbije podnosi amandmane nakon uvida u amandmane koje podnose poslaničke grupe. I čudno je da toliko amandmana Vlada podnese na sopstveni predlog zakona, što u najmanju ruku nije korektno.
Podneo sam amandman: U članu 2. stav 1. u tački 2), na kraju, tačka-zapeta se zamenjuje zapetom i dodaju sledeće reči: ''odnosno da su do navedenog datuma podneli zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije;''.
Ovo ne bih dugo obrazlagao jer je suština ovog predloga ono o čemu su govorili prethodni poslanici, koji su i obrazložili. Šta je suština? Pažljivo sam slušao obrazlaganje gospodina ministra i nemam sreću da ga ovde konkretno i pitam. Rekao je da je jedna od stvari koje zakon prezentira upravo kontinuitet i jedno teško rešenje, da se svi nađu i da takav zakon da jednu ravnopravnu i pravednu sliku.
Upravo zbog toga i kažem, najveći broj ljudi koji su se bukvalno rodili ovde ili svoj radni vek proveli radeći u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom koji smo tokom ove godine donosili o državljanstvu, nisu u mogućnosti da dobiju besplatne akcije. Predlog da se ovo usaglasi sa vremenom podnošenja predloga za dobijanje državljanstva bio bi najbolji predlog.
Međutim, to je odbijeno uz jedno vrlo čudno obrazloženje koje kaže da Vlada nije u mogućnosti da ustanovi ko će od ovih koji su tražili pravo državljanstva dobiti to pravo, tako da ja nemam ništa drugo da dodam, osim da kažem – Vlada je u obavezi da rešenje nađe.
Juče sam govorio o zakonu o privatizaciji, upravo da Vlada vrlo često kroz svoje zakone pribegava jednom zaista lošem rešenju, a to je da, kada ne vidi neku zakonsku mogućnost da do rešenja dođe, ona naprosto određenu kategoriju ljudi, juče sam govorio određenu kategoriju opština, u najmanju ruku samo precrta i izbriše iz svih onih prava koja im po Ustavu i zakonu pripadaju. To je jedan deo amandmana.
Drugi deo amandmana odnosi se takođe na ono što je gospodin ministar rekao, upravo je ovo kontradiktornost svega toga. To je: U istom članu, stav 1. tačka 4), reči:''ili delimično'' brišu se.
Neću mnogo govoriti o tim pravnim stvarima, verovatno ima mnogo kompetentnijih kolega koje će o tome govoriti, ali, s obzirom da najveći broj ljudi koji su pogođeni jednim ovakvim zakonskim rešenjem sluša ovo, ja ću otprilike to prevesti za one najšire slojeve društva koje konkretno ovo i zanima.
Šta je suština? Najveći broj ljudi koji su po starom zakonu o svojinskoj transformaciji upisali i dobili određeni broj akcija, ostaju u podređenom položaju zato što ovaj zakon ne predviđa šta će se dogoditi u takvim slučajevima.
U obrazloženju odbijenog amandmana kaže se: ''U preostalom delu, amandman je trebalo da postigne efekat koji će se postići serijom amandmana koje je predložila Vlada''.
Zaista ne znam koji su to amandmani i došao sam u situaciju da, poput mog druga Rajka Baralića, budem u dilemi da li da povučem ovaj predlog ili da ovakav predlog ostane.
Znači, to je neka serija amandmana koja treba ovoj kategoriji ljudi da omogući da ceo svoj radni vek, znači do penzije, upravo nađe prostora za dobijanje akcija.
Najgore što se moglo dogoditi je da su ljudi u proteklom periodu, znači pre 2000. godine, po starom Zakonu o svojinskoj transformaciji upisali akcije za jednu godinu i na taj način nisu ostvarili pravo za sve ovo ostalo.
Predlažem da Vlada Republike Srbije, ukoliko je u mogućnosti, zaista učini, što je maločas i gospodin ministar ovde govorio, i ono o čemu je govorio gospodin Buha, da za sve ljude nađu prostora, jer baš ta ravnopravnost, a ovo nije ono da neko poveže tu ravnopravnost sa nekim ideološkim konceptima, nego upravo, ako je to bio cilj Vlade, onda mislim da ovakva zakonska rešenja, u najmanju ruku, nisu dobra.
Žao mi je što gospodin ministar nije ovde. Hteo sam, ovo je otprilike više neka retrospektiva na izlaganja po članu 2. svih mojih prethodnika, da ga pitam nekoliko stvari vezanih za Zakon o privatizaciji, jer nisam imao sreće ovih dana da govorim u njegovom prisustvu.
Ovo je jedan mali doprinos i konstruktivnost naše partije. Žurimo i mi, Mrka nam je otišao, da i mi onaj deo sa našim drugom Mrkom pre roka završimo. Srećno.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, po Poslovniku. Izvolite.
Mislio sam da ste fleksibilni i da idemo dalje.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 87. našeg poslovnika. Gospodine Albijaniću, to je deo koji se odnosi na sednicu Narodne skupštine, odnosno otvaranje sednice i učešće na sednici.
Član 87. kaže da na sednicama Narodne skupštine pored narodnih poslanika učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, odnosno direktor, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Vaš pokušaj da još više vremena prođe pre nego što meni date reč, mada sam se javio pre nego što ste započeli po prethodnom amandmanu da raspravljate, nije urodilo plodom. Ministar Dinkić nije u sali, a koliko se sećam, tri ovlašćena ministra, odnosno jedan je bio potpredsednik i tu su bili još ministar Bubalo i ministar Dinkić, ove zakone su obrazlagali i najavljeni su kao tri ministra koja će sedeti u sali dok god budemo pričali u načelu i u pojedinostima.
Međutim, mi sada nemamo nijednog u sali. Kome mi to sada pričamo i od koga možemo dobiti odgovore? Vi niste ta osoba i niko iz vladajuće koalicije se ne javlja za reč. Podvlačim ponovo, nema ih više od 15 u sali.
Shvatam da vi žurite da mi ovo završimo što pre. Međutim, moramo napraviti neki red. Pozovite ministra da dođe. Moj amandman je sledeći ili je posle amandmana gospodina Šajna. Želim da bude ministar tu da bi mogao da mi da odgovore na neka pitanja. To što vi imate problema u vladajućoj koaliciji ili nemate problema u vladajućoj koaliciji, to je vaš problem.
Gospodine Albijaniću, molim vas, pozovite ministra Dinkića, da imamo pred kim ovde da raspravljamo o ovim amandmanima i iznosimo razloge zbog čega smo ih podneli i da kažemo zbog čega obrazloženja Vlade ne stoje.
Malopre je gospodin Milovanović izneo jedno čuđenje, a mene opet čudi kako se on čudi tome kako je Vlada podnosila toliko amandmana na sopstveni zakon, odnosno zašto je Vlada preuzimala amandmane poslanika iz opozicije, pa ih predlagala kao svoje i na kraju traži od Skupštine da se usvoje.
Razlog tome veoma je jednostavan. Ovaj zakon, kao i Zakon o privatizaciji, očito su pripremljeni za jednu noć, sa puno falinki. Dokaz je veliki broj amandmana koje je podnela jedna poslanička grupa koja se nalazi u vladajućoj koaliciji i koja je pokušala, zajedno sa ministrom koji dolazi, naravno, iz tih redova, da popravi taj zakon.
Molim vas još jednom, u skladu sa članom 87. Poslovnika, pozovite ministra Dinkića da imamo pred kim iz Vlade da raspravljamo o amandmanima koje smo podneli. Hvala.

Hvala na sugestijama, gospodine Maraš.
Pozvao sam ministra. Državni sekretar je upravo ušao u salu.
Reč ima narodni poslanik Dušan Stupar, po amandmanu.

Gospodine potpredsedniče, poštovani građani, dragi prijatelji, poštovani poslanici, gospodin ministar je kao mađioničar – čas ga vidite, čas ga ne vidite. Takav će biti i ovaj zakon o ovim besplatnim akcijama. Danas ih imate, sutra ih nemate.
Zašto je problematičan ovaj zakon? Ovde u predlogu koji smo dobili trebalo je da stoji ne da Vlada podnosi, nego G17 plus podnosi, na osnovu člana 123, a onda deo Vlade u kome se nalaze oni koji su u prethodnom periodu tvrdili da u biračkom spisku postoji niz nepravilnosti, pa su došli u spor sa određenim poslaničkim grupama, pa su taj birački spisak nosili u Evropu, u svet, da pokažu kakve su nepravilnosti u državi Srbiji, danas pristaju da kažu da ono što je pre par godina bilo tačno, da u biračkom spisku ima anomalija, da se 600.000, 700.000, čak 800.000 građana nalazi u biračkom spisku, danas kažu - ne, to što smo rekli pre par godina nije tačno, u biračkom spisku se nalazi ovo poslednje što je utvrđeno.
Samo ću, gospodo poslanici, navesti jedan primer kako je odgovorna država radila. Imao sam priliku da pred jedne izbore dođe majka, neću joj pomenuti ime i prezime, i da donese dokumenta sa opštine Zvezdara da se te godine rodi dete i ima izvod iz knjige rođenih, iste godine joj umre dete i ima izvod iz knjige umrlih i dolazi sa pozivom za glasanje posle 18 godina.
Evo, gospodo, kako izgleda taj birački spisak i o čemu pričamo danas. Birački spisak je, dragi građani, totalno nesređen.
Što se tiče ovog čuvenog zakona, gde pred izbore gospodin ministar građanima obećava besplatne akcije, jednakost, socijalnu pravdu – sedam godina ste, gospodo, imali posle vašeg dolaska na vlast, da uredite ovu oblast, da svi imaju pravo, oni koji su radili, oni koji su stekli punoletstvo, nije vam padalo sedam godina na pamet to da uradite. Sedam godina.
Sad, kad je došlo vreme da razmišljate o tome da li ćete u narednom periodu imati 5% cenzusa, kada dolaze lokalni izbori, onda ste se setili da uzmete gumicu – zato kažem da je ministar mađioničar, uzeo je gumicu i izbrisao sve ljude koji su radili, stvarali ovu državu i izgrađivali, stvarali uslove za buduće generacije, da imaju šansu da se školuju, da imaju posao.
U nekoliko primera ću navesti kakva je ovo obmana, prevara, pljačka građana Srbije. Napravio sam tabelu, može da se uvede za svaku godinu radnog staža kako to izgleda.
Pre nego što to pročitam, reći ću ono što misle građani, što smo imali prilike da čujemo šta znači besplatna podela akcija – da u zakonu ne piše da će to biti hiljadu evra. Nigde u zakonu ne piše da će biti hiljadu evra, nego se već sad vidi da će oni koji steknu pravo u prvoj podeli možda dobiti 50 evra, a za ostale pare niko ne garantuje da će ih dobiti.
Što se tiče radnog staža, poštovani građani, vi koji ste pošteno radili, koji ste uložili rad i trud, i obezbedili nama i našoj deci da imamo negde da radimo, pogledajte kakva je to pljačka i prevara kad kažu - jednaki smo svi.
Bračni par do pet godina radnog staža dobiće 2.000 evra. Od njih država nije ništa uzela, pod uslovom da to stečeno pravo od dve hiljade evra stvarno ostvare.
Bračni par koji ima 10 godina staža treba da dobije dve hiljade evra, a na bazi 10 godina radnog staža, normalno, mladi su, nemaju još porodicu, nemaju decu, njima država tu krade dve hiljade evra.
Bračni par koji ima u proseku 15 godina staža, i oni još nisu u situaciji, jer su još mladi, nemaju decu, imaju pravo po tom radnom stažu, trebalo je da ostvare to svoje pravo i da dobiju šest hiljada evra. Ali, država im daje dve hiljade, a uzima im četiri hiljade evra.
Sada dolazimo do kategorije ljudi koji imaju u proseku 20 godina radnog staža, koji imaju jedno punoletno dete ili dvoje dece. Njima država daje tri ili četiri hiljade evra, ali im pri tome uzima šest hiljada evra i kaže - mi smo jednaki.
Valjda je normalno, ja kao otac dvoje dece, normalno je da dobiju i deca, ali oni od moje porodice uzimaju već deset hiljada evra, pa normalno je da ću, kao odgovoran i ozbiljan otac, svojoj deci ostaviti da imaju nešto u nasledstvu, da imaju od čega da krenu da rade nešto.
Dolazimo do generacije koja ima 25 godina staža u proseku, bilo da imaju troje ili četvoro dece, njima se uzima osam hiljada evra; 30 godina staža u proseku, da li imaju jedno, dvoje ili troje dece, njima se uzima deset hiljada evra. Na kraju, 35 godina staža u proseku, da li imaju jedno ili dvoje dece, njima država uzima 12 hiljada evra.
O kom zakonu mi, gospodo, pričamo? Da li pričamo o onom zakonu gde se objavilo u "Službenom listu" da ću ja, kada privatizuju moju firmu, dobiti hiljadu evra, ti koji brinu o nama, a oni su sebi uzeli lepo i u zakon upisali 5%, pa od te privatizacije preduzeća uzeli lepo 160 miliona evra, onda sad sa tim našim parama pokupovali ta preduzeća i onda dođu ovde i nama drže slovo o pravdi, jednakosti, da budete srećni i zadovoljni.
Hiljadu evra za sirotinju. Za 30 godina staža, poštovani građani, to vam je 33,3 evra za godinu dana. Najveća sirotinja bi im dala 33 evra po godini da ih nikada više ne vidi ovde, da ih vidi u zatvoru, tamo gde su zaslužili. Jer, ovo je najveća pljačka i obmana građana.
Pored privatizacije koju ste uradili, da li mislite da je normalno da se obogatite na grbači ovog naroda, da privatizujete firme, da napravite bratske privatizacije, da omogućite vašim tajkunima da postanu vlasnici života i smrti, da postanemo belo roblje u sopstvenoj zemlji? Da li mislite da će naša deca sa ovih hiljadu evra što im date moći da plate školovanje na fakultetima? Gospodo, to im neće biti dovoljno ni za jednu godinu. Znači, vi praktično pravite još jednu prevaru i mislite da će vam to proći kod naroda.
Poštovani građani, dragi prijatelji, morate dobro da razmislite o besplatnoj podeli akcija i deonica. Sedite sa vašom decom, razgovarajte i vidite da li je normalno da nas koji smo radili 20-30 godina neko izbriše, da nas nema nigde, a pri tom da kažu - vaša deca će dobiti po hiljadu evra, to je budućnost, to je perspektiva.
Nije normalno da neko ko u jednoj transakciji, kao ministar Đelić, koji kaže ''ja sam to zaradio'', zaradi jedanaest miliona evra (izvinjavam se, ne ministar Đelić, potpredsednik Vlade Đelić, čuveni vojvoda), a onda dođe ovde i kaže - šta hoćete vi, budite sposobni kao ja, pa uradite konsalting, zaradite jedanaest miliona evra - a vi da budete srećni - hiljadu evra je za vas previše, jer vi ne znate to što sam ja znao.
Zamislite čudo Francuske, francuski đak! Pa, da je takav stručnjak, znate li kada bi ga Francuzi pustili da izađe iz zemlje? Tamo bi ostvario tih 11 miliona evra, 110 miliona evra.
Svi su došli ovde da se obogate od sirotinje. Zato, gospodo, nema druge, morate sesti i razgovarati, na izbore morate izaći, svi vi koji niste imali šansu među onih 500.000 čuvenih, kada kaže - ako ja pobedim, 500.000 novih radnih mesta. A da se ne vraćam na pre toga.
Nekada su nam pričali - Srbija će biti razvijena zemlja, doći ćemo u tu fazu da nećemo imati dovoljno radnika, pa ćemo morati da uvozimo radnu snagu. Samo ne znam da li ste pri tome mislili da će radnici zbog dobrog standarda koji ste vi uveli u međuvremenu pomreti, pa ćete morati da uvozite iz neke evropske zemlje radnu snagu.
Potom ste nam rekli - svi vi koji imate preko 50 godina, nemojte da brinete za svoju budućnost jer mi kad pobedimo, budite sigurni, mi vodimo računa o vama, vi ćete dobiti posao. A šta se danas dešava? Niti 500.000 radnih mesta, a oni preko 50 godina su izgubili pravo na socijalnu zaštitu.
Još jednu prevaru ste uradili juče preko televizije. Kažete - na početku godine je bilo 927.000 evidentiranih nezaposlenih, krajem ove godine 720.000. Sad, kad to čovek sluša, rekao bi - vidite kako ovi rade, oni su dvesta i nešto hiljada zaposlili. Ma ne, izbrisali ste ih sa evidencije, sa biroa ste ih totalno izbrisali. Čim se neko ne javi, gubi pravo, nema pravo na socijalnu zaštitu.
Nekada su svi Beograđani, zaposleni i nezaposleni, imali pravo da se leče, a vi, kroz vašu privatizaciju, pogledajte u zadnjih sedam godina šta piše. Otkako ste prodali "Sartid", otkako ste prodali određene firme, koliko se puta više u Smederevu pojavilo građana koji su dobili kancer? Da li su ti vaši pajtosi i prijatelji koji su došli po nalogu ministra ili bilo koga, jer nismo do sada imali zakon o zaštiti životne sredine, ugradili filtere, omogućili građanima Pančeva, Smedereva da bolje žive, da imaju bolje životne uslove? Ne, vas to, gospodo, ne interesuje uopšte.
Šta je sa ministrom koji je bio ovde, koji je rekao da će biti zakon? Šta je sa čuvenim firmama koje ste prodali, koje su ispuštale hemikalije i napravile ekološku katastrofu? Vas građani interesuju samo pred izbore, kada treba da im obećate nešto i da kažete - izađite, glasajte, jeste da je šarena laža, ali nema veze, dajte nama glas, pa ćemo mi u narednom periodu to odraditi.
Zato pozivam sve građane koji su bili obmanuti i prevareni, koji su isterani s posla, ostali bez nade, bez budućnosti, nemaju šansu da dočekaju svoj radni vek da ostvare penziju, sve one čija se deca danas školuju, koji moraju da plaćaju fakultete – da izađu na izbore i da glasaju svim srcem za Tomislava Nikolića.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za privatizaciju predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima poslanik Srđan Šajn. Izvolite, gospodine Šajn.

Dame i gospodo, zaista sam hteo da verujem potpredsedniku Vlade kada je rekao da će da nađe rešenje da lica bez ličnih dokumenata ostvare pravo na privatizaciju, da dobiju besplatne akacije. Zaista sam mu verovao da će da imaju to pravo svi građani Srbije.
Međutim, nažalost, ipak je ostala ona ista situacija da to pravo imaju samo svi birači. Jeste sada pomerili do 31.12, međutim, pokušaću još jednom da ponudim neka nova rešenja. Možda će ta nova rešenja da vam budu prihvatljivija pa ćete, uz pomoć tih nekakvih novih rešenja, zaista i tim ljudima da date mogućnost da, o čemu ste govorili, izađu iz socijalne bede, jer su upravo ti ljudi koji nemaju dokumenta oni koji imaju najveće probleme. Da bi stvar bila jasnija, moram da podsetim ko su ti ljudi koji nemaju lična dokumenta. Istini za volju, jedan deo građana nema dokumenta svojom krivicom.
Međutim, jedan drugi deo građana nema dokumenta krivicom države. I sad, država ne da dokumenta, a pošto vam nije dala dokumenta, neće da vam da ni besplatne akcije. Onda vi direktno osudite nekoga da nećete da mu date to pravo.
S druge strane, govorite da su ovi amandmani koje sam predložio podložni zloupotrebama. Pa, hajde sada ništa da ne radimo u državi jer mi smo velemajstori sve da zloupotrebljavamo. Kažite mi jedan član zakona u Srbiji koji ne može da se zloupotrebi. Kada mi budete naveli samo jedan član zakona u sistemu pravnih normi koji postoji u Srbiji koji ne može da se zloupotrebi, ja ću istog momenta da povučem sve ove amandmane i reći vam: u redu je.
Ne možemo mi, podsetiću vas na jednu staru izreku, da ne otvorimo prozor, da uđe svež vazduh, zato što će time da uđe jedan komarac. Bolje da uđe jedan komarac pa svi da dišemo, nego zbog tog jednog komarca da svi pomru.
Zato vas molim da zaista pokušamo zajedno da nađemo način, neka to bude amandman odbora, neka bude amandman vlade, meni je tako svejedno kakvu ćete tehniku da napravite, ali omogućite da preko sto hiljada građana Srbije učestvuje u podeli besplatnih akcija. To su ljudi koji su izbegli, koji su došli sa Kosova, u vreme bombardovanja izgorela su im dokumenta, nemaju ljudi dokumenta, morali su da podnose zahteve... Država je kriva što nemaju dokumenta, nisu oni krivi. To su ljudi koji žive u kartonskim naseljima, u nehigijenskim naseljima, kojima je najviše potrebno da u porodici od tri-četiri člana dobiju nekoliko hiljada evra i da reše svoj položaj.
Na taj način je poruka građanima Srbije - rešavamo vaš status zajedno sa svim građanima Srbije. U suprotnom, imaćemo situaciju sutra da morate iz budžeta da izdvajate sredstva da raselite građane ispod Gazele, iz kartonskih naselja, građane u Topoli i druge građane, umesto sada da damo inekciju svim građanima i da svi građani Srbije osete da su ravnopravni.
Postoji jedno rešenje, da kažete da svi ovi uslovi koje ste napisali postoje danom upisa u registar. Time ste dali šansu šest meseci svim građanima Srbije da obezbede dokumenta. Nemojte sada nešto do 31. januara, a upis u birački spisak na dan upisa. Hajde da uradimo to da svi uslovi koje ste propisali u zakonu, samo da kažemo, da to definišemo u zakonu, definišite vi to u okviru odbora, u okviru Vlade, da svi uslovi postoje danom upisa u registar.
Time ste dali šansu u narednih šest ili osam meseci da svi građani pribave dokumenta, da svi građani učine nešto sami za sebe i na taj način ćete da pomognete državi da zaista stane čvrsto iza toga i da kaže - u ovom postupku su učestvovali svi građani Srbije, a ne - u ovom postupku su učestvovali svi birači u Srbiji.
Na taj način ćete da izbijete sve argumente da je ovo izborni zakon. Na taj način ćete da izbijete sve argumente da je ovaj zakon u funkciji samo birača. Dajte, ispunite obećanje potpredsednika Vlade koji je jasno ovde za govornicom rekao da je to ozbiljan problem, da će Vlada time ozbiljno da se pozabavi.
Ne insistiram da se prihvati moj amandman, ja insistiram da se nađe rešenje. Meni je jedino bitno da ti građani ostvare svoje pravo. Da prihvatim da ste u pravu kada kažete da je nedokazivo da neko nije imao drugo državljanstvo. Pa, sudovi za ratnu odštetu daju ratnu odštetu ako imate izjavu dva svedoka. Zar mi u državi ne možemo da verujemo izjavi tog lica da nije imao drugo državljanstvo? Ako se ustanovi da nije istina, možemo da ga kaznimo. Postoje kaznene odredbe za davanje lažne izjave.
Još jednom vas molim, dajte da učinimo svi zajedno nešto za te ljude. Ne treba da se prihvate ovi amandmani koje sam ja predložio. Predložite vi bolje rešenje, predložite pravo rešenje, ali stvorite mogućnost da sto hiljada građana Srbije ostvari svoja prava i da sto hiljada građana Srbije, koji ne mogu u januaru da glasaju, ali koji imaju sva potrebna dokumenta u jula, avgustu ili bilo kada u 2008. godini, ostvari to pravo.
Na taj način ćemo svima onima koji kritikuju ovaj zakon kao izborni, u smislu da je zbog izbora, da damo jasnu poruku - ne, ovo je zakon za sve građane Srbije i mi pokušavamo da izjednačimo sve građane Srbije u ovom zakonu. Hvala.