Gospodine potpredsedniče Albijaniću, pitam se da li potpredsednik Skupštine Republike Srbije treba na ovakav način da izađe za govornicu i da, u skladu sa elementarnim pravima, postavlja pitanje o  kojem u dovoljnoj meri ne zna.
Neću se više javljati. Što se tiče, još jedanput ponavljam, predsednika opštine, da li to bilo moje ili nečije drugo ime, da li je to Ljubovija ili neka druga sredina, vi vrlo dobro znate da društvenom svojinom, odnosno zemljištem koje je nacionalizovano raspolaže za sada država, a ne opština. Ni do danas nismo dobili imovinu i ne znamo o čemu vi pričate.
Što se tiče toga što je prodato tim ljudima koji eksploatišu šljunak, otiđite, još jednom vam govorim, u Agenciju (ako ne znate, ja ću vas odvesti da vam pokažem gde se nalazi objekat) i u Centar za stečaj, kod čoveka koji je stečajni upravnik i postavljen je od strane vladine agencije. Nemojte ovde da izvitoperujete neke stvari.
S druge strane, kada je u pitanju Dom kulture, čovek je na licitaciji dobio kao najpovoljniji ponuđač kada je u pitanju cena, o tome postoji verodostojna dokumentacija.
Gospodine Albijaniću, ja sam predsednik osam godina. Dođite vi u Ljuboviju da agitujete politički, pa ćete videti kako ćete proći; vaš G17 plus u Ljuboviji nema nijednog odbornika i neće ga nikad ni imati. Vi ga predstavljate ovako kako ga predstavljate za ovom govornicom.
Što se tiče sukoba interesa, moram da vam kažem još jednu stvar. Dobio sam uverenje od Republičke izborne komisije koju je imenovala Skupština i objavila u "Službenom glasniku" u decembru 2006. godine da to nije sukob interesa. Onog momenta kad sud bude odlučio da je to sukob interesa, ja ću se opredeliti šta ću biti, da li ću biti poslanik ili presednik opštine. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Miloljub Albijanić.

Po članu 104. Poslovnika, zbog dostojanstva, zbog svih vas ovde u Skupštini.
Gospodine Jovanoviću, prva stvar, niste ispoštovali rešenje bivšeg ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u prethodnom mandatu i zbog toga je trebalo da budete smenjeni, jer ste zaključali u fioku pečate, kao i kancelariju, i pravili lakrdiju od opštine Ljubovija. Vi to dobro znate. Onda se postavlja pitanje kakva ste rešenja posle ministrovog pisma vi sprovodili. Ozbiljno zakonsko pitanje.
Što se sukoba interesa tiče, vodite računa, to je vaša odluka da hoćete da budete i predsednik opštine i narodni poslanik. Uveravam vas da smo i mi u poslaničkoj grupi G17 plus na početku imali dvojicu predsednika opština, koji su podneli ostavke istog trenutka kada su dobili pismo od Odbora za sprečavanje sukoba interesa. Vi nemate onog elementarnog poštovanja zakona, da kažete - ne želim da budem u sukobu interesa, nego ću vršiti jednu funkciju. Vi pokušavate sa pozicije narodnog poslanika i predsednika opštine da kršite zakon u opštini Ljubovija. To vam, obećavam, neće uspeti.
Što se tiče izbora, zbog svih stvari koje ste radili i u prethodnom mandatu, a javnost i građani Ljubovije će biti upoznati i sa ovim što radite po Vrhpolju i drugim mestima opštine Ljubovija, ne da ćete biti smenjeni, odlepršaćete, gospodine Jovanoviću.

Gospodine Albijaniću, molim vas da zauzmete vaše mesto ovde. Hajde jedan po Poslovniku da se javi, pa da nastavimo dalje da radimo. Izvolite. Po Poslovniku reč ima gospodin Vasiljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. i želim da odbranim dostojanstvo ove skupštine, nažalost, od potpredsednika Skupštine. On je ovde sebi uzeo ulogu da može da bude i predsednik Ustavnog suda i sudija Ustavnog suda i vrhovni tumač zakona u ovoj zemlji, da kaže da li je neko u sukobu interesa ili nije. Gospodo, da li je neko u sukobu interesa, za to je nadležan jedino Ustavni sud. Zašto, gospodine Albijaniću, niste uspeli da omogućite da se Ustavni sud formira pre 6 meseci, ili pre 10 meseci, pa bi do sada doneo odluku da li je gospodin Vidoje Jovanović u sukobu interesa ili nije?

U poslaničkoj grupi SPS konstatovali smo da on nije u sukobu interesa i dok ne bude drugačijeg mišljenja on će biti poslanik. Što se tiče toga da li će on biti izabran za predsednika opštine Ljubovija, on je izabran direktnim glasovima građana. Pitajte ga koliko je procenata dobio. Nećete vi moći da se ponašate na takav način i da osuđujete to.

Što se tiče njegovog amandmana, da li je on u skladu sa zakonom ili nije, to je rekao Zakonodavni odbor, a da li je on politički prihvatljiv to ćete vi reći i ovde napadati.

Hteo bih da vas podsetim na jedan zakon o službenicima u državnoj upravi... Hoćete li reći, gospodine Albijaniću, od 17-18 pomoćnika ministra koliko je njih Mlađan Dinkić izabrao na osnovu konkursa, a po logici stvari i pomoćnici ministra više nisu političke funkcije, nego državni službenici. Izađite i kažite koliko njih je izabrano po konkursu, a da nisu članovi G17 plus. Ovde me isecite, građani Srbije, ako svih 17 nisu članovi G17 plus.

Nemojte sad da pričate sa mesta. To dokazuje još jedan vid vaše nekulture i neobrazovanja. Možete ispred imena da stavite titulu koju hoćete, vi ste jedan nekulturan čovek, a naročito zloupotrebljavate funkciju potpredsednika Skupštine.
Mislim da biste zaista morali da prestanete da se na ovaj način obračunavate sa poslanicima, naročito sa poslanicima SPS-a. Ja sam samo prvi koji je ustao da vam odgovori, a ako budemo svi ustajali, vi i vaša stranka ne da nećete imati nikakve koristi od ovoga, nego ćete imati veliku štetu. Hvala.

Po amandmanu se javio narodni poslanik Milisav Petronijević. Gospodine Petronijeviću, imate još sedam minuta po ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom amandmana koji je naš drug Vidoje Jovanović podneo na Predlog zakona o lokalnoj samoupravi.
Neću da oduzimam vreme, iako bih imao mnogo komentara. Vidim, gospodine predsedniče, da ste se namrštili kada je Željko Vasiljević rekao da se nekulturno ponaša potpredsednik Skupštine... A izašao je predsednik? Oni svi odoše, i predsednik, i ovaj potpredsednik, svi odoše. I vreme je da odu.
Prema tome, kada se već govori... Pa šta je tu ružno, ako je tačno, a jeste tačno... Završiću polemiku porukom - dragi druže Vidoje Jovanoviću, ako ti je ovo konkurencija u Ljuboviji, bićeš sto godina predsednik opštine Ljubovija.
Ovde je suština u tome da svako ima pravo na politički stav i to je legitimno. Neko ima pravo da se zalaže za deprofesionalizaciju, neko za profesionalizaciju; neko ima pravo da se zalaže za depolitizaciju, a neko za politizaciju, sve je legitimno.
Ovde je bitno da se razjasni ta priča vladajuće većine kako je koncept profesionalizacije i depolitizacije nešto što je najbolje. To je samo gola priča. Razlog zbog čega sam izašao je upravo taj. Bolje je pošteno reći, onaj ko dobija vlast, neka postavi sve na sve funkcije; kada bude neko drugi došao, neka taj drugi postavi sve. Ovako obmanjivati javnost Srbije kako smo mi za neku veliku demokratiju kroz depolitizaciju, profesionalizaciju, a da pri tome ne urade na nivou Srbije, to je smešno.
Molim vas, formirajte kako je formirana vlast u Srbiji, kao feudi, ministarstvo jedno, jedna stranka i sve po vertikali tako, sve pripada toj stranci.
Sećamo se priče povodom Zakona o državnim službenicima ovde, kada se takođe na velika zvona pričalo o tome kako će da se uvede depolitizacija, profesionalizacija, konkursi itd. Kada je Vlada stupila na dužnost prvi zakon koji je ponudila Skupštini, umesto Ustavnog suda, bio je o tome da se odloži njegova primena, jer im ne odgovara. Već su imali mnogo konkursa, ljudi su učestvovali na konkursu, ali im ne odgovara da izaberu one koji su se javili. Šta je bilo? Skupština je, naravno, voljom vladajuće većine, usvojila da to ne važi sada dok su oni na vlasti, nego će to da važi kada neki drugi budu došli na vlast. Ovo je ta prevara, građani Srbije – to se odnosi, kako oni kažu, samo na one druge, a kada smo mi na vlasti na nas se ne odnosi. Sećate se, izmeni se Zakon o državnim službenicima i postaviše se silni državni sekretari i sada ima više državnih sekretara nego pomoćnika ministara, a pomoćnika ministara više ni bog ne zna koliko ima.
Prema tome, suština je bila u tome da se pošteno kaže, i to je legitiman stav, mi smatramo, tamo gde je neka većina, izvolite, nosite odgovornost za funkcionisanje te opštine, ostavite vaše, a kada bude bila neka druga, to je sada vaše pravo.
Nemojte ovako da pričamo kako je depolitizacija i profesionalizacija nešto sjajno, lepo, ali kada god treba nas da zakači, onda to ne važi, jer ćemo to da pomerimo do sledećih izbora.
Još jednom želim da upozorim javnost, ne poslanike Narodne skupštine, na opasnost amandmana Odbora za lokalnu samoupravu, koji bukvalno sprečava Srbe u svim mešovitim sredinama gde su oni manjina da uopšte uđu u skupštinu opštine.
Podsećaćemo i Skupštinu i javnost, sve dok se ne suočimo u jednoj ozbiljnoj raspravi, šta znači prirodni prag. Na nivou države on je potpuno normalan i to je nešto OK, ali na nivou lokalnih samouprava nacionalne manjine su većine, a tamo su manjina pripadnici većinskog naroda. Njima ne važi prag. Njima je pet posto, a sada im se povećava na sedam posto. Ko to i zašto želi da isključi iz organa lokalne samouprave one koji su Srbi?
Mi smo uvek ponavljali, nikome u Srbiji ne sme da fali ništa ako nije Srbin. Isto tako, nikome u Srbiji ne sme da fali ništa zato što je Srbin. Prema tome, logičnije je da se na nivou mešovitih sredina uvede srazmerna zastupljenost, onako kako je srazmerno stanovništvo te opštine. Hvala.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik Vladan Batić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovaj amandman ima svoju logiku, jer otkako je formirana ova koaliciona vlada i ova kohabitaciono-koaliciono-trgovačko-berzanska vlast, jedini kriterijum je politizacija svega i svačega; da se ne lažemo, od kurira, preko čistačica više niko nigde ne može da bude primljen u radni odnos ako nije član neke stranke. Znači, dajte mi čistačicu u seoskoj biblioteci da nije član neke stranke. To je jedini kriterijum.
Kada već pričamo o politizaciji, hajde da ne minimiziram to na seoske biblioteke, interesuje me da li je politizacija prodaja NIS-a "Gaspromu" i šta piše u sporazumu o saradnji između NIS-a i "Gasproma", a vezano je za teritorijalnu organizaciju. Dakle, kako to da je već utvrđen i datum potpisivanja tog sporazuma, 18. januara u Sofiji, a sporazum, tajni kao "Protokoli sionskih mudraca", obelodaniće se za 50 ili 100 godina. To je tema o politizaciji i depolitizaciji.
Dakle, imamo ministra Dinkića, koji javno izjavljuje da je ovo prodaja u bescenje, za bagatelu, da od Rusa ne dobijamo ništa. U vezi sa funkcionisanjem lokalnih samouprava i teritorijalnih organizacija, pitam po kojim propisima je to određeno i po kojim propisima se isključuje tender za privatizaciju najveće firme u Srbiji? Gde to piše? Da li je to možda božićni poklon Putinu? Pre neki dan ste Miškoviću novogodišnji poklon izručili, a ovo je valjda božićni poklon Putinu.
Da li je to početak kremljizacije, rusizacije, gubernizacije Srbije? Otkud baš u ovom momentu kada, kao, Rusija treba da spase našu kolevku? Nije svoju – Kijev je bio prestonica carske Rusije, a sada je prestonica Ukrajine – nego će našu da spase.
Dakle, da li je to početak kolonizacije Srbije – i to traži objašnjenje, jer je to najvažnije pitanje u ovom momentu – ili, pak, neki članovi Vlade imaju neke interese? Čujemo da su neki vladini tajkuni i neki članovi kabineta od Rusa već uzeli avans od 100 miliona. Onaj ko je najveći akcionar one banke gde se nalazi najviše deviznih rezervi zemlje, a ta banka je u Moskvi... Da vidimo o čemu se tu radi, ko to prodaje Srbiju kao Alajbegovu slamu u bescenje, kao na bubanj?
Vidite simboliku, tobože, biće gasovod, koji ima jedan vrlo simpatičan naziv - "Južni potok", pa će "Južni potok" da se ulije u Marićevića jarugu, jer svake godine u toj jaruzi obeležavamo dan Srbije. Potok i jaruga, to je ono što nam se nudi i zato ste valjda i glasali tako zdušno za Rezoluciju.
Ostao sam dužan pre neki dan, pošto sam pomenuo svetao primer Dragoljuba Mićunovića, da kažem da je još jedan čovek ostao veran nekim idealima i nije podlegao partijskoj disciplini, a nisam ga video jer je sedeo iza mene – dakle, Srđan Milivojević.
Ima časnih izuzetaka i ima onih koji drže do onih principa koji su nas okupili u borbi za Srbiju, čije glavne vrednosti neće biti ni potok ni jaruga.

Na član 56. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 66. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 66. amandman je podnela narodni poslanik Milena Stanković.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.)