Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, pokušaću u narednih par minuta samo da kažem da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, da nije u skladu sa onim što ste napisali u obrazloženju a to je da Predlog zakona sadrži rešenje koje obezbeđuje srazmernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina i da je ovaj zakon tipičan primer situacije - ovom rukom vam dam, a ovom rukom vas šibam da ne možete da uzmete to što vam dajem.
Da pokušamo zajedno da pratimo brojke i da vidimo da li je to tako. Prvo, da li se slažete... Ne morate da izađete za govornicu, dovoljno je ako mi klimnete glavom kod određenih principa. Prihvatiću klimanje glavom, ne morate da kažete. Da li se slažete da, po zakonu, broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave nije fiksna stvar i da mogu da biraju da broj odbornika bude između 19 i 75? Da li se slažemo oko toga? Znači, slažemo se. Ministre, zamoliću da me saslušate. Pokušaću da objasnim zašto je ovo rešenje u suprotnosti sa Ustavom i sa duhom ovog zakona.
Prvo, broj odbornika u jedinicama lokalne samouprave nije fiksna stvar. Možemo da imamo različit broj odbornika, može da bude 19, 20, 30, 75. Druga stvar, ukoliko se broj odbornika povećava odlukom opštine onda bi trebalo da jedan odbornik vredi manje birača, a ne da vredi više birača, jer što ima više odbornika u odnosu na isto biračko telo prirodni prag je sve manji, a ne da povećanje broja odbornika povećava biračko telo. Šta sada pokazuju cifre? Pokazaću na jednom primeru šta teoretski može da se desi. U Kovačici ima oko 22.000 birača. Ako računamo izlaznost negde preko 50%, realno je da izađe oko 11.600 birača. Dalje, ako to posmatramo videćemo da u Kovačici jedno mesto vredi... Za nas je ovo vrlo bitna stvar, jer od nje zavisi naša direktna zastupljenost u organima lokalne samouprave. Znači, između 260 i 290 glasova nam treba u opštini Kovačica da predstavnici manjina budu u opštini. Međutim, po istom ovom zakonu moramo da sakupimo 390 potpisa. Dakle, moramo da imamo 130 potpisa više u odnosu na ono što moramo da dobijemo na izborima.
Ako se sada spustimo u teoretisanje po ovom zakonu imamo sledeće rezultate: na isti broj birača, na istu izlaznost preko pedeset i nešto posto, ako imamo 30 odbornika treba nam 433 birača, a 300 glasova.
Međutim, na 45 odbornika treba nam 289 birača da bismo dobili prirodni prag, a moramo da imamo 450 birača koji će da overe potpise. Na 60 birača 216 je potrebno za prirodni prag, a 600 birača mora da overi potpise. Sigurno da je kod većinskih partija to drugačije ako govorimo o 5%. Ne bih ulazio u to jer nismo analizirali i ne bih komentarisao taj deo pitanja, verovatno da i tu ima određenih slabosti, ali naprosto dajte da pokušamo eventualno da nađemo neko drugo rešenje.
Za mene je prihvatljivo i ovo rešenje, ukoliko ministar prihvati, da tu nađemo nekakav izlaz, da promenimo amandman ili Odbor da da svoj amandman; ukoliko ima veći broj da onda barem imamo granicu sa 200 birača da mogu manjine da predaju liste. Ukoliko prihvatimo da u opštinama gde je preko 20.000 birača možemo da overimo listu sa 200 birača i da tu listu možemo da predamo... Zašto je to bitno za romsku nacionalnu zajednicu? Razlika između romske nacionalne zajednice i drugih manjina jeste u tome što se Romi nalaze u celoj Srbiji. Nemojte da kažnjavamo Rome zato što žive u svim opštinama Srbije, što imaju dobar odnos sa građanima Srbije, što se ne koncentrišu i u toj koncentraciji, u stvari, ne izvlače određene povoljnosti u izbornom postupku. Tu je razlika između Roma i drugih nacionalnih zajednica.
Molim vas još jednom da ovo prihvatite, jer zaista bismo doprineli da romska nacionalna zajednica učestvuje na jedan nov način u organima lokalne samouprave.

Reč ima ministar Milan Marković.

Moram da kažem nešto. Pozitivna diskriminacija nacionalnih manjina, kada su u pitanju evropske demokratske države, postoji uglavnom kada je u pitanju nacionalni nivo. Nije tako česta kada je u pitanju lokalni nivo. Štaviše, naša odredba iz Ustava koja kaže da se obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u jedinicama SO, sa čuđenjem je prihvaćena od strane nekih eksperata, konkretno u Savetu Evrope, ali neka, mi je imamo, srećni smo zbog toga, to je naše bogatstvo i to pokazuje meru našeg odnosa prema nacionalnim manjinama. Mislim da svi u ovoj sali podržavaju da mi imamo tako visok standard ostvarivanja tih prava.
Mišljenje Ministarstva je, a i u razgovoru sa drugim poslaničkim grupama došlo se do toga, da smo u značajnoj meri građansko društvo i da prilikom samog kandidovanja ne bi trebalo da postoji neka vrsta pozitivne diskriminacije. Neka postoji prirodni prag, svi se ovde slažemo da postoji taj prirodni prag, da nacionalne manjine ulaze u parlament bez cenzusa, odnosno u lokalni parlament bez cenzusa, ali došli smo do zajedničkog stava da prilikom kandidovanja ne treba i tu praviti... Jer, bojimo se da bi došlo do izvesnih problema u praksi kada bi se naprasno stvarale neke grupe koje bi pokušale da se legitimišu kao predstavnici nacionalnih manjina.
Verujte, mnogo smo o ovome razmišljali; o ovome su razmišljali predstavnici političkih stranaka koje su učestvovale, praktično, u svim izborima do sada.
Međutim, ima nešto drugo. Postoji amandman gospodina Vidoja Jovanovića koji se odnosi na broj potpisa. Pošto će biti pauza između završetka ove rasprave i glasanja da bismo rešili to i pitanje još jednog amandmana, da bi se šefovi poslaničkih grupa okupili i porazgovarali o tome, predlažem, da bismo predupredili sve dalje rasprave o tom pitanju broja potpisa, imajući u vidu ovo što je gospodin Šajn rekao, mada mislim da njegova računica... Vidite kako se tu postavljaju stvari vrlo čudno: kada govorimo o većinskim izborima nikome nije smetalo da u opštini od 15.000 stanovnika bude 30 potpisa po kandidatu, a sada je za opštine preko 20.000 stanovnika 30 potpisa po kandidatu, pa sada to smeta.
Mislim da je naš izborni sistem do sada bio toliko bogat raznim sistemima i pokazao da mogu da se ostvaruju izbori i sa ovako uozbiljenom političkom scenom, a mislim da nam je potrebno da uozbiljimo političku scenu jer na ovim izborima za grad Beograd imali smo – gospodina Nebojšu Čovića podržao Ivica Dačić. Naravno, Ivica Dačić ga nije podržao, ali pošto nije bilo nikakve provere potpisa onda je svako donosio šta je stigao, iz izbornog spiska prepisivali aktivisti i to je tako išlo.
Mislim da je dobro da uozbiljimo političku scenu. Predlažem šefovima poslaničkih grupa da porazgovaraju o ovoj temi, jer mislim da bi se time rešila pitanja o kojima gospodin Šajn govori i da bismo možda na taj način predupredili neku dalju diskusiju o ovome.
Vlada se opredelila za proporcionalni izborni sistem, opredelila se da se uozbilji politička scena na lokalu, a to je prihvatio i deo opozicije. Mi se zahvaljujemo na saradnji koju smo tom prilikom imali. Prosto, tako je rešeno to političko pitanje izbornog sistema, ali predlažem da u toj pauzi obavimo konsultacije. U krajnjem slučaju, na glasanju ćemo sve rešiti, pa kako se budemo tu dogovorili neka se tako i glasa. Lično kao ministar nemam ništa protiv takve vrste intervencija ukoliko to bude stav većine političkih partija.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. stav 3. U prvobitnom tekstu piše da na izbornoj listi ukupno mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. Amandmanom predlažem da to bude 20%.
Evo kratkog obrazloženja: ne želim nijednog momenta da umanjim političku aktivnost pripadnica lepšeg pola, ali ovde se u amandmanu kaže "najmanje 20%"; ako političke partije i grupe imaju mogućnost političkog angažovanja pripadnica lepšeg pola, to ne znači da one ne mogu angažovati i više od 20 posto njih na svojoj listi. Ali, postoji problem koji se odnosi pre svega na sredine koje imaju manji broj stanovnika. Istina je, u takvim sredinama lepši pol se ređe odlučuje za političko učešće i dolazi do situacije da je teško obezbediti ovaj potreban broj na listi.
Ako je predlagač želeo na neki način da ih uvrsti u političko delovanje, zašto onda, s druge strane, nije omogućio da prilikom raspodele mandata pripadnice lepšeg pola budu uvršćene. Znači, politička lista, nezavisno od toga koliko dobije mandata, nije obavezna da prilikom dodeljivanja mandata uvrsti i pripadnice lepšeg pola. Dolazimo sada u koliziju – na jednoj strani namećemo obavezu, procentualnu obavezu, a na drugoj strani ne dajemo mogućnost, odnosno dajemo mogućnost političkoj stranci da pripadnice lepšeg pola ne uvrsti na listu, odnosno ne dodeljuje mandate. Još jednom pozivam ministra da razmisli, jer je to procenat koji ograničava donju skalu, najmanje 20 posto, što omogućava manjim sredinama da lakše formiraju liste. Hvala.

Hvala. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Veoma ću kratko po ovom amandmanu, da neko slučajno ne stekne utisak da mi na bilo koji način sputavamo bilo koji pol da se politički angažuje, naprotiv. Mi nemamo, u principu, nikakvih problema s tim. Ali, ovde smo svi politički ljudi i svako je od nas jednom bio šef izbornog štaba. Šta je tvoj posao? Tvoj posao je da kandiduješ nekoga ko može dobiti najviše glasova. To ti je posao. Znači, u politici je to posao. Nažalost, moram da vam kažem da postoje... Slažem se da to treba da menjamo i da učinimo sve što je neophodno da to promenimo u Srbiji, ali reći ću šta je faktičko stanje.
Dakle, postoje brdsko-planinska područja, u Srbiji je to ogromna teritorija, i kad na taj način postavite listu vi unapred znate da ćete imati rezultat koji neće biti zadovoljavajući. To je velika muka.
Stvarno ne razumem, molio bih da mi se objasni, zašto zakonodavac nije insistirao da se u raspodeli mandata poštuje ovaj princip, a kod kandidovanja je insistirao na ovom principu. Mislim da je to političko licemerje. Znači, ako je u zakonu rečeno da na izbornoj listi mora biti najmanje 30 procenata kandidata manje zastupljenog pola, potpuno je normalno da, po analogiji, pri raspodeli mandata bude 30 posto manje zastupljenog pola nosilaca mandata. Ovako, ovo izgleda, izvinjavam se, pretpostavljam da vam to nije namera, kao da je neko želeo da na izvestan način komplikuje ovde neke stvari. Inače, mi bismo bili srećni kada ovo ne bi moralo da piše u zakonu i kada bi potpuno ravnopravno u svemu ovome, ravnomerno u smislu potencijalnog broja dobijenih glasova, pošto je to ovde tema, učestvovali muškarac i žena, bez ikakve razlike, a ne da se to mora rešavati zakonom.
Dakle, kako god ovo budemo rešili ovde će biti problema, ali hajde da vidimo. Znači, nije to problem kad rešavate u Čačku i Beogradu, ali je to problem kada rešavate u Crnoj Travi, u Kačerskom kraju, na Suvoj planini i Staroj planini. Ako vi mislite da ja ne govorim istinu, evo, spreman sam da se izvinim, ali to jeste problem. To jeste problem zato što radimo imitaciju kandidovanja zato što onda kandidujemo jer moramo, a kad delimo mandate onda ne moramo. To ne razumem i zato sam se javio; kolega Jovanović je samostalno podneo ovaj amandman ceneći prilike u svojoj opštini, ali ovde ćemo imati problema i u budućnosti.
Dakle, politička perspektiva na Terazijama, u velikim gradovima i u brdsko-planinskim područjima, po raznim osnovama, a ovo je samo jedno od tih pitanja, potpuno je drugačija. Znači, i to ću da vam kažem iz iskustva, kad imate učiteljicu ili medicinsku sestru u nekom mestu ili imate činovnika u upravi itd. vi možete lako da je kandidujete, ali moram da vam kažem, na mom Kablaru nećete naći domaćicu koja će da stane na bilo čiju listu, nažalost. To nije srećna okolnost po Srbiju, ovo je velika muka, ali je to istina, tako da prosto treba da vodimo računa kakva nam je država, a da činimo sve što je moguće da ovaj nivo podignemo gore.
Postojala je praksa, koja je napuštena, koju je propisivao tzv. Socijalistički savez radnog naroda, gde se kaže – ovo je lista, toliko mora biti radnika, toliko žena, toliko manjina. Tad je bio rešen i prag i sve, ali nije bilo demokratije kakva jeste njena suština. Dakle, tad se nije postavljalo pitanje da li će se to dogoditi, tačno se znalo unapred kad se komponuje lista koliko mora biti mladih, koliko mora biti nezaposlenih, koliko intelektualaca, koliko žena, koliko svih ostalih. Složili ste se da je to surogat demokratije a ne demokratija, ja tome ne prigovaram, nego samo kažem šta je sada ovde problem.
Ovo ima svaka opština u Srbiji koja ima ispod 20 hiljada stanovnika. Znači, ima opština koje imaju 114 kilometara po dijagonali. Znači, od Kačera do Dobrinje, tamo gde je rođen Miloljub Albijanić, ima 114 kilometara, to je jedna od najvećih opština u Srbiji, po teritoriji.
Pričaću, po svom amandmanu, kako izgleda skupljati potpise u Trudelju i Dragolju, gde ljudi žive na usponima od preko 45 stepeni. Pitajte vi, vaš predsednik Vlade ima tamo vikendicu blizu, zna kako izgleda Kačerski kraj. Znači, to nije uopšte jednostavno pitanje zato što se na ovaj način eliminišu neke stranke ili neki politički činioci. Ako nema ravnomerne kampanje, onda nema ni demokratskih izbora. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Nešović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Rajko Baralić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Nedimović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 35. amandman, sa ispravkama, podneo je narodni poslanik Jovan Nešović, koji predlaže da se u članu 35. stav 2. Predloga zakona, kao i u svim ostalim članovima u kojima se pominje reč "omot" u odgovarajućem padežu briše i zameni rečju "koverat" u odgovarajućem padežu, kao i da se izmeni stav 6. ovog člana.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, sa ispravkama, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkama, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Odbor za lokalnu samoupravu je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 40.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za lokalnu samoupravu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o amandmanu koji glasi – U članu 40. Predloga zakona posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi: "U sredinama u kojima je srpski narod zastupljen u brojčanoj manjini u odnosu na nacionalne manjine, političke stranke i koalicije političkih stranaka srpskog naroda učestvuju u raspodeli mandata na način kako je to utvrđeno odredbom stava 5. ovog člana". To podrazumeva da ako ostvare i manje od 5% učestvuju u raspodeli mandata.
Vi svakako dobro poznajete demografsku situaciju u našoj republici. Postoje sredine ili opštine u kojima je brojnost nacionalnih manjina veća, ukupna, u odnosu na brojnost većinskog, srpskog naroda. Dakle, primenom ovog zakona možemo da dođemo u situaciju da u pojedinim opštinama, naročito ako bude usvojen amandman koji ste predložili da koalicije koje ne ostvare cenzus od 7% ne mogu da učestvuju u raspodeli mandata, lokalne skupštine ostanu bez predstavnika većinskog naroda.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da Odbor za nacionalne manjine nije razmotrio ove zakone, naročito zakon o lokalnoj samoupravi koji, čini mi se, kroz jedan član tretira pitanje nacionalnih manjina. Takođe, nije razmatrao ni ovaj zakon koji je i te kako važan i za nacionalne manjine, ali naravno i za većinski narod. Znači, nije uzeo to u razmatranje, iako sam razgovarao sa predsednicom ovog odbora i ona izražava žaljenje što nije bilo komunikacije između nje i resornog ministarstva i da jednostavno nije bila u situaciji da tu nešto učini.
Dakle, imamo sledeću situaciju: čini mi se da je praksa u ovom parlamentu takva da često postoji oklevanje što se tiče predlaganja zakona, oklevanje od strane Vlade, da ne postoji saglasje, dogovor o određenim važnim pitanjima, verovatno i o podeli vlasti u pojedinim sferama života i rada u Srbiji, i da se sve rešava u poslednjem trenutku. Mislim da je ta praksa prisutna od dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije, znači, od 2000. godine naovamo.
Čak je i Ustav Republike Srbije donet po istom principu, brzo, za što kraće vreme, a šta u njemu piše, to je pitanje. Da ne budem pogrešno shvaćen, Socijalistička partija Srbije je, to je svakako poznato, podržala donošenje novog Ustava. On bi bio podržan od strane SPS-a čak i da su u njemu data gora rešenja od onoga što danas stoji u njemu, jer postoje oni najvažniji nacionalni interesi ove zemlje, postoje državni interesi, za koje ćemo mi uvek glasati i kojima ćemo se uvek povinovati.
Od 2000. godine naovamo bilo je mogućnosti da se donese ustav na jedan drugačiji način, uz temeljnu raspravu, uz sagledavanje mnogo toga što bi bilo bolje kao rešenje. Ta odredba u Ustavu, u članu 180, o čemu je malopre govorio ministar, kaže: "U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama, u skladu sa zakonom." Onda imamo čuđenje predstavnika međunarodne zajednice otkuda nama takva odredba u zakonu. Onda mi kažemo – to jeste bogatstvo u onome što je sagledavanje potreba nacionalnih manjina. Svakako ja jesam za to, to vrlo poštujem, i SPS takođe, ali bojim se da su nadležni danas na vlasti, kako narod kaže, veći katolici od rimskog pape. Znači, daju se rešenja, i više od onoga što je potrebno, a pri tome to ide često na štetu većinskog, srpskog naroda. Ako je to cilj, onda se cilj svakako ovim može postići. Ne znam da li je cilj, teško mi je poverovati, ali često određena zakonska rešenja, pa čak i ustavna, idu na štetu srpskog naroda.
Sada imamo situaciju da ćemo, kroz odredbu člana 40, poštovati, naravno, i one rezultate stranaka nacionalnih manjina koje ostvare ispod 5%, to je u redu, ali nije u redu da se dogodi da u takvim lokalnim samoupravama nemamo predstavnike većinskog naroda, a primenom ovog zakona to može da se dogodi. Šta je nama bilo potrebno, kažem, da i u Ustavu dajemo neka takva rešenja?
Zamislite sledeću situaciju, u nekim sredinama... Znači, ne osporavam rešenje da nacionalne manjine treba da ostvare zastupljenost u lokalnim skupštinama ako imaju manje od pet posto izbornog rezultata, ali pri tome naglašavam da će na nekim drugim listama stranaka, na primer, SPS-a, DS-a, DSS-a, SRS-a, takođe biti predstavnici nacionalnih manjina.
Da li su oni autentični predstavnici nacionalnih manjina? Po ovome ispada da nisu.
Tako će onda predstavnici nacionalnih manjina i po ovom osnovu biti pridodati i po ovom drugom. U redu, neka budu i po jednom i po drugom principu, ali u onom najgorem i najdrastičnijem slučaju može da se dogodi da neka lista koja je sjedinila određene političke opcije srpskog naroda, većinskog naroda, i ako se usvoji još da to treba da bude 7%, nema srazmere, znači, mora da otpadne i ne učestvuju u raspodeli mandata.
Dakle, znam da je nepopularno sada čačkati i raspravljati o tome, ali mogu da vam kažem da najmanje ja mogu da budem protiv interesa nacionalnih manjina. Odrastao sam u jednoj mešovitoj sredini, u jednoj etničkoj grupaciji koja ima svoj jezik, svoju kulturu i svoje običaje, nema standardizovano pismo i jezik, pa pokušavaju da nametnu da to bude rumunski jezik, ali, ja ću vam reći, teško da će Vlasi da se opredele da budu Rumuni, vrlo teško.
Prema tome, ja imam osećaj za to šta su potrebe građana koji nisu ono što su Srbi, što je srpsko nacionalno biće itd.
Isto tako, imam dubok osećaj, i kao socijalista, i kao čovek i kao građanin, za ono što je interes srpske države, u kojoj sam odrastao, u kojoj su i moja deca i unuci. Svakako da treba da zajedno vodimo računa o tome. Svakako da nacionalna prava, ljudska prava i manjinska prava ne mogu da budu osporavana i da se ide na njihovu štetu na račun većinskog naroda, ali isto tako ni većinski narod ne može ni u jednoj varijanti da ima manje prava od pripadnika nacionalnih manjina.
Možda je teško ovo pitanje razrešiti kroz ovaj član, možda je trebalo to dodati ili definisati kroz neki novi član, ili je uopšte teško naći neko pravo rešenje ako smo se već upleli u neke stvari na način kako je to učinjeno u Ustavu, a nije trebalo, ali, molim vas, i vas koji ste trenutno u vladajućoj strukturi, u vladajućoj većini, da vodite računa o onome što je interes srpske države. U Ustavu ste rekli da je Srbija država srpskog naroda i svih ostalih građana, pa ne poštujete. Mi imamo danas u svetu građanski koncept država i prava građana gde se minimizira, odstranjuje ili gura u stranu ono što je nacionalnost, ono što je nacionalni koncept. Mi imamo čitavu vojsku nevladinih organizacija koja radi na razbijanju jednog takvog koncepta da bi se konačno usvojio taj građanski koncept i mi idemo naruku tome. Dobro, stići ćemo.
Ako idemo ovim putem, znate šta, ova država će jednog dana biti država nacionalnih manjina i preostalih Srba. Ako nam je to cilj, u redu, nije sporno. Ja ću se onda udenuti kao nacionalna manjina i za mene nema zime. Ne znam šta ćete vi. Mada, kad kažem "vi", to sam ja. Gospodine Todoroviću, vi ste pripadnik većinskog naroda.
Dakle, da zaključim, imamo na delu jedno oklevanje, jedno veoma loše, trapavo usvajanje zakonskih rešenja, zakona, propisa, koji o svemu vode računa, samo ne o državnim interesima, o nacionalnim interesima. Pre svega, vodi se računa o stranačkim interesima i na takav način se donosi i Ustav, tako se donose i drugi zakoni itd. Time se narušava i potkopava ono što jeste interes ove države i ono što je nacionalni interes.
Garantujem, ako bi se vodilo računa o tome, u svakom slučaju bi se vodilo računa, na jedan kvalitetan način, i o nacionalnim manjinama. Pa, ako je trebalo da vodite računa o nacionalnim manjinama, zašto Predlog zakona nije usaglašavan, zašto nije bilo koordinacije i veze i sa odgovarajućim odborom koji to pitanje treba da rešava?
Znam da nije moguće da ovaj amandman prođe, bar po onome što su bile konsultacije, ali moja namera nije bila da uputim neku kritiku radi kritike, radi nekih političkih poena; Socijalistička partija Srbije i ja lično kroz ovaj amandman pokušavamo da iskažemo veoma veliku dubinu problema koji iz ovoga može da eskalira i da ide u jednom pogrešnom pravcu. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.