Samo da podsetim da je vreme predviđeno Poslovnikom za obrazlaganje izdvojenog mišljenja pet minuta. Dajem reč gospodinu Momiru Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem vama, gospodo narodni poslanici, i građanima Srbije zbog čega sam izdvojio mišljenje, moram da pročitam nešto što će u startu demantovati bar polovinu onoga što je ministar Đelić ovde izjavio.
„Rajfajzen banka“ 25.8.2008. kaže – „Poštovani, verovatno da ste imali priliku da se upoznate sa vešću da se međunarodno finansijsko tržište suočava sa izuzetno negativnim kretanjima, što je rezultiralo povećanjem kamatnih stopa na međunarodnom tržištu kapitala, a time se reflektovalo i na rast cene novca prilikom zaduživanja domaćih banaka u inostranstvu.
Uzevši, s jedne strane, povećane troškove finansiranja na lokalnom nivou, a sa druge, pogoršan rejting zemlje zbog ekonomskih i političkih prilika, nadležni organ „Rajfajzen banke a.d.“ je dana 31.7.2008. godine doneo odluku o povećanju nominalnih kamatnih stopa za kredite, kako za nove, tako i za one u korišćenju“.
Pogoršan rejting zemlje zbog ekonomskih i političkih prilika, dame i gospodo narodni poslanici!
Ko vodi ovu zemlju osam godina? Ko vodi ekonomiju ove zemlje već osam godina? Đelić i Dinkić, i sad treba da se mere ko je veća lopuža od njih dvojice. Naravno, ovde ima, s poštovanjem, direktor sektora proizvoda za stanovništvo, Saša Damnjanović – ko je doveo ove banke?
Jesu li poslanici SRS još kad su Dinkić i Đelić počeli da uništavaju srpsko bankarstvo govorili do kakve će situacije to dovesti.
Mi danas nemamo nijednu srpsku banku. Imamo ove koje gule kožu, bukvalno, sa grbače srpskog naroda. Ne možete podići nijedan kredit a da nema hipotekarnu garanciju, pa se dešava da kupite auto, da podignete kredit nekoliko hiljada evra i da zbog toga ostanete bez stana.
Reče gospodin Đelić – za nekoliko dana potpisaćemo ovo sa "Fijatom". Da li vi govorite sa gospodinom Tadićem? Idete li nekad ovde preko puta? Setite se šta je on pre neki dan izjavio, sinoć šta je izjavio. Dajte, bar se usaglasite, nemojte jedan jedno, a drugi drugo, jedan u klin a drugi u ploču. Ja razumem gospodine Đeliću da vi više ne smete u Kragujevac, jer prvi put kad ste otišli sećam se vrlo dobro kako ste se proveli.
Razlog zbog čega sam izdvojio mišljenje nije ova knjiga gde su nabrojani svi proizvodi koje EU planira da uvozi kod nas, jer ono što mi možemo u EU da izvezemo to se svodi na nekoliko proizvoda, maline, kupine i šta još, vrlo malo. Gospodine, pamet ako budemo tvoju izvozili sigurno nemamo šta da izvezemo.
Reče gospodin Đelić da se nećemo odreći Kosova i Metohije, teritorijalnog integriteta itd. U ovoj knjizi član 135. kaže: „Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane.
Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji.“
Dame i gospodo narodni poslanici, sadašnji status Kosova je proglašena nezavisnost koju je više od 30 zemalja priznalo, a od toga najmanje 19 iz EU. Hoćete li vi, gospodine Đeliću, sad naterati te zemlje iz EU koje su priznale nezavisnost Kosova da povuku to priznanje, pa da onda mi uđemo da potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju? Hoće li te zemlje ono što su rekle, ono što su prihvatile, sad da pogaze radi našeg ulaska?
Ako nije tako, onda je jasno svima da ste se vi, gospodine Đeliću, ovim sporazumom i zvanično odrekli Kosova i Metohije. To je jedan od osnovnih razloga zbog čega poslanici SRS neće glasati za ovaj sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a vas molim kad izađete za ovu govornicu, kad objašnjavate nama i građanima Srbije, da bar malo spustite loptu i bar malo kažete nešto što je istinito i tačno.

Zahvaljujem.
Da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč?
Izvinite, ima li još neko po izdvojenom mišljenju da se javlja? Da li narodni poslanici koji su u Zakonodavnom odboru izdvojili mišljenje žele reč?
Reč ima gospodin Jovan Palalić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Vlade, na Zakonodavnom odboru izdvojio sam mišljenje iz razloga što smatram da nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije i priznanja od strane 21 države EU te lažne države Kosovo parafirani Sporazum o EU više nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
U ovom svom izlaganju podsetio bih na članove Ustava Republike Srbije koji su direktno povređeni nakon ovog čina: član 8. koji definiše da je Republika Srbija, njena teritorija jedinstvena i nedeljiva, da su granice Republike Srbije nepovredive; član 97. da je Republika Srbija dužna da obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i svoj međunarodni položaj, i posebno član 194. koji kaže da svi potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa samim Ustavom.
Gospodin Đelić je u svom uvodnom izlaganju citirao član 135. predloženog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali je izostavio jednu važnu činjenicu, pitam se da li namerno, koja je u bitnom promenila okolnosti nakon parafiranja ovog sporazuma u decembru mesecu 2007. godine, činjenicu da se desilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i činjenicu da je 21 država koja je u ovom ugovoru ugovorna strana, vrlo jasno piše da su članice EU ugovorne strane sa Republikom Srbijom, priznale tu lažnu tvorevinu.
Suštinsko je pitanje sa kim i na koji način Republika Srbija gradi ugovorne odnose bez prethodno raspravljenog spora koji imamo sa tim državama da one svojim odlukama ne priznaju teritorijalni integritet Republike Srbije, tj. Srbija ulazi u ugovorni odnos sa zemljama koje ne priznaju njen teritorijalni integritet priznajući jednostrane akte na njenoj teritoriji koji pokušavaju da taj teritorijalni integritet naruše. To je grubo kršenje Ustava Republike Srbije.
Nemoguće je graditi ugovorne odnose, a to svako ko je prošao kroz pravni fakultet zna, ako se nisu postavili jasno odnosi i ako se ne znaju prava i obaveze ugovornih strana. Te druge ugovorne strane, u ovom slučaju 21 država članica EU, ima obavezu da poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije. Elementarno je dostojanstvo jedne države da kada gradi ugovorni odnos štiti svoj integritet i prvo pitanje u tom ugovornom odnosu postavlja – da li vi poštujete Republiku Srbiju u njenim međunarodno priznatim granicama?
Kakve mi obaveze preuzimamo kada gradimo ugovorni odnos sa takvim državama?
Suštinska je stvar da svaka politička elita koja preuzme odgovornost rukovođenja državom kao svoj prvi prioritet ima da brani njen teritorijalni integritet i celovitost države. Sve ostalo su sekundarne stvari, pa i međunarodno integrisanje te države u razne organizacije i asocijacije. Ne može biti prioritet međunarodno integrisanje Republike Srbija a da prethodno nije jasno definisano kako ta organizacija vidi Srbiju.
Smatramo da je prethodno pitanje, i na tome smo se razišli sa našim koalicionim partnerima, da se objasnimo sa državama članicama EU koje su se odlučile o nama na ovaj pogrešan korak. Zašto i na koji način oni žele da grade odnose sa Republikom Srbijom, kako vide njene granice i kako možemo da gradimo takav odnos ako su oni eksplicitno rekli da ne žele da priznaju njen teritorijalni integritet? Desila se jedna promena okolnosti. Kada se desi promena okolnosti, svi pravnici znaju, mora da se preispita odnos i ugovorne obaveze ugovornih strana.
Promena okolnosti jeste proglašenje nezavisnosti Kosova i promena okolnosti jeste to što je jedna od ugovornih strana odlučila da taj cilj prihvate protivno Ustavu Republike Srbije i protivno najvišim interesima Republike Srbije, koja je druga ugovorna strana u ovom odnosu.
Zato, kao što je rekao gospodin Đelić, hajde ponovo da pokrenemo razgovore sa predstavnicima EU, sa državama članicama EU i da ih pitamo hrabro, a ta hrabrost je izostala prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u aprilu mesecu, i da raspravimo ovaj spor kako bismo nesmetano, očekujući da će oni svoju pogrešnu odluku povući, gradili odnose u budućnosti. Nemojmo imati iluziju da vrlo brzo pred nas neće stići poslednji čin ove politike koju je vodila EU, a to je da se zahteva od Srbije da prizna nezavisno Kosovo. Uostalom, gospodin Sarkozi je to najavio, nemojte da o tome ne pričamo i da zabijamo glavu u pesak.
Sada, ako o ovome u najvišem domu, u Skupštini, ne raspravimo to i ne donesemo odluku da želimo evropske integracije (a da prethodno ne raspravimo ovo pitanje) bojim se da ćemo doći u nemoguću situaciju za dostojanstvo i opstanak Srbije, da sami priznajemo lažne države na svojoj teritoriji. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima po izdvojenom mišljenju poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Zakonodavnog odbora izdvojila sam mišljenje o ovoj tački dnevnog reda iz najmanje dva razloga.
Prvi razlog je način na koji je ovaj sporazum i potpisan. Prisetićemo se svi da u tom trenutku nije bila obezbeđena saglasnost unutar same Vlade. Naime, svi ministri iz svih stranaka nisu bili za potpisivanje Sporazuma sa ovakvim tekstom u tom trenutku. Pitam se da li je bilo moguće uopšte potpisati ukoliko nije bila obezbeđena saglasnost o ovom izuzetno važnom pitanju. Ovde se radi o ključnom pitanju koje se posredno bavi i teritorijanom celovitošću naše zemlje i zbog toga je bilo neophodno obezbediti konsenzus za njegovo potpisivanje.
DSS nije protiv evrointegracija, kako je u današnje doba skoro svi predstavnici stranaka nazivaju i optužuju. Gospodo poslanici, mi smo, kako kroz učešće u radu Parlamenta, tako i kroz učešće u radu Vlade, učinili, mogu potpuno jasno da kažem, pojedinačno najviše da do samog parafiranja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dođe.
Drugi razlog zbog čega sam izdvojila mišljenje je što ovde ne postoji saglasnost volja oko potpisa ovog ugovora. Za EU je teritorija Srbije jedno, za Srbiju je teritorija Srbije potpuno nešto drugo. Lako je doći do ovog zaključka ukoliko se pođe od proste analize člana 135, tačnije, stava 2. ovog člana, koji polazi od sadašnjeg statusa Kosova. Nemoguće je ne zapitati se kako 21 država članica EU, koje su priznale nezavisnost Kosova, doživljavaju Kosovo. Nemojte mi reći da ga doživljavaju kao autonomnu pokrajinu Srbije, jer je to prosto nemoguće. U toj situaciji ga one ne bi ni priznavale.
Kako EU shvata Kosovo, još jedan primer ću da navedem, u pitanju je održavanje Donatorske konferencije, koja je održana početkom jula, ako se ne varam, ove godine, u zgradi Evropske komisije, koju su zajedno otvorili gospodin Oli Ren, komesar za proširenje i tzv. predsednik vlade Kosova Hašim Tači. Bez obzira što EU formalno-pravno nema mogućnost priznavanja novonastalih država, ona ga je ovim činom faktički priznala kao nezavisno.
Postoji još jedan primer o tome kako EU doživljava Kosovo. To je misija Euleks. Znamo da je aktivnost EU po pitanju implementacije Euleksa u avgustu bila izuzetno jaka. Da li je naša vlast na to reagovala jednim saopštenjem? Svako od nas zna da je misija Euleksa deo plana Martija Ahtisarija, koji ne samo da je odbačen u Srbiji, nego je odbačen i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Svako od nas zna šta predstavlja cilj misije Euleks – sprovođenje tog plana, a samim tim i sprovođenje nezavisnosti.
Da moje reči ne bi bile neutemeljene, ja ću da se pozovem i na izjavu portparola Euleksa, u kojoj je jasno rečeno, potpuno otvoreno, da je cilj Euleksa sprovođenje ustava Kosova, a samim tim i nezavisnosti.
Ovim mi danas dobijamo potpuno drugačiju ulogu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u odnosu na Kosovo, u odnosu na ono što je ona bila ranije.
Samim ratifikovanjem ovakvog sporazuma, sa ovakvim tekstom i u ovom trenutku, mi bismo omogućili da se Sporazum pretvori u političko sredstvo kojim bi se davala mogućnost da EU učestvuje dalje u secesiji Kosova. Ovim bi Srbija faktički amnestirala EU po pitanju priznanja koje je učinila kada su Kosovo i Metohija u pitanju i zbog toga sam mišljenja da ovaj sporazum nikako u ovom trenutku i u ovakvom tekstu ne bi smelo prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Krasić, po Poslovniku.

  Javio sam se pre svega da skrenem pažnju na nepoštovanje Poslovnika, da bi ova rasprava, ukoliko bude te rasprave sa strane parlamentarne većine i Vlade, imala nekog smisla.
O čemu se radi? Zamolio bih sekretara Narodne skupštine da predsednika Skupštine obavesti da postoji član 136. Poslovnika Narodne skupštine i da je tim članom regulisano šta obavezno mora da sadrži svaki predlog zakona. Pored teksta, mora da stoji i ustavni osnov i obrazloženje, i da ne idem dalje.
Mislim da postoji veliki problem s ovim predlogom zakona koji je danas na dnevnom redu, jer u delu Predloga zakona gde stoji ustavni osnov predlagač je naveo samo poziv na član 99. Ustava Republike Srbije. Tu je napravio strašno veliku grešku koja nas sprečava da o ovome raspravljamo.
Da vas podsetim, to je član Ustava koji reguliše nadležnost Narodne skupštine i ne sporim da tu piše da je Narodna skupština ovlašćena da donosi zakone, ali nije dovoljno samo to, već bi ustavni osnov morao da se traži i u onim materijalno-pravnim odredbama koje zadiru u samu suštinu ustavnog položaja Republike Srbije.
Da budem precizniji za posmatrače, skrenuo bih pažnju pre svega na preambulu Ustava, koja u drugoj alineji vrlo precizno navodi šta je glavni motiv što Republika jednim ustavom reguliše svoj ustavno-pravni položaj. Zatim bi skrenuo pažnju na sve odredbe iz prvog dela, a to su načela Ustava. Posebno bih skrenuo pažnju na odredbe o teritorijalnom integritetu, suverenitetu, o međunarodnim odnosima Republike Srbije i ako sve te materijalno-pravne odredbe imate u vidu, onda vam je jasno da ustavni osnov za ovakav zakonski projekat ne postoji.
Pre svega mislim na ova prva dva zakona povodom kojih je objedinjena rasprava. Zašto? Zato što tekst ova dva predloga zakona i tekst ta dva sporazuma duboko zadire u pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, a naravno Skupština nije ovlašćena da razmatra zakone, predloge zakona, koji nisu u skladu sa Ustavom. Znači, ovo treba da se vrati na doradu predlagaču da usaglasi sa Ustavom.
Mi smo učinili korak napred pa smo podneli neke amandmane kojim bi unormalili ovaj predlog zakona. Kako će proći ti amandmani to je drugo pitanje, ali ustavni osnov za ovakav zakonski projekat ne postoji.
Ako dozvoljavate, samo jednu rečenicu da pročitam. Naravno, gospodin Đelić je u svom kabinetu napisao zašto je potrebno da se ovo baš ovako usvoji. Evo jedna rečenica koja kaže ovako: "SSP i Prelazni sporazum stupaju na snagu odmah, a njihova potpuna primena direktno zavisi od rezultata izbora 11. maja i politike nove Vlade Srbije prema završetku saradnje sa Haškim tribunalom". To što sam pročitao ne može biti ustavni osnov, to može samo biti maliciozni motiv zašto se preduzima jedna ovakva operacija. Predlažem da se predlagač oštro ukori, da mu se vrati Predlog zakona na doradu, te, ukoliko pronađe ustavni osnov, da to napiše i dostavi ta dva predloga zakona.

Reč ima gospodin Srđan Spasojević, izdvojio je mišljenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje povodom ove tačke dnevnog reda na Zakonodavnom odboru. Pre svega odnos EU i Srbije treba posmatrati kao jedan obligacioni odnos i sigurno da ne postoji nijedan poslanik kako Nove Srbije, pretpostavljam i bilo koga od vas ovde da ne želi, da Srbija, svi mi hoćemo da uđemo u EU. To je sigurno jedan veliki cilj, ali postoje različiti načini kako se ulazi u EU i pod kojim okolnostima.
Jedna priča tog ugovornog odnosa je bila sigurno do decembra meseca, ali je činjenica, gospodine Đeliću, da su nastale promenjene okolnosti, da su te promene okolnosti priznanje Kosova. One su izuzetno velike, mislim da je važno da povedete računa i sigurno da na jedan olak način ne može se komunicirati sa EU, koja nameće možda jedno rešenje koje će imati dugo velike posledice za Srbiju. Nekakva brzina odmah posle vašeg parafa i priče oko Euleksa govori o tome.
Mislim da je Srbija u jednoj velikoj opasnosti, treba povesti računa da ovo što danas radimo jednog dana generacije ne budu plaćale i te kako. Sigurno da je cena velika, 15% teritorije države nije mala stvar. Vekovi i vekovi moraju da prođu da bi neko stvorio suverenitet, integritet i svojinu praktično svoje teritorije.
Sigurno da ovo potpisivanje može da ima velike posledice, jer su okolnosti veoma rizične i mislim da u ovom trenutku imamo, jednu, praktično, konvalidaciju pravnog posla sa međunarodnom zajednicom, jer osnažujemo ovaj pravni posao na način koji može da ima posledice, pre svega potpisivanje nečega što je apsolutno neprihvatljivo u ovom trenutku dok se status Kosova ne reši. Sve to govori da apsolutno mora da se povede računa u budućem periodu, jer su stvari oko Kosova potpuno nedefinisane i naravno prisustvo Euleksa, jer će očigledno biti na Kosovu, govore da smo verovatno u velikim problemima.
Naravno da je u Srbiji prisutna situacija da međunarodna zajednica praktično na jedan protivpravni način drži teritoriju Kosova, ali ovakvom konvalidacijom pravnog posla i ovakvim potpisivanjima bojim se da ne izgubimo svojinu nad Kosovom.
Promena smisla i značenje SSP nastalog u periodu od 14. decembra 2007. godine do danas sadržana je u tome što je ovim potpisom Srbija kao strana sporazuma oslobodila EU odgovornosti za drastično kršenje međunarodnog prava, njenog unutrašnjeg prava, Ustava Srbije i samog SSP povodom priznanja Kosova kao nezavisne države. Drugim rečima, ovim potpisom Srbija se oglušila o sopstveni državni interes, u zamenu za obećanje boljeg života. Još jednom se moram osvrnuti na to da mi ovakvim priznanjem, praktično, ovakvim potpisivanjem šaljemo možda jednu lošu poruku državama koje još nisu priznale Kosovo.
Mi moramo da pokažemo jednu veću čvrstinu u borbi za našu teritoriju jer postoje zemlje koje su priznale Kosovo, postoje zemlje koje su u dilemi da li da priznaju Kosovo i postoje zemlje koje nikada neće priznati Kosovo, a siguran sam da je Srbija zemlja koja nikada ne sme priznati Kosovo. Povedite računa da, ovakvim jednim laganim odnosom prema ozbiljnom pitanju, one zemlje koje su u dilemi i one koje nikada neće priznati Kosovo ne dovodimo u zabludu.