Hvala, gospodine Martinoviću.
Na član 13. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Pre nego što dam reč gospodinu Krasiću, za reč se javio gospodin Jovan Palalić, po Poslovniku.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po članu 226. želim da informišem i građane i Narodnu skupštinu na koji se način vladajuća većina odnosi prema ovom problemu koji se pojavio kada je u pitanju povećanje cene gasa.
Sada je počeo Odbor za industriju, na kome je prisutno samo četiri člana Odbora za industriju, od toga dva člana predstavnika opozicije. Došao je ministar Petar Škundrić. Vladajuću većinu uopšte ne zanima ovaj problem koji su sada otvorili povećanjem cene gasa. Predstavnik opozicije predsedava sednici Odbora i to je jedna tema o kojoj zaista treba govoriti.
Osim toga, jutros sam izneo jedan zahtev i ponavljam ga ovde potpredsedniku Narodne skupštine – pozovite predsednika Vlade, Mirka Cvetkovića, da dođe u Skupštinu, očigledno da ni ministri koji dolaze na sednice Odbora ne mogu da daju adekvatne odgovore i ne mogu da otklone ovo raspoloženje, ovo nepoverenje koje se stvara u Skupštini prema politici koju vodi Vlada Republike Srbije.
Gospodin Mirko Cvetković je u svom izlaganju, kada je bila inauguracija Vlade, postavio šest ključnih elemenata: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava.
U prvoj tački je rekao da je cilj Vlade da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene Sporazumom, već krajem ove godine i početkom naredne godine, Srbija dobije status kandidata. To prvo obećanje nije ispunjeno. Mi smo čuli iz Evropske unije da je pitanje da li će i sledeće godine Srbija dobiti status kandidata. Nije odmrznut Prelazni sporazum, a Srbija je, o tome ćemo i te kako pričati, počela da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Druga tačka koja je obećana, neprihvatanje nezavisnosti Kosova, rečeno je da će Srbija nastaviti sa diplomatskim aktivnostima kojima je cilj da što manji broj država prizna nezavisnost Kosova – već nekoliko država, a i neke naše susedne, priznale su nezavisnost Kosova, a Vlada Republike Srbije nije zauzela stav po pitanju Euleksa nego to zauzimaju drugi državni organi. I drugo obećanje iz programa Vlade nije ispunjeno.
Neophodnost jačanja ekonomije – srušena koncesija, pao je dinar, zaključen vrlo sporan ugovor sa ''Fijatom'' i niz drugih stvari koje su ovde sporne.
Jačanje socijalne odgovornosti Vlade – da li je ispunjeno obećanje po pitanju akcija, penzija? Svedoci smo povećanja cena koje se odnose na gas, telefon. Znači, imamo vrlo lošu socijalnu situaciju.
Pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije – svi relevantni faktori su rekli da je Srbija pala na mnogo niže mesto u borbi protiv kriminala i korupcije.
Kada je u pitanju poštovanje međunarodnog prava, da nam gospodin Cvetković objasni zašto je odbijeno da se pristupi tužbi pred Međunarodnim sudom pravde protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, nego se pribeglo traženju mišljenja sa ciljem da što manji broj prizna nezavisnost Kosova, a vidimo da veliki broj država tome pristupa.
Potpredsedniče, molim vas, neka dođe gospodin Mirko Cvetković u Narodnu skupštinu i neka odgovori na sva ova pitanja, a vi pozovite predstavnika vladajuće većine da dođu na Odbor za industriju. Hvala vam.

Prema mojoj informaciji sala je puna. Gospodine Palaliću, iz vašeg izlaganja mogu da zaključim jedino da ste grubo zloupotrebili pravo koje sam vam dao, pa vas molim, prilično sam iznenađen, nisam očekivao od vas. Nemojte to više raditi.
Reč ima gospodin Krasić, o amandmanu.

Gospodine Nikola, pre nego što krenem o amandmanu, moram da kažem da su u većini parlamenata cela vlada i svi ministri u sali dok je zasedanje narodne skupštine, bez obzira kako je parlament organizovan, da li ima skupštinu ili senat, i svakog trenutka stoje na raspolaganju, ne zbog poslanika nego zbog javnosti, da odgovore na sva pitanja koja su od javnog značaja i koja mame pažnju svih građana. To što je sala puna i koliko je puna predstavnicima opozicije, samo je dokaz da opozicija bolje radi i da ovi što ćute vrše opstrukciju.
Da se vratim na amandman, pošto je i ovaj amandman dosta inspirativan, bez obzira na ovo krilo od prozora što mlatara.
Član 13. Predloga zakona je odredba o vrstama kazni. Kaže se:
"Pravnom licu se mogu izreći sledeće kazne: 1) novčana kazna; 2) prestanak pravnog lica.''
One se izriču samo kao glavne kazne. To je sada terminologija i logika koja je karakteristična za krivično pravo, glavna i sporedna kazna.
Gospodin Buha je podneo amandman i traži da se iz ovog člana u stavu 1. briše tačka 2. koja kaže – ''prestanak pravnog lica''. Pošto ovo ima veze sa prethodnim članom, znači, pravno lice se za krivično delo, pa sad bih rekao, kažnjava ''prestankom pravnog lica''.
Malopre ste se smejali. Prestanak pravnog lica jeste ''smrt pravnog lica''. To je ''smrtna kazna''. Pošto je i vama jasno da nešto nije u redu, vi ste, onda, u okviru člana 18. naveli kako će da se izvršava ta smrtna kazna.
Ta ''smrtna kazna'' se kod vas izvršava likvidacijom i stečajem. Sada, ako se samo vratimo na likvidaciju i stečaj, to već postoji u našem pravnom sistemu. U našem pravnom sistemu postoje i ovi razlozi koji su navedeni u članu 18, samo da shvatite o čemu se radi.
Ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja krivičnih dela, pa molim vas, ako ste hteli da donesete zakon u kome bi trebalo da se kažnjava, sankcioniše i prepozna da je jedno preduzeće ili pravno lice, jednopersonalno, višepersonalno, nije bitno, organizovano kao kriminalno društvo, onda se nalazimo na terenu organizovanog kriminala, nalazimo se kod Zakonika o krivičnom postupku, nalazimo se kod Krivičnog zakona. Ovaj zakon uopšte nije potreban, uopšte nije potreban!
Da li neko može da zamisli da sudija u presudi, gde kažnjava odgovorno lice za krivično delo i po osnovu ove vaše odgovornosti za pravno lice, izriče kaznu, tako ste napisali, ''prestanak pravnog lica''?! Zar vam to ne deluje malo čudno? Nekada je bila smrtna kazna, ona će se izvršiti sa 15 metaka itd.
Sada, prestanak pravnog lica će se izvršiti, kako, tako što će se pokrenuti postupak likvidacije ili stečajem. Ako se vratimo na ono o čemu smo juče pričali, imovina koja je proizašla iz krivičnog dela, znači, nije samo zgažen nego je još i zaokrenut, da se više ne pojavi. Ovo vam pričamo na nivou načela. To što se neki prepoznaju to je njihov problem, apsolutno. Vi ćete sve i svašta da ubacite u ovu igru: i zbog Kosova i zbog Vojvodine, i zbog Crne Gore, i zbog grejanja, i zbog struje i zbog telefona, sve ćete vi da ubacite u ovu igru, sve vrste opstrukcije.
Prozvao sam ovu gospođu, ali ona pobeže, ali sam siguran da će ona večeras biti na ''B92'', ima da kaže opozicija nas maltretira, ona nam vrši neka predavanja. Ali neće ona da izađe ovde i da kaže, tata joj možda nije objasnio, pošto je profesor, neka izađe da nam objasni, nemoj preko ''B92'' ili ''Studija B'' da nam objašnjava. Neka izađe na govornicu, jer tu vrši funkciju narodnog poslanika, a ne na ''Studiju B'', tamo neka idu građani i građanke.
Tako da, vidite i sami, rešenja koja predlažete su pravno smešna i nemoguća. Možda su ovi novi ''bolonjci'' to savladali. Mada ni njih ne vidim da ovo brane. Ovo niko ne može da brani, ljudi! Niko ne može da odbrani.
Da li su sva pravna lica jednaka na našem prostoru? Da li moraju da budu jednaka, u smislu jednakih prava, jednakih oružja, ravnopravna pod istim uslovima? Kako ste onda mogli da isključite odgovornost nekih? Mi smo se mučili godinama da u zakone ubacimo prekršajnu odgovornost radnika državne uprave i to je prošlo. Sada postoje neke situacije kada za prekršaj može da odgovara državni službenik. Ne ulazim u krivičnu odgovornost, to je uvek postojalo.
Vi ste sada ovde isključili odgovornost nekih pravnih lica. Rekli ste Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, državni organ itd, a šta da radimo ako se stecište kriminala nalazi u državnim organima? U Nacionalnom savetu za bezbednost, sad u ovom novom UBPOK-u, sada je kompletirano ili u nekoj drugoj državnoj instituciji, recimo, u BIA – šta ako se u BIA koncentriše jedna velika količina kriminala? Oni su zaštićeni kao medvedi. Oni mogu krivično da odgovaraju, ali pravno lice ne odgovara.
Na nivou teorije ne možete ovo da odbranite, na nivou prakse nemate šta da kažete. Ovo je jedan papir sa kojim treba da se preti. Kome? Svakome može da se preti i frizeru, i svima koji imaju status pravnog lica i svakome ko ima tekući račun, možete da pretite. Znaš, ja mogu.
Manite se iza ovih skrivalica, da je krivično delo urađeno u okviru delatnosti, da se stvara neka korist za pravno lice itd. To su sve imaginarne kategorije. Kada krene dokazivanje toga pred sudom, to je već nemoguća misija. Da li može pravno lice da odgovara za krivično delo, kako vi kažete odgovornog lica, ako sva fizička lica koja su na neki način u tom pravnom licu nemaju pojma šta je uradilo odgovorno lice?
Dakle, otkud je čovek znao da je čovek ludak, postavili direktora ludaka – uzeo pečat i otišao da potpiše nešto. Zašto bi pravno lice odgovaralo za to? Po toj logici stvari vi možete da GSP zatvorite odmah. Ne daj bože da vozač GSP napravi sudar – izvršio je krivično delo, ili da vozač GSP izmlati nekog putnika koji ga je maltretirao. Po ovome možete da ugasite GSP.
Vi ste rekli da, ko je vršio javna ovlašćenja ne odgovara, zašto ne odgovara? Onaj ko vrši javna ovlašćenja na tržištu i on je profitabilna organizacija, profitabilno pravno lice. Sve ste zbrkali.
Naravno, ja znam šta se ovde radi, ovu situaciju u kojoj se mi nalazimo definisao je Nikola Pašić, još pre 100 godina. On je rekao ovako: "Ma nije problem što si glup, nego što si uporan".

Hvala. Za reč se javio gospodin Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravu o ovom zakonu ću iskoristiti da pažnju javnosti, nadležnih organa, skrenem na jedan konkretan slučaj, gde su tri pravna lica, udruženo, počinila više krivičnih dela i državu oštetila za više od stotinu hiljada evra.
U pitanju je privatizacija Ugostiteljsko-turističkog preduzeća "Šumadija" iz Velike Plane. U čemu se sastoji krivično delo? Prilikom pravljenja procene kapitala i programa privatizacije tadašnji direktor preduzeća Goran Jović i druga ovlašćena lica nisu prikazala stvarnu, već znatno umanjenu imovinu preduzeća. Konkretno, Goran Jović je kao ovlašćeno lice, direktor "Šumadije", Agenciji za privatizaciju dostavio podatak da je površina svih objekata "Šumadije" 1329 metara, iako ona iznosi 3964 kvadratna metra. Znači, u papirima se izgubilo oko 2600 metara površine.
Zvuči neverovatno, ali tadašnji direktor preduzeća je zaboravio da Agenciji za privatizaciju spomene sledeće objekte: paviljon kod motela "Stari hrast", inače motel "Stari hrast" se nalazi u sastavu preduzeća "Šumadija", na autoputu Beograd-Niš, kod Markovca, zatim, više kućica i kioska kod istog objekta, jedan kompletan restoran, koji se nalazi u selu Trnovče, magacinski prostor, klanicu i kotlarnicu u okviru restorana "Šumadija", i da ne poverujete, upravnu zgradu preduzeća "Šumadija", koja se nalazi u glavnoj ulici u Velikoj Plani.
Zahvaljujući tome, procenjena vrednost preduzeća je umanjena za 56 miliona 975 hiljada dinara, pa je ono ponuđeno i prodato za ukupno 8 miliona 660 hiljada 220 dinara, što je nešto više od 100 hiljada evra. Znači, 100 hiljada evra za 3964 kvadratna metra, odnosno 30 evra po metru. Kvadratni poslovni prostor u Velikoj Plani se kreće otprilike, najmanje 500 evra po kvadratu, a prelazi 1000 evra po kvadratu.
O kom kriminalu se radi vidi se iz sledećeg primera, iz jednog poređenja – 20 metara od upravne zgrade "Šumadije" se nalazi poslovni prostor koji je kupila banka ''Inteza''. Poslovni prostor ima površinu 100 kvadratnih metara i banka ga je platila 110 hiljada evra. Znači, 30 puta veća cena od cene po kojoj su prodati ovi kvadrati Ugostiteljsko-turističkog preduzeća "Šumadija".
Sumnjam, ne verujem, da je ovo moglo biti urađeno, čak postoje neki podaci koji na to ukazuju, bez saglasnosti direktorke Agencije za privatizaciju, gospođe Dabović, i tadašnjeg ministra za privatizaciju iz DS, Aleksandra Vlahovića.
Zamenik Opštinskog javnog tužioca u Velikoj Plani, Vesna Ivanović, podnela je protiv Jovića zahtev za sprovođenje istrage, zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom službenog položaja u procesu privatizacije državu oštetio za više od stotinu hiljada evra. Sve se završilo na tome da taj predmet stoji u fiokama.
Sličnu sudbinu doživelo je 12 krivičnih prijava, koje su nekadašnji radnici preduzeća, koji su sada mali akcionari, podneli protiv svog bivšeg direktora i protiv novog vlasnika.
Istu sudbinu, bez potpunog efekta, doživelo je 59 prijava koje su radnici podneli Agenciji za privatizaciju, u kojima su ukazali gde je prekršen zakon.
Hoću da kažem da samo usvajanje zakona ne predstavlja ništa ako se taj zakon neće poštovati. Kada se događao ovaj kriminal, postojali su zakoni koji su to sprečavali, postojali su zakoni koji su zabranjivali pljačkašku privatizaciju, kaubojsku privatizaciju, ali je problem što se ti zakoni nisu poštovali i primenjivali.

Hvala. Za reč se javio gospodin Martinović, o amandmanu. Imate dva minuta, poslanička grupa SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ono što je rekao kolega Zoran Krasić o tome da je prestanak pravnog lica u stvari smrtna kazna koja se izriče fizičkom licu, da je to zabranjeno Ustavom Republike Srbije, to sve stoji. Međutim, u članu 13. tačka 2. Predloga zakona krije se jedno rešenje koje je krajnje nepravično.
Ako pravnom licu izreknete, kao kaznu, prestanak pravnog lica, postavlja se pitanje šta će biti sa zaposlenima u takvom pravnom licu koji nemaju baš nikakvu odgovornost za počinjeno krivično delo. Te ljude ćete ostaviti na ulici, ostavićete ih bez sredstava za egzistenciju, a oni nemaju nikakve veze ni sa izvršiocem krivičnog dela, a pogotovo, oni sami nisu izvršili bilo koje krivično delo, a ipak će da trpe određenu sankciju, jer će biti onemogućeni da rade svoj posao.
Zamislite da ostavite bez hleba vozača, čistačicu, fizičkog radnika itd. samo zato što je, recimo, direktor ili starešina organa, odnosno pravnog lica, počinio neko krivično delo, pa vi tom pravnom licu kao kaznu izreknete prestanak pravnog lica.
U svim zakonima mora da postoji neka mera pravičnosti. Teško je postići da zakon bude apsolutno pravičan, ali ipak, ako obrišete i onaj minimum pravičnosti u jednom zakonu, postavlja se pitanje da li je to uopšte zakon.
Kompletnu odgovornost za učinjeno krivično delo vi u stvari svaljujete na ljude koji nemaju nikakvu odgovornost, na zaposlene u tom pravnom licu.
Sve štetne posledice činjenice da je neko izvršio krivično delo, u krajnjoj liniji, imaće obični ljudi koji rade svoj posao potpuno savesno i potpuno u skladu sa zakonom, a koje ćete vi da ostavite bez hleba, jer ćete da likvidirate jedno pravno lice koje, navodno, snosi odgovornost za to što je odgovorno lice u tom pravnom licu izvršilo neko krivično delo.
Dakle, rešenje je krajnje nepravično i apsolutno nije u duhu socijalističkog internacionalizma na koji se poziva vladajuća koalicija i DS i SPS.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, mene je baš iznenadilo što Vlada nije prihvatila ovaj moj amandman, ali šta je tu je.
Pre nego što počnem da pričam o amandmanu, ja bih da kažem nekoliko reči o jednoj drugoj stvari. Svi poslanici koji nisu prisustvovali jutrošnjem zasedanju današnjeg dana uskraćeni su za jedno veliko zadovoljstvo da čuju jedno izuzetno predavanje vrsnog poznavaoca i međunarodnog i domaćeg krivičnog prava, da čuju čoveka od koga se stvarno moglo mnogo štošta čuti i naučiti. Kamo lepe sreće da ova vladajuća koalicija malo više prisustvuje zasedanjima Narodne skupštine, s obzirom na to da gospodin Martinović izlazi često za ovu govornicu, mnogo štošta biste naučili.
Sudeći po ovom predlogu zakona, po predlozima zakona koji su bili do sada i po predlozima zakona koji su na dnevnom redu, može se zaključiti da se mi ubrzano približavamo Evropi, takoreći, trčeći, u cilju evropeizacije srpskog zakonodavstva, u cilju evropeizacije Srbije, u cilju da umiveni evropskim praškovima i deterdžentima stignemo – a kada im budemo kucnuli na vrata, već rekoše da će to biti za desetak godina.
Umesto da se borimo za evropski standard, umesto da se borimo protiv eksploatacije radnika u preduzećima koje je ova vlast privatizovala, pitajte kakve su i koliko su redovne plate, primanja kod tih ljudi. Koliki je mobing u takvim preduzećima, koliko sme radnik da kaže bilo šta, a da ne trpi sankcije posle toga od onoga koji je kupio, pogotovo ako su gazde iz nekog sivog miljea, koji su vam žestoko pomogli u ''buldožer revoluciji'', recimo, neki Peconi itd.
Onog trenutka kad mu pomene ime u negativnom kontekstu, tog trenutka je dobio knjižicu i to ne da ide radnik u službu da uzme, nego mu donose na radno mesto.
Umesto da se borimo za veće penzije, a ne deklarativno kao što se borila Partija ujedinjenih penzionera, 70% će biti razlika plate, penzije, do oktobra. Doduše, nisu rekli do kog oktobra, a kako vidim to će biti do onog idućeg, ako opet ne obećaju do onog idućeg od onog idućeg oktobra. Bilo je 15%, sada je i to smanjeno na 14% i samo još fali da kažu kada će. Otprilike kada se bude taj limburg mesec uveo u srpski kalendar.
U borbi za evropske i kvazievropske zakone idemo užurbano i to pogrešno i loše. Uvođenje haške pravde, kako reče gospodin Martinović, u naše zakonodavstvo je, pre svega, loše i pogrešno, ali time se nećete dodvoriti toj Evropi.
Uvođenje kolektivne odgovornosti, a haška pravda i Haški tribunal je uveo tzv. pojam ''udruženog zločinačkog poduhvata'', pa ako su vam rekli da ste vi u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ljudima koje uopšte ne morate da poznajete, sa kojima se nikad niste sreli, sa kojima nikakvu komunikaciju niste imali, ni vi, ni vaš bližnji, vi ste u tom ''udruženom'' i kolektivno odgovarate.
Komandna odgovornost, takođe, čedo sudske prakse, sve više se vidi i odslikava u predlozima zakona koje donosimo, koje predlažete. Naravno, imate većinu. Doduše, većina nije sada ovde, većina dođe kada treba da se glasa i onda im se naredi ili napiše, mnogima treba i da se napiše – pritisnite zeleno dugme, pritisnite crveno dugme, oni to urade i posle toga izađu, i obavili su veliki državni posao.
Pravno lice nema biološki subjektivitet. Pravno lice nema volju, nema razum i ne može snositi sankcije. Pogotovo, kad pogledate čl. zakona od 1. pa nadalje onda će se vrlo jasno videti vaša želja da iz krivičnog prava za odgovornost pojedinaca prenesete to na pravno lice. Zašto? Koliko znam, a čini mi se da znam dovoljno, u svetu ne postoji odgovornost pravnih lica ili bar ne u ovakvom obliku kakav vi nama predlažete.
Krivična odgovornost mora da bude personalizovana. Neko lice iz pravnog lica, službeno lice iz pravnog lica, može napraviti krivično delo, ali ne može preduzeće odgovarati. Kada dođemo na amandman koji sam podneo, o tome ćemo malo više. Ne može se kažnjavati kolektiv već izvršilac, odgovorno lice ili odgovorna lica iz nekog pravnog lica. Sankcija je apsolutno besmislena.
Podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona koji kaže – ''Za krivična dela za koja su odgovorna pravna lica mogu se izreći sledeće mere bezbednosti: 1) zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova; 2) oduzimanje predmeta; 3) javno objavljivanje presude.''
Sve bi bilo lepo da pravno lice ima subjektivitet, pa da može bar da pocrveni zbog toga, ovako ne može. Besmislena vam je ova treća tačka, apsolutno besmislena. Pogotovo ako dođete do onih pravnih lica koja su izgubila svojstvo pravnog lica, preduzeće ugašeno, prodato, transformisano itd.
Sada su neki drugi službena lica u pravnom licu ili se sasvim drugačije zove pravno lice, ili je samo to bivše pravno lice deo nekog mnogo većeg pravnog lica i, sad objavljujete javno presudu.
Presuda pravnog lica, koje je odavno prestalo da postoji, objavljena u sredstvima informisanja i koga će to uopšte interesovati. Da se podsetimo da su fizička lica u pravnim licima nanosila neverovatne štete državi Srbije.
Da vas podsetim na aferu ''šećer'', gde je odgovorno lice, vlasnik, direktor ''žutog'' preduzeća, Miodrag Kostić, u pravnom licu, kupovao šećer, ne znam kako su se zvale one tri šećerane koje je kupio za tri evra, a sad se preduzeće zove "Sunoko", jer je prodao neka prava i udružio se, drugim rečima, sakrio tragove – kada smo dobili pravo da izvezemo šećer i da time Evropa pomogne Srbiji, a on kupovao šećer, šećerne trske sa Kube i od kojekuda po daleko nižoj ceni, samo prepakovao, čak sve nije ni prepakovao i tu su ga uhvatili, i prodavao kao domaći šećer. On se obogatio, firmu zatvorio, odnosno prodao "Sunoku", pare uzeo, država snosila odgovornost i koga smo mogli u ovom slučaju kazniti, preduzeće više ne postoji. Objavite to u sredstvima informisanja, tako kako se već preduzeće zvalo, neće nikoga interesovati.
Afera poljoprivrednih kredita jeste afera koja je baš vezana za Ministarstvo, ali ne Ministarstvo kao pravno lice da snosi odgovornost, nego ministarka Rašeta-Vukosavljević, odnosno ministar, jer je deleći poljoprivredne kredite dodelila kredit svom svekru za nabavljanje matičnog stada nekih ovaca, samo što nisu rekli ''de luks'' ovce. Elem, uzeo svekar kredit, kad je prošlo izvesno vreme dođu ljudi da utvrde kako se to matično stado namnožilo jer su te ovce jagnjile po dva, tri jagnjeta. Ispostavilo se da je kredit potrošen za izgradnju motela sa crvenim fenjerima, ne bi da kažem koja je namena tog motela. I nikom ništa, pojeo vuk magarca, a Rašeta-Vukosavljević nije ni pocrvenela.
Afera Muzej istorije Jugoslavije. Ja sam sa ove skupštinske govornice, u dva mandata bar, potezao neverovatnu pljačku koja je tamo izvršena. Nikom ništa. I dan danas direktorka sedi na tom mestu i dalje upravlja imovinom koja je imala neverovatnu vrednost, ne samo muzejsku, nego i finansijsku.
Afera u Muzeju primenjenih umetnosti, samo da vas podsetim: Brankica Anđelković-Dimitrijević, direktor Muzeja primenjene umetnosti, pre pet godina otpusti Gorana Borenovića, ostavi čoveka sa troje dece na ulici, sudio se pet godina i sud ga vrati na posao.
Muzej primenjenih umetnosti nije imao pare, ali je imao veze, jer gospođa je supruga zamenika ministra, Branislava Dimitrijevića, a to je sin Vojina Dimitrijevića, prema tome, to je klan Dimitrijevića, a pošto je on bio zamenik tadašnjeg ministra Voje Brajovića, sve je podvučeno ''žutim'', Ministarstvo prebaci iz svojih sredstava Muzeju primenjenih umetnosti, pod nekakvim izgovorom, 30 hiljada evra. Presuda je iznosila 20 hiljada evra, 20 hiljada evra se isplati čoveku za pet godina rada, a 10 hiljada evra je nestalo.
Pored toga, kada su nešto renovirali taj Muzej primenjene umetnosti umetnička dela neprocenjive vrednosti prenošena su običnim kamionom, ne zna se ni gde, a pre toga nisu bila popisana, pa se ne zna ni koliko je izneto ni koliko će biti uneto, ako uopšte bude bilo šta uneto u Muzej posle renoviranja.
Tako se ne zna ni za ovih 10 hiljada evra gde je otišlo, ali se zna da je zamenik ministra kulture, danas državni sekretar u istom Ministarstvu, zna se da ta veza suprug, supruga, tata ili svekar, sasvim svejedno, vrlo lepo funkcioniše. I nikom ništa. Ja sam sa ove govornice bar tri puta pomenuo upravo ovo, da se pripremala afera, da je afera u toku i da je afera završena, ali nikom ništa.
Na kraju, afera neovlašćenog zaduživanja pravnog lica od strane odgovornog lica. Dođe odgovorno, tačnije neodgovorno lice, zaduži pravno lice za ogromnu svotu novca, neovlašćeno zaduži, evo, to se nama sada desilo da nas je neodgovorno i neovlašćeno lice zadužilo, ne znamo zašto, za nekih 50-tak miliona dinara kod banke ''Inteza'' i nije pocrvenelo. To je odgovorno lice, a pravno lice ne može da pocrveni. Naravno, pokrenuta je krivična prijava.
Ali, kada se ukrade jedan mandat to je 15.000 glasova. Mandat nema cenu. Kada se ukrade 20 mandata, 15.000 puta 20, to je 300 hiljada glasova. Pa kad se ukradu odbornički mandati, hvala Bogu, moram da vas pohvalim, gospođo ministar, osim tri, četiri suda, svi ostali sudovi u Srbiji sude po zakonu, poštujući ono iz Dušanovog zakonika – a sudije neka sude po zakonu, a ne prema milosti carstva. Tako da je, recimo, jutros Okružni sud u Smederevu vratio 14 odborničkih mandata. koje je grupa građana pokušala da ukrade od SRS.
Međutim, ima tu nešto drugo za Smederevo. Neovlašćeno lice, izvesni građanin koji se lažno predstavlja kao odbornik, mogao je do jutros, više ne može, lažno se predstavlja i kao poslanik, moći će još izvesno vreme, više neće moći, zadužio je Okružni odbor za milion i trista hiljada dinara. Neovlašćeno potpisivao i sad stižu računi. Ti računi moraju njemu da se vrate. Pa, neka oni koji su mu vršili usluge sa njim to rešavaju i biće pokrenuta krivična prijava.
TV ''Smederevo'', slikao se čovek, izlazio u emisije, da ne kažem, mlatio praznu slamu, čak i mimo neke predizborne kampanje i 430 hiljada; TV ''Jerina'' 480 hiljada; Dom kulture, šta li je on tražio u Domu kulture, sam bog zna, 55 hiljada; ''Lasta'', verovatno se vozao negde, 93 hiljada; Opštinski sud 103 hiljade, ovde mogu da budu samo dve stvari: ili što je vodio ove kada ih je ubeđivao da će im zadržati mandate, da potpisuju i da overavaju nekakve izjave o nekakvim ostavkama koje su pod nekakvim prinudama itd. 103 hiljade; Skupština grada, šta je on tražio u Skupštini grada, kao neovlašćeno lice, doduše ni kao lice, uglavnom 125 hiljada.
Zbog ovoga će biti pokrenuta krivična prijava, a sva zaduženja će morati on da reguliše...
(Predsedavajući: Vreme)
... završavam. Je l' mogu da koristim i sledećih 15 minuta? Ne mogu. Hvala.
Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon je mnogo više nego ono kada sam rekao, gospođo ministar, za onaj zakon. Ovaj zakon je mnogo više za policiju, zakon koji neće moći da se primenjuje, osim ako potpuno ne izvitoperimo naše pravosuđe i naše zakonodavstvo, i u takvim zakonima da tražimo rupe ne bi li ih sproveli. Hvala.