Zahvaljujem. Još minut ima SRS.
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.
Vlada je prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Kragoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o zaštiti državne granice, ispred SRS-a, podneo sam amandman koji se odnosi na član 27, tako da se stav 2. menja i glasi – nakon pregleda prevoznog sredstva i stvari, policijski službenik je dužan da izda potvrdu.
Smatram da ovo treba da bude obaveza policijskog službenika prilikom kontrole prelaska preko granice.
Naime, u članu 27. Predloga zakona stoji: ''Korisnik prevoznog sredstva i stvari mora biti prisutan prilikom pregleda istih''. Stav 2: ''Ako lice iz stava 1. ovog člana to zahteva, o izvršenom pregledu prevoznog sredstva i stvari policijski službenik je dužan da izda potvrdu''.
Da ne bi došlo do toga da li neko želi ili ne želi, ili da li ima obavezu ili nema obavezu, ovim predlogom amandmana se jasno definiše ono što je policijski službenik dužan da uradi na graničnom prelazu.
Da iskoristim priliku da uz ovaj amandman ukažem na probleme koje imamo na prostoru Kosova i Metohije, na takozvanim administrativnim prelazima. S jedne strane, imamo prelaz koji kontrolišu šiptarski separatisti i teroristi, s druge strane, imamo slobodne prelaze. Međutim, to je sad tema o kojoj raspravlja i Evropa i Ujedinjene nacije, samo se ne raspravlja u Parlamentu Srbije.
Moram da vas podsetim, ministre, da ste, kada ste bili u kampanji, davali izjave da, ako treba, treba angažovati i vojsku i policiju, samo u cilju zaštite i odbrane Kosova i Metohije, naročito Srba koji su ostali da žive na prostoru Kosova i Metohije.
Mi znamo da je na Kosovu i Metohiji prisutna misija UNMIK-a i KFOR-a, po Rezoluciji 1244, ali se ovih dana, po nalogu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban ki Muna, vrši takozvana rekonfiguracija KFOR-a i UNMIK-a i na delu imamo instalisanje misije Euleks, koja se raspoređuje u sredinama koju kontrolišu Šiptari.
U međuvremenu, dobijamo naloge, danas smo čitali u štampi, gde Ban ki Mun zahteva od Havijera Solane da se misija Euleks može instalisati na prostoru Kosova i Metohije, ali da je uslov da nema govora o statusu Kosova i Metohije. Ono što nedostaje i što zbunjuje sve građane u Srbiji, a naročito Srbe na prostoru Kosova i Metohije, upravo je to nepoznavanje kakav je stav, koja je politika Narodne skupštine Republike Srbije prema Kosovu i Metohiji, kakav je stav predsednika Republike, kakav je stav predsednika Vlade. Sve je to nejasno i nedefinisano.
Ranija praksa u ovoj skupštini je bila da se donose rezolucije koje su obavezivale i predsednika Republike, i predsednika Skupštine, kao i premijera, kao i ministre, da se ponašaju shodno toj rezoluciji i da takve stavove zastupaju u svojim javnim izlaganjima. U ovom momentu, imamo različite izjave, bilo da se radi o predsedniku Republike, ili o premijeru, ili o pojedinim ministrima, tako da je narod, da su građani zbunjeni, a to naročito unosi nervozu i nespokojstvo kod građana na prostoru Kosova i Metohije, jer nemamo jasan stav ove skupštine, jasan stav Vlade Republike Srbije u pogledu Misije Euleks, koja se ovih dana instalira na prostoru Kosova i Metohije.
Još jednom bih molio da se uloži dodatan napor kako bi Vlada Republike Srbije konačno izašla s tom rezolucijom, koju bi poslanici u Skupštini Srbije usvojili, i ta bi rezolucija bila obavezujuća za sve funkcionere u državi Srbiji.
Inače, poznat je stav pojedinih poslaničkih grupa u ovoj skupštini da su protiv instalisanja Misije Euleks. Na to nas obavezuje i Rezolucija koju smo poslednju usvojili u ovom visokom domu. Ali, zašto se izbegava da se jedna takva rezolucija donese i da većina poslanika odluči i kreira politiku koja bi bila obavezujuća za predsednika Vlade Republike Srbije, kao i za konkretna ministarstva?
S druge strane, vi ste svi upoznati, u više navrata sam vam govorio da je formirana Skupština Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji, da su u toj zajednici delegati iz svih opština gde su sprovedeni izbori po odluci Vlade Republike Srbije, da su zastupljene sve parlamentarne stranke koje se nalaze u ovoj skupštini, a koje su učestvovale na izborima na Kosovu i Metohiji, da imamo Skupštinu gde je predsednik radikal, pošto su radikali osvojili najviše glasova, da su potpredsednici članovi Demokratske stranke Srbije, Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije, da učestvuju u radu predstavnici iz političke stranke G17 plus, iz Grupe građana Goranaca, da su ostavljena dva upražnjena mesta za predstavnike muslimanske nacionalne manjine i romske nacionalne manjine i da će se to popuniti.
Znači, kompletno, svi koji su učestvovali na izborima 11. maja na prostoru Kosova i Metohije, prihvatili su to. Koliko znam, ima odluka Vlade Republike Srbije da se prizna ta institucija, tj. Skupština Zajednice opština Kosova i Metohije.
Međutim, imamo problem u komunikaciji s Ministarstvom za Kosovo i Metohiju, jer imamo odluku prethodnog ministra da se ta institucija finansira, a to su minimalna sredstva, koja su neophodna za rad, za štampanje propagandnog materijala, za štampanje poziva, kako bismo mogli, s vremena na vreme, da se okupljamo i da koordiniramo probleme, a problemi su isti u skoro svim opštinama na prostoru Kosova i Metohije.
Još jednom bih ovde, s ove govornice, apelovao da predsednik Vlade Republike Srbije primi delegaciju Skupštine Zajednice, kako bismo izneli svoje probleme i našli mogućnosti da nam se pomogne, kao i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, jer i njoj je upućen zahtev da nas primi, kako bismo izneli probleme koji su svakodnevni na prostoru Kosova i Metohije.
Nadam se da bi ti razgovori s predstavnicima Skupštine Zajednice doprineli da se ta rezolucija o Kosovu i Metohiji najzad donese u ovoj skupštini.
Ona bi imala obavezujući karakter kako da se ponašaju, da ne bude slobodnih strelaca na političkoj sceni Srbije i da ne bude ove nesmetane, nelegalne misije Euleksa, koja nema nikakvog pokrića.
To je još jedno kršenje međunarodnog prava, to je jedna nasilna misija, koja se sprovodi snagom odluke generalnog sekretara Ban ki Muna i nema uporište u Ujedinjenim nacijama. Svesni smo toga da samo odluka Ujedinjenih nacija ili Skupštine Ujedinjenih nacija ima obavezujući karakter da je prihvati jedna zemlja koja je članica Ujedinjenih nacija.
Stoga, još jednom apelujem na predsednika Vlade Republike Srbije, a i na predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, da u što skorije vreme prime delegaciju Skupštine Zajednice Srba sa Kosova i Metohije.
Hvala vam.

Gospodin Dejan Mirović, o amandmanu. Još pet i po minuta.

Dame i gospodo, povodom rasprave o zakonu o zaštiti državne granice i amandmanu koji je pred nama, a na osnovu člana 182. Ustava, u kome piše da Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i AP Kosovo i Metohija, tražim obaveštenje da li je došlo do promene državne granice i državne politike prema Kosovu i Metohiji? Tačnije, da li će doći do primene Išingerovog plana, ili plana Evropske unije iz 2007. godine?
Gospodin Išinger je izjavio, 21. oktobra 2008. godine, da treba primeniti njegov plan o normalizaciji odnosa između fantomske države Kosovo i Republike Srbije. Taj plan se bazira na Sporazumu između Zapadne i Istočne Nemačke iz 1973. godine. Takođe, ovaj predlog je identičan s odredbama sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i o dobrosusedskim odnosima između Srbije i susednih država.
Da li je, konačno, to ta nova usaglašena politika državnog vrha, ili gospodina Tadića i ove nove opozicije, okupljene oko građanina Nikolića, u vezi sa Kosovom, koja se uporno ovih dana najavljuje u štampanim medijima?
Na kraju, ako je išta trebalo prihvatiti iz nemačkog diplomatskog iskustva, to je Halštajnova doktrina, i nju je trebalo primeniti selektivno, upravo, prema gospodinu Manteru i Vordsvortu i zemljama koje oni predstavljaju, zbog njihovog javnog i drskog zalaganja za tzv. državu Kosovo.
Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, kolege poslanici i građani Srbije, ja sam na zakon o zaštiti državne granice podneo samo tri amandmana, amandman na član 36. je jedan od prvih, u uverenju da će, makar, jedan biti prihvaćen od strane Vlade, odnosno gospodina ministra. Pošto je gospodin ministar bio tvrda srca, pa nije prihvatio nijedan, ja sam prinuđen da objasnim kako sam hteo da poboljšam ovaj zakon ovim amandmanom.
Dakle, član 36. zakona o zaštiti državne granice, u stavu 2. kaže: ''Operator, odnosno zapovednik plovnog objekta, vozač motornog vozila i drugo lice koje upravlja prevoznim sredstvom, dužni su da obezbede da putnici ne napuste prevozno sredstvo i područje graničnog prelaza pre izvršene kontrole propisane ovim zakonom, odnosno da se posle završene kontrole ne ukrcaju ili iskrcaju druga lica''. Moj amandman glasi – da se u članu 36. stav 2, reči "prevozno sredstvo " brišu.
Dakle, koje je obrazloženje? Usvajanje ovog amandmana bi omogućilo, pre svega, putnicima drumskih motornih vozila, da ponekad višečasovno čekanje na graničnim prelazima lakše i humanije provedu. Posebno je to važno kada su u vozilima deca, starije osobe ili bolesnici, a prinuđeni su da u nekim godišnjim intervalima čekaju po nekoliko sati na graničnim prelazima, da mogu izlaskom iz vozila zadovoljiti neke osnovne elementarne potrebe.
Da pojasnim. Znači, jasno je da putnici, dok ne pređu granicu, odnosno granični prelaz, treba da ostanu na graničnom prelazu, ovako kako je napisano ovde. Praktično, ispada da operator, odnosno prevoznik, odnosno vlasnik motornog vozila, jasnije rečeno, putničkog automobila, dok se ne izvrši granična kontrola ne može da napusti vozilo. Sami znamo da se u turističkoj sezoni, pre svega, a i zbog nekih drugih zastoja, kada ima mnogo kamiona, šlepera, na granici čeka po nekoliko sati, i shodno članu 36. zakona, kako je Vlada predložila, ispada da niko od putnika ne može da napusti ovo vozilo ako bi se striktno ovi zakoni primenjivali.
Pošto Vlada, odnosno ministar, nisu prihvatili ovaj amandman, iskoristio bih svoje vreme, ne celo, na koje imam po Poslovniku pravo za obrazlaganje ovog amandmana, da podsetim potpredsednika Vlade i ministra policije da mi kao poslanici ovde očekujemo već nekoliko dana da Vlada predloži mere spram odluke Vlade Crne Gore o priznavanju Kosova za lažnu, samozvanu, nezavisnu državu.
Imam mnogo pisama od građana, a evo, sada stižu pisma i od sindikata prevoznika, odnosno vlasnika transportnih sredstava.
Tako, jedno od tih pisama glasi, a ja predlažem da to Vlada Republike Srbije usvoji kao jednu od mera: ''Poštovana gospodo, obraćamo vam se ovim dopisom i zahtevamo sledeće: 1. da se pod hitno zavede taksa za teretna vozila registrovana u Republici Crnoj Gori, koja obavljaju transport u Srbiji, recipročno taksama koje je zavela Republika Crna Gora prema vozilima registrovanim u Srbiji, tzv. ekološka taksa; otprilike je to 150 evra.
Takođe, tražimo da se zabrani kaputaža u Srbiji i na Kosovu vozilima registrovanim u Republici Crnoj Gori, jer je i našim vozilima zabranjen lokalni transport na teritoriji Republike Crne Gore. Smatramo da je teretni transport u našoj državi na taj način ugrožen i doveden u neravnopravan položaj prema transporterima sa vozilima registrovanim u Crnoj Gori.
Molimo vas da po ovom našem zahtevu postupite u što je moguće kraćem roku, hitno, jer ćemo, u suprotnom, biti prinuđeni da problem rešavamo tako što ćemo blokirati sve granične prelaze i o tome obavestiti javnost.
To je Sindikat transportnih organizacija i srodnih delatnosti iz Čačka. Hvale lepo.

Zahvaljujem.
O amandmanu, najpre, gospodin Krasić.

Na početku bih samo rekao da Vlada, ukoliko usvoji ovaj amandman, ne pravi nikakav problem, s obzirom na to da i dalje ostaje prekršaj iz člana 64. tačka 7. Prema formulaciji ove tačke 7, stičem utisak da su, stvarno, reči ''prevozno sredstvo'' višak u članu 36. stav 2. Ali, razumem o čemu se radi, treba neki elementarni red da se obezbedi na graničnom prelazu.
Međutim, skrenuo bih vam pažnju na neke stvari koje su stvarno čudne i koje do sada nisam video, a tolike godine sam poslanik. Pratim ove zakone, malo i profesionalno, ali ovako nešto dosad nisam video. Skrenuo bih pažnju na član 8 – Granična kontrola od strane carinskih organa. On počinje rečima: ''Na predlog Ministarstva, Vlada može''. Ne kaže se – na predlog ministra, nego Ministarstva. A, ko će da potpiše taj predlog Ministarstva? Državni sekretar, ministar, ko? Idemo dalje. Naravno, ide neki tekst tamo, priča se itd.
Sledeća nelogičnost, član 13 – Vrsta graničnih prelaza, pa se navode stalni, sezonski, privremeni. Po poslednjem stavu tog člana, postupak otvaranja, zatvaranja i prekategorizacije graničnih prelaza propisuje Vlada, opštim aktom. Verovatno, neka uredba ili neki pravilnik.
''Vlada određuje granične prelaze, vreme i način prelaska državne granice, što se sa susednim državama uređuje međunarodnim ugovorom''.
Onda ide, to su privremeni granični prelazi, član 15: ''Privremeni granični prelaz može rešenjem odrediti ministar nadležan za unutrašnje poslove''. Znači, ministar ne donosi samo opšte akte, nego i rešenjem može da utvrdi gde će biti privremeni granični prelaz.
Mislim da je ovo van kompetencija inokosnog organa jednog ministarstva, ovo mora biti samo u nadležnosti Vlade, shodno onome što je napisano u članu 13 – stalni, sezonski i privremeni prelazi. Taj ceo član tretira samo Vladu.
Idemo dalje. Član 16 – Područje graničnog prelaza. Evo te nedoslednosti: ''Područje graničnog prelaza utvrđuje se rešenjem Ministarstva'', ne ministra, nego Ministarstva. Da li je to rešenje kojim se utvrđuje područje pojedinačni akt, ili je to rešenje neki opšti akt?
Gledajte sledeći stav: ''Na zajedničkim lokacijama graničnih prelaza, područje graničnog prelaza sa susednom državom se određuje u skladu sa međunarodnim ugovorom''. Nema ministar, nego Ministarstvo.
Idemo dalje. Član 17, to je svetsko čudo. Od kad je DOS došao na vlast, mi pogubismo, ljudi, sve, i SRJ, i državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru, i više nemamo nijedan domaći let u vazduhoplovstvu, sve međunarodni letovi; i do Podgorice - međunarodni let, i do Tivta - međunarodni let.
E sad, pošto je to tako, DOS je napravio od Srbije ''fildžan državu'', nisu oni završili prljav posao, da znate, građani Srbije, oni u projektu imaju još redukciju, KiM, Vojvodina, Raška oblast, Beogradski pašaluk, predberlinska Srbija. To je cilj koji mora da ostvari Boris Tadić, jer on je ušao u tu mašinu i nema izlaska. Ako bi izašao iz te mašine, zna se šta rade tajne službe iz inostranstva, da budemo načisto. Da vas unapred obavestim, da sutra ne kažete da vas nisam obavestio.
Sad vi meni objasnite, i nekom građaninu Republike Srbije, kako da protumači stav 3. člana 17: ''Operator aerodroma iz stava 2. ovog člana dužan je da obezbedi prostor koji omogućava odvajanje putnika u međunarodnom saobraćaju od drugih putnika''?
Mi imamo samo međunarodni saobraćaj na surčinskom aerodromu, a međunarodni saobraćaj, doduše, sezonskog karaktera, imamo i u Nišu, Niš-Cirih. Šta treba da se odvaja tamo? Koji su domaći letovi? To je ono od pre dva dana, Tadić i ovaj njegov Šutanovac, Šuki-Plazma, Šuki-Zikri, ova dva aviona, što je bila zajednička vežba. Koji je sledeći let?
Let je kada Tadić krene sa svojim savetnikom, ministrom unutrašnjih poslova i njegovim savetnikom, helikopterom do Tare, a onda nema mesta za direktora policije. To je ceo vazdušni saobraćaj u Srbiji. Ima nešto i Vršac, gde se vežba i uzimaju pare ovim studentima iz inostranstva koji dođu da se obuče za pilote. Zašto to stavljate u zakon, kada mu ovde mesto nije?
Idemo dalje. I obrazac dozvole propisuje ministar. U članu 19. stav 2, za izgradnju na području graničnog prelaza, kaže se: "Investitor ili projektant dužan je da od Ministarstva pribavi saglasnost za radove". Što ne pribavlja od ministra? Ko će to u Ministarstvu da potpiše, koja uprava? To je nedefinisano, istumbano. Zašto je istumbano? Zavadi, pa vladaj. Kada je neprecizno, onda ima mesta voluntarizmu i svemu i svačemu.
Da se vratimo na član 36. U tom članu je stvarno dato, u potpunosti razumem šta je cilj, šta se želi postići tim članom – da se omogući nadležnim organima koji rade na graničnom prelazu da mogu da sprovedu kontrolu i da se tokom vršenja kontrole misteriozno ne desi da neko nestane. Mislim da ova zaprećena kazna prema operatorima, vlasnicima vozila itd., to ne može da zaustavi ukoliko organi nisu aktivni na licu mesta.
Kakva je aktivnost naših organa? Već osam godina, svake godine ponavljam više pitanja, ali jedno uvek u istoj formulaciji. Mi još ne znamo koliko stranaca radi u državnoj službi. Ako odete do Generalštaba, na parkingu su više strane, nego domaće registracije. Javna je tajna da neki ljudi iz inostranstva, strani državljani, savetuju Šutanovca.
Slična je situacija i u drugim ministarstvima. Zna se, u Sudu za ratne zločine, pravni savetnik Američke ambasade je daleko iznad bilo koga ko ulazi u taj sud. Svi moraju njemu da podnesu izveštaj. Tu je i Nataša Kandić.
Idemo dalje – Ministarstvo inostranih poslova. Da li neko zna koliko stranaca tamo radi?
Samo da vas podsetim, kada je došao Svilanović za ministra, rekao je: "Nema korespondencije sa kripto zaštitom, nego faksovima", tako da je svaka šuša mogla da vidi šta ide kao zvanična državna korespondencija.
Ne znam koliko članova Vlade ima dvojno državljanstvo. Neki možda imaju i trojno. Od 2000. godine, naovamo, postalo je "in" da imaš pored srpskog još neko državljanstvo, pa se priča, ne mogu da grešim dušu, za Labusa, Đelić, verovatno, ima, pa sam čuo da su neki dobili u međuvremenu državljanstvo. Da li je to zbog imuniteta, da li je zbog izazivanja međudržavnog sukoba zbog persone non grate, ne ulazim u to, ali mi nikako da dobijemo taj izveštaj. Sećam se da je najbrže ostvario pravo na državljanstvo Jelašić; on podneo, Živković potpisao, i sutradan – viceguverner Narodne banke Jugoslavije, u to vreme.
Sada, kada se te stvari ovako ovlaš pomenu, sazna se, javnost već zna, novine su pisale i o Jelašićevoj kući, i o njegovom bratu, i o ovim strancima koji su kod nas angažovani.
Kada se to onako, malo zna, onda me stvarno čudi koga vi možete da ubedite da je ovo ozbiljna vlast? Ne možete ni Milojka iz Ljiga da ubedite, ni on ne veruje u ovo. Milojko zna ko ste, šta ste. Naljutiće se moj drugar Milojko.
Koga vi hoćete da ubedite? Hoćete da ubedite ''B92'', ''Studio B'', RTS, ''Blic'', ''Pres'', ''Pravdu'' itd.? Nemojte njih da ubeđujete, oni to znaju. Koga da ubedite?
Ko vlada u ovoj državi? Ko sprovodi zakone? Čemu ovakvi zakoni? Po sistemu: zavadi, pa vladaj. Kako vi možete da sprovedete nešto što bi bila, navodno, državna politika, sa ljudima za koje niste sigurni do kada će da budu u službi? Drmne pare, drmne u inostranstvo.
Gospođo Đukić-Dejanović, ne znam da li narodni poslanici, u vršenju kontrole izvršne vlasti, Vlade, pa i ovoga dole što je, u organizaciji državne uprave, organizaciji ministarstava itd., mogu da dobiju kompletan spisak ko je sve od stranaca angažovan da radi u državnim organima? Oni koji imaju dvojno državljanstvo i oni koji su izvorno stranci. Onda, drugi podatak, od kada, ko ih je angažovao, ko ih isplaćuje? Jednostavno, da se orijentiše nacija, da vidi šta je, da li da beži od vlasti ili da podržava vlast. To su vrlo interesantne stvari.
Nama se Đelić ovde zaklinjao. I Nikolić nam se zaklinjao, pa je drpio. Đelić se zaklinjao ovde da nema kuče za šta da ga ujede, pa postade ''vojvoda'', on od ''Meridijan banke'', a ovaj od Bajčetine. U čemu je razlika – u džaku. Ovaj je drmnuo više, jer je bilo više u kasi, onaj izgleda nije mogao više. Ne znamo, videćemo.
Molim vas, raščistite te stvari. Čist račun – duga ljubav, da znamo ko vodi ovu državu, ko predlaže ovakve stvari.
Ovakve stvari sve stranci predlažu. Ne mogu Dačića da prozivam, tri meseca je čovek ministar. Ko zna ko je pravio ovaj predlog zakona. Ova grupa se ne menja, ministri se menjaju, a sekretari, načelnici, to ostaje. I Ćosić je bio prekjuče iz seta pravosudnih zakona. On je trideset godina u Ministarstvu. Veži konja gde gazda kaže, i on, čovek, tako radi. Verovatno, kao državni službenik tako treba i da radi.
Tvrdim vam da ovo ne izvire iz našeg pravnog sistema.
Gospodin Dačić zna Njegovana Kljajevića. Da li znate kada bi kod Njegovana Kljajevića ovo prošlo? Nikad, možda na ''sveti nikad''. Čovek je držao pravni sistem u rukama, vodio je računa, jer u zakonodavstvu ne može da prođe tek tako neki propust. Kontradiktorne odredbe, kolizijske odredbe, nema šanse kod njega da prođu. Sada, kako se uhvatiš za koji zakon, samo se prekrstiš i pomeriš sa strane.
Znači, parola "Beograd je svet", Batiću, što je bila parola nekada, tačna je, jer u Beogradu postoji međunarodni aerodrom. Nema unutrašnjeg saobraćaja. Nema, smanjili državu i sve kažu – "to je dobro, to je demokratski".
Naravno, onda ide ono medijski, grupe, koliko, da li je dobar, da li mu je lepo odelo, da li je lepo rekao, da li je bio kulturan sa govornice, da li se lepo ophodio, da li je 16 minuta najavljivao onu jednu rečenicu što će da kaže, da li poštuje toleranciju.
Ja treba da budem tolerantan, a vi da mi rasturate državu! Gde to ima, ljudi, objasnite mi. Kako mogu da budem tolerantan, a vi mi rasturiste sve što imam? Sve mi je postalo inostranstvo.
Šta bi s tim Havijerom Solanom? Morala je da se skine krivična prijava, morao je da se obustavi krivični postupak, da ljudi ne crvene kada ga prime na surčinskom aerodromu, a on je potpisao bombardovanje, on je potpisao da se napravi ovolika šteta. I vi od njega napraviste zvezdu. Neki do pre nekoliko dana napadali i NATO i EU, juče – Evropska unija u prvom redu, aplauzi, Roki Marćano, nema, bato, italijanski pastuv.
E, moj Dačiću, a ja podneo krivičnu prijavu, sa dokazima o opštepoznatim stvarima.
Vodite računa šta čuvate. Mi ćemo da vas prozivamo ovde. Ovaj zakon, sa nekom doradom, ruku na srce, može da bude dobar zakon.

Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225 – narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika.
Pretpostavljam da mali broj vas zna da je portparol UN-a Aleksandar Ivanko dao izjavu da se u Srbiji nalazi Endrju Lendli, koji je izaslanik UN-a i koji sa zvaničnicima Srbije razgovara o nekim problemima vezanim za KiM. Ništa više nije hteo da kaže, ali očito da se u Srbiji nešto dešava što građani Srbije ne znaju, što poslanici Skupštine Republike Srbije ne znaju.
Danas smo imali razgovore sa ministrom za KiM, gospodinom Bogdanovićem. On nijednom jedinom rečju nije rekao da se neki razgovori odvijaju u Srbiji i to nas navodi na sumnju da se neke stvari dešavaju ispod žita. I sve ove izjave, posebno izjave Borisa Tadića o Euleksu, navode nas na to da Boris Tadić i DS pokušavaju da pomognu i Evropskoj uniji i Americi da se Euleks, na neki način, prihvati kao misija, time što bi se, verovatno, u UN-u, na predlog Saveta bezbednosti, UNMIK potpuno stavio ad akta, odnosno van snage, a umesto njega prihvatio Euleks. To bi bilo pogubno za Srbiju. Mi, jednostavno, to ne možemo dozvoliti.
Sada dolazimo do pitanja zbog čega vi skoro dva meseca ne dozvoljavate da Predlog rezolucije, koji je podnelo 108 poslanika, ne dođe na dnevni red.
Sada je potpuno jasno zašto otežete razgovore sa poslaničkim grupama kada je u pitanju Predlog rezolucije, koji bi bio prihvatljiv za najveći broj poslanika u Skupštini Srbije.
To nas navodi na to da ćemo ponovo doći u situaciju da će Boris Tadić izaći pred građane Srbije, kao što je to uradio u januaru 2007. godine, i reći da je nezavisnost Kosova i Metohije faktička stvar, da mi tu ne možemo ništa da uradimo i da prihvatamo zahteve Amerike i EU, kako bismo što pre stigli u Evropu, kako bi građani Srbije živeli bolje, sve one parole koje izbacujete.
Zato, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, tražim od vas da se informišete od zvaničnih državnih organa o tome da li je tačno da se Endrju Lendli nalazi u Srbiji, da li pregovara, s kim pregovara i šta je predmet tih pregovora. Hvala.