Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, evo, danas se u skupštinskoj raspravi nalazi još jedan u nizu, kako to vole predlagači da kažu, istorijski važnih akata, odnosno prošengenskih zakona. Predlog zakona o zaštiti državne granice je ništa drugo do još jedan prilično nedorečen akt, koji, pre svega, ne uvažava političku realnost u kojoj živimo. Čak i ovi mnogobrojni pokušaji, pre svega, poslanika SRS-a da kroz amandmane, koliko-toliko, poprave predložene zakone, teško će rešiti onu suštinsku problematiku.
Voljom vladajuće većine, verovatno će i ovakav zakon ugledati svetlost dana, ako im ne preostane daha od ovog gasa ovih dana, ali ostaje opravdana bojazan da će, poput svih prethodnih u setu, o kojima smo razgovarali tokom prethodnih dana, ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Kada je o Predlogu zakona o zaštiti državne granice reč, osnovni problem je što država Srbija, zahvaljujući ovom nenarodnom režimu, vođenom evrointegracijama, u ovom trenutku, zapravo, i ne zna gde su joj državne granice.
Teško je i nerealno očekivati od nekog ko ne poštuje Ustav i zakon da ispoštuje barem ovakav zakonski akt, baš kao što je slučaj i sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, zakonom o strancima, pogotovo ovim vrhuncem licemerja vlasti, to je zakon o formiranju ove agencije za borbu protiv korupcije.
U ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na član 6. stav 1, tražeći da se briše tačka 4, smatrajući da je suvišna i da je već sadržana u tački 1. Tačka 4. glasi – proverava da li lice ispunjava uslove za ulazak, odnosno izlazak iz Republike Srbije. Smatrao sam da je to potpuno nepotrebno, s obzirom na to da se već u ovoj 1. tački pomenutog člana kaže da se vrši uvid u putne ili druge isprave propisane za prelazak državnih granica.
Vlada je, naravno, a šta bi drugo, odbacila predloženi amandman, uz prilično šturo i nesuvislo obrazloženje, pozivajući se na već pominjani zakon o strancima, tačnije, na član 11. istog zakona, da bi, navodno, usvajanje ovog mog amandmana bilo u nekom pravnom neskladu. Istini za volju, u ovom članu 11. zakona o strancima se formuliše na koji se način odbija ulazak u Republiku Srbiju strancu i već u 1. stavu kaže – ako nema važeću putnu ispravu ili vizu, ukoliko je potrebna.
Imajući u vidu ono što sam istakao u ovoj uvodnoj napomeni, ne treba da čude pojave na koje smo mi iz SRS-a ukazivali i ranije, vezane za nepoštovanje Ustava i zakona Republike Srbije na području koje obuhvata državna granica Srbije, a to je, naravno, Kosovo i Metohija. Ljudima iz DS-a je mnogo bliža, očigledno, i pravno prihvatljivija tzv. država Kosovo, a sve zarad vlasti.
Najbolji, i već pominjani, jeste primer Stanka Jakovljevića, funkcionera DS-a, koji i dalje pokušava da vedri i oblači pod okriljem Tačijeve bratije, iako smo i kolega poslanik Avramović i ja, čini mi se, još u julu, dobili od Ministarstva zvanično objašnjenje da Stanko Jakovljević, nekadašnji koordinator, nema više nikakvih ingerencija, odnosno, nakon izbora koji su održani 11. maja i preuzimanja vlasti od strane srpskih radikala, i u opštini Štrpce, kao i u većini opština na KiM-u, dakle, to su organi države Srbije. Međutim, 8. avgusta, ja tu imam i odluku o nekim kadrovskim rešenjima, o imenovanju određenih direktora za pojedina odeljenja, i sve to, naravno, u vezi sa članom 62. tačka 2. Zakona o lokalnoj samoupravi Kosova itd.
Zato i ne treba da čudi što se pred poslanicima Srpskog parlamenta nije našla Rezolucija o KiM-u i zato, očigledno, nikoga ne čudi što je sve spremno da Misija Euleks uskoro zagospodari ovom južnom srpskom pokrajinom.
Hvala vam.