Javljam se po čl. 225. i 226.
Sve više sebi ličim na Kalimera, jer sam, kao i većina opozicionih poslanika, prinuđena da informacije neophodne za naš rad i odgovore na pitanja naših građana tražim pod pritiskom i uz konstataciju, pa, to je nepravda. Ovog puta reč je o pitanjima vezanim za delokrug gospođe ministra za sport i omladinu, bivše balerine, bivšeg savetnika u Ministarstvu odbrane.
Za razliku od gospodina Cvetkovića, koji se, objektivno, ne meša u svoje subjektivne nadležnosti, već ih prepušta lumenima poput Bože i Mlađe, gospođa Snežana se i te kako meša u svoj posao, ali tako što kvari sve čega se dotakne. Ona mu dođe kao neki antipod kralja Mide, koji je sve što dodirne pretvarao u zlato. Čega god se ova gospođa dotakne, makar to bilo i zlato, pretvara ga u prah i pepeo, često u otrovni gas, s obzirom na to iz koje stranke dolazi.
Ovog puta, uz malu pomoć prijatelja Mlađe i ''benda'' G17 i malenog Bože, ministra nauke, koji je v.d. direktor Univerzijade, uspela je da moguće zlato Univerzijade u Srbiji pretvori u prah i pepeo, degradira i odbaci.
Ako znamo da je Evrovizija bila odlično organizovana i Srbiji donela važne kulturne, političke, finansijske poene, bilo je za očekivati da i Univerzijada bude šansa za nas, kako u smislu razvijanja turizma, tako i u pogledu jačanja onog što je do skora bila jedina srpska uzdanica, a to je sport. Obaveza ministarke je tim veća što je ona, formalno, ministar sporta i omladine.
S obzirom na porast maloletničke delikvencije, prostitucije, pedofilije, zloupotrebe svih mogućih psihoaktivnih supstanci i, generalno, loše atmosfere među mladima, koji su najveće žrtve posttraumatskog sindroma, jer su bili najviše izloženi štetnim dejstvima, neophodno je jačati i razvijati zdravlje, stilove življenja, pre svega, stimulisati mlade za sport.
Ne mogu da verujem da gospođa Snežana ne čita novine. U poslednjih nekoliko dana, u raznim obračunima, stradalo je više mladih ljudi nego što strada za šest meseci u nekoj odgovornijoj državi.
Dva osamnaestogodišnjaka pucala su u glavu sedamnaestogodišnjaku na izlazu iz teretane. Sin zaklao majku i oca zato što je narkoman, otac alkoholičar zlostavljao je dvoje maloletne dece i ženu, student je pokušao da izdejstvuje šesticu tako što je ušao i pištoljem pretio profesoru.
Toliko smo se navikli na ove naslove da gotovo više i ne reagujemo. U toj atmosferi, na čelu sportskih organizacija često se nalaze korumpirani i za omladinu potpuno nezainteresovani ljudi, što je produkt dugogodišnje negativne selekcije. To nikako ne može biti slučajno.
Ova vlast je ruinirala ili, bar, pokušala da ruinira sve bazične oslonce ovog naroda, poput Vojske i Crkve, a sada se obrušila i na sport. ''Zvezda'' ili ''Partizan'' nisu samo sportska društva, već stub kulturne institucije koji i te kako oblikuje svest, ali nesvesno, mnogih mladih.
Dakle, kao da sve to nije dosta, na 250 dana od Univerzijade došli smo u situaciju da komisija iz Federacije Univerzijade ustanovi kako mi ne možemo da stignemo da napravimo predviđene pripreme. Sada su ostavili čoveka iz Brisela da prati kako će se to sve razvijati, valjda, on nije verovao na reč ovom Boži ''kanabisu'', koji mu je dao časnu tetkinu reč da će sve biti u redu.