Gospođo Janković, vreme.

Suština je da je smanjen broj sportova. Ispali su rukomet, veslanje, kajak, stoni tenis, rvanje, kanu, a i broj sportista, za 5.000. Objašnjenje je da sve to radimo da bismo štedeli, a realnost je da smo izgubili oko 300.000 evra.
Na 5.000 sportista koji bi došli, ako se doda još troje-četvoro ili pratilaca ili trenera, to bi bilo oko 20.000 ljudi. Ako bi oni u Srbiji ostavili samo 10 do 15 evra, dolazimo do cifre od 300.000 evra. Da ne spominjemo hotele, hranu, izlaske.
Šansa za afirmaciju sporta, turizma i neuništivog srpskog duha je propala. Da je gospodin Goran Petković, državni sekretar za turizam i kadar, naravno, G17 ''minus'', da on nije samo sjajan profesor, ali ni...

Gospođo Janković, četiri i po minuta govorite.

... bilo bi dobro da manje gleda u ove avione sa Šutanovcem, a da više vodi računa o turizmu.
Ono što mene zanima, jeste da ako ministarka nije imala dovoljno morala da sama podnese ostavku zbog ovoga što je uradila, onda bar da nam da informaciju šta je to učinila.
Namerno nisam govorila prezime ove ministarke. Govorim – gospođa Snežana, jer sam napravila blic anketu među poslanicima.
Ne samo poslanici opozicije, nego ni poslanici pozicije, DS-a, SPS-a, pojma nemaju kako se žena zove, preziva. Postoje neki koji znaju, ali to su oni iz G17 plus.

Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Za reč se javlja gospodin Jojić.
Gospodine Jojiću, samo malo sačekajte, gospodin Andrić se javlja po Poslovniku.

Poštovana predsednice, molim vas da, prvo, upozorite poslanike s ove leve strane da ne dobacuju nama kada izlazimo da uzmemo reč. Nije mi jasno šta je njima, niti mi imamo šta privatno. Ako imaju šta da kažu, neka izađu za govornicu.
Pozivam vas da iskoristite član 98. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, pošto nema predstavnika predlagača. Mislim da nije moguće da se nastavi rad po amandmanima, zato što će možda neki poslanici, svi imamo amandmane na ove zakone, da ubede predstavnike Vlade da neke od ovih tačaka prihvate. To se desilo prilikom prethodne dve tačke. Predstavnici Vlade su izlazili, na osnovu onoga što smo mi govorili, i rekli da će prihvatiti sugestije, da će prihvatiti amandmane. Toliko za sada.
Praksa je uvek bila da resorni ministar ili neki drugi ministar iz Vlade sedi i sluša poslanike i daje konkretne odgovore i na pitanja i na predloge koji stižu od poslanika. Hvala.

Ministar će se uskoro priključiti, a prati sve vreme sve što se u sali događa, putem televizijskog prenosa.
Gospodin Jojić ima reč, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća prepodnevne sednice je oduzela reč, tj. gospođa Čomić je oduzela reč potpredsedniku Narodne skupštine, gospođici Nataši Jovanović. Kada pročitate stenogram sa prepodnevnog dela ove sednice, utvrdićete da nema nikakvih povreda Poslovnika, niti prekršaja od strane gospođice Nataše Jovanović.
Molim gospođu Dejanović, predsednika Parlamenta, da preispita ovu odluku i da se ovo pitanje razreši, zbog toga što nema nijedne jedine reči, nijednog slova, niti zapete, da je Nataša Jovanović bilo šta pogrešila, ili da je postavila neko pitanje ili dala odgovor ili komentar koji ne bi priličio Parlamentu. Toga u stenogramu nema.
Zbog toga predlažem, gospođo predsedniče, da ovu odluku preispitate, vi ste predsednik Parlamenta, najvišeg zakonodavnog tela u državi, jer je oduzeta reč bez ijednog pravnog osnova.
Dame i gospodo, gospođica Nataša Jovanović, narodni poslanik SRS-a, podnela je amandman na član 5. zakona koji je u predlogu, s tim što je u svom amandmanu predložila Parlamentu da, umesto reči "ministar", treba da stoji "MUP". To je naša osnovna i bitna primedba. Ministarstvo predstavlja ministar, ali ne u ovom slučaju, kada je u pitanju zaštita određenih interesa Vlade i države.
Ministar je taj koji potpisuje akte, on jeste ovlašćen. Međutim, u zakonu treba da stoji, da figurira Ministarstvo kao institucija. Ministar nije institucija, ministar jeste ispred institucije, ali on nije institucija. Po našem mišljenju, definicija ovog predloga, ove odredbe, jeste da iza ovoga treba da stoji Ministarstvo.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje – da li je Srbija bezbedna ili nebezbedna zemlja?
Od 1945. godine, kako je Broz došao na vlast, i 1943. godine, kada je skrojio gaće Srbiji u Jajcu i kada je podelio teritorije bivše Kraljevine Jugoslavije, on je znao da Hrvatima i Šiptarima pripremi teritorije koje su pripadale Srbiji. Srbija nije imala adekvatno rukovodstvo da se suprotstavi Josipu Brozu, da Josip Broz ne otima teritorije Republike Srbije. On je to uradio namerno, s umišljajem, da se oslabe interesi Srbije, da se oslabi teritorija Srbija i da Srbija postane na Balkanu zavisna država.
Dame i gospodo, Broz je 1945. godine otvorio granice prema Albaniji. Albanci su prelazili granicu tadašnje SFRJ. Niko ih nije zaustavljao, niko ih nije sprečavao, oni su prelazili sa stadima na KiM, a usput se naoružavali i zauzimali teritorije srpskog naroda i crkveno zemljište Metohije, kao najplodnije zemljište na teritoriji južne Srbije.
To ne bi mogao da uradi Josip Broz da nije imao loše političko rukovodstvo, u to vreme, u Srbiji. Nije bilo nikog da zaustavi tog diktatora i srbomrsca. Kada su patriote iz određenih službi i organa unutrašnjih poslova i državne bezbednosti pokušali da preduzmu mere, da razoružaju šiptarsku bandu na teritoriji KiM-a, tada je Broz odlučio da se obračuna sa srpskim rukovodstvom i sa Srbijom i na taj način da pokloni unapred teritoriju Republike Srbije Šiptarima, odnosno Albancima.
Poznato je da je 1966. godine, na 4. plenumu na Brionima, Josip Broz uspeo da pohapsi neke, da pomeri sa raznih funkcija i da eliminiše najvažnije srpsko političko, vojno i bezbednosno rukovodstvo. Srbija je ostala tada bez odgovarajućih kadrova u vojsci, ostala je u policiji bez kadrova. Neki kadrovi iz DB-a i javne bezbednosti su tada, sa 33 godine, penzionisani, jer ih je Broz najurio, a bilo je, što reče narodni poslanik i šef Poslaničke grupe Todorović, nešto slično tome i posle 2000. godine. To ne daje dobre i željene rezultate.
No, da se vratimo granici. Ta granica je i dan-danas, tako reći, nepostojeća granica, nije obeležena, što reče gospodin Krasić, koji ima uvek prave misli kada treba da kaže ono što vredi, i to je bitno. Doneli smo zakon da Vojska više ne obezbeđuje granice, nego da se obezbeđenje granice prepusti nadležnim organima unutrašnjih poslova.
Međutim, postavlja se pitanje – da li su organi unutrašnjih poslova u mogućnosti, s ovolikim brojem pripadnika policije, žandarmerije, uključujući tu i BIA-u, u mogućnosti da se brojnim unutrašnjim i spoljnim neprijateljima adekvatno i uspešno suprotstave? To je veoma problematično i ja u to sumnjam. Pored najbolje volje i spremnosti tih organa da zaštite državu, nisu u mogućnosti da granicu obezbede.
Spoljni faktor je prisutan u našoj državi. Dolaze i izlaze kad god hoće. Samo na onim graničnim prelazima na kojima je uspostavljena stacionirana kontrola, možemo reći da se vrši kontrola granice. Međutim, postoje vrući dokazi za to da li je naša granica obezbeđena.
U prilog tome idu i metode i hrabrost kriminalaca, pljačkaša i trgovaca drogom i trgovaca ljudima da nesmetano ulaze preko naše granice, što se potvrđuje brojnim dokazima, jer pripadnici organa unutrašnjih poslova, odnosno policije, pronalaze i otkrivaju brojna krivična dela na graničnim prelazima.
Da je naša granica bezbedna i da su organi unutrašnjih poslova u mogućnosti da pokriju svaku stopu, ne bi toliki broj kriminalaca bio, niti bi toliko krijumčarenja droge bilo preko naše granice. To vam je dokaz da međunarodni kriminalci i šverceri znaju da imamo slabu kontrolu državne granice i zbog toga oni jurišaju preko teritorije Republike Srbije. Znate kako dolazi Solana, kako dolazi Oli Ren itd., njima ne treba ni viza, ni granični prelaz; oni su već Srbiju pregazili i uzduž i popreko.
Zbog toga, dame i gospodo, potrebno je da ova država obezbedi granicu i da se ojačaju snage policije, žandarmerije i ostalih organa, kako bismo uspešno i adekvatno mogli da zaštitimo svoju državu i svoj narod. Vidi se, dokazi su bezbrojni, kako je razbijana bivša SFRJ, kako je razbijana SRJ, kako se sada razbija, rastače i parča Republika Srbija.
Na šta vam liči vojvođanski Ustav, dame i gospodo narodni poslanici? Vi, gospodo iz DS-a, morate shvatiti da je stvar vrlo ozbiljna. Preti opasnost da dođe do secesije i severne srpske autonomne pokrajine.
Vidite, ja sam danas nekoliko puta spominjao da Hrvati jurišaju na Vojvodinu, da otimaju poljoprivredno zemljište, da su velike vrednosti u nekretninama pokupovali u bescenje, da je Ministarstvo za poljoprivredu prodalo mnogim tajkunima iz Hrvatske, uz pomoć tajkuna iz Srbije, velike prostore i najvrednije poljoprivredno zemljište.
Gospođo predsednice, da li ćete mi dozvoliti, nešto sam danas ovde izneo i obavestio javnost, ako mi dozvolite samo pola minuta.

Možete još četiri minuta da govorite.

Dame i gospodo, građani Republike Srbije, slede lokalni izbori u četiri opštine na teritoriji Republike Srbije. Devetog novembra biće izbori u opštini Ruma. Pozivam zbog toga građane opštine Ruma da računaju na odbornike SRS-a. SRS je predala punu listu i predlažem da građani izađu na izbore, da glasaju za SRS. SRS je nezamenljiva stranka, to je stranka koja čuva interese Srbije. Hvala vam.