Narodni poslanik Konstantin Arsenović, a zatim Miroslav Petković.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104. Želim da kažem da se neću služiti rečnikom gospodina Aligrudića. Neću vređati, iako bih, možda, po godinama imao pravo da vređam vas mlađe, ali neću se tim služiti. Hoću nešto drugo da kažem.
Prethodna vlada, čiji je predsednik bio iz vaše partije, nije poštovala ni osnovne zakonske odredbe koje su se odnosile na penzionere i druge kategorije socijalno ugroženih građana. Niste poštovali ni Zakon o penzionom sistemu, niste poštovali ni zakone koji su se odnosili na penzije i plate u Vojsci, niste poštovali ni sopstvene uredbe koje ste donosili, niste isplaćivali ni prinadležnosti koje je trebalo i sada se vi čudite zbog čega se penzioneri zalažu i bore za svoja prava.
Vi ste sada tačno potvrdili ovu činjenicu da vas penzioneri ne interesuju. Pitam vas, ako je takav vaš stav, onda, ovde, jasno i glasno recite šta vi želite od penzionera. Šta sa njima treba uraditi? Neću to da komentarišem, mislim da je sasvim dovoljan nagoveštaj.
Vi želite da ceo teret tranzicije premostite preko leđa penzionera, ne vodeći računa o mogućim posledicama po tu kategoriju građana. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, pa Željko Tomić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiran povredu Poslovnika, član 104. Ne razumem uopšte gospodina Čolakovića koji je ovde izneo primedbe da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine izlaganjem gospodina Aligrudića.
Gospodine Čolakoviću, ne znam zašto se vi čudite što vas niko ne konsultuje prilikom dogovora o radu Parlamenta ovde. To nije prvi put. Rekli ste, izjasnićete se do glasanja. Izađite za govornicu i izjasnite se danas da li ćete podržati ovo ili nećete, a ne da čekate par dana, pa da se u međuvremenu nagodite sa vladajućom koalicijom. Nije čudo što vas ne konsultuju kada i potpredsednici Vlade, očigledno, ne govore međusobno. Jovan Krkobabić priča jedno, Mlađan Dinkić drugo, Božidar Đelić treće, ne mogu da se usaglase i onda imamo saopštenje koje smo juče čuli od potpredsednika Vlade gospodina Krkobabića da predizborno obećanje neće biti ispunjeno do 2010. godine.
DSS je odavno rekla, nikada neće biti opozicija građanima već Vladi Republike Srbije. Samo da vam kažem još jedno, nemam kod kuće babune, nego oca i majku, koji su takođe penzioneri i oni žele da im povećanje penzija bude veće. Mi smo, naravno, za povećanje penzija, ali nećemo nikada lagati građane Srbije da je moguće nešto što je nemoguće sprovesti.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, a zatim Gordana Pop-Lazić.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, reagujem, takođe, po članu 104. na izlaganje gospodina Čolakovića i gospodina Konstantina Arsenovića. Vi nemate pravo ni da pomislite da nas vređate zato što ste stariji. Osnujte omladinsku organizaciju, pa ih pošaljite da nas vređaju da budemo na ravnopravnim osnovama, ako već nismo kako sami kažete.
Ono što mora da se kaže, a to je, zašto vas niko ne konsultuje. Zašto niste u stanju da do 2010. godine ispunite ono što ste pričali? Do 2010. ćete sedeti i vi ovde u Skupštini i vaš gospodin Krkobabić u Vladi Srbije. Sedećete i vama će biti lično dobro. Šta će biti sa našim majkama, očevima, babama i dedama? Šta će biti sa njima? Ko će u njihovo ime da govori?
Dužan sam da vam prenesem stav Penzionerske organizacije, gospodine Čolakoviću, našeg i vašeg Novog Sada, iz Mesne zajednice ''Gavrilo Princip'' i Mesne zajednice ''Bistrica'', da nemate pravo da držite monopol na pravima penzionera i na penzionerskim pitanjima. To pravo vi nemate i nemojte da zloupotrebljavate.
Godine 2010. izađite za ovu govornicu i kažite šta ste uradili za nekoliko godina, osim što ste nalazili krivudave puteve da opravdate vaše bivstvovanje ovde i u Vladi Srbije. Vi, vas nekoliko, a šta je sa svim penzionerima u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Poštovane kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u ime SRS dam samo jedan osvrt na sve ovo vezano za penzije što smo mogli da čujemo juče i od gospođe ministra, a i od predstavnika PUPS.
Želela bih da kažem predstavnicima PUPS-a ovde u Parlamentu da su, očigledno, izabrali pogrešnog koalicionog partnera, onog koji je propustio da obnovi penzioni fond, a mogao je da bude obnovljen.
Sve pare od privatizacije su gurnuli u potrošnju, u budžet koji je prvo ima suficit, pa sada ima deficit, pa će Vlada iduće godine da objavi bankrot. Oni koji su sproveli pljačkašku privatizaciju, sa kojima ste vi sada u koaliciji, krivi su što penzioneri ovako loše žive. Mi se zalažemo za povećanje penzija.
Dozvolite, u ovakvom rasponu penzija nemoguće je linearno povećanje penzija. Ako imamo ovoliko para, ovoliki broj penzionera, moramo, s obzirom na to da je penzija socijalna kategorija, da obezbedimo svakom penzioneru da živi životom dostojnog čoveka. (Aplauz.)
Kao što svaki penzioner ima pravo na takav život, tako svaki čovek ima pravo na rad, a to mu ova vlada ne omogućava, tako svaki čovek koji radi očekuje da od svog rada može normalno da živi, a, nažalost, ne može.
Dakle, mnogo je ugroženih kategorija u ovom društvu, ugroženo je čitavo društvo. Pogrešna je politika koju ova vlada vodi, a vi ste sastavni deo te vlade. Zato, iznutra morate da utičete na Vladu da vodi upravo ovakvu politiku kakvu sam vam, evo, ja u ime SRS predočila.
Ne zaboravite, penzije su ipak socijalna kategorija. Neki su imali privilegiju da rade u dobrim preduzećima, da dobiju dobre penzije na kraju, neki sa istom stručnom spremom, sa istim zalaganjem, možda još stručniji, sa još više rada imali su na kraju mnogo manju penziju. Zašto je to tako? Svi imaju iste potrebe kada dođu u neke godine i kada odu u penziju. To je ono što mi želimo da sprovedemo, naravno, onda kada, nakon sledećih izbora, SRS dođe na vlast.

 Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić, zatim gospodin Čolaković, pa vi, gospodine Aligrudiću, pa gospodin Buha, pa gospodin Batić.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, izašao sam da ovde narodnim poslanicima iznesem jednu istinu koja se dogodila kada se pregovaralo oko buduće vlade, oko koalicije koja je trebalo da se napravi posle izbora.
Prvi sastanak koji je održan, učestvovali su SPS, PUPS i JS, na jednoj strani, a na drugoj strani smo bili tadašnji premijer Koštunica i ja. Penzioneri su došli sa zahtevom, kategorični – naši zahtevi se moraju ispuniti, drugi su nam obećali. Možete - ne možete?
Predsednik tadašnje Vlade Koštunica i ja smo rekli da ne možemo; nije realno, nema nikakve šanse, to je bajka.
Gospodin Krkobabić je tada saopštio – gospodo, Boris Tadić je spreman da potpiše sa mnom dogovor, od 1. januara 2009. godine ide drugo povećanje, dolazimo na 70% od prosečnog dohotka.
Mi smo rekli – gospodine Krkobabiću, izvolite, idite tamo, ali od toga nema ništa. I tako se naš razgovor završio.
Sada, gospodo narodni poslanici, voleo bih da vidim ovde gospodina Krkobabića. I ponavljam, sram vas bilo, Krkobabiću, varate nesrećne penzionere! Udomili ste svoju familiju i treba da se stidite pred Srbijom, sram vas bilo, sram vas bilo od vaših godina! Doveli ste familiju, doveli ste sina, hajde i unuče dovedite i kuče dovedite, može da čuva Vladu! Kako vas nije sramota?! Da li se stidite danas kada oni nesrećni nemaju hleba da jedu, umiru, ne mogu da kupe lek za pritisak, a vi, ovde, koliku platu imate, kolike penzije imate, sram vas bilo?! (Aplauz.)
Ne stidim se to da vam kažem.
Zašto? Nesrećni penzioneri su naseli. Seljaci, penzioneri, kolike penzije imaju? Kako vas nije sramota da lažete Srbiju?!
Kako nije sramota drugog potpredsednika da deli akcije kojih nema? I ponavljam, stidite se i ne lažite ovaj narod! Budite korektni. Mož - ne može?
Rekli smo – ne može, to nije moguće, onaj ko vas laže da je moguće, idite sa njim. Sada pomerate za dve godine, hajde doživotno da ne menjamo ništa, a vi ostanite i preživite i pričajte ovde bajke da brinete o penzionerima! Jadna Srbija sa vama!
Vi ste uništili penzione fondove. Ko je sedeo tamo? Ja nisam. Mi smo se stalno borili za socijalu, borićemo se i dalje. Borićemo se da ne budu linearna povećanja i da se oni koji imaju ispod 15.000 podignu na taj prag da mogu pristojno da žive, da pristojno provedu svoje poslednje godine i poslednje dane, da mogu da prežive, da se ne brukaju pod stare dane.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, gospodo penzioneri, glavu gore! Ovi što vas predstavljaju pričaju bajke, nisu pravi vaši predstavnici i to ćemo pokazati na narednim izborima.
Nemojmo lagati ovaj narod, budimo iskreni, kad nešto ne može, ne može i tačka. Nije sramota reći – nije realno, ne može, ovoliko može. A mi smo tako i rekli. Ponosan sam što smo bili kategorični ...
(Predsednik: Molim vas, privedite kraju.)
... što nismo hteli da varamo narod, što smo rekli – ne može.
Za akcije smo rekli da je bajka – podeliti pet milijardi evra kao akcije, pet miliona građana Srbije. Rekli smo Dinkiću na Vladi da od toga nema ništa, a on je rekao – sto posto.
(Predsednik: Vreme, gospodine Iliću.)
Izađi sada pa saopšti narodu šta je bilo. Hvala vam puno.