Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Teško pročitati, a kamoli sprovesti. Po mom mišljenju, ovaj predlog zakona predstavlja jedan u nizu primera pravne diskriminacije, diskriminacije iza koje stoji država, onih građana i pravnih lica koji svoje obaveze prema državi izvršavaju redovno i na vreme.
U zemljama Evropske unije i Zapada, na čije vrednosti se najčešće poziva vladajuća koalicija u Srbiji, građani, pravna lica koja izmiruju svoje obaveze prema državi, posebno kad je u pitanju porez, uživaju jedan povlašćeni status. Oni su tamo građani i subjekti prvog reda. U Srbiji je situacija potpuno drugačija, nije sjajna bila ni pre 2000. godine, pre 5. oktobra, ali posle 5. oktobra je potpuno suprotna od prakse koja postoji u Evropskoj uniji.
U Srbiji oni koji redovno plaćaju porez, nalaze se u podređenom položaju u odnosu na one koji to ne čine, ovaj predlog zakona je najbolji dokaz da je to tako.
Imamo sad situaciju da su, recimo, određeni građani izmirili svoje poreske obaveze pre dve godine, pre tri godine, četiri godine, za to su izdvojili određena novčana sredstva. Oni koji to nisu uradili, nesavesni građani, recimo, pretpostavljamo da će oni to uraditi u toku sledeće godine.
Plaćaće se isti novčani iznos, neće pretrpeti nikakve materijalne i finansijske posledice zbog toga što svoje obaveze nisu izvršili na vreme, međutim, taj novčani iznos nema više istu vrednost, 1.000 dinara danas i 1.000 dinara pre pet godina ima drastično različitu vrednost.
Isti je slučaj i sa građanima Srbije koji redovno izmiruju svoje obaveze, recimo, po pitanju računa, po pitanju električne energije. Oni građani koji redovno plaćaju svoje račune redovno su u podređenom položaju u odnosu na one koji to ne čine, zato što uvek ''Elektrodistribucija'' osmisli nekakav program, reprogram dugova, pa se dogodi isto ovo što se dogodilo u slučaju poreza, da gore prođu oni koji su redovno plaćali račune.
Da izađem sad iz ove finansijsko-ekonomske sfere u jednu drugu društvenu oblast. Isti je slučaj, recimo, sa građanima Srbije koji pristaju da redovno odsluže vojni rok. Oni se nalaze u podređenom položaju u odnosu na one koji to odbijaju iz razloga što ovi posle toga redovnu bivaju amnestirani.
Najdrastičniji slučaj diskriminacije građana događa se u vreme ratnih mobilizacija. Nažalost, mi imamo i takve primere od 1991. do 1999. godine. Imate 1.000 građana koji su se odazvali vojnom pozivu, prihvatili da brane otadžbinu, 1.000 njih je izgubilo život, više od 10.000 građana Srbije je ranjeno i osakaćeno, desetine hiljada su iz tih ratova poneli teške psihološke traume zbog kojih trpe i oni i njihove porodice. Oni koji su odbili da ispune najvišu dužnost, da brane svoju porodicu, svoju otadžbinu, one koji su dezertirali, država je amnestirala od bilo kakve odgovornosti.
U Razlozima za donošenje zakona, između ostalog, stoji i ovo: ''Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji.'' Ovo objašnjenje bi imalo smisla da mi nemamo zakone koji regulišu ovu oblast. Mi te zakone imamo, međutim, problem je u tome što se ti postojeći zakoni ne poštuju, što nadležni državni organi ne obezbeđuju njihovo sprovođenje.
Dalje se kaže: ''Uređivanjem ove materije Zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje se transparentnost u vođenju poreske politike.'' Ovde uopšte nije problem u transparentnosti ili netransparentnosti, kao što sam rekao, problem je u tome da li se zakonske odredbe poštuju i sprovode ili ne poštuju.
Zatim se kaže:: ''Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji...'' Ovo, takođe, nije tačno.
Ovim predlogom zakona narušavaju se ta jednaka prava, kao što sam rekao i naveo sam nekoliko primera, dovode se u povlašćen položaj nesavesni građani, nesavesni privredni subjekti, nesavesna pravna lica.
U Objašnjenju pojedinačnih rešenja stoji ovo: ''Predlaže se da pravo na otpis kamate ostvaruje na osnovu zahteva koji se podnosi po ispunjenju propisanih uslova najkasnije do 31. jula 2009. godine, sa dokumentacijom iz koje proizilazi...'' itd. Šta ovo praktično znači? Ovo praktično znači da se nesavesnim građanima i pravnim licima koji svoje obaveze nisu izmirivali godinama ostavlja još jedan dodatni rok od deset meseci, može biti i duže, može biti i do kraja 2009. godine, ukupno 18 meseci.
Napravimo jedno poređenje, recimo, jedan savesni građanin je platio porez po ovom osnovu socijalnog osiguranja u decembru 2007. godine. U to vreme evro je iznosio 79 dinara, a danas je ta vrednost 85 dinara, u julu mesecu 2000. godine, kada je ovaj poslednji rok, recimo, može da bude 88 dinara, može da bude kako je krenulo i 188, ali hajde, da uzmemo da će biti 88 dinara, da će vrednost dinara oslabiti za 10%, šta to praktično znači? To praktično znači da će nesavesni građani po istoj pravnoj stvari, po istoj poreskoj obavezi izdvojiti 10% manje sredstava nego što će to uraditi savesni građanin i savesna pravna lica.
U Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, između ostalog se kaže, da se: ''Na ovaj način omogućuje otklanjanje štetnih posledica po rezidente obveznike, privredu, preduzetnike i fizička lica, koje bi proizvela prinudna naplata tih neplaćenih javnih prihoda.'' Ovo je samo još jedna potvrda ove tvrdnje, dakle, da imamo građane i pravna lica prvog i građane i pravna lica drugog reda.
Što se tiče hitnosti, ako je ovo hitna stvar, a jeste hitna stvar, ako je ovo dobro rešenje kao što tvrdi predlagač zakona, onda se nameće jedno pitanje – zašto se ovaj predlog zakona u skupštinskoj proceduri nije našao, recimo, 2001, 2003. i 2007. godine, nego se čekalo sa 2009. godinom? Na osnovu podataka poreske uprave, efekat otpisa kamate primenom zakona bio bi oko 15 milijardi dinara, to je, čini mi, se 200 miliona evra. To niko živ ne može znati koja će cifra biti u pitanju. Mi možemo samo da nagađamo da li će jedan od ovih obveznika, nesavesnih, uplatiti novac ili neće, to je stvar nagađanja.
Ono što nije stvar nagađanja, što očigledno jeste da su nesavesnim radom državni organi, pre svega, poreski organi, organi Ministarstva finansija državu Srbiju, praktično, oštetili za 15 milijardi dinara.
Ako tome dodamo i ovih 45 milijardi koji se pominju po osnovu obaveza za zdravstveno osiguranje dobijemo 60 milijardi dinara, odnosno dobijemo ovaj budžetski deficit koji se sada pojavljuje u Srbiji. Znači, da su državni organi, samo ovi organi koji se bave naplatom poreza, svoj posao radili savesno, mi ne bismo danas imali budžetski deficit i ne bi postojala potreba za rebalansom budžeta.
Predlagač zakona kaže da će zakon imati pozitivan uticaj na: ''1) podnosioce zahteva za otpis kamate na osnovu određenih javnih prihoda, jer se stvara pravni osnov da neizmirene obaveze izmire pod povoljnijim uslovima; 2) podsticaj u razvoju preduzetništva i privrede, jer se stvaraju uslovi da se fiskalnim rasterećenjem po osnovu dospele neplaćene kamate, sredstva potrebna za te namene usmere na razvoj tih delatnosti.''
Ovi koji nisu izvršavali svoje obaveze, oni su ta sredstva već iskoristili. Umesto da sredstva uplate u budžet 1998, ovde se pominje da se neka sredstva vuku iz devedesetih godina, 2004, 2005, oni su ta sredstva koristili kao obrtna sredstva. Znate, ovde se tvrdi kako će ljudi koji su izbegavali svoje obaveze posle donošenja ovog zakona prestati da ih izbegavaju.
Mi nemamo nikakve garancije, ali postoji i jedna druga opasnost, da ovi koji su svoje poreske obaveze, i građani i pravna lica, izmirivali na vreme, poučeni ovim primerom, ovom praksom da se izvrdavanje zakonskih obaveza isplati na kraju, mogu i oni da se povedu za praksom ovih prvih pa da i oni prestanu da svoje obaveze izvršavaju na vreme.
Smatram da ovaj predlog zakona na neki način doprinosi urušavanju i diskreditaciji poreskog sistema i stvara dodatnu konfuziju u ovoj oblasti. Na kraju se kaže kako će ovaj zakon konačno rešiti postojeće probleme itd. Ja mislim da ovaj zakon sam po sebi neće rešiti ništa kao ni jedan drugi zakon. Ovaj zakon može da pomogne u prevazilaženju ovih problema ako se bude primenjivao. Dakle, suština problema je primena zakona.
Ako mi sve zakone koji regulišu poresku oblast budemo primenjivali, neće se javljati ovi problemi, iako se jave nije sporno onda usvojiti zakon sa određenim izmenama i dopunama. Ali, u svakom slučaju, ne treba da se dogodi ovo što se dogodilo sada da imamo predlog zakona koji je, praktično, u funkciji nesavesnih građana i nesavesnih pravnih lica.
Kao poslanik iz Velike Plane, želim da iskoristim ovu priliku da još jednom podsetim na problem o kojem sam govorio ovde pre deset dana. Naime, u Velikoj Plani 20% stanovništva, jedna petina stanovništva, to je 10.000 ljudi, nije zdravstveno osigurano, po podacima koje sam dobio od rukovodstva opštine Velika Plana.
Ti ljudi ne mogu da odu kod doktora, ne mogu da se leče, ne mogu da kupe lekove ako ne plate. Većina njih nije u situaciji da plati iz razloga što je u Velikoj Plani u samo jednom mahu privatizacije i tranzicije koja je sprovedena pod rukovodećom ulogom DS i dosovskih stranaka 6.000 ljudi sa njihovih radnih mesta j izbačeno na ulicu i većina od tih ljudi i dan-danas nigde ne radi.
Navešću samo jedan primer na kraju. Uzmite jednog radnika građevinskog preduzeća "Sveta Mladenović" koji je, recimo, 35 godina radio, firma mu je redovno uplaćivala zdravstveno osiguranje. Ni po jednoj računici taj iznos ne bi trebalo da bude manji od 10 do 15 hiljada evra. Imate slučajeva da taj radnik možda nikada nije otišao kod doktora, ili otišao možda dva ili tri puta. Imate i takvih radnika, savesnih građana. Međutim, sada je došao u situaciju da mu je ne daj bože ta lekarska pomoć neophodna, neophodno mu je da plati doktora, neophodno je da plati da kupi lekove, a nema ni jedno ni drugo, a 35 godina je preduzeće izdvajalo sredstva upravo za tu namenu.
Mislim da zakon na neki način, i ovaj zakon i ovaj drugi zakon koji mi usvajamo ovde u Skupštini, treba da budu u funkciji ljudi, u funkciji rešavanja tih problema, a ne samo mrtvo slovo na papiru. Hvala.