Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, govoriću o Predlogu zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Teško pročitati, a kamoli sprovesti. Po mom mišljenju, ovaj predlog zakona predstavlja jedan u nizu primera pravne diskriminacije, diskriminacije iza koje stoji država, onih građana i pravnih lica koji svoje obaveze prema državi izvršavaju redovno i na vreme.
U zemljama Evropske unije i Zapada, na čije vrednosti se najčešće poziva vladajuća koalicija u Srbiji, građani, pravna lica koja izmiruju svoje obaveze prema državi, posebno kad je u pitanju porez, uživaju jedan povlašćeni status. Oni su tamo građani i subjekti prvog reda. U Srbiji je situacija potpuno drugačija, nije sjajna bila ni pre 2000. godine, pre 5. oktobra, ali posle 5. oktobra je potpuno suprotna od prakse koja postoji u Evropskoj uniji.
U Srbiji oni koji redovno plaćaju porez, nalaze se u podređenom položaju u odnosu na one koji to ne čine, ovaj predlog zakona je najbolji dokaz da je to tako.
Imamo sad situaciju da su, recimo, određeni građani izmirili svoje poreske obaveze pre dve godine, pre tri godine, četiri godine, za to su izdvojili određena novčana sredstva. Oni koji to nisu uradili, nesavesni građani, recimo, pretpostavljamo da će oni to uraditi u toku sledeće godine.
Plaćaće se isti novčani iznos, neće pretrpeti nikakve materijalne i finansijske posledice zbog toga što svoje obaveze nisu izvršili na vreme, međutim, taj novčani iznos nema više istu vrednost, 1.000 dinara danas i 1.000 dinara pre pet godina ima drastično različitu vrednost.
Isti je slučaj i sa građanima Srbije koji redovno izmiruju svoje obaveze, recimo, po pitanju računa, po pitanju električne energije. Oni građani koji redovno plaćaju svoje račune redovno su u podređenom položaju u odnosu na one koji to ne čine, zato što uvek ''Elektrodistribucija'' osmisli nekakav program, reprogram dugova, pa se dogodi isto ovo što se dogodilo u slučaju poreza, da gore prođu oni koji su redovno plaćali račune.
Da izađem sad iz ove finansijsko-ekonomske sfere u jednu drugu društvenu oblast. Isti je slučaj, recimo, sa građanima Srbije koji pristaju da redovno odsluže vojni rok. Oni se nalaze u podređenom položaju u odnosu na one koji to odbijaju iz razloga što ovi posle toga redovnu bivaju amnestirani.
Najdrastičniji slučaj diskriminacije građana događa se u vreme ratnih mobilizacija. Nažalost, mi imamo i takve primere od 1991. do 1999. godine. Imate 1.000 građana koji su se odazvali vojnom pozivu, prihvatili da brane otadžbinu, 1.000 njih je izgubilo život, više od 10.000 građana Srbije je ranjeno i osakaćeno, desetine hiljada su iz tih ratova poneli teške psihološke traume zbog kojih trpe i oni i njihove porodice. Oni koji su odbili da ispune najvišu dužnost, da brane svoju porodicu, svoju otadžbinu, one koji su dezertirali, država je amnestirala od bilo kakve odgovornosti.
U Razlozima za donošenje zakona, između ostalog, stoji i ovo: ''Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji.'' Ovo objašnjenje bi imalo smisla da mi nemamo zakone koji regulišu ovu oblast. Mi te zakone imamo, međutim, problem je u tome što se ti postojeći zakoni ne poštuju, što nadležni državni organi ne obezbeđuju njihovo sprovođenje.
Dalje se kaže: ''Uređivanjem ove materije Zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje se transparentnost u vođenju poreske politike.'' Ovde uopšte nije problem u transparentnosti ili netransparentnosti, kao što sam rekao, problem je u tome da li se zakonske odredbe poštuju i sprovode ili ne poštuju.
Zatim se kaže:: ''Zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji...'' Ovo, takođe, nije tačno.
Ovim predlogom zakona narušavaju se ta jednaka prava, kao što sam rekao i naveo sam nekoliko primera, dovode se u povlašćen položaj nesavesni građani, nesavesni privredni subjekti, nesavesna pravna lica.
U Objašnjenju pojedinačnih rešenja stoji ovo: ''Predlaže se da pravo na otpis kamate ostvaruje na osnovu zahteva koji se podnosi po ispunjenju propisanih uslova najkasnije do 31. jula 2009. godine, sa dokumentacijom iz koje proizilazi...'' itd. Šta ovo praktično znači? Ovo praktično znači da se nesavesnim građanima i pravnim licima koji svoje obaveze nisu izmirivali godinama ostavlja još jedan dodatni rok od deset meseci, može biti i duže, može biti i do kraja 2009. godine, ukupno 18 meseci.
Napravimo jedno poređenje, recimo, jedan savesni građanin je platio porez po ovom osnovu socijalnog osiguranja u decembru 2007. godine. U to vreme evro je iznosio 79 dinara, a danas je ta vrednost 85 dinara, u julu mesecu 2000. godine, kada je ovaj poslednji rok, recimo, može da bude 88 dinara, može da bude kako je krenulo i 188, ali hajde, da uzmemo da će biti 88 dinara, da će vrednost dinara oslabiti za 10%, šta to praktično znači? To praktično znači da će nesavesni građani po istoj pravnoj stvari, po istoj poreskoj obavezi izdvojiti 10% manje sredstava nego što će to uraditi savesni građanin i savesna pravna lica.
U Razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, između ostalog se kaže, da se: ''Na ovaj način omogućuje otklanjanje štetnih posledica po rezidente obveznike, privredu, preduzetnike i fizička lica, koje bi proizvela prinudna naplata tih neplaćenih javnih prihoda.'' Ovo je samo još jedna potvrda ove tvrdnje, dakle, da imamo građane i pravna lica prvog i građane i pravna lica drugog reda.
Što se tiče hitnosti, ako je ovo hitna stvar, a jeste hitna stvar, ako je ovo dobro rešenje kao što tvrdi predlagač zakona, onda se nameće jedno pitanje – zašto se ovaj predlog zakona u skupštinskoj proceduri nije našao, recimo, 2001, 2003. i 2007. godine, nego se čekalo sa 2009. godinom? Na osnovu podataka poreske uprave, efekat otpisa kamate primenom zakona bio bi oko 15 milijardi dinara, to je, čini mi, se 200 miliona evra. To niko živ ne može znati koja će cifra biti u pitanju. Mi možemo samo da nagađamo da li će jedan od ovih obveznika, nesavesnih, uplatiti novac ili neće, to je stvar nagađanja.
Ono što nije stvar nagađanja, što očigledno jeste da su nesavesnim radom državni organi, pre svega, poreski organi, organi Ministarstva finansija državu Srbiju, praktično, oštetili za 15 milijardi dinara.
Ako tome dodamo i ovih 45 milijardi koji se pominju po osnovu obaveza za zdravstveno osiguranje dobijemo 60 milijardi dinara, odnosno dobijemo ovaj budžetski deficit koji se sada pojavljuje u Srbiji. Znači, da su državni organi, samo ovi organi koji se bave naplatom poreza, svoj posao radili savesno, mi ne bismo danas imali budžetski deficit i ne bi postojala potreba za rebalansom budžeta.
Predlagač zakona kaže da će zakon imati pozitivan uticaj na: ''1) podnosioce zahteva za otpis kamate na osnovu određenih javnih prihoda, jer se stvara pravni osnov da neizmirene obaveze izmire pod povoljnijim uslovima; 2) podsticaj u razvoju preduzetništva i privrede, jer se stvaraju uslovi da se fiskalnim rasterećenjem po osnovu dospele neplaćene kamate, sredstva potrebna za te namene usmere na razvoj tih delatnosti.''
Ovi koji nisu izvršavali svoje obaveze, oni su ta sredstva već iskoristili. Umesto da sredstva uplate u budžet 1998, ovde se pominje da se neka sredstva vuku iz devedesetih godina, 2004, 2005, oni su ta sredstva koristili kao obrtna sredstva. Znate, ovde se tvrdi kako će ljudi koji su izbegavali svoje obaveze posle donošenja ovog zakona prestati da ih izbegavaju.
Mi nemamo nikakve garancije, ali postoji i jedna druga opasnost, da ovi koji su svoje poreske obaveze, i građani i pravna lica, izmirivali na vreme, poučeni ovim primerom, ovom praksom da se izvrdavanje zakonskih obaveza isplati na kraju, mogu i oni da se povedu za praksom ovih prvih pa da i oni prestanu da svoje obaveze izvršavaju na vreme.
Smatram da ovaj predlog zakona na neki način doprinosi urušavanju i diskreditaciji poreskog sistema i stvara dodatnu konfuziju u ovoj oblasti. Na kraju se kaže kako će ovaj zakon konačno rešiti postojeće probleme itd. Ja mislim da ovaj zakon sam po sebi neće rešiti ništa kao ni jedan drugi zakon. Ovaj zakon može da pomogne u prevazilaženju ovih problema ako se bude primenjivao. Dakle, suština problema je primena zakona.
Ako mi sve zakone koji regulišu poresku oblast budemo primenjivali, neće se javljati ovi problemi, iako se jave nije sporno onda usvojiti zakon sa određenim izmenama i dopunama. Ali, u svakom slučaju, ne treba da se dogodi ovo što se dogodilo sada da imamo predlog zakona koji je, praktično, u funkciji nesavesnih građana i nesavesnih pravnih lica.
Kao poslanik iz Velike Plane, želim da iskoristim ovu priliku da još jednom podsetim na problem o kojem sam govorio ovde pre deset dana. Naime, u Velikoj Plani 20% stanovništva, jedna petina stanovništva, to je 10.000 ljudi, nije zdravstveno osigurano, po podacima koje sam dobio od rukovodstva opštine Velika Plana.
Ti ljudi ne mogu da odu kod doktora, ne mogu da se leče, ne mogu da kupe lekove ako ne plate. Većina njih nije u situaciji da plati iz razloga što je u Velikoj Plani u samo jednom mahu privatizacije i tranzicije koja je sprovedena pod rukovodećom ulogom DS i dosovskih stranaka 6.000 ljudi sa njihovih radnih mesta j izbačeno na ulicu i većina od tih ljudi i dan-danas nigde ne radi.
Navešću samo jedan primer na kraju. Uzmite jednog radnika građevinskog preduzeća "Sveta Mladenović" koji je, recimo, 35 godina radio, firma mu je redovno uplaćivala zdravstveno osiguranje. Ni po jednoj računici taj iznos ne bi trebalo da bude manji od 10 do 15 hiljada evra. Imate slučajeva da taj radnik možda nikada nije otišao kod doktora, ili otišao možda dva ili tri puta. Imate i takvih radnika, savesnih građana. Međutim, sada je došao u situaciju da mu je ne daj bože ta lekarska pomoć neophodna, neophodno mu je da plati doktora, neophodno je da plati da kupi lekove, a nema ni jedno ni drugo, a 35 godina je preduzeće izdvajalo sredstva upravo za tu namenu.
Mislim da zakon na neki način, i ovaj zakon i ovaj drugi zakon koji mi usvajamo ovde u Skupštini, treba da budu u funkciji ljudi, u funkciji rešavanja tih problema, a ne samo mrtvo slovo na papiru. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đura Mučenski, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama su dva zakonska predloga, ponoviću još jedanput, nije zgoreg da se ponovi i da se upamti o čemu smo danas pričali, to je Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i drugi je Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
To su dva važna zakona koja treba da regulišu i da nam pomognu da se reši jedan problem koji se godinama ne rešava i da se nađe način da se u pravnom osnovu regulišu dugovanja koja postoje po ova dva poreza i doprinosa, i da se sa povećanjem naknade i naplativosti dospelih obaveza poveća efikasnost i likvidnost zdravstvenog sistema kod nas.
Zakonom je regulisano na koji način se naplaćuju doprinosi za obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje. U proteklom periodu koji je iza nas svesni smo da je bilo različitih nivoa finansijske discipline, ali smo, takođe, svesni i da ta finansijska disciplina jača, da se uvodi u red i da postoji bolja naplata i doprinosa i poreza koji su dužni da se plaćaju po zakonu. Takođe, svesni smo da imamo i dugovanja koja su ostala neizmirena po ovom osnovu, da se ona protežu iz godine u godinu, da se ne rešavaju i da predstavljaju teret kako za državu, tako i za obveznika doprinosa.
Na osnovu podataka kojima raspolažem, a tiču se plaćanja doprinosa, može se izvući zaključak da je predloženo zakonsko rešenje najprihvatljivije rešenje. Nisam upotrebio termin najbolje, jer svi znamo ovde da je najbolje rešenje ukoliko naplatimo sve te doprinose, ali moramo biti svesni realnosti stanja našeg društva. Jedini način da se reši ovaj problem jeste da se ponudi neko drugo rešenje koje će omogućiti funkcionisanje svih sistema, pa, između ostalog, i sistema zdravstvene zaštite, a da se ne preopterete pojedine kategorije stanovništva i pojedini delovi našeg društva koji nisu u stanju u ovom momentu da iznesu ovaj problem. Zbog toga sam i rekao da je ovo najprihvatljivije rešenje.
Dug po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje u ovom momentu iznosu ukupno oko 42 milijarde dinara, zaključno sa 31.12.2007. godine. Na to treba sigurno dodati i dug koji se u toku ove godine pojavio i koji će se znati na kraju ove kalendarske godine. Struktura tog duga jeste ono što je na neki način i put zašto se krenulo na rešavanje ovakvim zakonskim rešenjem. Naime, 22,5 milijarde dinara duguju osiguranici poljoprivrednici, 9,7 milijardi dinara duguju osiguranici samostalnih delatnosti i oko 10 milijardi dinara duguju poslodavci, odnosno osiguranici po drugim osnovama. Vidimo da je najveći dug koji se proteže od poljoprivrede.
Moramo da uporedimo veličinu te cifre, dakle, ukupan dug od 42 milijarde. Prihod Fonda za zdravstveno osiguranje Republike Srbije za 2008. godinu, u materijalu koji smo dobili, iznosi 172 milijarde, znači, da se četvrtina sredstava nalazi kao dugovanje osiguranika i da je to jedna ogromna cifra. Ovo iznosim samo kao neki parametar gde možemo da uporedimo dve cifre.
Druga stvar koja je ovde bitna, na osnovu podataka koje sam ja dobio, jeste da se ovde radi o jednom velikom broju osiguranika. Naime, dugovanja po osnovu poljoprivrede, broj osiguranika koji duguju po tom osnovu iznosi oko 320.000 nosioca osiguranja, s tim što mi moramo da računamo da su to nosioci osiguranja, kao i članovi njihove porodice, i da se povećava broj ljudi koji imaju obavezno zdravstveno osiguranje po ovom vidu. Iz druge oblasti, iz oblasti samostalnih osiguranika je oko 87.000 osiguranika. Ovo što stoji kao činjenica, nije realno očekivati da će ovi ljudi moći u jednom realnom i kratkom vremenskom roku izmiriti svoje obaveze jer se radi o relativno velikom iznosu.
Druga stvar, radi se o velikom broju osiguranika koji su pogođeni ovim dugovanjem ukoliko se budu dosledno primenjivale postojeće zakonske odredbe, pogotovo što se tiče zdravstvenog osiguranja a nisu u mogućnosti u ovom momentu da uplate i ako bi im se pružila mogućnost, a to se ovim zakonskim rešenjem nudi, postoji mogućnost da oni svoje dugovanje na ovaj način regulišu.
Moramo da konstatujemo da je poljoprivreda i da su poljoprivrednici izneli najveći teret socijalnog mira svih ovih godina i to je deo društva u kome se odrađuju i dešavaju jedne od reformi ovog tranzicionog perioda, a da taj sloj i ta grana delatnosti nije postigla zadovoljavajući ekonomski rad da bi mogla redovno da izmiruje svoje obaveze.
Zato je naša obaveza kao odgovornih političara da pomognemo tim ljudima. Predloženim zakonskim rešenjima definiše se pravni osnov za regulisanje dugovanja koja postoje po obavezi plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje.
Nakratko bih se osvrnuo na Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Ovim zakonom se definiše pod kojim uslovima miruju obaveze plaćanja dospelih a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i otpis duga po tom osnovu.
U samom tekstu zakona definisane su vremenske granice na koje se dug odnosi, u kome vremenskom intervalu je potrebno izmirivati redovne obaveze, kao i koji je to vremenski interval posle koga će doći do otpisivanja duga.
Smatram da treba prihvatiti podnete amandmane koji će regulisati ovaj zakon aktuelnom kalendaru. Uplatilac doprinosa mora podneti pismeni zahtev Ministarstvu finansija, poreskoj upravi u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. U tom pismenom zahtevu on mora da navede podatke o iznosu obračunatog a neplaćenog doprinosa koji je dospeo do 31.12.2007. godine, ukoliko se ne promeni amandmanom taj datum. Ukoliko podnosilac zahteva ima zaposlene dužan je, takođe, da uz taj spisak dostavi i spisak osiguranika na koje se odnosi neplaćeni doprinos.
Poreska uprava je dužna da proveri podatke i da donese rešenje kojim će se utvrditi ukupan iznos duga i kojim će se rešiti mirovanje duga. Podnosilac zahteva kome je rešenjem odobreno mirovanje duga po osnovu ovih neplaćenih doprinosa dužan je da redovno izmiruje svoje tekuće obaveze. Samo ukoliko redovno izmiruje svoje tekuće obaveze stiče uslov da mu se taj dug posle 31.12.2011. godine otpiše.
Takođe, u samom zakonu su definisani uslovi pod kojima se pokreće postupak prinudne naplate ukoliko uplatilac, odnosno podnosilac zahteva ne izmiruje svoje redovne obaveze.
Sama svrha donošenja ovog zakona jeste sledeća: da poboljša naplatu i likvidnost Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i da na taj način indirektno poboljša zdravstvenu zaštitu, a isto tako da omogući zdravstvenu zaštitu jednom značajnom delu populacije, pre svega, poljoprivrednicima, kao i privatnim preduzetnicima.
Kada se uzme u obzir da se radi o iznosu od 42 milijarde dinara, da se radi u najvećem delu o poljoprivrednicima, oko 320 hiljada, nameće se zaključak da nije realno očekivati da oni mogu da reše svoj dug u nekom prihvatljivom roku ukoliko bi došlo do drugačijeg načina regulisanja njihovog duga. Zato je važno pokazati solidarnost, socijalnu odgovornost i omogućiti tim ljudima pravo na zdravstvenu zaštitu, ali stvoriti im uslove da redovno plaćaju svoje obaveze. Na taj način pokazujemo da nismo zaboravili solidarnost, ali i da smo odgovorni za funkcionisanje zdravstvenog i pravnog sistema ove države i smatramo to kao vođenje socijalno odgovorne politike.
Zato će Poslanička grupa Za evropsku Srbiju glasati za ovaj zakon, odnosno za ova dva zakona. Takođe, pozivam i ostale poslaničke grupe, koje su u ovom parlamentu, da podrže ove zakone, jer se ovde ne radi o politici nego o solidarnosti. To bi trebalo da nas spoji, a ne da nas razdvoji. Poslednja rečenica koju sam izgovorio jeste na mom maternjem jeziku i ona u prevodu glasi – to bi trebalo da nas spaja, a ne da nas razdvaja. Nekada ne moramo da govorimo istim jezikom a da se razumemo, solidarnost. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Hvala vam. Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva zakonska projekta za koje predlagač kaže da predstavljaju pravnu osnovu za čišćenje poreskog i finansijskog bilansa, a i fondovskog bilansa, s obzirom na to da ulazi u materiju koja se tiče i određenih fondova.
Prvi zakon je Predlog zakona o otpisu kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, drugi je Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Opšta konstatacija je da se i u jednom i u drugom slučaju radi o zakonskim projektima koji imaju realnu osnovu. Realna osnova jeste u neizmirenju određenih državnih obaveza, poreza i doprinosa.
Predlagač reče da se radi o obavezama koje su nastale još devedesetih godina, a prosto čudi kako se u poreskoj administraciji moglo trpeti ovakvo stanje? Kako se u poreskim bilansima, a i fondovskim bilansima, i u ukupnosti u bilansiranju prihoda na poreze i doprinose, toliko dug vremenski period moglo trpeti ovakvo stanje da se ne ide na određene zakonske projekte kao što je ovaj?
Međutim, SRS ima primedbe na ovako postavljene zakonske projekte. Zašto? Zato što nemamo suštinu. Znamo da se radi o određenim dubiozama, neizmirenim obavezama, finansijskoj nedisciplini, ali ne znamo po kom osnovu su one nastale. Ne znamo ko su ti korisnici.
U Predlogu zakonu o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje vidimo da se obaveze koje nisu izmirene odnose na osigurane iznose poljoprivrednika u iznosu od 22 milijarde 506 miliona dinara, kod samostalnih delatnosti, preduzetnika, devet milijardi 778 i kod poslodavaca deset milijardi, ukupno 42 milijarde.
Ovi iznosi su nastali u različitom periodu. Kod poljoprivrednika sasvim razumljivo, ali se radi o finansijskoj nedisciplini. Neko je uredno izmirivao, neko to nije. Obaveza je države, a imamo Zakon o porezu, Zakon o javnim prihodima i rashodima, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o opštem upravnom postupku i brojne druge zakonske projekte koji nam ostavljaju dovoljno prostora da to razrešimo, da ne idemo na ove zakonske projekte.
Bilo je sigurno pravnog uporišta da se ovi problemi koji su se javljali u naplati razreše otpisivanjem, kao što ćemo i sada otpisati ili prinudnom naplatom, koja je predviđena zakonskim projektima. Nismo ni jedno ni drugo napravili i onda smo došli u ovu poziciju da sada opraštamo sve kroz ova dva zakonska projekta.
Šta je primedba SRS? U praksi smo imali, a posebno je to tipično za period privatizacije kada smo pojedina privatizovana preduzeća oslobađali plaćanja određenih već fakturisanih, već dospelih obaveza, a koje se odnose na gorivo, utrošenu električnu energiju, na kredite itd. Jako vam je poznato kada vam kažem da se radi o šećeranama i "MK komercu", kada je Vlada svojom odlukom učinila to, da je oslobodila kupca šećerana i na taj način izazvala štetu u budžetu, jer je oslobodila ono preduzeće koje je moralo na kontu kupoprodajnog ugovora da izvrši, između ostalog i te dospele i prispele obaveze.
Sećam se situacije kod "Sartida", milionske svote, milijarda je u pitanju, ono što su bile kreditne obaveze "Sartida", koje su bile dospele i sa prispelim kamatama itd, sve je to izbrisano iz bilansa. Kupac je oslobođen plaćanja obaveza. Država je tu imala snage, samo zato što se radi o politici, samo zato što se radi o zloupotrebama, samo zato što se radi o političkim potezima u kojima su učestvovali ''neodgovorni pojedinci'', da ne idem grublje. Tada se to rešavalo vrlo brzo, odluka Vlade pa oslobodimo.
Sada mi trpimo ovaj teret koji u bilansima stoji 15, 18, 12, 5 godina, trpimo i tek smo sada našli snage da učinimo kroz ovaj zakonski projekat.
Kada govorimo o određenim beneficijama koje dajemo fizičkim i pravnim licima, moramo reći u kojoj situaciji mi to otpisujemo. Otpisujemo u trenutku kada imamo deficit i u budžetu, deficit i u Fondu PIO, i deficit i u Fondu zdravstvenog osiguranja.
Da li smo dobro sagledali? Da li je pravi trenutak i da li smo to morali kroz ovaj skupštinski projekat ili smo to mogli kroz ovlašćenja koja nam daje zakon? Spomenuo sam nekoliko zakona koji nam sigurno daju pravna uporišta za neoslobađanje, nego vođenje upravnog postupka i oslobađanja onoga što nam nalaže postojeća zakonska regulativa.
Primedba SRS ide od pravnog osnova za sve ovo, u zakonskim projektima koje ste doneli pred poslanike nigde niste u obrazloženjima jasno naveli – koja je to osnovica o kojoj govorimo, efekat koji ćemo proizvesti je 15 milijardi evra, zašto to nismo elaborirali? Imamo brojne zakonske projekte, čak, kaže kod zakona o porezu na dobit preduzeća, neko je u nekom vremenskom periodu ostvario dobit kao preduzeće, poreska administracija nije uspela to da naplati, a sada je došlo u teškoće i mi ćemo ga sada osloboditi kroz ovaj vid oslobođenja.
Da smo imali uredniju poresku administraciju, da smo primenili sve prinudne mere koje predviđaju zakonski projekti onda bismo to sa lakoćom naplatili. Da ne govorim dalje o drugim zakonima i zakonskim projektima koji se odnose na Zakon o porezu na nasleđe i poklone kod prenosa apsolutnih prava itd, finansijskih transakcija, nismo na vreme odreagovali.
Ovde moramo spomenuti i kritički se osvrnuti na aktuelnu vlast i aktuelne vlasti, a posebno od 2000. godine, koje nisu dovoljno poklanjale pažnje. Puna usta su nam bila priče o tome kako imamo finansijsku disciplinu, kako imamo monetarnu disciplinu, a ovo upravo ukazuje na to da nemamo poresku disciplinu, ni fiskalnu disciplinu.
Šta je predlog SRS? Ova dva predloga zakona mora da se dopune sa adekvatnim obrazloženjima, koja se odnose na tačno neevidentirane poreske obaveze i obaveze po osnovi doprinosa po godinama, po korisnicima, tačno izvedenu, ne sintetički iskazanu veličinu, nego analitički iskazanu po svim korisnicima sa tačno utvrđenim glavnicama i tačno utvrđenim kamatama, koje su dolazile po godini i onda izvedeno sistematički stanje za svaku godinu, pa onda imamo uredniji pregled. Ovako, SRS ova dva predloga zakona ne može prihvatiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, posle njega narodni poslanik Milan M. Nikolić. Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi je osam minuta.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici ministarstva, gospođo Dragutinović, ministre finansija, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanički klub SPS-JS podržaće ova dva predloga zakona, jer smatramo da su razlozi koji su navedeni za njihovo donošenje opravdani, a, sa druge strane, ciljevi koji se žele ostvariti prihvatanjem ova dva predloga svakako se mogu postići.
Smatramo vrlo hrabrim i trezvenim potez da se predloži Zakon o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i to u trenutku kada je predložen rebalans budžeta, u kome se povećava budžetski deficit.
Prema podacima poreske uprave efekat otpisa kamate u iznosu oko 15 milijardi dinara predstavlja trećinu budžetskog deficita, međutim, sigurno je napravljena dobra procena da će gubitak u javnim prihodima u ovom trenutku imati pozitivan efekat i stimulativno uticati u naplati javnih prihoda u narednom vremenskom periodu.
Kod mene lično prisutne su određene dileme i to, pre svega, čini mi se, kažnjavamo poreske obveznike koji uredno izmiruju svoje obaveze po osnovu poreza i doprinosa.
Neprecizno je propisano šta se dešava sa obveznicima kojima je poreska uprava prinudno naplatila sve obaveze, pa i kamatu, što ih dovodi u jedan neravnopravan položaj sa poreskim dužnicima kojima te obaveze nisu naplaćene.
Predložene odredbe nisu baš u skladu sa zalaganjem za tržišnu privredu i utakmicu, ali smatram da i onima koji trenutno imaju probleme ova Vlada daje poslednju šansu, a onaj ko ovu pogodnost ne realizuje nije sposoban da privređuje.
Predlažem da se rokovi za podnošenje zahteva usklade u oba predloga zakona, jer u Zakonu o otpisu kamate je rok 31. jul 2009. godine, čini mi se, a kod doprinosa 90 dana od dana stupanja zakona na snagu. Ovo je, međutim, kratkoročna mera i mi smo ubeđeni da će Vlada u narednom vremenskom periodu napraviti jednu dublju analizu i posvetiti veću pažnju ovom problemu, kako bi dobili odgovor na pitanje – zašto se preduzeća nalaze u ovakvoj situaciji, da zakonom predviđene obaveze ne mogu da izvršavaju? Da li je reč o nedisciplini ili su razlozi vezani za ekonomsku politiku?
Predlog koji danas imamo je, zapravo, samo intervencija države. Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje je po našem mišljenju daleko značajnije. Efekti, odnosno dugovanja po osnovu neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iznose na dan 31.12.2007. godine oko 42 milijarde dinara, skoro polovinu duga oko 22,5 milijardi čine obaveze poljoprivrednika, a svi znamo kakvo nam je stanje u poljoprivredi, selu i staračkim domaćinstvima.
Razgovarajući sa našim domaćinima, moram reći, niko se nije žalio na iznose poreza, uglavnom su ukazivali na socijalno osiguranje i doprinose za penzije. U to sam se uverio pošto prihodi gradskog budžeta, iz grada iz kojeg dolazim, Valjeva, za 2008. godinu po osnovu poreza od poljoprivrede iznose manje od 1% ukupnih poreskih prihoda.
Takođe, sve mere po osnovu otpisa poreza domaćinima po osnovu elementarnih nepogoda koje su mnogo zadesile ovaj kraj, nije u mnogome pomoglo našim domaćinima. S obzirom na to da je agrar jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, vreme je za nešto drugačija rešenja. Današnja agrarna politika, današnja ekonomska snaga seljaka onemogućavaju ga da nosi i reguliše svoje zakonske obaveze. Potrebna su nam nova rešenja kroz novu agrarnu, ali i socijalnu politiku.
Moramo da pokušamo da na jedan način, moram reći, valorizujemo celokupan doprinos srpskog seljaka. Ubeđeni smo da će Vlada Republike Srbije na ovoj liniji pronaći sistemsko rešenje. Usled toga, smatram da je predložena mera mirovanja i otpis duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, mnogo relevantnija, samo me zanima da li Fond ili vi, ministre, raspolažete sa podatkom na koliko će obveznika da se odnosi, odnosno koliko članova porodica, građana Srbije u prošloj godini nije moglo da ostvari svoja prava.
SPS i JS podržavaju predlog izmene zakona da građani ostvare svoja prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno da građani mogu da overe zdravstvenu knjižicu, iako uplatioci doprinosa nisu redovno uplaćivali doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje. Gledajući politički, naš programski cilj jeste besplatna zdravstvena zaštita za sve građane, a ne samo privilegija bogatih.
Moram reći i to da, nikada doprinos za zdravstveno osiguranje poljoprivrednika nije podmirivao troškove njihove zdravstvene zaštite i članova njihovih porodica, ali su imali obaveznu zdravstvenu zaštitu.
Praksa u prethodnih nekoliko godina da filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje overavaju zdravstvene knjižice osiguranika, imala je dosta negativnih efekata. Sa ovim izmenama eliminisali bi subjektivne procene pojedinaca iz filijala i sprečili zloupotrebe. Obveznicima koji nisu bili u mogućnosti da uredno plaćaju dospele obaveze, dug se stalno uvećavao, pošto se prvo podmiruje kamata za neblagovremeno izvršavanje uplate, a glavnica duga se i dalje uvećava.
Pored toga, uplata obaveza za tekuću godinu je prioritetno usmeravana na otplatu duga iz prethodnog perioda, tako da obveznici nikako nisu mogli da ostvare svoja prava u tekućoj godini.
Ovaj zakon im pruža mogućnost da izmirivanjem obaveze u tekućoj godini, ukoliko podnesu zahtev za reprogram duga iz prethodnog perioda, ostvare za sebe i svoje članove prava po osnovu zdravstvene zaštite.

Reč ima narodni poslanik Milan M. Nikolić, a posle njega narodni poslanik Dragan Vujadinović.

Poštovani narodni poslanici, predstavnici Vlade, poštovani građani, razmatramo ova dva predloga zakona, zakon o otpisivanju potraživanja vezano za zdravstveno osiguranje, kao i jedan način otpisivanja kamata na poreze, u obrazloženju stoji da je u toku 1990. godine do današnjeg dana došlo do nagomilavanja ovih potraživanja. Navodi se u obrazloženju da se analizom stanja došlo do saznanja da građani, kao i privredni subjekti, nisu u stanju da brzo i efikasno izvrše uplatu obaveza, tako da se pristupilo jednom rešenju donošenja zakona koji bi pomogao da se to reši. Ovo nije prvi put da se zakonskim aktom rešavaju neki problemi. Imali smo to i ranije kada smo povezivali radni staž u onim firmama gde nije bio, da bi radnici mogli da odu penziju.
Kada se pominje period od 1990. do 2007. godine, ipak bih to razdvojio na ovaj period od 2000. godine. U tom periodu znamo šta je sve bilo: raspad bivše države, ratovi, sankcije. Znamo kako se radilo pod sankcijama, da je na taj način došlo do prelivanja imovine iz društvenih preduzeća u privatne ruke. Znamo šta je bilo 1999. godine – bombardovanje, bombardovanje od onih zemalja kojima vi sada težite, da što pre uđete u njihov zagrljaj. Procena je da je šteta od NATO bombardovanja bila oko 30 milijardi evra. To su velike pare. Imali smo juče budžet, to je oko pet godišnjih budžeta. To je sigurno moralo da se odrazi i na privredno stanje.
Šta posle revolucije od 5. oktobra 2000. godine? Došli su na vlast oni koji su obećavali da će se sve promeniti, da će biti blagostanje. Imamo privatizacije, možemo na prste da nabrojimo efekat privatizacija koje su odrađene. Malo je onih firmi koje su posle privatizacije nastavile da rade, da se bave proizvodnjom, a samim tim i da ima ekonomskog boljitka.
Ovde se pominju tri kategorije: poljoprivrednici, samostalna delatnost i drugi preduzetnici. Za poljoprivrednike je rečeno da je to kategorija koja je najviše podnela u proteklom periodu. Kod samostalnih delatnosti mislim da ima i onih koji su mogli platiti, ali verovatno naučeni iz prethodnog perioda, svesno to nisu plaćali. Ova treća kategorija, gde se pominje nekih 10 milijardi dinara, to su ostali preduzetnici, a većina u toj grupi su velike firme koje nisu privatizovane, a koje su pod okriljem Vlade.
Prema tome, oslobađanjem i tog dela obaveza prilikom privatizacije, onaj ko kupuje dobija na poklon. Dolazim iz firme koja je uredno izmirivala svoje obaveze, pa se postavlja pitanje, ne samo za moju firmu nego za sve one poštene i čestite privrednike i pojedince koji su svoje obaveze izmirivali, vi znate da u nekim situacijama, ako se učestvuje na tenderima, da je obaveza da se priloži dokaz da su sve obaveze prema državi izmirene.
Ove prethodno pomenute velike firme, one su čak imale obećanje u nekim slučajevima, ako dostave ugovor da su sklopile posao, da će im Vlada pomoći, tako da su i oni učestvovali na tenderima, ali su išli sa damping cenama, da bi sigurno dobili taj posao, a samim tim da dobiju i sredstva Vlade.
Bilo je korektno ovde da za one firme koje su redovno u poslednjem periodu, u ovom periodu za koji se predviđa oslobađanje, isplaćivale, da u narednih četiri godine ne plaćaju, da se izjednače sa ovima koji se sada oslobađaju.
Koji je efekat? Prvo, efekat je da će ljudi moći da overavaju zdravstvene knjižice, a drugi efekat, kaže se u obrazloženju, što će podstaći privredne subjekte da se bave proizvodnjom, da ožive, a samim tim biće i punjenja kase. To je neka vrsta beskamatnog kreditiranja ili, pak, davanje kredita bez povratka.
Smatram da ovaj zakon, uvažavajući svu problematiku vezanu za stanje u našem društvu, a to je oličenje i u vladajućoj većini, nije korektan u odnosu na subjekte koji su to redovno izmirivali. Treba u narednom periodu imati u vidu da se takvim subjektima pomogne, jer su oni na ovaj način, bukvalno rečeno, prevareni.

Narodna poslanica Elena Božić-Talijan želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.