Poštovane dame i gospodo, poštovana ministarko, poštovana gospodo iz ministarstava, najpre ću uzeti nekoliko minuta da arbitriram, ali nepristrasno, oko pitanja u vezi penzija, koje su inače jedna od referentnih tačaka u spojenoj raspravi po ova dva zakona. Naravno, koristiću i toplo preporučujem svima da koriste svoj metod – cifre ispred politike.
Dakle, evo šta kaže knjiga o penzijama. Ona kaže da je 2000. godine prosečna zarada iznosila 57 evra, a prosečna penzija 46,5 evra i da je odnos bio 81,5%. Da ne licitiram po godinama, karakteristične su godine 2004, 2005, kada je prosečna zarada u 2004. godini bila 193,1 evro, a penzija 126,7 evra, odnos 65,6. To je značajno pomeranje odnosa između prosečne penzije i plate. Godine 2005, plata je bila 209,9 evra, a 137,9 evra penzija, odnos 65,7.
U 2006. godini, a znate svi dobro zbog čega, zbog povećanja javne potrošnje, zarade u javnoj potrošnji, taj odnos se drastično pogoršao, 2006. godina, prosečna zarada je iznosila neto 274,8 evra, prosečna penzija 146 evra, odnos 53,1%. Tu je došlo do najvećeg pogoršanja, ne zbog pada penzija, to moramo zapamtiti, nego zbog nerealnog, u tom momentu, munjevitog rasta zarada, pre svega, u javnom sektoru.
Godine 2007. se došlo do održanja stanja, prosečna zarada je iznosila 347,1 evro, a prosečna penzija 187,5 evra, odnos 54%.
Godina 2008. realna projekcija, 400 evra zarada i oko 240 penzija, a to iznosi od 58 do 60%. U ovoj godini, to moramo svi znati, to piše u ovoj našoj knjizi koja se zove rebalans, vanredno usklađivanje 1.1.2008. godine 11,5% penzija, u aprilu redovno usklađivanje sa troškovima života i po metodologiji 4,3%, u desetom mesecu novo redovno usklađivanje 3,25% i vanredno usklađivanje u jedanaestom za 10. mesec je 10%. To je kada se primeni geometrijska stopa 1,32% povećanje nominalno od početka godine.
Ako uzmemo da će inflacija biti projektovana 10,5 realno povećanje penzija 19,5%. Ako uzmemo da će, po onim pesimističkim prognozama, stopa inflacije biti 12% i to stavimo u odnos sa nominalnim povećanjem imamo realno povećanje 17,9%.
Moramo znati, kolege, i leva i desna strana, da smo po nivou penzija, a i plata, mi daleko iznad u odnosu na referentno okruženje, koje čine, ponavljam, Makedonija, BiH, Bugarska, Rumunija i Crna Gora, čak i iznad zemalja EU, daleko iznad 30% po prosečnim platama i po prosečnim penzijama. U tom smislu mislim neutralno, bez obzira što imamo kategorije stanovništva koje teško preživljavaju, mi se ne možemo porediti sa Mađarskom, Slovenijom, Hrvatskom, treba još pet godina da radimo da bismo se poredili sa tim zemljama. Moramo i možemo sa zemljama iz bliskog okruženja koje su na sličnom ekonomskom nivou.
Umesto toga što kažemo ''sram vas bilo'', mi treba da kažemo – čestitamo, gospodine Krkobabiću! Jer, on je svoju referentnu grupu postavio u bolji položaj nego njegove kolege iz okruženja. To je, zaista, tako. Ne može se niko boriti drugim argumentima, jer su to jedini argumenti, to su cifre. Nema drugih cifara.
Ono što, lično, mislim da je pogrešio gospodin Krkobabić i cela Vlada i što treba da popravi, a to je, što nije primenjen metod obrnuto proporcionalnog povećanja: za niže penzije veće povećanje procentualno, a za više penzije obrnuto, manje povećanje ili nikakvo povećanje. Međutim, imamo 2009. godinu da se to ispravi, da se osnovice penzija povećaju sa jednim vanrednim povećanjem, odnosno da se restrukturira osnovica penzija u Srbiji.
U drugom delu ću govoriti o zakonu. Izvinjavam se za ovaj izlet, ali mislim osećao sam potrebnim da eventualno arbitriram. Pretpostavljam, nepristrasno.
Prvi zakon, otpis kamata za deset poreza, praktično on se radi u skladu sa MRS i MSFI, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja koji kažu – nemojte držati, ne smete držati u bilansima nerealna potraživanja. Oni to zahtevaju, čak.
Državna revizorska kuća bi verovatno rekla – stavite na stranu ta potraživanja koja potiču pre 2000. godine, ne možete ih naplatiti. To je trebalo odavno da uradimo i da stavimo model: poverilac, država, normalno, ne treba da otpiše beskonačno i jednokratno.
Država je rekla – otpisaću vam kamate pod uslovom da mi otplatite glavni dug u tim i tim rokovima, 100% ćemo otpisati kamate ako otplatite do kraja 2008, u prvom kvartalu, ako 75%, i do kraja drugog kvartala 50%.
Možda će doći vreme, mislim da će doći, da se otpiše u potpunosti, i veliki broj tih dužnika za poreze i doprinose, možda su u potpuno lošem položaju, stečaju, likvidaciji, možda će morati da se otpisuje i silom prilika. Ovo je jedan regularan ekonomski pokušaj. Radi se, u prvom zakonu, o ekonomsko bilansnom metodu, koji je potpuno regularan i samo je trebalo ranije da bude, mislim da je bio na početku prošle godine ali su naša dešavanja i politički problemi i događanja uslovila da ovaj zakon čeka kraj 2008. godine.
Mislim da tu nema nikakvih neravnomernosti, jer mi ne možemo da naplatimo, a opet, s druge strane, u tekućem periodu država mora da proba svim mogućim instrumentima da obezbedi tekuću naplatu, posebno kod tzv. ''proboja pravne ličnosti'', gde pojedini naši poznati tajkuni, mi ih znamo iz medija, oni čak prebacuju obaveze sa jednog pravnog lica na drugo pravno lice i time izbegavaju poreske obaveze za poreze i doprinose, kao i za porez na dobit i sva ostala davanja. To je taj tzv. ''proboj pravne ličnosti''.
Mislim da će ova dva poslednja zakona koja smo doneli, Zakon o oduzimanju imovine od pojedinaca i Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica, pozitivno doprineti u tom smislu, da se ljudi u tekućem periodu ne igraju sa državom. Kolege su govorile da mi stavljamo u neravnopravan položaj ljude, u vezi dugovanja, iz perioda pre 2000. godine. Ma, to nije tačno! Mi treba da se borimo da u ovom tekućem periodu svim instrumentima pravne države pokušamo da naplatimo apsolutno sve poreze i doprinose, bilo na zarade, bilo poreze na dobit, PDV i sve ostale poreske obaveze.
Drugi zakon, Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja koji iznosi 6,15% na teret zaposlenog i 6,15% na teret poslodavca. Tu se ne radi o ekonomskoj kategoriji, gospodo, tu se radi o čisto humanitarnoj kategoriji. Zbog toga mislim da nije preporučljivo nikome, mislim da nije politički preporučljivo da mi protestujemo – da imamo neke zamerke protiv ovog zakona. Jer, ko su ovi obveznici koji nisu platili – seljaci, gospodo, seljaci.
Mi činimo seljacima jer oni ne mogu da plate, jer su njihova primanja još uvek takva da ne mogu da konkurišu čak ni zaposlenima iz realnog sektora, niti iz javnog sektora.
U tom smislu, zaista se radi o dobrodošlom zakonu, koji je malo zakasnio, ali po onoj narodnoj – bolje ikad nego nikad, ne smemo više čekati. Zato je nužno usvojiti ovaj zakon, jer njegova glavna tačka jeste – ako ste platili tekuće obaveze u periodu mirovanja od tri ili četiri godine otpisuje vam se sve do tada. To je za seljake spas, ljudi. Svi ste išli po terenu.
To je za seljake spas. Ako on, počev od 1. januara 2009. godine bude mesečno uplaćivao ili godišnje onih 18.000 za zdravstveno osiguranje, pa sve to bude redovno, overavao knjižicu, imao zdravstvenu zaštitu, i to sve radio do 2011. godine, on će steći uslove da mu se otpiše sve ovo što pet-šest godina nije uplaćivao. Pa šta hoćemo više? Mi nemamo bolji moto i mislim da treba da podržimo.
Na kraju bih predložio, mi smo, odnosno poslanici u ovoj Narodnoj skupštini su za ruski naftno-gasni Sporazum glasali sa 214 –za, mislim da za ova dva zakona treba da bude 224 – za, jer time nemamo zašto hoćemo, zašto nećemo ono što je bolje da podržimo svi. Hvala vam.