Član 225. i član 226, pitanje za nadležne organe, kakve će mere preduzeti u cilju zaštite slobode informisanja i bezbednosti novinara kada je u pitanju slučaj koji ću izložiti, a koji je povezan sa slučajem Stanka Subotića-Caneta?
Znate da se Subotić pred našim organima tereti za šverc cigareta, koji je oštetio državu za 20 miliona evra, da je u bekstvu, da živi na relaciji Švajcarska-Moskva. Subotić je, takođe, u Hrvatskoj jedna od glavnih osumnjičenih za likvidaciju urednika i vlasnika hrvatskog nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića, jer je ''Nacional'' godinama pisao o Subotićevim moćnim političkim zaštitnicima, o Subotićevom švercu cigareta. To je bio razlog što je Subotić završio na međunarodnoj Interpolovoj poternici.
Nedavno je protiv Subotića u Italiji podignuta optužnica zbog šverca cigareta, a Pukanić je bio jedan od važnijih svedoka u tom postupku. Ministar policije Ivica Dačić najavio je da je spreman da pomogne Hrvatskoj u traganju za ubicama Ive Pukanića. Ta izjava sigurno nije data slučajno.
Priča o Stanku Subotiću nas zanima zbog Subotićevih moćnih saradnika i političkih zaštitnika u našoj zemlji i zbog njihove spremnosti da likvidiraju one koji stoje na putu njihovih poslovnih interesa.
Već smo govorili da su Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić krenuli u otvorenu hajku na poznatu novinarku TV ''Palma'' gospođu Miletović samo zato što je u emisiji dopustila svom gostu, a našem poslaniku Jadranku Vukoviću, da iznese činjenice o Nikolićevim i Vučićevim vezama sa tajkunima i činjenice o uzimanju enormnih količina para. Nakon ubistva Ive Pukanića, na vratima stana gospođe Miletović je zalepljen broj 2, kao opomena da je ona sledeća na listi za likvidaciju.
Pouzdano znamo da se Aleksandar Vučić sastajao sa Stankom Subotićem-Canetom više puta, a jedan od tih sastanaka je bio i u Moskvi. Pouzdano znamo da je Vučić od Subotića dobio milion evra. Mi ozbiljno strahujemo za život gospođe Miletović. Mislimo da je njen život u opasnosti i iznosimo činjenice koje znamo u javnost i tražimo od nadležnih organa da utvrde da li iza ovih pretnji gospođi Miletović stoji Aleksandar Vučić sa svojim moćnim vezama, konkretno Stankom Subotićem.
Nadležni organi treba da ispitaju koliko se puta Vučić sastajao sa Stankom Subotićem-Canetom, zašto i koliko je novca uzeo. Danas u Srbiji vladaju teror i diktatura i svako ko iznese mišljenje koje je suprotno mišljenjima određenih moćnih struktura, a to su američki, i britanski interesi, i interesi tajkuna, svako ko to pokuša da uradi život mu je u opasnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović, a posle njega narodna poslanica Donka Banović.

Poštovane dame i gospodo, poštovana ministarko, poštovana gospodo iz ministarstava, najpre ću uzeti nekoliko minuta da arbitriram, ali nepristrasno, oko pitanja u vezi penzija, koje su inače jedna od referentnih tačaka u spojenoj raspravi po ova dva zakona. Naravno, koristiću i toplo preporučujem svima da koriste svoj metod – cifre ispred politike.
Dakle, evo šta kaže knjiga o penzijama. Ona kaže da je 2000. godine prosečna zarada iznosila 57 evra, a prosečna penzija 46,5 evra i da je odnos bio 81,5%. Da ne licitiram po godinama, karakteristične su godine 2004, 2005, kada je prosečna zarada u 2004. godini bila 193,1 evro, a penzija 126,7 evra, odnos 65,6. To je značajno pomeranje odnosa između prosečne penzije i plate. Godine 2005, plata je bila 209,9 evra, a 137,9 evra penzija, odnos 65,7.
U 2006. godini, a znate svi dobro zbog čega, zbog povećanja javne potrošnje, zarade u javnoj potrošnji, taj odnos se drastično pogoršao, 2006. godina, prosečna zarada je iznosila neto 274,8 evra, prosečna penzija 146 evra, odnos 53,1%. Tu je došlo do najvećeg pogoršanja, ne zbog pada penzija, to moramo zapamtiti, nego zbog nerealnog, u tom momentu, munjevitog rasta zarada, pre svega, u javnom sektoru.
Godine 2007. se došlo do održanja stanja, prosečna zarada je iznosila 347,1 evro, a prosečna penzija 187,5 evra, odnos 54%.
Godina 2008. realna projekcija, 400 evra zarada i oko 240 penzija, a to iznosi od 58 do 60%. U ovoj godini, to moramo svi znati, to piše u ovoj našoj knjizi koja se zove rebalans, vanredno usklađivanje 1.1.2008. godine 11,5% penzija, u aprilu redovno usklađivanje sa troškovima života i po metodologiji 4,3%, u desetom mesecu novo redovno usklađivanje 3,25% i vanredno usklađivanje u jedanaestom za 10. mesec je 10%. To je kada se primeni geometrijska stopa 1,32% povećanje nominalno od početka godine.
Ako uzmemo da će inflacija biti projektovana 10,5 realno povećanje penzija 19,5%. Ako uzmemo da će, po onim pesimističkim prognozama, stopa inflacije biti 12% i to stavimo u odnos sa nominalnim povećanjem imamo realno povećanje 17,9%.
Moramo znati, kolege, i leva i desna strana, da smo po nivou penzija, a i plata, mi daleko iznad u odnosu na referentno okruženje, koje čine, ponavljam, Makedonija, BiH, Bugarska, Rumunija i Crna Gora, čak i iznad zemalja EU, daleko iznad 30% po prosečnim platama i po prosečnim penzijama. U tom smislu mislim neutralno, bez obzira što imamo kategorije stanovništva koje teško preživljavaju, mi se ne možemo porediti sa Mađarskom, Slovenijom, Hrvatskom, treba još pet godina da radimo da bismo se poredili sa tim zemljama. Moramo i možemo sa zemljama iz bliskog okruženja koje su na sličnom ekonomskom nivou.
Umesto toga što kažemo ''sram vas bilo'', mi treba da kažemo – čestitamo, gospodine Krkobabiću! Jer, on je svoju referentnu grupu postavio u bolji položaj nego njegove kolege iz okruženja. To je, zaista, tako. Ne može se niko boriti drugim argumentima, jer su to jedini argumenti, to su cifre. Nema drugih cifara.
Ono što, lično, mislim da je pogrešio gospodin Krkobabić i cela Vlada i što treba da popravi, a to je, što nije primenjen metod obrnuto proporcionalnog povećanja: za niže penzije veće povećanje procentualno, a za više penzije obrnuto, manje povećanje ili nikakvo povećanje. Međutim, imamo 2009. godinu da se to ispravi, da se osnovice penzija povećaju sa jednim vanrednim povećanjem, odnosno da se restrukturira osnovica penzija u Srbiji.
U drugom delu ću govoriti o zakonu. Izvinjavam se za ovaj izlet, ali mislim osećao sam potrebnim da eventualno arbitriram. Pretpostavljam, nepristrasno.
Prvi zakon, otpis kamata za deset poreza, praktično on se radi u skladu sa MRS i MSFI, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima i međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja koji kažu – nemojte držati, ne smete držati u bilansima nerealna potraživanja. Oni to zahtevaju, čak.
Državna revizorska kuća bi verovatno rekla – stavite na stranu ta potraživanja koja potiču pre 2000. godine, ne možete ih naplatiti. To je trebalo odavno da uradimo i da stavimo model: poverilac, država, normalno, ne treba da otpiše beskonačno i jednokratno.
Država je rekla – otpisaću vam kamate pod uslovom da mi otplatite glavni dug u tim i tim rokovima, 100% ćemo otpisati kamate ako otplatite do kraja 2008, u prvom kvartalu, ako 75%, i do kraja drugog kvartala 50%.
Možda će doći vreme, mislim da će doći, da se otpiše u potpunosti, i veliki broj tih dužnika za poreze i doprinose, možda su u potpuno lošem položaju, stečaju, likvidaciji, možda će morati da se otpisuje i silom prilika. Ovo je jedan regularan ekonomski pokušaj. Radi se, u prvom zakonu, o ekonomsko bilansnom metodu, koji je potpuno regularan i samo je trebalo ranije da bude, mislim da je bio na početku prošle godine ali su naša dešavanja i politički problemi i događanja uslovila da ovaj zakon čeka kraj 2008. godine.
Mislim da tu nema nikakvih neravnomernosti, jer mi ne možemo da naplatimo, a opet, s druge strane, u tekućem periodu država mora da proba svim mogućim instrumentima da obezbedi tekuću naplatu, posebno kod tzv. ''proboja pravne ličnosti'', gde pojedini naši poznati tajkuni, mi ih znamo iz medija, oni čak prebacuju obaveze sa jednog pravnog lica na drugo pravno lice i time izbegavaju poreske obaveze za poreze i doprinose, kao i za porez na dobit i sva ostala davanja. To je taj tzv. ''proboj pravne ličnosti''.
Mislim da će ova dva poslednja zakona koja smo doneli, Zakon o oduzimanju imovine od pojedinaca i Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica, pozitivno doprineti u tom smislu, da se ljudi u tekućem periodu ne igraju sa državom. Kolege su govorile da mi stavljamo u neravnopravan položaj ljude, u vezi dugovanja, iz perioda pre 2000. godine. Ma, to nije tačno! Mi treba da se borimo da u ovom tekućem periodu svim instrumentima pravne države pokušamo da naplatimo apsolutno sve poreze i doprinose, bilo na zarade, bilo poreze na dobit, PDV i sve ostale poreske obaveze.
Drugi zakon, Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja koji iznosi 6,15% na teret zaposlenog i 6,15% na teret poslodavca. Tu se ne radi o ekonomskoj kategoriji, gospodo, tu se radi o čisto humanitarnoj kategoriji. Zbog toga mislim da nije preporučljivo nikome, mislim da nije politički preporučljivo da mi protestujemo – da imamo neke zamerke protiv ovog zakona. Jer, ko su ovi obveznici koji nisu platili – seljaci, gospodo, seljaci.
Mi činimo seljacima jer oni ne mogu da plate, jer su njihova primanja još uvek takva da ne mogu da konkurišu čak ni zaposlenima iz realnog sektora, niti iz javnog sektora.
U tom smislu, zaista se radi o dobrodošlom zakonu, koji je malo zakasnio, ali po onoj narodnoj – bolje ikad nego nikad, ne smemo više čekati. Zato je nužno usvojiti ovaj zakon, jer njegova glavna tačka jeste – ako ste platili tekuće obaveze u periodu mirovanja od tri ili četiri godine otpisuje vam se sve do tada. To je za seljake spas, ljudi. Svi ste išli po terenu.
To je za seljake spas. Ako on, počev od 1. januara 2009. godine bude mesečno uplaćivao ili godišnje onih 18.000 za zdravstveno osiguranje, pa sve to bude redovno, overavao knjižicu, imao zdravstvenu zaštitu, i to sve radio do 2011. godine, on će steći uslove da mu se otpiše sve ovo što pet-šest godina nije uplaćivao. Pa šta hoćemo više? Mi nemamo bolji moto i mislim da treba da podržimo.
Na kraju bih predložio, mi smo, odnosno poslanici u ovoj Narodnoj skupštini su za ruski naftno-gasni Sporazum glasali sa 214 –za, mislim da za ova dva zakona treba da bude 224 – za, jer time nemamo zašto hoćemo, zašto nećemo ono što je bolje da podržimo svi. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Posle nje narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, želim da se osvrnem na Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Cilj Predloga zakona je da se sva pravna lica, preduzetnici i fizička lica koja godinama ne izmiruju svoje obaveze po osnovu nekih poreza i doprinosa oslobode, ne nastalog duga, već, kamate na ukupan dug.
Dakle, dužnici će morati da plate dug, ali ne i kamatu, što jeste veliko rasterećenje. Šteta je što ministar finansija, gospođa Dragutinović, nije pre početka rasprave u načelu u ovom predlogu zakona objasnila narodnim poslanicima, ali i javnosti, kolika je i kakva korist od ovog zakona, ali isto tako, da li postoje i neki troškovi.
Jer u obrazloženju Predloga zakona piše da primena zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi. Reči "ne bi trebalo" otvaraju prostor za sumnju, a onda u istom obrazloženju se nalazi i jedna populistička rečenica koja kaže – iako ovakva mera znači gubitak u javnim prihodima, ona će rasteretiti dužnike i stvoriće se uslovi za razvoj privrede i preduzetništva, jer će, navodno, vlasnici preduzeća ta sredstva uložiti u razvoj preduzeća i u otvaranje novih radnih mesta.
Ovo malo podseća na ono predizborno obećanje o tome da će se otvoriti 200.000 novih radnih mesta. Iskreno se nadam da ova vlada ima i neke druge planove i programe o tome kako će ostvariti to obećanje, jer na ovaj način sigurno neće.
U obrazloženju, takođe, stoji, a na osnovu podataka poreske uprave, da će efekat od otpisa kamate biti oko 15 milijardi dinara. Međutim, potpredsednik Vlade, gospodin Jovan Krkobabić, dao je intervju za jedan naš časopis, i to najnoviji broj, gde, između ostalog, govori i o otpisu dugova.
Naime, on kaže da je javna tajna da ima dosta preduzeća koja godinama duguju državi za neplaćene poreze i doprinose. Ko su najveći dužnici i da li će ih država naterati da plate svoje dugove?
Dalje kaže gospodin Krkobabić – ima na hiljade preduzeća, ne mogu se sva nabrojati, privatna i državna duguju 34 milijarde dinara, to im je osnovni dug.
Pre neki dan, kaže, Vlada je odlučila da otpiše kamate od 53 milijarde dinara onima koji plate osnovni dug. Pa da su hteli da ga plate, ne bi čekali kazne i kamate. Mnogi dužnici više i ne postoje, a nekima se dug otpisuje zbog privatizacije.
Završiću tako što ću postaviti dva pitanja, mislim da su to pitanja za poresku upravu.
1) Koja su to sve preduzeća koja će biti oslobođena plaćanja enormnih kamata zbog toga što nisu na vreme izmirivali svoje obaveze?
2) Koliki je to stvarno iznos, da li je to 15 milijardi, kao što stoji u obrazloženju Predloga zakona ili je to 54 milijarde, kako kaže potpredsednik Vlade? Nema razloga da i njemu ne verujemo na tom podatku. I, koliko će manje biti u budžetu? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Posle njega narodna poslanica Gordana Paunović.

Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege, osvrnuću se na Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Mislim da se radi o jako dobrom zakonu koji će u prvom redu koristiti razvoju privatnog preduzetništva, u područjima koja su nerazvijena, koja su marginalna i u kraju odakle ja dolazim.
Ovim predlogom zakona stvorili bi se uslovi za primenu i sprovođenje Zakona o zdravstvenom osiguranju, da se osiguranicima za koje uplatioci doprinosa nisu redovno uplaćivali doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje stvore uslovi za overavanje zdravstvene knjižice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite, kao i to da poslodavci započnu redovnu uplatu tekućih obaveza po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Sa ispunjenjem napred navedenog došlo bi do uvećanja tekućih prihoda Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, a po osnovu redovne uplate tekućih obaveza obveznika o uplati doprinosa.
Znamo da se pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite može ostvariti samo na osnovu overene zdravstvene knjižice, odnosno posebne isprave, a da bi knjižica bila overena mora biti uplaćen dospeli doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje. Postoji izuzetak u slučaju hitne zdravstvene zaštite. Postoji i veliki broj poreskih obveznika koji nisu izmirili višegodišnja dugovanja po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.
Ovo, pre svega, pogađa naše poljoprivredne proizvođače a i ove male, sitne, privatne preduzetnike koji rade u područjima kao što su istočna Srbija, jugoistočna Srbija, koji nisu u ravnopravnom položaju kao privatni preduzetnici u velikim gradovima.
Ono što je dobro i što ovu vladu čini socijalno odgovornom to je upravo ovaj deo da će kroz ovo mirovanje ako se sve obaveze počnu isplaćivati sa zakonom predviđenim rokom praktično anulirati u narednom periodu.
S time se, kada se sve ovo završi, stiču uslovi da i ovi privatni preduzetnici u nerazvijenim područjima steknu ravnopravan odnos, imaju ravnopravno učešće da mogu učestvovati najpre u konkursima za kredite preko Fonda za razvoj, u čemu sam im ja posebno pomagao vezano za moj kraj, za opštinu Kučevo odakle dolazim.
Naša poslanička grupa će podržati ovaj zakon, a ja očekujem da to učine i sve poslaničke grupe u ovoj skupštini. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević a posle nje narodni poslanik Zoran Kasalović. Poslanička grupa SRS ima na raspolaganju 37 minuta.

Pred nama su dva zakona, ali ja ću pokušati i svoju pažnju a i pažnju ovde prisutnih da usmerim na Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, koji je Vlada, odnosno Ministarstvo zdravlja, po hitnom postupku predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dužnicima za obavezno socijalno osiguranje sva dospela a nenaplaćena dugovanja na dan 31. decembar 2007. godine po Predlogu zakona mirovaće, i to, počev od 1. januara 2008. do 31. decembra 2011. godine. Mirovanje dugovanja omogućilo bi onima koji nisu uplaćivali doprinose da overe zdravstvenu knjižicu, odnosno da mogu da se leče.
Zakonom o zdravstvenom osiguranju je propisano da zdravstvene knjižice overava Republički fond za zdravstveno osiguranje, ali samo na osnovu dokaza o uplaćenom doprinosu za zdravstveno osiguranje. Osiguranik ne može da overi zdravstvenu knjižicu ako postoje dugovi, a takvih je mnogo.
Prema trenutnoj evidenciji građani duguju 24 milijarde dinara za obavezno socijalno osiguranje.
Među preduzećima koja duguju su i veliki giganti kao što je npr. RTB Bor, Industrija motora i traktora Rakovica, Rudnik Rembas u Resavici itd, kao što smo čuli od prethodnih govornika.
Vladinim predlogom o mirovanju dugovanja ovaj problem bi bio rešen tako što bi dužnicima stari dug mirovao, oni bi mogli i morali da izmiruju tekuće obaveze, a osiguranici bi mogli da overavaju zdravstvene knjižice i da se leče. Ukoliko bi dužnici u periodu mirovanja uredno izmirivali tekuće obaveze sve do 2011. godine, prema Vladinom predlogu, dospeli a nenaplaćeni dugovi do 31. marta 2007. godine bili bi otpisani.
Ne znam da li je još direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali pre neki dan, gospođa Svetlana Vukajlović je izjavila – neće moći da overavaju zdravstvene knjižice, odnosno neće moći da se leče oni koji nemaju overene zdravstvene knjižice.
SRS ne razume zašto se opraštaju dugovi od 2000. pa do kraja 2007. godine? Kako je moguće da neko ko radi ne može da overi zdravstvenu knjižicu i ne može da se leči?
Kako je moguće da država od 2000. godine nije plaćala doprinose za socijalno, zdravstveno i penzijsko osiguranje? Ovde su prisutna tri ministra, jedan nedostaje, ministar zdravlja, pa molim odgovor na ovo pitanje.
Demokratske vlade su 2000. godine mogle da izađu u susret svojim osiguranicima kako bi mogli da se leče, jer nemaju mogućnost da se leče zbog toga što nemaju overene zdravstvene knjižice.
Ja, kao lekar, ne mogu da ne postavim pitanje i da se ne osvrnem na drugi deo ovog zakona koji se odnosi na ljude koji nemaju overene zdravstvene knjižice, znači, lekari ne smeju ni da pokušaju da pruže zdravstvenu pomoć ljudima koji nemaju overene zdravstvene knjižice. Šta to znači? Ako im pruže pomoć, oni će biti optuženi, a možda i osuđeni za pružanje mita ili korupcije.
Ovaj zakon je u potpunosti u suprotnosti sa Hipokratovim kodeksom etičkog ponašanja lekara. Predstavnika Ministarstva zdravlja, ministra Tomicu Milosavljevića, a i gospođu ministarku finansija, pitam – kako će lekari kojima dođe u zdravstvenu ustanovu, u zdravstveni centar ili u urgentni centar osoba koja je vitalno ugrožena, da ne nabrajam od kojih bolesti sve može da bude ugrožena, koja se nalazi u stanju kome, koja je doživela saobraćajnu nesreću, koja ima preteći infarkt, ima krvarenje, da li ti lekari osobi koja nema overenu zdravstvenu knjižicu neće pružiti lekarsku pomoć ili ukoliko je budu pružili, oni će biti, ne nagrađeni nego suprotno, optuženi?
Da li lekari, postupajući po ovom zakonu, treba da puste čoveka da umre ili da se ubije? Znamo da ima dosta suicidnih, koji su svakodnevno naši pacijenti.
Ovaj zakon je po meni neprihvatljiv za sve građane Srbije, a takođe, i za lekare zdravstvenih ustanova.
Zakon je pun rupa pa je tako moguća i zloupotreba i korupcija. Zakon je nepravedan prema građanima Srbije koji su uredno plaćali doprinose za socijalno osiguranje a, takođe, i poruka da ne treba redovno plaćati jer će država zbog svoje nesposobnosti i nemoći svakih par dana davati mogućnost da se dugovi oproste – pa ne samo za zdravstveno osiguranje, može i za gas i za komunalije i za stanarine itd.
Dragi građani Srbije, znajte da predlaganjem ovog zakona vladajuća koalicija još jednom pokušava i ima cilj da lažnim srbovanjem i lažnim humanizmom obmane srpski narod kako bi se Vlada Srbije predstavila kao socijalna, demokratska i humana. Nemojte da dozvolite da vas još jednom, kao u predizbornoj kampanji, prevare, isto tako kao i penzionere.
Dragi građani Srbije, znajte da ste žrtve sunovrata penzijskog i socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.