Nema povrede člana 104. Poslovnika Narodne skupštine. Reč je tražila na osnovu Poslovnika i u toku ove sednice dobila ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Napred, Srbijo, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
Molim da u svojim političkim stavovima koristimo, upotrebljavamo i zloupotrebljavamo Poslovnik Narodne skupštine do mere do koje to ne stvara osnov za izricanje kaznenih mera.
Svi poslanici u Narodnoj skupštini imaju status narodnog poslanika i sva prava i dužnosti i obaveze koje iz tog statusa koja proističu, pa tako i narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Napred, Srbijo, kao što svi poštujemo sve druge članove koji se odnose na međusobno uvažavanje, uvažavanje dostojanstva Narodne skupštine i govornika tokom sednice.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč? (Ne.)
Tražite reč po povredi Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
Narodni poslanik Sulejman Spaho dobacuje da moram da se staram o redu u Narodnoj skupštini. Četiri poslanika su imali pokušaj ometanja prethodnog govornika i moram po Poslovniku da pribeležim da ima pokušaja ometanja poslanika tokom sednice Narodne skupštine.
Da vam odgovorim, jeste, imam obavezu da narodnom poslaniku koji zna da je došlo do povrede Poslovnika traži reč i dobija reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, prvi potpredsedniče Narodne skupštine, prekršili ste član 104. stav 1: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine".
Naime, gospođa Čomić je danas prilikom izlaganja građanke Jorgovanke Tabaković, a i juče prilikom izlaganja Mašić Zorana, nijednom niste našli za shodno, a vrlo dobro poznajete Poslovnik, da ih upozorite, jer za govornicom kada pričaju iznose stavove i naglašavaju da su to stavovi Srpske napredne stranke.
Pitam vas – da li je Srpska napredna stranka učestvovala na izborima 11. maja? Svi ti poslanici koji su pobegli iz SRS, na čelu sa Tomislavom Nikolićem, i ukrali mandate, pre neki dan su osnovali svoju političku partiju.
O tome, da li je neko napredan i koliko je napredan, pokazaće vreme i pokazaće sledeći izbori. Do tada, molim vas, ne podržavajte ovako nešto, vratite mandate SRS, sva predsednička mesta u odborima, jer ono što je juče rekao Zoran Mašić ovde da je dobro za poljoprivredu, to je daleko dobro za poljoprivredu, to je način dodvoravanja njihovoj vladajućoj većini i ministrima.
To nije korektno prema glasačima koji su dali poverenje i na osnovu tog poverenja je SRS dobila mandate. Očigledno je da vi podržavate lopovluk i to je dobro što se vidi. Siguran sam da će to građani znati da ocene i da će o tome, svoje mišljenje i sud dati na sledećim izborima. Ova vlada nema perspektivu, jer podržava, pre svega, lopovluk. Molim vas, da vratite mandate SRS, da ne dozvoljavate da se ova govornica zloupotrebljava, jer sva predsednička mesta u odborima pripadaju SRS. Oni su na izborima bili na listi SRS - dr Vojislav Šešelj.
Sprečite ovo i vratite, pokažite bar malo dostojanstva, a u srpskom narodu ima jako puno poslovica koje mogu da pošalju jasnu poruku, pre svega, mi ćemo odavde poslati jasnu poruku građanima. Jedna od tih je da i neko ima ''pečene oči'', a ''obraz kao opanak''. Zato vas molim da to sprečite i da vratite mandate SRS. Hvala.

Narodni poslaniče, nije bilo povrede člana 104, reč su tražili i dobili u današnjem toku sednice, tokom rasprave u načelu, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Napred, Srbijo, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, a juče u raspravi u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, narodni poslanik Zoran Mašić i narodni poslanik Zoran Antić.
Molim vas, da zloupotrebljavajući Poslovnik Narodne skupštine ne prilazimo granicu koja podrazumeva naš prećutni dogovor o tome da se reč po povredi Poslovnika dobija i kada za to striktno nema potrebe. Za vaš zahtev, ako ste se meni obraćali, govoreći o tome da ja ne sprovodim Poslovnik, ne primenjujem u članu 104, o vraćanju mandata, podsetiću vas, da je prestanak mandata na ovlašćenom potpisniku izbornih lista koji objašnjava razloge prestanka mandata nekom od narodnih poslanika.
Šalje svoj zahtev Administrativnom odboru i RIK-u, koja o tome sačinjava izveštaj koji konstatuje Narodna skupština na svojoj sednici i tada potpisnik, ovlašćeni, izborne liste daje RIK-u i Administrativnom odboru ime i prezime drugog narodnog poslanika ili narodne poslanice, odnosno onih za koje traži da im se mandat konstatuje.
To je procedura i to je moj odgovor, ako mislite da sam ja tokom primene člana 104. u bilo kakvoj mogućnosti da razgovaram o mandatima. Mogu samo da vas uputim na odredbe propisa kojima se reguliše stupanje u mandat. Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika sa svim pravima i dužnostima, jednakim pravima i dužnostima koja iz tog statusa proističu.
Ako se niko više od ovlašćenih predstavnika ili predstavnica ne javlja za reč, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele sledeće poslaničke grupe – SRS, ZES, SPS-JS, G17 plus.
Dajem reč prvom na listi prijavljenih za raspravu o zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda. Narodni poslanik Milan J. Nikolić, posle njega narodna poslanica Dušanka Plećević.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da ćete se složiti sa mnom da u savremenoj istoriji privrede ne postoji primer problema sa kojima se suočavala nacionalna ekonomija jedne zemlje.
Raspad jugoslovenskog tržišta pokidao je tehnološke i ekonomske veze, paralelno sa raspadom jugoslovenskog tržišta išao je i raspad sovjetskog tržišta, gde je bilo bitno učešće privrede Srbije, a nakon toga sankcije, ratovi, bombardovanja i dosta, rekao bih, rigoroznih procesa tranzicije, doveli su, pre svega, prerađivačku industriju Srbije u položaj da nestane sa privredne karte Srbije, a oni koji su preživeli imaju teške ožiljke vremena koja su iza njih, posluju sa zastarelom tehnologijom, sa niskom produktivnošću rada u odnosu na zemlje u okruženju i čine ogromne napore da kakvo-takvo bitisanje održe.
Mislim da su novi izazovi pred takvom privredom koja nije preživela te probleme i koja još uvek živi na kreditima itd. Upravo talas finansijske krize koji se ozbiljno, hteli mi to da priznamo ili ne, već oseća kod privrednika, više nema nabavke materijala na odloženo plaćanje iz inostranstva, više nema kreditne prodaje, uglavnom se materijali isporučuju avansno i uglavnom se cene materijala podižu, što dovodi, pre svega, rekao bih, prerađivačku industriju u fazu, zbog kupovne moći našeg stanovništva, da ne može da računa na neko ozbiljno povećanje cena i da održi proizvodnju.
Radim u jednoj od industrija, mi u Srbiji ne proizvodimo čipove i složene tehnologije, radim u industriji nameštaja i sve su prilike da se dugo neće moći izdržati ovako dodatni input efekata finansijske krize, a da ne dođe do nekog ozbiljnog pomeranja u cenama, jer mi imamo prednost jeftine radne snage. Ta prednost ne može da zameni visoku tehnologiju za koju nema sredstava da može da se zanovi. Mislim da posebno preti opasnost da u ovim vremenima izgubimo tržišnu utakmicu u izvozu.
Izvinjavam se što ponovo pominjem moju firmu koja izvozi oko 40 miliona eura, preti opasnost da to izgubi, jer neće moći da se izbori sa nekim vancarinskim zaštitama koje neke zemlje preduzimaju da bi svoju nacionalnu ekonomiju zaštitile.
Mislim da je jedan od početnih dobrih načina ovo što Vlada Republike Srbije čini, da makar nešto pomogne privrednicima i privredi Srbije, da kroz određena olakšanja stvori uslove, u ovom slučaju kroz dva zakona, od oko 57 milijardi, kako neko pomenu, dolaze kao olakšanje, koje mogu da se ulože u nabavku materijala, pre svega, da se ne nabavljaju skupi krediti ili još više uz zanavljanje tehnologije kako bismo mogli da u ovim teškim vremenim opstanemo kao tržišno konkurentni, bar na tržištima gde smo već pozicionirani i gde imamo šansu da možemo da preživimo.
Mislim da je to interes građana Republike Srbije, da je interes privrede i subjekata i mislim da je najveći interes države, jer stvara klimu, da se relaksacijom nekih davanja koje privredni subjekti ne mogu da izvrše sada stvaraju mogućnosti da se mogu tekuće obaveze u potpunosti izmiriti.
Neki od zakona stvaraju uslove, mnogo je o tome bilo reči sada, da mogu da se građani Republike Srbije leče, jer to do sada nisu mogli, jer su morale isplate tih obaveza ili davanja, pre svega, za zdravstveno osiguranje, da idu mesec za mesecom, a onog meseca kada se to ne uplati, zdravstvene knjižice se nisu overavale i dolazilo je do problema.
Ja ću samo ukratko da pretrčim preko nekih predloga zakona. Recimo, Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje predviđa da se otpis svih kamata i obaveza koje su dospele za plaćanje do 31. 12. otpišu i to: porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđeni poklon, porez na promet, porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije, na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i porez na registrovano oružje.
Mislim da je procedura podnošenja zahteva i odobravanja dosta pojednostavljena.
Stvaraju se stimulativne mere da ako se tek dospele obaveze plate do kraja godine, onda se stvara mogućnost da se sto posto otpišu kamate, ako do kraja marta meseca, onda je to 75% i do kraja šestog meseca kamata bi se otpisala u iznosu od 50%.
Mi bismo, privrednici, bili srećni, ako bi se na određeni način to imalo u vidu, da svi otpisi krenu od 1. januara 2009. godine ili da sve obaveze koje dođu do 31.12.2008. godine da potpadnu pod ovakve kriterijume i to bi bilo nešto više od 15 milijardi relaksacije, a u isto vreme bila bi prava pomoć privrednicima, jer na određen način te obaveze moraju biti uvećane i za obaveze iz 2008. godine.
Predlogom zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje uređuje se mirovanje obaveza plaćanja dospelih a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i otpis duga po osnovu dospelih, a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Zakonom se predviđa mirovanje duga, koji je dospeo do 31.12.2007. godine, do 31.12.2011. godine, uz uslov da se obaveze počev od 1.1.2008. godine do 31.12. redovno izmiruju, a nakon takvih izmirenja dolazi do potpunog otpusta duga, kamata i perioda mirovanja na koji se ne zaračunavaju kamate, što je primamljivo.
Bilo bi mnogo povoljnije, a efekat za državu bi bio daleko veći, jer bi privreda ipak smogla snage da obaveze od 1.1.2009. godine ili nadalje u potpunosti izmiruje, a da ovaj zakon važi sa primenom otpisa obaveza zaključno sa 31.12.2008. godine.
Procedura podnošenja zahteva lokalnim poreskim upravama ili za velike sisteme u sedištu te filijale za velike sisteme, dosta je pojednostavljena. Slažem se sa konstatacijama, takođe, da uslovi privređivanja, iako makroekonomski postavljeni, važe za sve, za određene vrste proizvodnje i za određene teškoće u kojima se neke firme nalaze nisu isti i mislim da bi nekim podzakonskim aktom, uredbom Vlade ili nekim drugim instrumentom, trebalo ove uslove regulisati.
Tamo ko je ostvarivao visoke profite, a danas mu otpisivati neke obaveze koje iz ko zna kojih razloga nije platio, ne bi bilo pravedno u odnosu na one koji u ovome vide spas da prežive, da zadrže zaposlenost, da ne dođu u fazu likvidacije, a da posle toga stvaramo armiju nezaposlenih, i ogromne naknadne pare dajemo za neki novi grinfild, koje neće tako brzo doći, jer sada u uslovima kada niko od investitora u ovim teškim vremenima ne razmišlja da tako sa krupnim investicionim zahvatima krene bilo gde, pa i u zemlju Srbiju, jer niko, bar je to praksa, ne gradi iz para koje je zaradio za sebe, nego iz kredita, krediti su ovoga puta dosta skuplji.
Efekti koji se mogu pobrojati – osiguranici, uplatioci doprinosa stiču mogućnost da iskoriste pravo na obavezno zdravstveno osiguranje.
Zdravstvene knjižice se mogu overavati, iako nije izvršena uplata doprinosa. Stvaraju se uslovi da se obezbedi redovna uplata tekućih obaveza, rasterećuju se osiguranici obaveza u iznosu od 42 milijarde plus ovih 15, rekosmo 57.
Rešiće se problem u vezi nemogućnosti overe zdravstvenih knjižica, jer je Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju predvideo redovnu uplatu, ali na način da su sve prethodne uplate bile namirene, što se kod neredovnih platiša stvara kao veliki problem u postizanju rokova, skoro ih je nemoguće postići.

Reč ima narodni poslanik Dušanka Plećević, a posle nje narodni poslanik Jovan Nešović.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština Predloga zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje jeste da se obvezniku ako uredno plaća doprinos tokom perioda mirovanja duga, a to je od 1. januara ove godine do 31.12.2011. godine, otpisuje dug, a ako ne postupi po Predlogu zakona pokrenuće se postupak naplate duga po osnovu svih dospelih, a neplaćenih doprinosa sa kamatom, shodno članu 7. ovog predloga zakona.
Iz obrazloženja se vidi da višegodišnja dugovanja po osnovu ovog doprinosa, obveznika, poslodavaca i ostalih uplatilaca, iznose oko 42 milijarde dinara.
Prema važećem zakonu ne može se započeti uplata tekućih obaveza za zdravstveno osiguranje pre nego što se izvrši plaćanje obaveza iz prethodnog perioda.
Namera predlagača je očigledno da se otkloni ova prepreka i da se počne sa redovnom uplatom svih obveznika. Sa humane strane posmatrajući mogao bi se podržati ovaj predlog, jer veliki broj građana u Srbiji nema zdravstveno osiguranje, iako bi ova socijalno-odgovorna vlada, kako sebe naziva, trebalo da obezbedi osnovnu zdravstvenu zaštitu svim građanima Srbije, bez obzira na predlog ovog zakona.
S druge strane, vlast gazi sopstvene zakone i pokazuje nemoć da iste i sprovede. Zašto, pitam, eksperti iz poreske uprave nisu na vreme preduzeli mere prinudne naplate doprinosa iz imovine obveznika? Odgovor je jednostavan. Zakon se primenjivao selektivno, pa su, neke, narodski rečeno, ojadile, dok su drugi bili nedodirljivi i sada imamo ovaj predlog zakona, koji više liči na aboliciju od neke, eventualno, buduće vlasti, nego na rešenje problema.
Postavlja se pitanje – zašto bi se neplatiše i sada ponašale zakonito, jer možda će opet biti reprogramirani, možda će neki novi ekspertski rebalans budžeta namiriti njihova dugovanja, dok će oni zadržati prihod. Kažnjavaju se mali preduzetnici, koji su inače uvek redovne platiše i uvek prve na udaru. Ovo se ne događa prvi put.
Dugovi po raznim osnovama otpisivani su uglavnom firmama koje su budzašto prodavane na raznim nameštenim tenderima, umesto da se dugovanja po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje namire iz privatizacione mase.
Ranije se to radilo uredbama i odlukama ministra finansija, ali za 42 milijarde dinara duga bilo je potrebno sačekati da prođu svi izbori i da se zaborave sva obećanja. Predlažem sledeće rešenje – da pokažemo solidarnost i da svojim besplatnim akcijama u vrednosti od najmanje 1.000, Dinkićevih, evra, koje smo dobili proletos u vreme izbora, namirimo sporni dug i tako izbegnemo da ova skupština, tzv. crna rupa po Đeliću, izglasa još jedan iznuđeni zakon koji će nas usporiti na putu u evropski zagrljaj.
Tih obećanih pet milijardi evra, po najnovijem Jelašićevom kursu od 85,00 dinara, pokrili bi celokupan dug od 42 milijarde i još bi ostalo za izgradnju jedne manje klinike. Ima li logičnijeg i prirodnijeg rešenja od ovoga, jer je zdravlje ipak najpreče?

Reč ima narodni poslanik Jovan Nešović, a posle njega narodni poslanik Dušan Marić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze dva, čini mi se, veoma važna zakona, jedan zakon je o otpisu kamata dospelih po obavezi poreza za socijalno osiguranje i drugi je zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Ova dva zakona su važna, kako za privredne subjekte koji posluju na teritoriji države Srbije, tako i za veliku populaciju naših građana, a to je, otprilike, nekoliko desetina hiljada naših građana.
Što se tiče prvog zakona, a to je otpis kamata na osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste u potrebi stvaranja pravnog osnova da se privrednim subjektima koji posluju na teritoriji države Srbije omogući otpisivanje ili otpuštanje kamata dospelih na dug sa datumom 31.12.2007. godine.
U članu 2. stav 6. ovog zakona data je mogućnost privrednim subjektima da im se otpiše taj dug koji je zaračunat sa tim datumom, ali imaju i dve obaveze. Prva obaveza je da glavnicu do tog datuma plate, a, takođe, da plate i doprinose koji su dospeli zaključno sa danom podnošenja ovog zahteva za otpust tih kamata. Dakle, ovim zakonom je predviđeno da taj zahtev može da bude do 31.07.2009. godine. Oni moraju od 1. januara 2008. godine, pa do tog datuma, takođe, da izmiruju tekući dug koji dolazi po osnovama za socijalno osiguranje.
Ono što je, takođe, važno reći, čini mi se, najveći deo ovog duga je nastao devedesetih godina, kada je i ekonomska kriza u državi Srbiji bila najveća.
Prema tome, to su stari dugovi i čini mi se da je veoma korektno i pošteno prema tim subjektima da velike kamate koje su nastale od devedesetih godina, na neki način se otpišu, da se ti subjekti rasterete i da mogu dalje da posluju. To znači da će se na ovaj način pomoći privrednim subjektima, a to znači razvoju privrede i preduzetništva u državi Srbiji.
Sa druge strane, država će imati tekuće prihode koji će biti stimulans privrednicima da ih uplaćuju, jer samo redovnom uplatom tekućih prihoda po osnovu poreza za socijalno osiguranje oni će moći da ublaže ta dugovanja koja su vezana za kamate. Čini mi se da je to jedna dobra stvar što može da se očekuje u budžetu za 2009. godine.
Čini mi se da je dobar predlog koji je dalo resorno ministarstvo, da se da stimulans onim preduzećima i privrednim subjektima koji što pre izmire ta osnovna dugovanja i rečeno je, ako se izmire ta dugovanja do 31.12.2008. godine sto posto se otpisuje kamata, a ako se izmire do 31.3.2009. godine, taj procenat se umanjuje na 75% i ako bude do kraja juna, onda je taj procenat 50%. Mislim da je to još jedna dobra mera da privredni subjekti što pre izmire taj osnovni dug.
Što se tiče drugog zakona, isto je posledica nečega što je bio u ranijem periodu, a to znači za vreme duboke ekonomske krize koja je potresala ovu državu nastali su dugovi koji su vezani za doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje.
Mi sada imamo problem da ona preduzeća i preduzetnici koji plaćaju tekuće prihode, jednostavno, ljudi koji su zaposleni kod njih imaju problem da overe zdravstvene knjižice, zato što moraju prvo da se reše oni dugovi koji su ranije nastali i njima je teško da imaju tekuće poslovanje.
Jeste ovo velika cifra koja iznosi 42 milijarde, ali čini mi se da je predlagač zakona veoma dobro vodio računa kada je predlagao ovaj zakon, jer je u nekoliko navrata, a to ću kasnije reći, zaštitio interes države u ovom trenutku.
Ovi doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje spadaju u grupu javnih prihoda i oni se uređuju Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i da bi se, na kraju krajeva, mogao da dovede u status mirovanja ovaj dug, a kasnije, ako se ispune određeni uslovi, i otpust tog duga, onda je potrebno doneti novi zakon. Zato je i ovaj zakon važan, da bi se pravno to moglo uobličiti.
Ono što je važno, donošenje ovog zakona omogućiće sprovođenje pravilnika o ispravama u zdravstvenom osiguranju, jer znamo da do 31.12. ove godine važe stare zdravstvene knjižice, a od 31.12. svi moraju da imaju nove zdravstvene knjižice. Da bi ljudi mogli da koriste prava iz obavezne zdravstvene zaštite, moraju da imaju i overene knjižice.
Ako budu imali i dug odranije, koji nije uplaćen, onda ljudi ne mogu da overe zdravstvene knjižice, a samim tim ne mogu koristiti prava iz obavezne zdravstvene zaštite. Mislim da je to sa humanitarnog aspekta veoma važno i doneti jedan ovakav zakon.
Ono što definiše ovaj zakon, u članu 3. glasi da sva dugovanja dospela do 31.12.2007. godine miruju u periodu od 1. januara 2008. godine do 31. decembra 2011. godine, a kada se kaže ''mirovanje'', misli se na osnovni dug i na kamate koje su vezane za obavezno zdravstveno osiguranje.
Takođe, članom 4. definisano je da u ovom periodu mirovanja nema nikakvih zaračunavanja kamata i na dug i kamate koje su do tada stvorene. Važna stvar jeste da je data mogućnost, da, ako se u periodu od 01. januara 2008. godine do 31. decembra 2011. godine redovno izmiruju obaveze po zdravstvenom osiguranju, onda se tek 31. decembra 2011. godine stvara uslov da se otpusti taj dug. Moramo priznati, to su tri-četiri godine gde će Ministarstvo finansija i država, na neki način, naterati preduzetnike i privrednike da uplaćuju te doprinose, a samim tim su to sigurni izvori prihoda u budžetu i čini mi se da je sa te strane ovaj zakon veoma značajan.
Druga stvar koja je važna jeste da će oni koji podnesu zahtev, a ne izvrše svoje obaveze imati kaznene norme. To znači da će morati da plate onaj dug za koji su tražili mirovanje i otpust do 31.12.2007. godine kao i zaračunatu kamatu u tom periodu od nekoliko godina, što mislim da je veoma značajno, znači, država neće u tom trenutku ništa ni izgubiti. Jednostavna je procedura za podnošenje zahteva za ovo. Zaista se daje mogućnost da svaki privredni subjekt na teritoriji države Srbije ovu mogućnost koju mu daje država treba da iskoristi, može da iskoristi. Čini mi se da je to vrlo lako rešivo.
Ono što ovim zakonima treba da pozitivan efekat da odnosi se na nekoliko stvari. Prva stvar jeste, da se sprovede Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Druga stvar jeste, da se osiguranicima koji nisu redovno uplaćivali doprinose za zdravstveno osiguranje da mogućnost da mogu da overe zdravstvenu knjižicu i da koriste ona prava koja im daje Zakon o osnovnoj zdravstvenoj zaštiti. Daje se mogućnost, takođe, da se dugovima stavi moratorijum, odnosno da ima pravo da dugovi miruju do 31.12.2011. godine, a to znači rasterećenje privrede u ovom periodu. Treća stvar, daje se državi mogućnost da daje stimulans privrednicima da uplaćuju tekuće doprinose, a to znači sigurno finansiranje budžeta.
Ono što se često postavlja kao pitanje, to je, da li je ovo fer i potpuno korektno prema drugima koji su do sada redovno izmirivali ove obaveze.
Samo da budemo otvoreni, nije korektno, ali kada pogledate sve one pozitivne crte ovog zakona, koje sam malopre rekao, da je to pomoć stanovništvu, da je, sa druge strane, nadolazeća ekonomska kriza koja dolazi, jednostavno, mi moramo da rasteretimo privredu i moramo na neki način da olakšamo privređivanje našim subjektima. Oni vuku neke stvari koje su se desile možda čak i pre 10 godina, onda zaista i sa te strane moramo reći da je ovo dobra stvar.
Na kraju krajeva, ako hoćemo da građani mogu da koriste prava iz obavezne zdravstvene zaštite, onda moramo doneti ovaj zakon. Zbog toga G17 plus i Poslanička grupa G17 plus u danu za glasanje će podržati ova dva zakona. Molim i ostale poslanike, u interesu privrede i građana, da ih podrže u danu za glasanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, završavamo rad u prepodnevnom delu.
Određujem pauzu do 15 časova, kada počinje popodnevni deo sednice nastavkom po prijavama za reč narodnih poslanika. Prvi će reč imati narodni poslanik Dušan Marić, a posle njega narodni poslanik Đura Mučenski. Hvala.
(Posle pauze –15,10)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu, nastavkom rasprave prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu, o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda. Prvi reč ima narodni poslanik Dušan Marić, a posle njega narodni poslanik Đura Mučenski.