Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Samo jedno obaveštenje: gospodin Maraš je predstavnik poslaničke grupe LDP, gospodin Krasić – SRS.
Gospođa Elvira Kovač, pa gospodin Maraš.

Gospođo Đukić-Dejanović, džabe ste vi nas napadali danima. Na dnevnom redu se nalaze, u objedinjenoj raspravi u načelu, dva zakona i predstavnik Vlade ne želi da kaže nijednu reč o tim zakonima. To javnost mora da zna.
Zašto predstavnik Vlade ne želi da priča o ovim zakonima? Nema šta da kaže, jer svaka reč koju bi predstavnik Vlade upotrebio za ove predloge zakona bilo bi pridruživanje Srpskoj radikalnoj stranci u optužbama protiv Vlade Republike Srbije i bilo bi optuživanje svega onoga što je urađeno od 25. januara 2001. godine, kada je formirana "prva demokratska vlada".
Dragi građani Srbije, vi ste žrtve jedne "male". To se u žargonu kaže "stradao sam od jedne male", a misli se na jednu malu rakijicu, ali obično muškarci kažu "od jedne male", a misli se na ženu.
Vi, penzioneri, stradali ste 2003. godine, kada je, jedna "mala", Gordana Matković došla i izmislila novu rupu na saksiji. Tada je krenuo sunovrat penzijskog sistema.
To što vi kažete "oho-ho", samo je dokaz da ništa ne znate. (Aplauz.)
To je opštepoznata stvar, nemojte da se ljutite. To što sam vam rekao, to pričaju svi u Srbiji i u inostranstvu. Apsolutno ništa ne znate!
Po nalogu MMF uništen je naš ceo socijalni sistem. Uništen je zbog toga što je rečeno da sve to treba da se finansira iz realnih izvora – pa je onda došlo i do prilagođavanja one druge strane, ne samo one strane gde su prava iz oblasti penzijsko-invalidskog i zdravstvenog osiguranja, a ova dva zakona tretiraju to, doduše, ovaj jedan tretira i kamate na neplaćene poreze i to sve želite da zamrznete sa 31.12.2007. godine i, vi ste, praktično, nama ubacili u dnevni red nešto što je pogrešno. Zbog čega? Glasali "za", glasali "protiv", situacija je potpuno ista.
Ako ova dva zakona ne budu na dnevnom redu, situacije će biti potpuno ista. Zašto? Vi nećete moći da završite nešto što je nemoguće. Ako se ova dva zakona izglasaju, ništa dobro neće da se desi. Zašto? To je dokaz da vam je pao ceo sistem, fiskalna politika vam je pala, totalno.
Samo da vas podsetim, nema onog drekavca što je skakao i 2001. godine i naovamo. Oni treba da dođu ovde, i Đelić i Dinkić, Vlahović je pobegao, Cvetković je tada vodio privatizaciju, na čelu sa Borisom Tadićem, da objasne kako je to moguće da neko ne može da overi zdravstvenu knjižicu, a nalazi se u radnom odnosu? Kako je moguće da firma po evropskim standardima posluje od 2001. godine, pa, evo, i danas pa, i sutra, a da ne plaća doprinose za zdravstveno osiguranje? Kako je moguće da neko izvrši obračun poreza na dobit preduzeća i da ne plati porez, pa mu idu kamate, pa sada treba da se oslobodimo od kamata?
Još se dosetio Dinkić i kaže da će sva ta oslobađanja da budu ako se krene sa plaćanjem ovih tekućih obaveza, pa ukoliko neko ne plaća tekuće obaveze, e, onda, ovo što se zamrzava sa 31.12, ne važi mu to pravo. Kako je to moguće? Kako je moguće da čovek radi u policiji, treba da ode u penziju i mora da čeka šest meseci na rešenje o penziji. Zato, što država nije platila doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje?
Ako država ne plaća penzijsko-invalidsko osiguranje za zaposlene u državnoj administraciji, šire posmatrano, nije to samo 20 i nešto hiljada, to je čitavih 260 hiljada, što u državnim, što u paradržavnim organima, tu su i svi prosvetni radnici, tu je i kompletno zdravstvo, sve ono što ste u tački dnevnog reda, o kojoj smo juče pričali, stavili u obrazloženju i rekli da je to skoro 260 hiljada zaposlenih, ako za jednog od njih država ne plati doprinos za penzijsko-invalidsko osiguranje mesec za mesec, bez obzira da li na osnovicu ili iz osnovice, kako ga delite, onda država nema prava da juri frizera, automehaničara ili bilo koga drugoga ko nije izvršio plaćanje doprinosa. Nemate prava.
Kako onaj ko krši zakon može da juri one druge?! Nemoguće je. Ali to je sunovrat vašeg shvatanja života, vašeg shvatanja politike, vašeg shvatanja da EU predstavlja jedno drvo, a vi samo treba da stanete ispod drveta, da tresnete jednom granom i sve će da se napuni.
Još čeka na granici šest i po milijardi, ljudi, niste uneli, ili ste pokrali, šta je bilo?! Rekli ste med i mleko, samo mi demokrate da dođemo na vlast, nas Evropa voli, nas svet voli, oni vas tretiraju kao partnere, a ne kao protivnike. Kmečao je ovde Drašković i rekao: "Mir! UN će da vode računa o Srbima na KiM. Sve će biti u najboljem redu, samo da prodamo ova preduzeća". Prodali ste preduzeća, nemate šta da prodajete više. I pao je sistem.
Kako je moguće da neko ne plaća u vašem demokratskom sistemu poreze, kako je moguće da ne plaća doprinose za PIO i kako je moguće da ne plaća doprinose za zdravstveno osiguranje, zbog čega ljudi ne mogu da overe knjižicu? Ima i druga strana – džabe što je on overio knjižicu, on opet mora sve da plati.
Znači, vi ste nastavili, pa ste još i produbili taj sistem da čovek može da radi 35 godina u nekoj firmi, bez obzira na svojinsku strukturu te firme, može da bude u pitanju i da je sada stranac vlasnik firme, i da ne može da overi zdravstvenu knjižicu. Ide redovno na posao, dobija neku crkavicu, ali nema zdravstvenu zaštitu. Kako je to moguće u demokratiji? Kako je moguće to u vašim snovima?
Tu realnost ne mogu da pokriju "Danas", ''B92'', ''Studio B'', RTS, "Blic", "Glas" i svi mediji pod kontrolom Amerike, Engleske i drugih država, koje nikada neće biti proleterske. Kako je to moguće? Kako se to omaklo vama? Kako se to desilo?
Sada ćemo da pričamo o brojkama.
Vi ste napisali u ovom zakonu, koji se odnosi na doprinose za zdravstveno osiguranje, da ukupna dugovanja po osnovu dospelih a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 42 milijarde dinara.
Da imate 42 milijarde, da li bi nešto bilo bolje? Ne bi. Zašto? Zato što je na čelu tog ministarstva Tomica – ''Torbica'', G17 plus. Ako hoćeš da radiš u zdravstvu moraš da budeš član G17 plus. Kraj priče. Moraš da upadaš u ''dil'' za lekove, moraš da nađeš sponzora da ideš na savetovanje, ako si neki stručnjak iz oblasti zdravstva, da bi pratio novu tehnologiju, mora da se ugrađuje u nabavku skenera i da ne ređam dalje. A, gde je osiguranik? Nema ga.
Juče smo čuli, sedam puta skuplje plaćamo lekove u Srbiji koji se prave u Srbiji. Kakav je taj vaš sistem? Gde na kugli zemaljskoj postoji takav sistem koji ste vi napravili, a koji reklamiraju Amerikanci preko svojih ambasadora, Englezi preko svojih ambasadora, preko ''Bilda'', RTS, ''B92'', ''Danas'', ''Blic'', i terajte redom sve, i kolumnista daje svoj doprinos tome. Gde?
Građani Srbije, pratite sednice Narodne skupštine, jer ćete ovde čuti surovu istinu o životu u Srbiji, a taj život kreira Boris Tadić. Boris Tadić je glavni kreator. Pobedili ste na izborima, on je ispunio obećanje, ono što je potpisao, potpisao je. Da li će da se ostvari? Neće da se ostvari. Potpisao je sa penzionerima. Sve je u redu. Sve ste vi lepo uradili. Ne možete nikoga da ubedite u to.
Sada će, recimo, u Vrnjačkoj Banji jedna stranka da potroši milione dinara da bi prevarila građane, pa pokušaće i u Knjaževcu, pa će pokušati i u Rumi, pa će pokušati i u Prijepolju. Svuda ćete vi da prevarite ljude, jer živite od laži. Ko laže taj i krade, ko krade ide u zatvor, a ko ide u zatvor ima buve. To je naš problem. ''Buve'' vode državu!
MMF daje malo kredite, pa onda kaže – ne može iz budžeta da se dotira, socijala, ne, to mora da bude iz realnih izvora. A onda dođu dva predloga zakona u kojima jasno stoji, sve smo promašili. Nismo napravili jedan konzistentan sistem koji može da radi. Pa jedne godine imamo suficit, a druge godine imamo deficit. Deficit, deficit.
A, vi pobeđujete. Za čas naručite kod gospođe Sonje Liht ili preko muža istraživanje mnjenja – tri puta jači, četiri puta jači. Sila! Gde je ta sila? Sila zahvaljujući tome što je gurnula ruku u tuđi džep. Malo krade ove iz inostranstva, a najviše krade građane Srbije.
Kako je moguće da se ne plaćaju porezi, objasnite mi, molim vas. Mora da se obračuna kamata, pa po osnovu kamate vi ste rekli da postoji 15 milijardi duga. Niste čitali obrazloženje? Ja sam ga čitao, eto, vidite. Za ovaj ste rekli 42 milijarde, 42 milijarde i 15 to je 57. Koliko je naš budžetski deficit? Rekli ste 45. Vaš sistem ne postoji!
Molim vas, to samo kod nas postoji i nigde na kugli Zemaljskoj; dođe čovek iz inostranstva i kaže – želeo bih da napravim jednu fabriku na livadi (kako vi to kažete na engleskom, zeleno). Onda se pojavi jedan ministar i kaže – sve ćete da dobijete po bagatelnim uslovima, čak ćemo da vam damo i za svakog budućeg zaposlenog toliko i toliko para. Gde to ima? Objasnite mi? Gde postoji fikus od dva miliona dinara, kašičica od 800 dinara, gde postoji? Postoji u Vladi koju vodi DS. To nije uvreda, gospodine Mićunoviću, to su brojke, to su činjenice. To su činjenice.
Imamo mi penzionere. I Olja Bećković je invalidski penzioner. Ona nije u položaju kao roditelj nekog od ovih ovde. Nije. I Neda Arnerić je bila penzionerka, ona je penzionisana tokom novembra 2000. godine, pa lečila se posle u Bodrumu itd. Sve ste unakazili. Čitav sistem.
Kako je moguće da neko ne plati porez pored onako oštrog, britke sablje, Dinkića, kako je to moguće? Vi sada, gospođo, vodite taj resor, mislim, šire posmatrano, kako je moguće da se ne plaća porez u ovoj demokratskoj državi?
A šta će da se desi ako neko od ovih koji je dužan treba da plati doprinose, poreze, doprinose za zdravstveno, doprinose za PIO ili plati ovu kamatu koju ste izračunali? Verovatno je zatvoren, jer on ne plaća, jer nema sredstava. A kakav je taj ekonomski ambijent u kome on treba da ostvari sredstva? Ovo su sve troškovi sa gledišta firme. Da li on može da pokrije taj trošak? Ne može. Zašto ne može? Zato što je tržište monopolisano i zato što iz inostranstva ulazi sve i svašta i to ste lepo priznali.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu vi ste rekli da ćete po osnovu PDV da naberete tri puta više za robu koja dolazi iz inostranstva, nego koja se proizvodi na našem tržištu. Vi stimulišete uvoz. Kada se ne stimuliše uvoz, kada se pravi veliki budžet, deficit u platnom prometu sa inostranstvom, to u prevodu znači, vi ste ovo tržište stavili na tacnu. Kome? Inostranstvu. Ili, da budem precizniji, stavili ste na tacnu predstavnicima nekih firmi iz inostranstva koji su u Srbiji.
Tu vam je Đilas, tu vam je onaj vaš Šafer, on prodaje te bombone, čokolade, kao i ovi drugi tajkuni. I koga vi zastupate? Tajkune! Da biste očuvali to, zaboravio sam sada ovu sliku, Boris Tadić je posetio na Goču Tomislava Nikolića, pa mu dao pare, videli ste i sami slike koliku je latifundiju napravio.
Sada ste napravili svoju stranku, gospođo Đukić-Dejanović, Borisovim parama, američkim parama, engleskim parama napravili ste svoju stranku koja treba da spreči ovo da se čuje, ko uništava ovu državu, ovaj narod i vitalne interese.
I onda će opet neko da zakmeči ovde – pobedili smo! Slažem se, a to znači u prevari, to znači prevarili ste. Samo ste uspeli da prevarite.
Zašto? Svi mediji su pod kontrolom Amerike, Engleske i svih dokazanih neprijatelja srpskog naroda. Sada je Havijer Solana dobar, sada je Oli Ren dobar, sada su svi Amerikanci dobri, sada ćete da isporučujete naše građane tamo. Sada ste pukli toliko, morate da plaćate i troškove svedocima koji idu u Hag, svedocima tužilaštva plaćate. I vama je stalo da se završi ta priča, da zaokružite priču ''prljav posao protiv srpskog naroda''.
Usvajajući ove predloge zakona ili glasajući protiv ovih predloga zakona, ništa se neće pozitivno desiti u našoj zemlji. Ako se ne glasa, nastaviće se i dalje proces da ova vlast ne samo što nema snage nego nema ni teoretske mogućnosti da naplati te kamate i da nekoga natera da plaća. A napravili ste tako zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju da ste od zdravstvene knjižice napravili izvodom matične knjige rođenih.
Objasnite ljudima, 30 i nešto godina čovek uplaćuje za zdravstveno osiguranje, gde su te pare? Čovek uplaćuje 30, 40 godina za PIO. Gde su te pare?! Ako nema tih para, šta je sa njegovim pravima? Vi ne priznajete. Mene uopšte ne bi iznenadilo da Dinkić za koji dan izađe i da kaže, penzija, trošak! Za šta? Trošak i za fond, trošak i za državu. Šta da radimo? Da ukinemo penzije, jer više nema penzija. Onda će Boris Tadić da kaže - imamo dodatak. Koji? Ko zgazi penzionera dobija jednokratnu pomoć od dve hiljada evra! To ste vi spremni da uradite. (Aplauz.)
Vas uopšte ne interesuju građani Republike Srbije. Vas interesuju fokus grupe. Popularnost, da li je talijansku pastuv, da li je Roki Marćano, da li je Roki ovaj, vile na Dedinju, vile na Senjaku, kuće ovamo. To vas interesuje da zgrnete, da pokradete ovaj narod i još malo što ima da se pokrade. To je Boris Tadić dao Tomi Nikoliću. I vi njega čuvate zbog toga, molim vas!
Na kraju, nešto, da iskoristim priliku, gospođo Đukić-Dejanović. Juče je bio 28.10.2008. godine, u 18,05 časova je ušao Tomislav Nikolić u ovu salu i poslao mi je poruku: "Čujem da pričaš svuda i naglas da sam džukela koju si isterao sa sednice. Zaustavi se!" Ovo ne tumačim kao pretnju. Nema on kome da preti. Jasno vam je kada vidite ove slike da je i njemu jasno da nema šta da traži ovde.
Na Paliluli nam se vraćaju odbornici, svuda se ljudi vraćaju, sve ih je prevario, još ih samo drži Boris Tadić. Zašto? Da bi po američkom nalogu završio prljav posao sa Srbijom i srpskim narodom, kako bi uneo što veću zabunu i kako bi se stvorili uslovi da ovi pomognu ubistvu Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu.
Ne prozivam ja njih, prozivam Borisa Tadića i prozivam vas koji sve to znate i uporno ćutite. (Aplauz.)

Povreda Poslovnika, najpre gospodin Dimitrijević, pa gospođa Janković.

Zahvaljujem, gospođo predsednice, ja sam juče u popodnevnim časovima otvorio jednu temu, a sada vam postavljam kao poslaničko pitanje i molim da mi nadležne institucije odgovore na to pitanje. Pitam:
1) Da li je tačna informacija da pojedine farmaceutske kuće u Srbiji lekove prodaju po cenama koje su do sedam puta veće nego u susednoj Crnoj Gori?
2) Da li je tačno da Republički zavod za zdravstveno osiguranje ne raspisuje tender za kupovinu lekova? Ako je tačno, zbog čega je to tako?
3) U kom su poslovnom odnosu Republički zavod za zdravstveno osiguranje, veledrogerije i apoteke?
Zahvaljujem.

Znate, strogo gledano, to su bila poslanička pitanja koja nisu uvremenjena, ali može se shvatiti i kao potreba da se informišete da biste dalje mogli da pratite. U redu, ali je trebalo u toj formi da bude plasirano.
Gospođa Janković, izvolite, po Poslovniku.

Član 225. i 226. Dolazim iz Palate pravde, gde sam se srela sa porodicom i prijateljima našeg mladog košarkaša Miladina Kovačevića, koji je zbog navodnog napada na američkog državljanina Brajana Štajnhauera bio uhapšen i odveden u američki zatvor u noći između 4. i 5. juna ove godine.
Ovaj momak, koji je bio uzoran sportista i student političkih nauka u Americi, mesec dana je boravio u jednom od najzloglasnijih američkih zatvora, sa okorelim kriminalcima i ubicama, kao u najgorim američkim filmovima "ce produkcije", u kojima je sve toliko odvratno da gotovo niko ne veruje da je realno.
Pred sud je izveden s lancima na nogama, a određena je kaucija od 100.000 dolara, dok su druga dva osumnjičena puštena sa kaucijom od 5.000 i 10.000 dolara i, naravno, privedena tek posle 25 dana.
Njegov život i život njegove porodice su bili ozbiljno ugroženi. Američki mediji su mladog Kovačevića prikazivali kao psihopatu koji puši tompus i nosi kalašnjikov. Da li bi to stvarno bilo moguće u studentskom kampu u Americi? Nazivali su ga ''srpskim đubretom'', a porodicu sistematski zlostavljali, povezujući je sa ''balkanskim kasapinom Miloševićem'' i ''crvenim beretkama'', jer su oni, bože moj, iz Kule.
Porodica je i psihološki i fizički i finansijski jako ruinirana jer je morala da kuću stavi pod hipoteku da bi platila i prikupila ovaj novac za kauciju. Majka Miladina Kovačevića, Branka, inače je neuropsihijatar i sudski veštak, pokušavala je da dobije podatke o zdravstvenom stanju navodne žrtve Brajana Štajnhauera, ali i njoj, a i drugim stručnjacima našeg porekla, bilo je onemogućeno da saznaju kakva je realna situacija. Realno, zbog ozbiljne toksikacije usled zloupotrebe droga i alkohola, dotični mladi Amerikanac je doveden u stanje indukovane kome iz koje je izašao i te kako funkcionalan.
Nemam nameru da se mešam u istražni postupak, ali je neophodno reći u kakvoj poziciji životne ugroženosti se našao naš državljanin, koji se 10. juna vratio u Srbiju, državu koja jedino može da mu obezbedi Ustavom zagarantovana prava. Od tada, pa sve do juče, kada je u ranim jutarnjim časovima priveden i odvezen, opet kao opasan kriminalac, u stanicu policije u ulici 29. novembra, Miladin Kovačević je bio dostupan našim vlastima i istražnim organima, javno ispoljavajući svoju spremnost da se u njegovoj matičnoj državi pokrene postupak u kojoj bi mogao da dokaže svoju nevinost. To što je fizički snažan, ovaj mladić nije nikako zloupotrebio, čak se nije radilo ni o samoodbrani, već odbrani druga dva učesnika u ovoj tuči.
Juče, kasno uveče, Miladinu Kovačeviću i konzulu Nenadoviću određen je pritvor do 30 dana. S tim u vezi, imam pitanja za Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo pravde.
Prvo, zašto se čekalo da započne suđenje u Srbiji i kako to da se baš sada Ministarstvu inostranih poslova dostavi predmet Miladina Kovačevića, kada je on bio na raspolaganju i policiji i pravosudnim organima države Srbije od 10. juna, kada se vratio iz Amerike?
Drugo, da li je ovo trenutak koji je rezultat diktata našem pravosuđu, a da nije udovoljeno želji našeg građanina da se pokrene postupak u kome bi on imao šansu da dokaže svoju nevinost? Da li se američki sud ovde predstavlja kao nadnacionalni u odnosu na naš pravosudni sistem i da li čekaju da vide da li će kazna biti dovoljno drakonska, pa da oni ponovo preuzmu slučaju?
(Predsednik: Vreme.)
Po međunarodnim standardima, ne može istovremeno da se vodi postupak u dve države. Da li se postupa po zamolnici Amerike da se ovde izvedu svi dokazi, pa da se ti isti dokazi vrate u nadležnost američkog pravosuđa?
Ko će i kojim mehanizmima obezbediti ...
(Predsednik: Hoćete li, molim vas, da privedete kraju?)
... dobro, onda ću da nastavim u sledećoj povredi Poslovnika.

Gospođa ministar ima reč, izvolite.

Dakle, ja bih ipak nekoliko reči rekla o zakonima koji su na dnevnom redu današnje sednice Parlamenta.         Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, ipak imam šta da kažem o ova dva zakona.
Prvi zakon jeste Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i poreza za obavezno socijalno osiguranje, a drugi zakon odnosi se na mirovanje i otpis duga po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje.
O čemu se zapravo radi? Htela bih da podsetim ovaj parlament da se radi, pre svega, o starim dugovima. Znači, 90% duga o kojim se ovde govori, 45 plus 15 milijardi, odnosi se bukvalno na stare dugove. To su dugovi koji su nastali tokom 90-ih godina, a onda su samo prepisivane kamate.
Naravno da ovi zakoni imaju u osnovi jedan cilj, a to je da oslobodimo kompanije koje su u prošlosti napravile dug tog balasta i da sada mogu redovno da izmiruju svoje tekuće poreske obaveze. Pri tome, ne oslobađamo ih duga, oslobađamo ih kamate. To je kada se radi o 10 poreskih oblasti. Dug jeste stari, veličina duga je rezultat kamata koje su prepisivane u čitavom ovom periodu, tako da je otprilike, kamate su 50%, osnovni dug je 50%. Dakle, dug jeste star, ne oslobađaju se duga, oslobađaju se kamate. Znači, uslov je da sve svoje obaveze redovno izvršavaju.
Što se tiče doprinosa za zdravstveno osiguranje, to je drugi zakon, rešenje je nešto drugačije, s obzirom na to i da je sam doprinos za zdravstveno osiguranje nešto drugačiji po svojoj prirodi od ostalih poreskih oblika. Ovde je predlog zakona kojim želimo da praktično omogućimo privremeno mirovanje duga koji je konstatovan na 31.12.2007. godine, dakle privremeno zamrzavamo, privremeno on ne plaća kamatu, ali samo ukoliko u periodu od naredne četiri godine redovno plaća doprinose.
Dakle, rezultati ova dva zakona biće sigurno povećana fiskalna disciplina u smislu redovnog otplaćivanja poreza, doprinosa i starih dugova bez kamate, samo toliko.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, želi da govori o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, vi ne govorite punu istinu. Pokušavate da na neki način dezavuišete izlaganje gospodina Zorana Krasića, koji je ispred SRS stavio osnovne primedbe na predlog ova dva zakona.
Vi kažete da se dug u najvećoj meri odnosi na dug koji je stvoren devedesetih godina. Da li je taj dug 100% ili ima i onoga duga koji je od 2000. godine i koliki je taj dug? Onda se postavlja pitanje, kada ste došli 2000. godine tvrdili ste da sve ono što je bilo do tada ne valja, da ćete vi popraviti i da nećete doći nikada u ovu situaciju.
Niste vi ništa novo izmislili. Bilo je toga i to dosta ranije kada, takođe, neki građani nisu mogli da overavaju zdravstvene knjižice, to su bili privatnici, samostalne delatnosti. Niste nikako mogli da odete kod doktora ako nemate overenu zdravstvenu legitimaciju, a da bi overili zdravstvenu legitimaciju morali ste da isplatite sve poreze i doprinose.
Ovo što vi radite, vi ste samo preuzeli iz nekih ranijih vremena kada su se građani delili na one građene koji su mogli da imaju zdravstveno osiguranje bez obzira što njihove firme, društvene firme, nisu uplatili te doprinose i privatnike koji to nisu mogli zato što su bili privatnici.
Ovo sad što govorite, vas optužujem, odnosno vi koji ste na vlasti, kako ste vi uopšte mogli da dođete u situaciju da ne možete da izmirujete doprinose za zdravstveno osiguranje?
Kako je to moguće? Sistem koji je pravljen po ugledu na evropski, po savetima Svetske banke MMF, kako je uopšte moguće da dođete u ovu poziciju? Hajde da uzmemo taj deo koji je bio devedesetih godina, ali šta ćete sa ovim doprinosima koji se ne izmiruju od 2000. godine? To je jedna stvar.
Druga stvar, koliko ste vi prodali do sada društvenih firmi? Gde su te pare? Gospodin Krasić vam postavlja jednostavno pitanje. Čovek 30 godina uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje, ne može sada da se leči. Znate kako može? Nema overenu zdravstvenu knjižicu, mora da plati. Kakva ste vi to onda država?
Hoćete da budete socijalno pravedna država, hoćete da vodite računa o građanima? Trideset godina je plaćao zdravstveno ili je njegova firma bila u obavezi da plaća, a on kada dođe kod doktora ukoliko ne položi pare, neće ljude da puste iz bolnice ukoliko ne plate. O tome vas mi pitamo a ne o tehnici, kako ćete vi otpisati kamate, kako ćete regulisati plaćanje duga itd.