Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vi ste danas napravili jedan presedan koji pre vas niko nije uradio, ima ovde kolega narodnih poslanika koji su duži vremenski period poslanici, da predstavnik Vlade ne komentariše ono što je na dnevnom redu. Vaša komunikacija sa narodnim poslanicima je loša. Verujem kolegi Vujadinoviću da ste vi dobar profesor javnih finansija i neću da kažem da vam je tamo mesto, ali mi ovde vas posmatramo kao predstavnika Vlade, a vi narodne poslanike posmatrate kao predstavnike građana i ništa mimo toga.
Vi ste juče pokušali da kažete da su nasleđene obaveze i dugovi znatno pre 2000. Moguće je, u to ne mogu da ulazim, nisam analitički proučio, kao što to vi volite da uradite, ali morate da znate da su "Robne kuće", i mnogi drugi privredni subjekti koji su prodati, tekovine i ovih ljudi koji ovde zastupaju PUPS i svih nas koji smo ovde. Ne treba to zaboraviti, već treba tu imati u vidu jedan balans.
Vi kažete da su i obaveze iz neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje nastale iz perioda devedesetih godina. Tu sam spreman da vam suprotstavim svoje mišljenje – to nije tačno. Velika preduzeća koja su imala tada izvesnih problema zbog ukupnog ambijenta u kojem se država Srbija nalazila, već su privatizovana ili su pod stečajem, i obaveze su iz nekog kasnijeg perioda, biće da je sve, otprilike, od 2000. godine pa naovamo.
Kada je u pitanju ovaj prvi zakon koji govori o otpisu kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, vi ste ovde napravili jednu dinamiku i jednu aktivnost koju treba da provedu poreski obveznici i da prijave do 31. jula 2009. godine, ali nema nikakve struktura ko su obveznici po ovom osnovu. Pretpostavljam da je veoma mali broj i samostalnih trgovinskih radnji i drugih privrednih subjekata, a da je ostao veliki broj onih preduzeća koja su još uvek u društvenoj strukturi vlasništva i da vi verovatno, ne mislim direktno na vas, naravno, pravite planove ko bi mogao da otkupi ta preduzeća, pa da se njima izađe u susret.
Učinak ove vlade do današnjeg dana, moglo bi se reći, po mišljenju građana Srbije, ne onih poslanika koji podržavaju sve šta se uradilo, ravan je skoro nuli.
Kad nemate neka rešenja, vi onda, pokušavate da obuhvatite što veći broj građana, kao što je ovde kolega Vujadinović govorio, pa dajte da se izađe u susret seljacima, odnosno poljoprivrednim proizvođačima.
Nema onog poslanika i nema građanina u Srbiji koji ne želi da im se pomogne. Njihove obaveze, u odnosu na obaveze velikih privrednih sistema koji će biti sada privatizovani, zanemarljive su,
Jer, ako ponekad prošetate Srbijom, a ne samo Crnom Gorom, videćete da su najsiromašniji najredovnije i najbolje platiše. Oni vole svoju državu, cene je i ispunjavanjem svojih obaveza pokušavaju da iskažu svoju lojalnost, dok to oni drugi najčešće ne čine.
Vi ste ovde rekli da će se svrstati veliki poreski obveznici, kada je u pitanju oprost kamata, ali mi uopšte nemamo pregled ni ko su ti, ni koliko ih ima, a lično mislim da "u tom grmu leži zec".
U članu 3. Predloga zakona lepo ste izdiferencirali, i to: 1) ako se uplati do 31.12.2008. godine, kamate se priznaju u ukupnom iznosu od 100%;
2) ako to učine do 31. marta 2009. godine, 75% ;
3) ako učine do 30. juna 2009. godine 50%;
Znači, razlika je šest meseci, a razlika u njihovim obavezama je 50%.
Ako ste već hteli da izađete u susret, da li vam se ne čini da je to previše? Dakle, to možemo tretirati nekom vrstom kamate. Ona je mnogo velika. Sredstva po osnovu kamata su 15 milijardi. Pridružujem se diskusiji koju je izneo narodni poslanik gospodin Marić, da je poreska administracija trebalo da bude mnogo efikasnija, jer, još jednom ponavljam, oni koji najmanje imaju, oni najredovnije izmiruju svoje obaveze.
Da vas podsetim, prosečna otvorenost samostalnih trgovinskih ili zanatskih radnji u Srbiji je bila sedam meseci, a sada je devet meseci. Toliko u proseku mogu da izdrže, upravo zbog velikih obaveza, a onda moraju da je zatvore. A, oni koji kupuju firme, ima slučajeva po 20, 30, 40, oni gledaju ne samo kako da prevare državu nego i zaposlene u tim firmama. Zato kasnije nastaju veliki problemi, a niko iz Vlade nije spreman da pomogne u rešavanju problema zaposlenih u tim firmama.
U obrazloženju ovog zakona kažete da se ovo reguliše zakonom, na koji drugačiji način ste mislili, koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte. Upravo ovaj zakon ne stvara jednaka prava i obaveze.
Vi ćete ovim zakonima stimulisati neke, da li građane, da li privredne subjekte, da razmišljaju kako u narednom periodu da ne plaćaju svoje obaveze, jer nije ovo prvi put da država nešto pokuša da učini, ali to bude na štetu onih redovnih platiša. Treba pratiti sprovođenje fiskalne politike.
Recimo, u Nemačkoj, prilikom procene kršenja odredaba krivičnog zakonika, ako se primeti da se neka odredba krši više od 10%, njima je to dobar signal da treba menjati zakon, a ne menjati građane. Znači, nije prava mera utvrđena, a i vrlo često nije bilo prave mere u fiskalnoj politici kod zaduženja građana Srbije.
Da kažem nešto ukratko o ovom zakonu o mirovanju i otpisa duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje Ovde bih se pridružio sugestiji kolege iz SPS, ovo bi trebalo ex officio za poljoprivredne proizvođače za njihova zaduženja. To su ljudi koji žive daleko od sedišta gde se nalaze poreske uprave, možda imaju lošije informativne komunikacije i njima bi trebalo po službenoj dužnosti da se otpišu ova potraživanja koja oni imaju.
Molim vas, pitam, potrebno mi je zbog pitanja građana Srbije – šta je sa obavezama obveznika koji su prestali da postoje, čiji su privredni subjekti prestali da postoje sa danom stupanja na snagu ovog zakona?
Vi ste predvideli u ovom predlogu zakona da ukoliko se u narednom periodu redovno izmiruju obaveze do 2011. godine da će im onda biti otpisane sve njihove obaveze, i kamate i doprinosi po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja. To je pod uslovom da je privredni subjekat aktivan.
Ali, ukoliko je on prestao da postoji sa danom stupanja na snagu ovog zakona, kakva će njegova sudbina biti, jer on nema više dalje redovnu obavezu.
Da li se njegova obaveza sastoji u ukupnom dugu koji ima na današnji dan, odnosno na dan stupanja na snagu ovog zakona, da li će njegova obaveza ostati samo ono što je po osnovu zdravstvenog osiguranja ili kamata ili će moći da izmiri svoju obavezu do 31.12.2011. godine i smatraće se da su ove obaveze prestale da postoje?
Naravno, dobio sam veliki broj pitanja od građana Srbije, i danas, koji kažu da nastaju problemi kada ispune uslove za odlazak u penziju. Imam jedan konkretan slučaj (on je, doduše, i poslednji pozvao) kada je pre dve godine stekao uslove za odlazak u penziju, sve je završeno. Već dve godine nije dobio rešenje o odlasku u penziju.
Postavljam vam pitanje – kako, na koji način i od čega će taj građanin, koji je odradio 40 godina penzijskog staža, da živi, dok ne stigne rešenje o penzionisanju? Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo poslanici, slušajući koalicione partnere, koji čine vlast, vidim koliko su solidarni što se tiče ovog zakona i otpisa ovih dugova.
Pitam vas, da li ovo nije vaša lažna solidarnost. Znate zbog čega? Zato što vi dobro znate od koga i na koji način da naplatite te dugove. Ako uđete u staračka domaćinstva poljoprivrednih proizvođača ili radnika ili ove naše srpske sirotinje, kako i na koji način da mu uzmete ono što on ima u kući kada dobro znate da ima frižider koji je star preko 20 godina, televizor, takođe, a da ne govorim o bilo čemu što on ima kao svoje dobro što ga čuva u kući.
Dobro znate da vi to ne možete da naplatite i onda se sada pojavljujete kao dobročinitelji – ajde, da vidimo kako će vam ova Vlada otpisati dugove i kako mi mislimo o vama, odnosno ono što smo vam obećali u predizbornoj kampanji da ćemo misliti o vama. Eto, na takav način ova vlast misli.
Pitam, kako će i na koji način mnogi bolesnici koji se danas nalaze u bolnicama koji nemaju nikakva druga primanja da plate taj bolnički dan, dan koji su proveli u bolnici? Dobro znate da određene lekove mogu da dobiju u bolnici, a mnoge lekove oni sami moraju da kupe –kako i na koji način i ko će da im kupi te lekove kada dobro znate da preko 60, 70% stanovništva Srbije više ne može, takoreći, da sastavi mesec sa mesecom, odnosno ne može ove dažbine u toku meseca da otplati državi? To je moje pitanje koje postavljam.
Nemojte se lažno solidarisati i nemojte predstavljati jednu solidarnu, lažnu, vladu. Vi predstavljate vladu koja hoće, i krenula je tim putem, da uništi srpstvo, da uništi srpskog seljaka, da uništi srpskog radnika.
Molim vas, nemojte vaše to lažno predstavljanje ovde – pojedinci koje čitav dan slušam, koji izlaze za ovu govornicu i kažu da se slažu sa ovim zakonom.
Dobro je govorio ovaj mali Đorđe, iz SPS, koga podržavam, a i gospodin Sreta – o problemima sela i seljaka. Šta o njemu dalje pričati? Nema šta da govorimo. Ogoleo ...
(Predsedavajuća: Prošlo je tri minuta. Koji član Poslovnika mislite da je povređen?)
Završavam, došao do prosjačkog štapa i vi mislite....
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, koji član Poslovnika smatrate da je povređen?)
Rekao sam, čl. 225. i 226.

Niste rekli. Uvidom u stenogram ni član 225. ni 226. a informaciju niste postavili.
Imate vremena u okviru vaše Poslaničke grupe, narodni poslaniče, ako želite, ima još devet minuta, da podelite sa narodnim poslanikom Pajom Momčilovim. Nema potrebe za zloupotrebom Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, devet minuta ima Poslanička grupa SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gde se dadoše još tri minuta, ne znam, gospođo predsedavajuća, ali nije ni važno. Imamo dva zakona ovde i objedinjenu raspravu, otpis kamata na osnovu poreza i socijalnog osiguranja i drugi koji je dosta sličan, o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Gospodin Krasić je potpuno jasno rekao stav SRS, a on se može svesti na jednu rečenicu – doneli mi ove zakone ili ne, građani nikakve koristi od toga imati neće. To je suština koju neko može da prihvati, neko ne, trudiću se i da dokažem.
Gospođa ministarka, sada je nema, vidimo, branila je zakon ćutanjem, a što je najbolje kada nemaš šta da kažeš. Hteo sam, eto, da kažem da možda ima jedna olakšavajuća okolnost. To su zakoni koje je prethodna Vlada uputila prema Parlamentu. Verovatno, pošto se ona ne smatra autorom toga, nije mogla ni da brani ove zakone.
Pitam, prvo – kakvi su ovo zakoni? Ovo su smešni zakoni, tipični dosovski, to su zakoni zakrpe, to su zakoni koji treba da gase požar, tj. da ispravljaju nebuloze prethodnih dosovskih zakona.
Niz je takvih zakona, kao što je Zakon o krivičnom postupku koji ćemo morati tek u idućoj godini da sprovodimo, Zakon koji je 2006. godine donet, pa je viđeno da nije prihvatljiv.
Sada o nečemu iz oblasti zdravstva i nešto što reguliše i ovaj zakon o mirovanju i otpisu dugova. Vidite, u Analizi efekata kaže se – ''Naime, Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisana je obaveza ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo na osnovu overene zdravstvene knjižice, s tim da overu zdravstvene knjižice vrši matična filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje a na osnovu dokaza...'' itd.
Pazite, oni sada nama pričaju bajku, uopšte se ne overavaju knjižice u Republičkom zavodu. Overavaju firme i preduzeća. Pazite, kakva rašomonijada, kada već gledate objašnjenja u firmama, svojim, i vi u vašoj firmi, u Skupštini, morate da overite ako ste stalno zaposleni, tu se overava vaša knjižica, postoji čitav niz pitanja koja su ovde postavljena u obrazloženju, interpunkcija je potpuno zaboravljena, izbačen je znak pitanja, nema ni kod jednog pitanja tog znaka interpunkcije, a to nije ni važno, hajde da vidimo kako ćete ovo razumeti:
Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona? Neće valjda da se ostvaruje razlog zakona, on postoji, pa se onda donosi zakon. To neko napiše, a to ovde časni ministri brane i kažu da je uredu.
Neću sada vama da čitam šta bi trebalo da bude. Šta mislite kada vam se u obrazloženjima postavi pitanje:
Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema? Donošenje zakona je najbolji način za rešavanje problema iz razloga što se radi o zakonskoj materiji. Aferim! Za koga je ovo?
Da čitam drugi deo, još je strašniji, neću, to nema veze sa logikom, recimo:
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava? Koje mere? Kaže da je Ministarstvo finansija – Poreska uprava nadležna za sprovođenje zakona i za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike Srbije. Ovo je stupidno. Koje mere? Ne, ovde je napisano ko će sprovoditi, a u naslovu je – koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo. Onda vi, evo, neko je klimnuo glavom da je to uredu, ako je vama u redu, nemam ništa protiv.
Pitanje je koliko građana i firmi izvršava ove obaveze, to je trebalo da čujemo. Koja je to kategorija građana, da vidimo socijalnu strukturu, da smo to dobili mi bismo kazali da imamo priču ozbiljnih ljudi. Ili, što je još važnije, zašto građani ne izmiruju ove obaveze, da li je neko pokušao da do toga dođe. Jasno je, 42 milijarde nedostaje Republičkom fondu, a on ima budžet od 143 milijarde, je l' tako? Ko je kriv? Poreska uprava, Dinkićeva poreska uprava.
Ono što je još strašnije, Republički fond ne dobija ni ono što je budžet dužan da transferiše, dobio je 2% umesto 15% sredstava koja su neophodna za neosigurana lica, a koja opet taj naš zakon predviđa. To je opet kršenje zakona.
Znate u kakvoj su teškoj situaciji poljoprivrednici – i normalno da niko ne može biti protiv da se njima eventualno i pomogne, pa, i ovakvim zakonima, zakrpama, smešnim zakonima.
Čuli smo ministarku, da su u rebalansu budžeta imali subvencije poljoprivrednicima koje su povukle ovaj deficit koji smo imali, jednim delom, pa smo onda videli njenu priču da verovatno u budućnosti toga neće biti, a vi znate da smo potpisali Sporazum o pridruživanju i da će početi da se primenjuju trgovinski sporazumi koji će i te kako dodatno dovesti u težak položaj naše poljoprivrednike.
Kada su u pitanju samostalni preduzetnici, zanatlije, male radnje, kakva je situacija? Otprilike, prema njima se odnose državni organi kao dahije. Evo zašto. Akontacioni porez, oni imaju i njima se to određuje od opštine do opštine u različitoj veličini. Kako to izgleda?
Kaže, plata ti je, recimo, 40.000 – e, sad ćeš ti još plaćati za ono što zaradiš toliko, pa ako ne ostvariš to, onda iduće godine nikad ti neće biti ni umanjeno ni spušteno naniže, nego uvek ćeš dobiti veći iznos da platiš, i ti moraš to plaćati. A onda ide kamata na kamatu, ako ne platiš, pa izmisle taksu za isticanje firme 38.000, pa kažu, nećete za prošlu godinu plaćati, a za 15 dana stigne ponovo nalog da platite 38.000. Pa, onda, kad su uveli fiskalne kase, uhvate onog špijuna i kažu da je obavezno da se kupi od 150 evra i kažu mi ćemo vam to vratiti, nikad vratili nisu, 300.000 je takvih plaćeno, košta realno 15 evra, a 45 miliona Dinkić je lepo prigrabio od ovih ljudi.
Bitno je kako se ponašaju inspekcije. Kod ovih malih banu kako hoće, a dogovaraju se sa velikima, idu po dogovoru. Isto tako, ispada da veliki restorani plaćaju iste poreze kao i oni što imaju najniže mogućnosti da plate, zanatlije sa radnjama. Zna se i koji je to mehanizam.
Ono što je, takođe, važno da kažemo, narod je, nažalost, sve bolesniji, u ovoj našoj zemlji stopa mortaliteta u poslednjih pet godina je u stalnom porastu, Zdravstveni statistički godišnjak Republike Srbije 2006. godine, to je o onim grobljima, opet jedna priča, mi iz SRS mislimo (a više nemamo dovoljno vremena) da je loša zdravstvena politika uzrok i lošeg zdravstvenog stanja građana i nemogućnosti da obave svoje obaveze.
Menjajte uslove poslovanja tih građana, omogućite tim poljoprivrednicima da normalno posluju i rade, pa ćete onda imati rešenja, a nikako ovakvim zakonskim rešenjima. Zapostavljena je primarna zdravstvena zaštita, neintegrisan je privatni sektor, sistem finansiranja ne obezbeđuje da ljudi mogu da plate, i to se sad jasno vidi. Ova država Srbija mora da definiše osnovni paket usluga i mora se najverovatnije razmotriti predlog SRS da se pređe na sistem nacionalnog finansiranja, gde svakom građaninu mora biti obezbeđen taj osnovni paket ustanova, pa da onda idemo dalje.
A danas ove kategorije, koje nisu navedene i pobrojane taksativno, i ugrožene kategorije, izbeglice i Romi, imaju i te kako velike probleme – nemaju overenu zdravstvenu knjižicu i ne mogu da ostvare svoja zdravstvena prava, a njihovo zdravlje je ugroženo.
Naravno, završavam, biće bitka u Ministarstvu oko narednog budžeta, moramo podržati Ministarstvo zdravlja koje ne sme da dozvoli da se ide na niže stope izdvajanja od bruto nacionalnog dohotka i ne sme ići na nižu stopu izdvajanja od 12% ličnih dohodaka, upravo da bismo bili Evropa, jer investiranje u zdravlje je investiranje u održiv razvoj.
A vi koji idete u Evropu, ovoj ministarki ću dati da pročita šta EU kaže o svemu tome. Hvala.
To je ono što sam imao da kažem. Naravno, besmisleni zakoni i ništa građani od toga dobiti neće. (Aplauz.)

Narodni poslanik Petar Jojić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč po osnovu člana 100. stav 1. Zatim, narodna poslanica Aleksandra Janković.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Koristim retko priliku i tražim obaveštenje od gospodina ministra, da kaže, zašto je loše organizovano zdravstvo u Pančevu, jer Pančevo zaslužuje da mu se posveti veća pažnja nego što se to do sada činilo i što se sada čini?
Pančevci traže, gospodine ministre, da date objašnjenje. Meni se obratio građanin dr Vladimir Dejanović-Dendi iz Pančeva, koji je sa velikim brojem građana u kontaktu, a i veliki broj građana mi se neposredno obraća godinama, ali, eto, vidite ništa se, takoreći, ozbiljno ne preduzima.
Vi znate kakva je situacija u Pančevu, da je Pančevo opasano svim mogućim otrovima, mogu da ih izjednačim sa bojnim otrovima. Bojni otrovi imaju vremensko ograničenje, ali otrovi koji truju Pančevce nemaju ograničenje, jer ni Vlada, a ni nadležni u toj industriji ne preduzimaju odgovarajuće mere da zaštite zdravlje građana Pančeva.
Tražim objašnjenje i obaveštenje od vas, gospodine ministre, zašto Pančevci, i to najteži bolesnici, moraju da idu iz Pančeva u Novi Sad na preglede i na zračenja, a radi se o najtežim bolesnicima, obolelih od karcinoma, kojih ima oko 3.000. Idu pod nenormalnim uslovima, leti i na 35-40 stepeni, a zimi na minusu od 20 i 30 stepeni. Oni su prinuđeni da putuju, a radi se, dakle, o najtežim bolesnicima.
U Pančevu je obolelo oko 3.000 dece od plućnih bolesti. U Pančevu je obolelo oko 10.000 građana od šećerne bolesti. Interno odeljenje bolnice je u katastrofalnom stanju. Ne mogu da ga poredim sa drugim institucijama koje su daleko, daleko ispred bolnice u Pančevu. Što se ne izdvajaju sredstva iz budžeta, kada Pančevačka privreda puni budžet Republike Srbije oko 25%? Samo "Petrohemija" je u prošloj godini izvezla oko 280 miliona evra svojih proizvoda.
Što Vlada nešto ne ostavi građanima Pančeva? Neka se organizuju, neka zaštite svoje zdravlje, da se uredi infrastruktura i obezbede uslovi za normalan život. Da odete u Pančevačku bolnicu, da je obiđete, naći ćete vojničke krevete iz 1914. godine, gvozdene vojničke krevete od pre rata...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... mislim da je izuzetno teška situacija u Pančevu. Određena naselja, evo, Štirkera nema... izvinjavam se gospođo predsedavajuća, završiću, s obzirom na ozbiljnost teme, koristim izuzetnu priliku da postavim pitanje ministru, gospodinu Milosavljeviću, verujem da će shvatiti i razumeti Pančevce, da se nešto preduzme u tom pravcu:
1) Zašto je po kazni premeštena dosadašnja direktorka zdravstva iz Pančeva, gospođa Barašević, da putuje iz Starčeva, preko Pančeva, u Kovin, 38 kilometara, i nazad, a da iz Zemuna bude novi direktor, koga će svakog jutra auto iz Zemuna da vozi u Pančevo i da ga vraća nazad u Zemun?
Zahvaljujem se i očekujem da će gospodin ministar razumeti Pančevce koji traže zaštitu, a ja verujem da je ministar odgovoran čovek. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100, stav 1.

Član 225. i član 226.
Ako sam ja plavuša i događa mi se da ne znam o čemu se radi ili ne znam odgovore na neka pitanja koji su očigledni, građani Srbije očigledno to nisu, te je ovo prilika da vama prosledim informaciju koju su nama prosledili građani.
Znači, pitanje je upućeno premijeru, ministru finansija, ministru privrede, a posebno Mlađanu Dinkiću i tiče se, naravno, famoznog ugovora sa ''Fijatom'', o kome se ovde raspravljalo a odgovora nikako nema.
Mi iz Nove Srbije se zalažemo da najvažniji elementi ovog ugovora moraju biti objavljeni na sajtu Vlade, jer se radi o jednom od najrizičnijih ugovora koji je ova Vlada mogla da sklopi sa strateškim partnerom. Ekonomski tim Nove Srbije je ustanovio vrlo čudne činjenice. Ako se pažljivo pogleda navedeni ugovor i uporedi sa onim što čujemo od pojedinih ministara, čovek ne može a da se ne zapita da li je reč o istim ugovorima.
Ministri tvrde da vrednost ugovora iznosi blizu 950 miliona evra sa početnom investicijom ''Fijata'' od 700 miliona evra. Govori se o planu proizvodnje od 200 hiljada vozila godišnje, izvozu od milijardu evra do 2011. i 2.400 novih radnih mesta.
Od svega navedenog u ugovoru se navodi samo obaveza novog preduzeća da do 2012. zaposli 2.433 radnika, ali obratite pažnju, bez obaveze da ti radnici budu regrutovani iz sadašnjeg broja od 3.800 zaposlenih, kao i to da novo preduzeće uloži više od 700 miliona evra investicija, ali ne ''Fijat'' nego zajedničko preduzeće.
Cifra od 200 hiljada automobila godišnje se nigde ne pominje, kao što se ne pominje ni dinamika ulaganja, bankarska garancija se ne pojavljuje ni u tragovima.
Najskandaloznije u svemu tome je što je Vlada potpisala ugovor sa ''Fijatom'' a da, pri tom, italijanski proizvođač nije podneo ni investicioni plan, ni garanciju, ni hipoteku.
Od ulaganja su jasno definisane samo obaveze Srbije od 250 miliona evra i 25 miliona evra za otpremnine viška zaposlenih, što se vidi u rebalansu budžeta, što će reći da ''Fijat'' nije na sebe preuzeo ni realizaciju socijalnog programa. Taj trošak je, naravno, na sebe preuzela Srbija, ali je propustila da taj trošak uključi u svoj udeo u novoosnovanom preduzeću.
Samo za proteklih osam godina Vlada Srbije je u ''Zastavu'' uložila preko 500 miliona evra, samo za otpremnine i subvencije zaposlenih, što, takođe, nije uzeto u obzir prilikom procene vrednosti posla. Navedeno je da će ''Fijat'' svojih 200 miliona evra uložiti tek kada se ispune svi preduslovi za to, a takvih preduslova ima 12, pri čemu se 10 odnosi na obaveze Srbije, a samo dva na obaveze ''Fijata''.
Još jedan propust samoproklamovane socijalno odgovorne Vlade odnosi se na kolektivni ugovor zaposlenih gde ni jednom jedinom reči nije pomenuta visina plate zaposlenih, što znači da sa sadašnjih 300 evra ona može i da padne.
Nigde u Evropi nijedan investitor nije dobio podsticaj u visini od preko 25% ukupne vrednosti investicije, a ovde Srbija daje 273 miliona evra, besplatnog korišćenja 60 hektara zemlje i dobijanja statusa bescarinske zone.
Da bi se shvatilo o čemu se zapravo radi, navešću samo primer ''Folksvagena'' u Slovačkoj, koji je za 16 godina poslovanja i dve milijarde evra ulaganja dobio poreske olakšice u iznosu od 400 miliona evra. Prošle godine je ''Folksvagen'' u Slovačkoj ostvario prihod od šest i po milijardi evra, s tim što je po ugovoru sa slovačkom vladom 90% proizvodnje mora biti za izvoz, dok naša Vlada ni tu klauzulu nije predvidela.
Da li se ravnopravnim može nazvati odnos u kome Srbija za najmanje trećinu ulaganja, s tim da ne računa prethodne investicije, od sedam članova Upravnog odbora ima samo dva? Ovo me podseća na onaj vic o slonu i mišu koji idu preko mosta pa miš kaže – ala tutnjimo. Kakve direktne koristi Srbija može očekivati od ovakvog ugovora?
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Gde je naša korist, kad se uzme u obzir da smo na sve ovo ''Fijat'' oslobodili gotovo svih izdvajanja za državu?
Pitanje koje se logično nameće je – šta sa preduzećima čija privatizacija tek dolazi na red? Da li smo spremni na ovakve podsticaje, da ih dajemo kad su u pitanju JAT, ''Prva petoletka'', ''Elektronska industrija Niš", ili je ovo ekskluzivitet koji se odnosi samo na preduzeća koja su bila deo predizbornog programa vladajuće koalicije?

Narodni poslanik Paja Momčilov želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.