Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika. Pre toga, gospodine Miletiću, zašto je istina uvreda? Istina boli, pa se onda tumači kao uvreda?
Gospodine Čolakoviću, vrlo dobro pamtim, za razliku od nekih, i 1992. i 1993. godinu i 1994. i 1995. godinu, ko je bio jedan od čelnika sistema penzionog osiguranja? Pamtim to vreme jer sam kao lekar specijalista imao platu tadašnjih 25 maraka, a moja majka, inače penzionerka, tada je imala platu tri marke. Dok dobije platu i dok stigne da to podigne, to više nisu bile ni tri marke, nego jedna i po ili pola marke.
Vi govorite o povećanju 10%. Ne govorite o povećanju troškova života. Mi polako putujemo u tom pravcu.
Govorite o socijalno odgovornoj Vladi i boli vas kad vam neko kaže da treba da se stidite tog vremena, a treba da se stidite.
Šta ste obećali vi u prethodnoj kampanji? Mi to nismo obećali. Bili smo potpuno realni i svesni kompletnog stanja.
Dakle, sa onima kojima ste obećavali toliko povećanje penzija, sa njima se sada dogovarajte i izađite i recite za ovom govornicom, ovog trenutka, da li ste za ovakav rebalans budžeta. Izjasnite se o tome. Ali, tako je, kada je politika Vlade da se iz budžeta Vlade kupuju žirafe i foke – tada nema para za penzije. To je ta politika socijalno odgovorne Vlade.
Vi niste sa nama u sporu, mi nismo protiv povećanja penzija i potpuno razumemo u kakvom stanju su danas naši penzioneri, ali vaš potpredsednik Vlade je rekao da od toga nema ništa u naredne dve-tri godine. Pa, kada će to biti, 2015, 2020. godine?!
A do tada, gospodin Krkobabić će biti potpredsednik Vlade, a njegov sin, kao porodična manufaktura, zamenik gradonačelnika grada Beograda. E, to je ta politika koju će voditi PUPS, odnosno nekolicina funkcionera PUPS-a.